Nokti su pokazatelj zdravlja, što znači da je važno da se brinete o njima i da znate da primetite ukoliko im nešto nedostaje. Nokti su napravljeni od proteina poznatog kao alfa-keratin koji deluje kao polimer da bi obezbedio zaštitni sloj za kožu ispod.

Šta su bele tačke na noktima?

– Bele tačke na noktima su tipično znak oštećenja ležišta nokta zbog suvoće ili traume – kaže dr Frank.

LJudi koji grickaju nokte skloni su da dobiju ove bele mrlje, kao i oni koji često imaju gel manikir koji ako se kontinuirano radi može da ošteti nokat.  Veoma retko će bele tačkice biti nedostatak određenih minerala kao što su cink i kalcijum. On dodaje da neke bele mrlje mogu biti uzrokovane autozomnim genom koji je nasleđen, dok druge mogu ukazivati na gljivičnu infekciju ili alergijsku reakciju na sastojke akrila ili gela za manikir. Ovo poslednje će verovatno izgledati kao “razbacane” bele tačke, dok bi trauma trebalo da bude jedno koncentrisano mesto.

Kako možete da sprečite bele mrlje na noktima?

Da bi nokti bili čisti, dr Frenk predlaže da ih održavate hidriranima, izbegavajte grickanje i druga štetna ponašanja i pravite pauzu između manikira, posebno onih koji uključuju struganje, gelove i akrile.

Kada treba tražiti medicinsku pomoć?

Ako su vaše bele tačke retke i povezane su sa povredom noktiju, nema potrebe da se obratite lekaru. Međutim, ako je uzrok nepoznat i bele tačke se pogoršavaju, dr Frank predlaže da posetite dermatologa koji vam može pomoći da procenite da li bi to moglo biti posledica genetskog ili drugog stanja i propisati vam personalizovani plan lečenja.

Izvor: magazin.novosti.rs

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Osim izgleda i karaktera, geni nam prenose i predispozicije za određene bolesti, a među njima su:

Osteoporoza

Kod ovog oboljenja kostiju, koje ih čini krhkima i lomljivima i inače je tipično za žensku populaciju, i i te kako se nasledni faktor pominje kao ključan. Osteoporoza uglavnom nastupa posle menopauze, kada kosti gube kalcijum.

Ono na čemu je najznačajnije da radite jeste preventiva – unosite što više kalcijuma, ali znajte da se on adekvatno apsorbuje jedino kada je u kombinaciji sa vitaminom D. Takođe, ne preporučuje se konzumacija gaziranog, jer u slučaju naslednog faktora se rizik od osteoporoze povećava za čak 14 %, što nije beznačajno.

Reumatoidni artritis

Iako još uvek nije precizno definisan uzrok ovog oboljenja koje se određuje kao autoimuno, smatra se da je on zapravo kombinacija naslednog faktora i uslova sredine.

Reumatoidni artrtitis nije nimalo naivan, jer napada zglobove, degenerativno je oboljenje, i u određenoj pooodmakloj fazi može značiti i invalidska kolica.

Preporučuju se zdrav životni stil, fizička aktivnost, a posebno je važno povesti računa o zdravlju zuba jer je npr. dokazano da paradontoza kao oboljenje desni koje vodi i ka ispadanju zuba je ujedno i povećan rizik od reumatoidnog artritisa.

Prevremeno starenje

Naučnici su otkrili skup gena koji su odgovorni za to koliko dugo uspevamo da sačuvamo mladost. Oni se prenose s generacije na generaciju po majčinoj liniji.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Naučnici još uvek nisu smislili način da vratimo vreme unazad, ali neophodno je da stvorimo naviku da koristimo kreme s visokim zaštitinim faktorom (SPF), budući da je osetljivost na sunce takođe nasledna.

Depresija

Godišnje oboli preko 300 miliona ljudi od depresije, i utvrđeno je da su ovom mentalnom stanju posebno sklone žene, što uključuje i postporođajnu depresiju. Takođe nauka je otkrila da je jedan od faktora koji doprinosi nastanku depresije i prisustvo gena Slc6a15, koji se naravno nasleđuje.

Naravno, depresija je stanje koje se leči, ali je uvek važno potražiti stručnu pomoć.

Glaukom

Glaukom je kod žena je mnogo češći nego kod muškaraca, a genetske mutacije koje prouzrokuju ovu bolest su nasleđene.

Prevencija bolesti: Idite na pregled. Dok ne napunite 40, potrebno je da odlazite na pregled kod oftalmologa na svake 2-4 godine. Između 40 i 54 godine na 1-3 godine. Od 55 do 64, na svakih godinu-dve dana, a nakon 65. godine na svakih 6-12 meseci.

Redovno umereno vežbanje – hodanje ili džogiranje – 3 ili više puta nedeljno. Takođe možete da radite jogu, ali izbegavajte obrnute položaje, u kojima opterećenje pada na vrat i ramena.

Kardiovaskularna oboljenja

Skladištenje masti kod ženske populacije je određeno genetski, te ukoliko je ono tipično za stomačni pojas, to ujedno znači i rizik od srčanih oboljenja, odnosno on se duplira.

To je u vezi i sa nivoom holesterola i skupljanjem masnoća u krvnim sudovima, što sve može prouzrokovati stanja poput srčanog udara, hipertenzije, dijabetesa. Fizička aktivnost, zdrava i dijetalna ishrana, prestanak pušenja i konzumacije alkohola su u ovom slučaju neophodni.

