Manuka med , je prema mnogim misljenjima, najzdravija vrsta meda .                               On potiče sa Novog Zelanda i ima status leka kod domorodaca.

Zbog svoje dugogodišnje izolacije od ostatka svijeta te zbog svoje specifične ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima izrazito bogatu floru i faunu.  Tom fantastičnom podnevlju pripada i Manuka drvo. Manuka je zimzeleno drvo i raste na širim područjima Novog Zelanda i delova Australije.  Cveta leti, a intenzivan miris koji daju njegovi lepi,
crveno-roze cvetovi, izuzetno je medonostan.
Ovaj med je poznat posebno po svom izuzetnom antibakterijskom svojstvu.
koja nisu prisutna ni u jednom drugom medu.

Par faktora doprinosi ovakvom efektu ovog meda je visoka koncentracija prirodnih medicinskih sastojaka, nizak sadržaj vode, mala kiselost i prisustvo specifičnih terapeutskih jedinjenja iz cveća manuke.

Kada se postavi na ranu, efikasno leči infekcije i koristi se kada antibiotici ne pomažu. Takođe pomaže kod operkotina, umiruje bol i poboljšava oporavak rana, a dobar  je i protiv čireva.

Može biti od pomoći i kod sledećih problema: ekcem, dermatitis, akni, gljivične infekcije, zapaljenja, astma, alergije, osipi i čirevi, anemije, digestivnih  problema.

Ne pravi se svaki manuka med na isti način. Zavisno od godišnjeg doba i
porekla, aktivne supstance u njemu se razlikuju.

Manuka med može se koristiti kao dodatak uz medicinsku, i od strane lekara propisanu terapiju ali i pri lečenju raznih vrsta bakterijskih infekcija.
Kao i ostali medovi ima blagotvoran i snažan uticaj na problem disajnih
puteva kao što su hronični bronhitis, bronhijalna astma, upala sinusa.

Bagremov med sakupljen je od nektara koji u proleće skupljaju sa cvetova
bagrema. Ovaj med je izrazito svetle boje, i može se reći da obzirom na
njeguvu viskoznost najsvetliji med na našim prostorima u nijansama od
svetlo žute do svetlo zelene boje i skoro je proziran. Med od bagrema je
blagog ukusa i mirisa. Zbog svojih lekovitih osobina spada u najcenjenije
vrste meda. Izrazito je sladak i deca ga obožavaju upravo zbog ne tako
intenzivnog i karakterističnog ukusa..

Bagemov med smiruje nervni sistem, otklanja posledice nakupljenog stresa i pomaže u lečenju nesanice. Deci ga je najbolje davati na kašičicu ili kao dodatak prirodnim sokovima, čaju ili mleku. Bitno je naglasiti da bagremov med, kao i sve ostale vrste meda, gubi svoje dobre osobine kad je izložen visokim temperaturama zbog čega ga nikad ne treba stavljati u vreo čaj nego treba sačekati da se čaj ohladi na temperaturu na kojoj može da se pije pa tek onda dodati med. Preporuka je da se bagremov med dodaje čaju od kamilice jer se tako pojačava delovanje meda i čaja. Med od bagrema je nezamenljiv za lečenje prehlade, ojačavanje imunog sistema i povećavanje apetita.

Bagremov med veoma sporo kristališe. To je posledica toga što u njegovom sastavu ima mnogo više fruktoze nego glukoze. Prirodnom bagremovom medu treba dve do tri godine da bi se ukristalisao. Kristali bagremovog meda su veoma sitni, a kada se ukristališe dobija mlečno belu boju. Med uvek možete vratiti u tečno stanje zagrevanjem na 40-45 stepeni celzijusa kako bi zadržao sve dobre osobine. Jedan od načina da to uradite je da u sud naspete vodu i zagrevate je do temperature u kojoj možete držati prst a da vam nije prevruće. U tu vodu stavite teglicu i ukristalisan med će u određenom vremenskom periodu ponovo postati tečan.

Med uljane repice je specifičnog ukusa i izuzetno je bogat polenom.
Uljanoj repici raduju se i pčele i pčelari, a drag je i svim medokuscima. Med od ove biljke prvi je u sezoni koji vrcaju naši pčelari iz ravnice i veoma značajan u razmnožavanju pčela. Pčele na paši uljane repice dožive neverovatan razvoj. Njeno cvetanje traje oko tri nedelje i za to vreme jake zajednice mogu da prikupe punu košnicu meda.

Ovaj med izrazito je kremast i veoma brzo kristališe u fine, sitne kristale, već nekoliko dana nakon vrcanja. Bogat je polenom, mineralima i vitaminima i veoma  lako se vari. Odličnog je kvaliteta i ima snažna antibakterijska svojstva, blagotvorno deluje na disajne organe, čisti jetru i reguliše nivo masnih kiselina u organizmu. Preporucuje se u borbi protiv čireva, kao i tegoba sa prostatom.

Med od uljane repice je idealna baza za sve maske od meda.
Zbog svog visokog kvaliteta i snažnih antibakterijskih svojstava, ovaj med je odličan za pripremu preparata na bazi matične mleči.

