Raštan je porijeklom s Mediterana. Prvi gajeni lisnati kupus – raštan još su od egipatskih faraona i grčkog doba smatrali svetom biljkom koja ima čudotvorne osobine.  Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji i ukusniji posle jačeg zahlađenja.

Raštan u mediteranskom području predstavlja nutritivno važnu namirnicu koja se jede tokom zime. Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta-karotenom, luteinom, vitaminima C, B-1, B-2, B-9 i zbog toga preventivno deluje protiv raka. Odličan je izvor hranljivih vlakana, kao i sastojaka s moćnim antikancerogenim osobinama. Zbog jake ćelijske strukture, raštan ima veću nutritivnu vrijednost kada se skuva nego kad je sirov, osim ako se ima dobar blender pa se kombinuje sa bananom i vodom. Sok, koji se dobija cijeđenjem svježih listova i stabljika raštana, u narodu je poznat lek protiv gihta, bronhitisa i za probleme s cirkulacijom.

Kalcijum iz raštana jača kosti i preventivno deluje protiv osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, između ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. odličan je  izvor vitamina A i cinka, sastojaka koji utiču na jačanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jača imunitet, sprečava oštećenja ćelija i smanjuje rizik od arterioskleroze.

Paškanat je dvogodišnja biljka sa beličastim vretenastim korenom, iz koga tek druge godine izrasta snažna stabljika visine do metar . Ubraja se  među najvrednije povrtarske kulture ,a gaji se vrlo slično kao i ostalo domaće korenasto i začinsko povrće a  uzgajali su ga još i stari Rimljani I grci..

Po prehrambenim i lekovitim svojstvima paškanat spada u red najvrednijih povrtarskih kultura.  Dobar je diuretik i deluje na bubrege poboljšavajući njihov rad. reguliše krvni pritisak i ojačava zidove krvnih sudova, jača srce i reguliše njegov nepravilan rad, a potpomaže i bržem oslobađanju od celulita. U pojedinim zemljama koristi se kao lek protiv neuroze, nemira i nesanica, ali i grčeva u želucu i crevima, kao i podsticaja boljeg varenja. Osim toga, pojačava znojenje i na taj način smanjuje telesnu temperaturu. Pokazalo se i da redovno uzimanje mešavine paškanata i praziluka u obliku guste supe, može da smanji telesnu težinu.  Ako se supa od paškanata i praziluka jede duže vreme, njeno diuretično delovanje znatno će uticati na smanjenje telesne težine. Istovremeno, pomoći će i bržem oslobađanju od celulita. Nemačke domaćice seme paškanata drobe u avanu i stavljaju u teglu. Tako spremljeno seme služi im kao koristan i zdrav začin za pripremanje zelene i salata od krastavaca ili paradajza, kao i za jela od bundeve, kiselog kupusa…

Paškanat sadrži najviše ugljenih hidrata, pa belančevina, organskih kiselina, a masti samo oko 0,4 procenta, što ga svrstava u red sa drugim korenastim povrćem. Najviše ima kalijuma, što je od posebnog fiziološkog značaja. Kalcijuma i fosfora ima podjednako, a bogat je i magnezijumom i sumporom, gvožđem i bakrom. Natrijuma ima relativno malo, što ga i svrstava u red vrednih dijetalnih namirnica.

Vitaminski sastav paškanata sličan je vitaminskom sastavu ostalog korenastog povrća. Najviše ima vitamina C, E i beta karotina.

Kelj se smatra jednom od najzdravijih namirnica, zbog sastojaka koji imaju povoljno dejstvo na nas organizam. Evo zbog čega je kelj namirnica koju bi trebalo svakodnevno da jedete:  sadrži fitonutrijente, molekule koje čine čudesne stvari. Jedna od njih pod imenom sulforofan ulazi u jetra i poboljšava prirodnu detoksikaciju. Jedna druga, pod imenom kampferol smatra se izvorom mladosti jer utječe dobro na gene koji potiču dugovečnost. Ako tome pridodamo i karotenoide koje su povezali s opštim osećajem optimizma, te glukozinolat koji se odlično bori s rakom, jasno je da je kelj odličan prirodni lek.

