Trudnoća je period u kome svaka žena posebnu pažnju treba da posveti pravilnoj ishrani. Pošto zdravlje deteta direktno zavisi od zdravlja majke, to je medicinski imperativ, ali bez obzira na važnost ovog zahteva – sve teže ga je ispuniti. Sve intenzivniji tempo života, stres, sve duže radno vreme, naša su realnost, a u takvim uslovima nije lako svakog dana obezbediti tri obroka i dve užine, i to u isto vreme.
Podrazumeva se da sve treba da bude energetski i vitaminski izbalansirano, da u ishrani bude zastupljena dovoljna količina voća i povćra, a veoma je važno i unošenje dovoljne količine tečnosti.
I pre rođenja znaju šta hoće
Dodatak ishrani u trudnoći, ili medicinskom terminologijom rečeno – suplementacija, podrazumeva unos vitamina i oligoelemenata koji u organizam ne mogu da se unesu normalnom ishranom.
Dijetetičari pod normalnom ishranom podrazumevaju balans proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala, a prema tvrdnjama docenta dr Snežane Rakić, načelnice Ginekološko akušerske klinike „Narodni front“, većina trudnica se nepravilno hrani. One smatraju da im je u trudnoći dozvoljeno da jedu „sve što im srce poželi“, što uglavnom podrazumeva testenine i slatkiše, a potpuno je pogrešno i ustaljeno mišljenje da je u trudnoći poželjno povećanje telesne mase.
Optimalno povećanje telesne težine u trudnoći je između 12 i 16 kilograma, a sve preko toga smatra se patološkim uvećanjem i može da izazove različite zdravstvene smetnje – povišen pritisak, intoleranciju glukoze, pa čak i pojavu dijabetesa. Bebe su, poznato je, po svojoj fiziologiji „univerzalni paraziti“ i od majke uzimaju sve što im je potrebno za razvoj, a nju ostavljaju bez nekog vitamina ili minerala, ako kroz hranu u organizam ne unese dovoljno hranljivih materija i oligoelemenata.
Vitamini potrebni svakom organizmu dele se na hidrosolubilne (koji se rastvaraju u vodi) i liposolubilne (koji se rastvaraju u mastima).
Hidrosolubilni vitamini su C i B kompleksa i veoma su važni za svakodnevne fizioloske procese. Nemoguće ih je deponovati jer su rastvorljivi u vodi i izlučuju se preko mokraće, pa je važno da se obezbedi svakodnevni unos ovih vitamina.
Za razliku od njih, liposolubilni vitamini se teže resorbuju zbog svojstva da se rastvaraju u mastima, pa organizam ima mogućnost da ih deponuje u masnim tkivima i jetri i da ih koristi naknadno, po potrebi. Zbog sposobnosti organizma da vitamine A, D, E i K čuva „za crne dane“, treba biti oprezan da se preteranim unosom ne izazove hipervitaminoza.
Veoma važna stvar u ishrani trudnica je redovno unošenje dovoljne količine tečnosti, podseća dr Rakić. Trudnice i dojilje dnevno treba da popiju najmanje šest litara tečnosti, ali svakako treba da izbegavaju zaslađene i gazirane sokove. Preporučju se nezaslađeni čajevi, sokovi od ceđenog voća ili povrća, napitci na bazi limuna.
Unošenje dovoljno tečnosti preduslov je za normalno obavljanje svih fizioloskih procesa u organizmu i pravilno korićšenje minerala i vitamina. To je još više izraženo u trudnoći, zbog održavanja određenog nivoa plodove vode u organizmu, a tečnost je veoma važna i za dojilje, zbog mleka.
Ipak, dr Snežana Rakić kaže da treba praviti razliku u režimu ishrane tokom trudnoće i u periodu dojenja. Potrebe za mineralima i vitaminima u toku nošenja i hranjenja ploda u stomaku iste su kao i potrebe deteta posle rođenja. Zato je, recimo, tokom trudnoće veća potreba organizma buduće majke za gvožđem, jer je ono potrebno i bebi. Pošto je u svakodnevnoj ishrani ovaj mineral manje zastupljen, lekari preporučuju suplementaciju preparatima koji sadrže izmedju 30 i 60 miligrama gvožđa.
Drugi mineral, često deficitaran kod trudnica i dojilja, je kalcijum. Ako ga nema dovoljno, bebe „koriste rezerve“ iz kostiju i zuba majke. Zbog toga se trudnicama preporučuje da piju veću količinu mleka ili da potrebe za ovim mineralom nadoknade na neki drugi način.