Med od uljane repice  je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju.

Med od uljane repice se može čuvati na sobnoj temperaturi, bez uticaja direktne sunčeve svetlosti.

Med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.

Lipov med je svetložute boje, bistar, gotovo proziran, a prepoznatljiv je po specifičnom i snažnom mirisu lipe i izuzetno karakterističnom ukusu. Spada u vrlo kvalitetan  med izdvojen iz nektara jedne biljke i on već vekovima važi za jedan od najboljih prirodnih lekova. Ovaj med, kao i svi ostali zadržava svoju hranjivost i lekovitost čak ni nakon veoma dugog stajanja.

Lipov med ima veoma izraženo antibakterijsko dejstvo i jedan je od najboljih prirodnih lekova protiv kijavice, prehlade i groznice. Ovaj med olakšava disajne tegobe, podstiče znojenje, povoljno deluje na varenje i pospešuje izlučivanje štetnih sastojaka iz organizma. Lipov med je naročito efikasan protiv gripe i upale grla, a preporučuje se ljudima sa astmom i disajnim tegobama kao i ljudima koji imaju problem sa želudcom, jetrom i
bubrezima.

Lipov med relativno brzo kristališe. To je posledica toga što u njegovom sastavu više glukoze nego fruktoze. Prirodnom lipovom medu treba pola godine do godinu dana da bi se ukristalisao, naravno na sobnoj temperaturi. Med uvek možete vratiti u tečno stanje zagrevanjem na 40-45 stepeni celzijusa kako bi zadržao sve svoje dobre osobine. Kristalizacija meda, odnosno prelazak meda iz tečnog u čvrsto stanje je prirodan proces. Upravo ovaj proces je i jedan od dokaza da je proizvod med prirodan a ne veštački I o tome treba posebno voditi računa jer nije retko da ukoliko ne pazimo upravo na ovo budemo prevareni pri kupovini. Kupujte med od pravih –proverenih pčelara.

*Livadski ili cvetni med dobija se iz nektara različitih vrsta biljaka koje cvetaju od druge polovine jula do kraja avgusta. Sastav i boja i jačina ovog meda će varirati u zavisnosti od mesta na kom se pčelinjak nalazi. Na planinskim padinama u ovo vreme vegetacija je bogata medonosnim biljkama od kojih se u našim krajevima izdvajaju maslačak, bela i crvena detelina,žalfija, bela rada, majčina dušica, kantarion…ali i mnoge druge… Zbog te činjenice livadski med je na određeni način najkomleksniji. Upravo zbog toga livadski med se od davnina koristi u narodnoj medicini. *Ovakav med blagotvorno deluje u lečenju stomačno-crevnih, plućnih i bubrežnih oboljenja, a naročito bolesti srca i krvnih sudova. Livadski med povoljno utiče i na osobe kojima je potreban oporavak i dodatna energija.
Preporučena upotreba:
Livadski med je najbolje koristiti svakog jutra, po jednu kafenu kašiku pre doručka (po potrebi i više), ili rastvoren u mlakoj vodi, mleku, čaju, a još bolje u jabukovom sirćetu.

*Zahvaljujući svom hemijskom sastavu i odnosu vitamina, minerala, fermenata i prostih šećera, med utiče na formiranje svih krvnih elemenata kako crvene tako i bele loze. Oni imaju zaštitnu ulogu jer poseduju sposobnost „proždiranja“ neprijatelja. Zato svaki novi dan treba započeti kašičicom npr baš ovog meda.*

Ovaj redak med specifičan je po mnogo čemu, veoma je cenjen kod proizvođača i potrošača i nije uvek i svuda dostupan. Obično je svetlo žute boje sa  varijacijama sve do zelene. Intenzivne karakteristike biljke poput jakog ukusa, sa primesama gorčine i prijatnog mirisa su ujedno i karakteristike ovog meda. Žalfija je žbunasta biljka prepoznaćete je po itenzivnim ljubičastim cvetovima. U našim područjima najviše je ima u mediteranskom –morskom pojasu tj. veoma dobro uspeva na kršnim područjima.
Lekovita svojstva meda od žalfije se se najintenzivnije ispoljavaju pri
problemima sa disajnim putevima, po čemu je žalfija i inače poznata. Ima
izuzetno jako antiseptičko i bakteriostatsko  dejstvo a svojim aromama i
eteričnim uljima umiruje kašalj  i olakšava disanje. Posebno je delotvoran
kod tretmana suvog kašlja i bolesti bronhija. Negovom konzumacijom
olakšaćemo izbacivanje nakupljenog, gustog i teškog sekreta disajnih
organa. Umiruje sluznicu grla i nosa tako deluje i protiv upalno, štiteći
grlo i pluća od infekcije i olakšava disanje istovremeno stimulišući
imunitet. Do otkrića antibiotika med od žalfije je bio lek izbora za
regulisanje ovih problema.