Migrene

Žene pate od migrena 3 puta više nego muškarci, i takođe je primećeno da se vrlo često dešava da je sklonost ovako intezivnim glavoboljama predisponirana genetski.

Ono što vi sami možete da uradite jeste da redukujete unos kofeina, alkohola, šećera, da pijete što više vode kako biste bili hidrirani, i da spavate dovoljno.

Insomnija

Naučnici su otkrili da na hroničan poremećaj sna ovog tipa utiču ne samo psihogeni faktori, stres i sl, već i geni koje nasleđujemo po ženskoj liniji. Malopre smo pomenuli da postoji genetska veza kod oboljenja kao što je depresija, a to se odnosi i na anksiozne poremećaje, neuroze.

Pokušajte da ustalite bioritam da idete u krevet do 23h, nemojte piti kafu i jesti tešku hranu uveče, i ako trenirate – fizička aktivnost treba da bude barem 4 sata pre odlaska na spavanje.

Alchajmerova bolest

Ovde se radio o obliku demencije, koji je takođe češći kod žena nego kod muškaraca. Bitan je i genetski faktor, a način života može smanjiti rizik od Alchajmera.

Treba izbaciti loše masti i šećera iz ishrane, kontrolisati holesterol i krvni pritisak, baviti se fizičkom aktivnošću jer ona povećava dotok kiseonika u organizam.

Karcinom dojke i jajnika

U svetu verovatno najpoznatiji slučaj u vezi sa ovom temom jeste potez holivudske glumice Angeline Jolie, koja je pre nekoliko godina izvršila matsektomiju grudi, a potom i odstranjivanje jajnika, nakon što je utvrđeno da ima mutaciju gena odgovornog za ova oboljenja, od kojih su preminule njena majka i baka.

Ipak, napomenimo da je sa medicinskog stanovišta ovakav potez drastičan, jer je on zapravo preventivan, pre nego što je bolest konstatovana.

Uglavnom, ukoliko postoji rizik, predlažu se pre svega redovni pregledi, ali i zdrav stil života koji isključuje pušenje, prekomernu konzumaciju alkohola, a podatak koji je takođe važan jeste da se preporučuje prvo rađanje do 30. godine života, jer je dokazano da se time smanjuje i rizik od karcinoma dojke i jajnika.

I da ponovimo još jednom – preventiva je uvek najvažnija, i najefikasnija. Zato redovno idite na preglede kod lekara, i posebno povedite računa ukoliko u vašoj porodici ima ovih oboljenja po ženskoj liniji.

 Izvor: magazin.novosti.rs

Porodični lekar izmeniće sliku zdravstva u Srbiji, na radost mnogih. A evo kako to planira da izvede novoimenovana ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, čija je to i i deja, ali i šta pacijenti očekuju i zašto se najpre pominju kvartovi.

Dr Grujičić je neposredno po stupanju na dužnost, rekla da će svi građani imati porodičnog lekara.

– Porodični lekar je čitav projekat koji mora polako da se uvodi. To bi bio tim od četiri lekara, dva lekara opšte prakse i pedijatar i stomatolog. Obavezni bi bili pedijatar i stomatolog s posebnim akcentom na stomatologa.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

– Treba zahtevati zakonske promene, to je proces, očekujem da to bude za desetak-petnaestak godina. Odgovoran zdravstveni sistem podrazumeva jaku primarnu zdravstvenu zaštitu, lekari danas nemaju vremena sve da pregledaju i to mora da se menja. Odgovornost prema pacijentu je jako bitna!

Prof. Grujičić se od ranije zalaže za reformu zdravstvenog osiguranja i uvođenje porodičnog lekara.

– Možda uključiti, pored republićkog fonda i druga osiguranja.  Ali da se ne desi, kao u filmovima, da ste osigurani od svega, samo niste od onoga od čega ste bolesti, kao što se u Americi dešavalo. Iza toga mora da stane država i to mora da bude ozbiljan državni projekat. Po zakonu, kako mi je rekla pomoćnica za osiguranja, to već postoji ali moram sa njom da porazgovaram da bih imala detalje – rekla je prof. Grujičić za 24sedam.

S druge strane, navela je, volela bih da svaki kvart na Novom Beogradu, Zemunu, Vračaru… ima svoju zdravstvenu stanicu u kojoj će biti nekoliko lekara u zavisnosti od broja ljudi.

– Lekara opšte prakse, pedijatara, stomatologa, psihologa… recimo, da svako za sebe plati 50 evra godišnje za lekara opšte prakse. To dođe oko 400 dinara mesečno i vi imate oko 350 miliona evra za opštu praksu. Ali bi to moralo da bude obavezno zdravstveno osiguranje. Naravno, to politički nije popularno jer čim nešto dodatno tražite da ljudi plate, za nekoga je i to mnogo. Imate ljudi kojima je mnogo 50 evra na godišnjem nivou i oni uvek moraju biti zaštićena kategorija… To zahteva jednu zaista suštinsku reformu u koju mora da se uđe oprezno i polako, i da se ide preko pilot-projekata. Ja bih volela da to budu Novi Beograd i Surčin pa onda dalje – rekla je prof. Grujičić i dodala:

– Ako bi ljudi bili zadovoljni i mogli da imaju svog lekara na telefonu, to bi bila prava stvar. Jer vi onda ne zovete Hitnu pomoć, već svog doktora koji vas zna. Koji će vam danas reći: “Sad ja zovem Hitnu pomoć”, pa drugi put: “Popij to, sad ću doći da te vidim”, treći put: “Ajde, nije ti ništa, došetaj sutra do mene pa ću da te pogledam”.

izvor: kurir.rs