Ovaj najprirodniji ljudski pokret odlično utiče na kardiovaskularni sistem, smanjujući rizik od srčanih oboljenja. Samo tri sata brzog hoda nedeljno smanjuje rizik od srčanog infarkta za čak 30 do 40 posto. Osim toga, brzo hodanje jača kosti, poboljšava cirkulaciju i ubrzava metabolizam. Naučnici sa univerziteta u Pitsburgu otkrili su da od 30 do 60 minuta žustrog hoda dnevno donosi odlične rezultate, čak i ako ne promenite stil života.
Hodanje takođe smanjuje stres pa popravlja raspoloženje i blagotvorno utiče na ritam spavanja. Naime, istraživanja su ukazala na vezu između hodanja i sna: što više hodanja, manje je nesanice. Pri tom morate biti strpljivi, jer se prvi rezultati pokazuju tek nakon dva meseca. Pored toga, stručnjaci ne preporučuju brzo hodanje poslije 20 sati jer ono razbuđuje telo, a ukoliko se upražnjava redovno, može sniziti nivo holesterola u krvi a pomaže i u sprečavanju osteoporoze.
Sve su to razlozi zbog kojih ovu atletsku disciplinu prihvata sve više rekreativaca. No, vi ne morate energično raditi kukovima i stražnjicom poput profesionalaca i hodati njihovom brzinom, takav stil ipak je rezerviran za sportiste. Ipak, kako brzo hodanje, za razliku od trčanja, manje utiče na zglobove i kolena, prikladno je i za osobe srednjeg i starijeg životnog doba.
Tehnike hodanja
Iako je hodanje prirodno kretanje, mnogo ljudi nepravilno hoda, stoga je važno znati da držanje tela i pravilno gaženje sprečavaju povrede. Dok hodate, zamislite da vam je na vrh glave pričvršćena nit koja vas vuče prema nebu. Tako će vaša leđa biti uspravna, a prsa otvorena za pravilno disanje.
Probajte stajati na peti, prebacujte težinu na tabane, a podižite se prstima.
Drugu nogu podižite tek kada vam je noga kojom stajete potpuno na tlu.
Probajte opustiti celo telo, gledajte napred i dišite ujednačeno.
Ne zaboravite na ruke. Držite ih pod uglom od 90 stepeni i pravite ujednačene ritmične pokrete. Pazite da ne mašete dalje od grudnog koša.
Kako bi ste poboljšali učinak vežbanja, sa vremenom bi ste trebali ubrzati korak, ali samo ako vam to ne predstavlja napor. Brže hodanje vam jednostavno treba postati prirodno kretanje, a ne isforsirana radnja. Za početak bi bilo dobro hodati oko 1,5 kilometar i to brzinom koja vam najviše odgovara. Ukoliko imate vremena, hodajte bar tri puta nedeljno, a kada steknete kondiciju, postepeno produžavajte vreme hodanja.
Zagrejavanje
Kao i kod drugih oblika vežbanja, i pre brzog hodanja potrebno je malo zagrejati i istegnuti mišiće da biste sprečili bolove i povrede ali to obavezno ponovite i nakon što završite sa dnevnom turom brzog hodanja.
Ovaj prihvatljivi način vežbanja ujedno spada i u najjeftinije, jer zahteva samo patike i trenerku. Trebate imati na umu da se patike za brzo hodanje razlikuju od onih za trčanje – moraju biti fleksibilne i pratiti pokret vašeg stopala, a svakako odaberite one čiji vam se zadnji kraj, dok gazite, ne urezuje u Ahilovu tetivu. Patike bi trebale imati i dovoljno mesta za prste da bi se mogli slobodno pokretati, a to posebno važi za najduži prst za koji treba malo više prostora. U kupovinu novih patika najbolje je ići poslepodne, kada su noge lagano natečene, a uvijek ponesite i prikladne čarape.
Brzo hodanje jedan je od retkih oblika vežbanja koji odgovara većini ljudi, a boravak u prirodi, osećaj zadovoljstva koji pruža i minimalni troškovi dovoljni su razlozi za to da se, ukoliko već niste, odlučite za brzo hodanje koje će vam pomoći da održite kondiciju i telesnu težinu na koju su svi osetljivi.
Davor Živković