Ovaj med blagotvoran je i pri tretiranju nervnih napetosti i problema sa
teskobom, depresijom istovremeno delujući umirujuće i na strahove. Podiže raspoloženje i vraća energiju pa je zbog toga posebno delotvoran umirivanja stanja izazvanih stresom i svakodnevnim stanjima praćenih napetošću. U kombinaciji sa čajem od žalfije imaće još snažniji efekat.
Žalfija čisti krv, snižava šećer u krvi, pomaže kod problema glavobolje i
migrene. Ima antigljivično, antibakterijsko,  protiv upalno  dejstvo,
blagotvorno deluje na rad želuca i creva… reguliše ženske hormone i
sprečava simptome menopauze.
Iako je med od žalfije lekovit i pomaže kod brojnih bolesti i stanja vrlo
oprezni u konzumaciji bi trebali biti oni koji pate od visokog krvnog
pritiska jer njegova eterična ulja upravo imaju tendenciju da pritisak
dodatno povise.
Preporučuje se jedna kašičica meda dnevno, najbolje ujutro pre doručka.
Rasropi se u mlakoj vodi ili čaju. Čaj mora biti prohlađen da se visokom
temperaturom ne bi narušio sastav meda.

Med je borac za naš dobar imunitet. Najpametnije ga je jesti svaki dan, bez obzira na godišnje doba, jer ga njegova hranjivost suvereno drži pri vrhu boraca za ljudsko zdravlje i vitalnost kao i lepotu. Med sadrži razne vitamine i gvožđe u velikoj količini. Korišćenje meda jača bela krvna zrnca i pospešuje borbu protiv virusnih infekcija, kao i protiv bakterijskih bolesti.

Od davnina su poznata lekovita svojstva meda. Kada to kažemo, prvenstveno mislimo na preventivu jer redovnom upotrebom meda i proizvoda od meda u značajnoj meri se povećava otpornost organizma, a naučno je dokazano da odlična zdravstvena kondicija u vidu otpornosti otežava nastanak mnogih bolesti, pa čak i onih fatalnih .
. Bitan je način njegovog uzimanja, pa se zato moraju poštovati osnovna pravila. Najbolje ga je rastvoriti u mlakoj vodi, ali nikako u toplijoj od 45 °S, kako ne bi izgubio hranljiva svojstva. Naime, iznad ove temperature razgrađuju se enzimi invertaza i dijastaza, čime se gube lekovita svojstva i ostaju samo neke mineralne materije, malo termostabilnih vitamina i naravno, šećeri. Ukoliko se med uzima direktno, treba ga malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance biti rastvorene već u ustima i direktno će preko sluzokože biti ubačene u krvotok. Postiže se efekat sličan kao prilikom ubrizgavanja hranljivih materija injekcijom, samo što je ovaj način mnogo prijatniji. Energetska vrednost meda je oko 1000 zjula , a optimalna dnevna doza se procenjuje na 100 grama za odrasle muškarce (teške 75 kg, po standardu), podeljeno u tri uzimanja u toku dana. Ujutru se preporučuje oko 30 grama, tokom dana 40 grama i uveče opet 30 grama. Za žene je doza manja, srazmerno razlici u telesnoj težini, dok se deci preporučuje 50 grama dnevno. Ukoliko su nam potrebni prosti ugljeni hidati, opet se preporučuje med.

Med se može koristiti protiv opekotina. To svojstvo je uvek bilo pridavano medu, a nauka je samo potvrdila ono što se nekada smatralo, a to je da med ima antibakterijski učinak u lokalnom korišćenju. Koristi se za lečenje rana, opekotina i kožnih čireva. Može takođe ublažiti upalu, bol i smanjiti ožiljke.

U narodnoj medicini, med se preporučuje i zdravim i bolesnim osobama kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban biostimulans, med postaje kad je udružen sa polenom, propolisom i mlečom. Kure sa ovakvim medom provode se četiri puta godišnje i deluje regenerativno i na mlade i na stare. Tradicionalna medicina priznaje med kao sredstvo protiv rana i čireva. Kada se preko rane stavi povez s medom, u njoj se pojačava krvotok i oticanje limfe, odnosno stvaraju se optimalni uslovi za ishranu ćelija. Osim toga, med ima svojstvo da ubija mikrobe kao što su npr. streptokoke i stafilokoke. Dokazano je da med pobuđuje apetit, što je izvanredno važno za decu koja su mršava i za rekonvalescente. Savremena nauka je potvrdila da med snižava povišenu kiselost želudačnog soka, te je stoga blagotvoran kao sredstvo za lečenje gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Rezultati ispitivanja ruskih naučnika pokazali su da se kod klasičnih metoda lečenja uspeh postiže kod svakog trećeg, a kada se terapija dopuni medom, kod svakog drugog obolelog.

Med kod nekih osoba izaziva alergijske reakcije, slične alergiji na jagode, jaja, polen, propolis i lekove. Smatra se da alergija na med potiče od polena koji se nalazi u njemu. Do alergije dolazi usled neposrednog dodira meda sa sluznicama želudačnih zidova. Med upija vodu iz njih, nadražuje ih i javljaju se bolovi. To se može otkloniti ako se med rastvori u mleku, vodi, čaju ili voćnom soku. Preporučuje se da ljudi sa alergijom duže vremena uzimaju samo jednu kafenu kašiku meda dnevno, a kasnije postepeno povećavaju količinu.