Zdravstveno stanje mozga zavisi od izbora pravih masti u ishrani, jer je i sam mozak 60 odsto masno tkivo. Jedna od važnijih masnoća koja je potrebna većini ljudi je omega-3, koja je zastupljena i u kelju.  Biljna omega-3 je povezana s nizom zdravstvenih koristi poput smanjenja rizika od depresije i dijabetesa. I dijabetes i debljina remete rad mozga, a kelj je odlična pomoć. Hrana bogata šećerom postaruje krvne sudove i moždane ćelije, a u mozgu dolazi i do upalnih procesa. Vlakna iz kelja daju osećaj sitosti i promovišu boju probavu. Osim toga kelj ima malo ugljenih hidrata, pa ne podstiče nagli skok šećera u krvi.

Mozak zavisi od važnih vitamina i minerala kako bi funkcionisao dobro. A, kelj ima sve potrebno. Sirovi kelj ima samo 33 kalorije, ali zato nudi ogromnu dozu vitamina C pro-vitamina A i vitamina K . Osim kao pomoć u zgrušavanju krvi, vitamin K je snažan antioksidans koji čuva masnoće. Na taj način čuvaju se i masne ćelije mozga. Vitamin K je potreban i kod izgradnje kostiju.  kelj je dobar izvor i kalcijuma, takođe bitnog za kosti i zube. Apsorpcija kalcijuma iz kelja se pokazala boljom i od one koju ljudski organizam može da ima iz mleka. Za zeleno lisnato povrće, kelj ima i dosta proteina. Tu je i gvožđe, folati i vitamin B6 .

Cvekla je lekovita biljka i  kao lek poznata je vec vise hiljada godina. ima zagrejavajući efekat i zato je pogodnija za ishranu zimi. Obiluje antikancerogenim materijama. Bogata je folnom kiselinom, što je posebno bitno kod trudnica jer smanjuje bolest kod novorođenčadi. Oni koji je koriste u ishrani često kažu da je cvekla – dar prirode…
Sok od cvekle regenerise jetru i sprecava starenje organizma. Još u ranoj medicini cvekla predstavlja lek za krv, tacnije lecenje malokrvnosti, mada ima lekovito dejstvo na niz drugih oboljenja. Cvekla uspesno regulise krvni pritisak. Sok od cvekle koristan je antipiretik, jer snižava visoku telesnu temperaturu. Seme cvekle koristi se za terapijsko lecenje tumora genitalija i creva.

Blagotvorno deluje kod bolesti jetre , bolesti pluca, bolesti kože, cišcenja organizma, groznice, jetrenih komplikacija, konstipacije, karcinoma, prehlade, posledica pušenja, regenerator stanica, trovanje nikotinom, tumora, zatvora…

Zdravija je tamnije crvena cvekla i ona koja je duguljastog oblika. Nakon dugotrajnog uzimanja cvekle u vecim kolicinama mogu se javiti odredeni zdravstveni problemi kao što su težina u želucu i poremecaji varenja.

Treba znati da prilikom upotrebe cvekle mokraca i stolica dobijaju crvenkastu boju što je sasvim normalna pojava.

Kuvana cvekla nije lekovita i korisna je u raznim dijeto-terapijama. Za lecenje se koristi iskljucivo sirova cvekla.

Iako divlji celer raste u prirodi u izobilju, za ishranu, kao aromatični začin i za lečenje, koristi se isključivo pitomi. Ova krupna, dvogodišnja zeljasta biljka prepoznatljiva je po sočnim, debelim, tamnozelenim listovima i, naročito, po svojstvenom mirisu. Podnosi oštru klimu, pa uspeva i u hladnim krajevima i može da se nabavi tokom cele godine.

Celer je bogat lekovitim materijama, a posebno vitaminima C, K, B1 i B6, kao i folnom kiselinom, kalijumom i natrijumom.Snižava krvni pritisak, topi kalorije i deluje protiv bakterija. Organizam za varenje celera utroši mnogo više energije (kalorija) nego što sam koren sadrži pa se  preporučuje za mršavljenje, ali i čuvanje dobre linije.

