Varijacije u toku dana

Sistolni pritisak postepeno raste od ranog jutra, a dostiže najveću vrednost između 5 i 7 sati posle podne. Posle obroka sistolni pritisak se povećava i za od 5 mmHg do 10mmHg. Taj porast traje obično od 30 do 60 minuta.
Nasuprot sistolnom, dijastolni pritisak se u toku dana, obično, ne menja. Posle obroka može se smanjiti, zbog vazodilatacije u području splanhnikusa.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

U snu. U snu krvni pritisak se može znatno smanjiti. Novija istraživanja ukazuju da izvestan procenat cerebro-vaskularnih inzulta (tromboza), koja se javlja kod starijih osoba u ranim jutarnjim satima (između 2 i 4 sata ujutru) posledica su hipotenzije. Sistolni pritisak se može smanjiti za 20/40 mmHg, dok dijastolni i za 10/15 mmHg. Oba postižu najnižu vrednost između 3 i 4 sata ujutru.
Naglo buđenje, ili snovi, mogu dovesti do hipertenzivnih kriza, čak i do 200/110 mmHg. Savremenim kontinuiranim praćenjem krvnog pritiska to se često i lako dokazuje.

Senzorni podražaji, kao što su glasni šumovi, buka, teskobna stanja, mogu prouzrokovati povećanje krvnog pritiska i frekvencije srčanog rada. Ove promene mogu se pripisati promenama minutnog volumena, ali i povećanju vazomotornog tonusa zbog pojačane ekscitacije simpatikusa.
Izlaganje vrućini, upotreba (pa i nekoliko čašica) jakog alkoholnog pića, mogu izazvati vazodilataciju, sa prolaznim smanjenjem krvnog pritiska, te konsekutivnu vazokonstrikciju sa povećanjem krvnog pritiska.

Napor. Neposredno nakon umerenog napora, doći će do prolaznog, kratkotrajnog smanjenja krvnog pritiska. Ove promene su posledica relaksacije trbušnih mišića i nakupljanja krvi u venama te trenutnog smanjenja minutnog volumena. U roku od oko pola minuta, iz mišića, koji se aktivno kontrahuju, dolazi više krvi u venske rezerve, pa preko desnog srca, povećava se udarni volumen i tako popravlja krvni pritisak.
Posle vrlo teškog napora krvni pritisak se izrazito povećava, a pri tome se i srčana frekvencija povećava. Uglavnom se povećava sistolni pritisak na vrednosti čak i 180 do 200 mmHg. Međutim, dijastolni pritisak se samo neznatno povećava. Misli se na normalni kardiovaskularni sistem i bez uzimanja lekova. Krvni pritisak se vraća na normalu za oko 5 do 10 minuta.

Novija istraživanja bacaju sumnju na dobijenu vrednost, pri opterećenju, perifernog odnosno radijalnog krvnog pritiska, kao dobrog pokazatelja stanja kardiovaskularnog sistema. Radijalni pritisak može se povećati čak i za 100 mmHg, dok se aortni pritisak poveća za možda 40 do 50 mmHg. Na osnovu samo običnog merenja perifernog pritiska, nema tačne procene stanja kardiovaskularnog sistema.

Prof. dr Živojin Stamenković

Do hroničnog popuštanja srca najčešće dovode:
– visok krvni pritisak,
– ateroskleroza srčanih (koronarnih) arterija,
– upala srčanog mišića (miokarditis),
– oštećenje srčnog mišića zbog raznih uzroka (kardiomiopatije),
– urođene i stečene bolesti srčanih zalistaka.
Ove bolesti smanjuju pumpnu funkciju srca. Srce nije sposobno da iz malog krvotoka(plućna cirkulacija) iscrpe svu krv, ili nije u mogućnosti da primljenu krv plasira u sistemsku cirkulaciju (arterije tela). Usled toga je prokrvljenost tela slaba, što se odražava brojnim promenama na perifernoj cirkulaciji i vitalnim organima. Organizam pokušava da popravi opskrbljenost kiseonikom na nekoliko načina. Pojača se lučenje hormona i aktivira vegetativni (simpatički) nervni sistem. Ubrza se srčani rad, prošire srčane šupljine, zadeblja srčani mišić. Zbog izmenjene cirkulacije na nivou bubrega smanji se izlučivanje vode i soli, što poveća količinu cirkulišuće tečnosti.
Ovi mehanizmi u početku imaju efekta jer povećaju izbacivanje krvi iz srca . Međutim,to dovodi do još većeg opterećenja srca. Tako ovi mehanizmi ustvari na dugi rok još više oslabljuju srce i povećavaju smrtnost.