Zbog sadržaja etarskih ulja i terpena, deluje protiv bakterija i gljivica u sluzokoži creva i mokraćnih puteva. S obzirom na to da celer ima kumarin, sprečava štetno delovanje slobodnih radikala i, istovremeno, podstiče rad belih krvnih zrnaca. Štiti i od osteoporoze, a kompleks vitamina B iz ove namirnice stimuliše razmenu ugljenih hidrata u telu, jača živce i mozak, pomaže rad creva, čuva zdravlje kože, kose, očiju i jetre.

U našem narodu postoji izreka: „Ko na srcu ima feler, navek mora jesti celer“, što su potvrdila i naučna istraživanja, jer snižava krvni pritisak, opuštajući mišiće arterija. Osim toga, smanjuje holesterol u krvi. Lekovite materije se najbolje sačuvaju u ovom soku. Napitak je odličan lek u ranim fazama reumatizma i gihta, a preporučuje se i onima koji se bore protiv celulita, zbog delovanja na krvotok. Snižava i šećer u krvi, povoljno deluje na regulaciju menstruacije.

Lekovitost celera se potvrdila i u lečenju niza oboljenja koja nastaju kao posledica stresa, može se koristiti i protiv astme i prehlade, smiruje kašalj i deluje protivupalno u slučaju bolesti grla. Pomaže, takođe, kod problema u vezi sa probavom, otklanja loš zadah i odličan je borac protiv prolećnog umora. Za pripremanje jela i lečenje, tradicionalno se koriste rizom sa korenjem, lisnate grane i zreo plod. Farmaceuti i travari, ipak, poručuju da je najlekovitiji rizom jednogodišnje biljke izvađen tokom oktobra.

Ren koji pripada familiji krstašica odomaćio se u celoj Evropi i naročito dobro uspeva na vlažnim mestima. U slobodnoj prirodi retko se javlja divlje, pa se zato uglavnom koristi kao gajena biljka. Koren rena vadi se kasno u jesen (oktobar/novembar), očisti od sitnih korenovih vlakana i zemlje i dobro opere. Koristi se u svežem stanju, a može se čuvati ako se neopran stavi u pesak koji se nalazi u nekoj sporednoj prostoriji ili podrumu.

Zbog svog antibakterijskog delovanja, umirujućeg delovanja na disajne organe i puteve, na olakšavanje kašlja i izbacivanje sluzi, hren se uspešno upotrebljava u olakšavanju tegoba nastalih od katara ždrela, bronhija i pluća, kao i zapaljenja krajnika. Hren i med, uziman duže vreme, pospešuje rad svih žlezda sa unutrašnjim lučenjem i razmenu materija, a isto tako blagotvoran je za ublažavanje tegoba koje stvaraju reuma i giht i korisno deluje na perisdaltiku creva.

Kao lekovita biljka, primenjen spolja hren ima isto delovanje kao slačica. Kod mišićnih, nervnih, stomačnih i reumatičnih bolova hren se kao i ona u obliku kaše sveže utrlja kao sredstvo za nadraživanje. Obloge sa ovakvom kašom ne smeju se držati duže od 5 -10 minuta i moraju se stalno kontrolisati. Kod veće osetljivosti kože kaša se mora razrediti vodom ili mlekom da se ne bi stvorile opekotine.

Preporučljiva je takođe upotreba ove kaše u lečenju uboda od insekata i promrzlina. Kaša od hrena (10-20 g) može se povremeno uzimati jer podstiče žljezde sa nutrašnjim lučenjemi želudačno-crevni trakt,uključujuci jetru i gušteraču, tako da se sa uspehom primenjuje u ishrani kada slabo varenje donosi odrećene tegobe. Hren pospešuje rad bubrega, a istovremeno lekovito deluje protiv bakterijskih infekcija bubrega, i morakćnih kanala. Zato ima vrlo važnu ulogu u ishrani i lečenju ljudi sa obolelim bubrezima i mokraćnom bešikom.