Popuštanje srca je jedino stanje među kardiovaskularnim poremećajima čija učestalost u razvijenim zemljama raste. Razlog je u sve većoj starosti populacije i uspešnom lečenju ishemijskih bolesti srca – na prvom mestu infarkta miokarda što za posledicu ima hronično oštećenje srčanog mišića i popuštanje srca.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Najznačajniji simptomi popuštanja srca su :
– osećaj nedostatka vazduha, teško disanje , gušenje (dispneja), kašalj. Ove tegobe nastaju zbog nagomilavanja vode u plućima. U početku se bolesnik umara samo pri fizičkom naporu. Kako popuštanje srca napreduje zamaranje i gušenje se pojavi pri hodu po ravnom, a kasnije pri bilo kom pokretu čak pri govoru i jelu a u poslednjem stadijumu gušenje je prisutno i u mirovanju. U plućnom krvotoku zastaje krv nakuplja se tečnost u plućnom tkivu zbog čega je posebno otežano disanje u ležećem položaju. Disanje se olakša u sedećem položaju. Najteža forma je plućni edem koji bolesnika životno ugrožava i često je uzrok smrti ovih bolesnika
– bolovi u grudnom košu, osećaj ubrzanog i/ili nepravilnog rada srca, su posledica nedovoljne ishranjenosti srčanog mišića i proširenja srčanih šupllina odnosno zadebljanja srčanog mišića.
– Omaglica, vrtoglavica, slabost ili čak nesvestica nastaju zbog oslabljene moždane cirkulacije i nedovoljne zasićenosti krvi kiseonikom
-Otoci. Zbog nagomilavanja tečnosti u drugim tkivima dolazii do otoka nogu, trbuha, unutrašnjih organa . Žile na vratu nabreknu, prošire se vene u trbuhu što ima za posledicu slab apetit, mučninu, i sklonost razvoju čira na želucu i dvanestopalačnom crevu. Zbog otoka jetre pojave se bolovi pod desnim rebarnim lukom.
– Modra boja lica usana ušiju i prstiju nastaje kao posledica prevelike količine ugljendioksida u krvi i smanjenog istiskivanja krvi iz srca (snižen minutni volumen).
Lečenje ima za cilj da odstrani tegobe da poboljša kvalitet života bolesnika i smanji smrtnost. Koriste se brojni lekovi u zavisnosti od uzroka i težine bolesti.
Najčešće se koriste diuretici (lekovi za izbacivanje vode i soli) ACE inhibitori (deluju tako što prošire krvne sudove i rasterete srčanu cirkulaciju), blokatori beta receprtora (uspore srčanu frekvenciju snize krvni pritisak), glikozidi digitalisa (pojačaju snagu srca, uspore srčanu aktivnost). Najznačajniji su ACE inhibitori i beta blokatori jer pored otklanjanja tegoba značajno produžuju život bolesnika i smanjuju smrtnost od srčanog popuštanja. Njima se u novije vreme pridružuju i lekovi iz grupe sartana. Ove lekove na žalost ne upotrebljavaju mnogi bolesnici jer sa novim saznanjima u terapiji srčanog popuštanja nisu upoznati pojedini lekari ili ih iz konzervativnih razloga ne koriste.

Način života i ishrane je za bolesnike sa popuštanjem srca veoma značajan. Neophodno je da bolesnici smanje telesnu težinu, ako su gojazni i da izbegavaju slanu i masnu hranu. Alkohol i pušenje se potpuno zabranjuju. Kada lečimo bolesnike sa srčanom insuficijencijom ne želimo da oni budu nepokretni invalidi već da imaju što kvalitetniji život. U tom smislu zavisno od težine bolesti preporučuje im se redovna, njihovom stanju primerena fizička aktivnost. Redovno i precizno uzimanje propisane terapije od najveće je važnosti. Veliku opasnost za ove bolesnike predstavljaju infekcije. Stoga je neophodno adekvatno i pravovremeno lečenje svake infekcije.
Bolesnici koji imaju oštećenu cirkulaciju kroz srčane krvne sudove odlično reaguju na terapiju lekovima koji se koriste u lečenju ishemijske bolesti srca, kao i na hirurške i nehirurške intervencije koji poboljšavaju prokrvljenost srca. Ukoliko postoji teži poremećaj ritma srca treba primeniti antiaritmike ili ugraditi veštački vodič ritma – pace maker sa defibrilatorom.

Šta možemo učiniti da sprečimo oštećenje srca?
– Voditi zdrav život sa pravilnom ishranom i dosta fizičke aktivnosti
– Održavati idealnu telesnu težinu
– Izbegavati štetne navike (duvan, alkohol)
– Regulisati krvni pritisak
– Regulisati nivo šećera u krvi
– Pratiti nivo masnoća u krvi i ako dijeta nije dovoljna koristiti lekove
– Ukoliko se srčana insuficijencija ipak razvije redovno uzimati lekove

Napisao
Dr Zoran Joksimović