“Živeli su srećno do kraja života”, ma važi
I sinoć je neka devojčica sa nežnim kovrdžama rasutim po jastuku zaspala uz mio majčin glas i priču o Nedođiji, uspavanoj lepotici i princu, patuljcima, princezi i žabi, lepoj sireni na dnu mora, bundevi i kočijama, magiji, vešticama, vukovima i zverima. Nesumnjivo da će brzo zaspati, a već sledeću noć će tržiti nastavak te uzbudljive priče o laži i istini, nesrećnim okolnostima i kosmičkoj pravdi, ljubavi i mržnji, iskonski dobrim junacima i pobedivim zloćama, carstvima u kojima je sve moguće samo ako dodate malo magije, moćnih napitaka i čarobnica.
Sve ove priče daju nadu o istini koja pobeđuje, o pravdi koja svakoga čeka iza ćoška, o princu ili savršenom muškarcu i ljubavi “do kraja života”, ali da je za sve ovo potrebno samo malo magije, neki čarobni napitak, jabuka, ogledalo, savet starice i njene čarobne kugle. Osim magijskih elemenata koji su neizostavni da bi se pravda dostigla, sve ove priče krcate su arhaičnim predrasudama i stereotipima. Bajke poput “Pepeljuge” i “Lepotice i zveri” često se uzimaju kao osnovni krivci za vaspitavanje posrnulih generacija koji kao po nekakvom modelu rastu u materijaliste koji tragaju za dobrom prilikom da se udaju. Priče poput ovih ne samo da afirmišu ideologiju sponzoruša, već ih podgrevaju čarolijama, jer ako ne ide “pridomljavanje princu” možete se poslužiti arsenalom mađija i vrački jer “cilj opravdava sredstvo”. Neki teoretičari pop kulture terete bajke za širenje mizoginijie (muškog seksizma) i rasizma u ovim delima za najmlađe. Kako su deca od najmlađeg uzrasta konzumenti ovakvih sadržaja, a znamo da su oni u tom periodu upijajući umovi, bajkoviti svet dobra i zla u velikoj meri oblikuje njihove stavove i dalja očekivanja u životu. Ideali koje bajke zastupaju mogu delovati razočaravajuće kada se bace na test u realnosti. Čak su i neke od filmskih zvezda (poput Kristen Bell i Keira Knightley) javno kritikovale bajke jer u mnogima su žene predstavljene kao siromašne, nesposobne i čekaju muškarca koji će ih spasiti i sa kojim bi rešile svoje materijalne probleme. Zato autori kritičkih tekstova i radova na ovu temu predlažu da bi roditelji deci trebalo da pričaju priče koje bi upravo dovodile u pitanje i osuđivale nametnute stereotipe.Ovo su neki od ideja koje se provlače kroz najpoznatije bajke i koje su naišle na najviše osuda:
Žene su pasivne i muškarac ih spasava
Pepeljuga, Snežana i Uspavana lepotica slične su ne samo po nestvarnoj lepoti, već i po tome što su imale sličnu sudbinu. Prelepi prinčevi su ih izvukli iz nesrećnih života i uveli u carstvo blagostanja. Svi ovi prinčevi za uzvrat traže isključivo nesebičnu ljubav junakinja.
Brak je nagrada
Živeti sa partnerom srećno i do kraja života, spada samo u ideal, naročito segment sa “srećno i do kraja života”. U ovom uobičajenom načinu završavanja bajki niko ne govori o bračnim krizama koje su možda junaci prebrodili, pa su ostali do kraja života, uprkos svemu. Ne, u bajkama je posle venčanja sve luk i voda do kraja života. Deca nakon ovakvih bajki izbacuju i roditelje iz priče o herojima, već umesto njih na pijedestal stavljaju imaginarne junake iz bajki, koje sa sazrevanjem zamenjuju raznim zvezdama sa televizije, da zapravo njihovi roditelji nikada ne zasluže mesto heroja. Roditleji i tako ne žive srećno po modelu bajki, oni otplaćuju kredite, svađaju se oko uobičajenih stvari, ili pak imaju sklonosti prema alkoholu, preljubi, ne tako retko i nasilničkom ponašanju. Ovde nećemo ni govoriti o parovima koji nisu želeli da svoje veze ozvaniče formalno ili koji nisu imali romantični svadbeni dan, kako to bajke nameću, pa su ostali izopšteni iz modela srećnih parova do kraja života.
Identični modeli
Kritike se upućuju na prototip po kome su svi dobri junaci fizički jako lepi. Niko nema ama baš nikakve nedostatke. Junakinje iz bajki preteče su barbi devojkama i junakinjama latino-američkih, turskih, indijskih serija. Sve su nestvarne lepote, savršene kože, bez viška kilograma, skladnog i izvajanog tela, fenomenalne kose, zuba, ruku, nogu, usana. Kao da ne postoji niko skromije lepote ko zaslužuje srećan život i voljenog partnera. Česte kritike upućuju se i na to što su junaci bajki dominantno bele rase.
Žene u kući (u kuću!)
Ženski junaci su smešteni u kući i rade samo fizičke poslove. Snežana može biti smeštena kod patuljaka, ali ako im rasprema kuću, Pepeljuga je u sopstvenoj kući – kućna pomoćnica svoje maćehe i zlih sestara, kao što u bajci “Lepotica i zver” otac šalje kćerku da radi u kući zveri kako bi spasio vlastiti život.
Žene su i negativci
Kada u bajku treba smestiti zlo, ono će takođe biti ženskog roda. Veštice su najustaljeniji primer, jer nigde nećete sresti zlog veštca. Pored toga, nema ni bezobraznog, nasilnog očuha, već je uvek maćeha izvor zla, kao što nećete sresti da je polubrat negativni junak, ali su to uvek grozne polusestre, u bajkama su uvek predstavljene kao ružne. Zato se ovim pričama spočitavaju želje da se žene inkriminišu u svakom pogledu.
Uloga bajki u prvi mah jeste da razvija imaginaciju, da podgreva maštu i da gradi neke nove svetove u glavama mališana. Između ostalog da daje veru u dobro. Međutim, ne treba zanemariti da se u bajkama provlače mnoge skrivene poruke, koje na određenom nivou utiču na formiranje svesti kod najmlađih, da im krive realnu sliku i dižu nivo očekivanja od života. Nedavni primer bajke bio je venčanje kraljevskog para (Megan Markl i princa Harija). Obična devojka, rođena u rasturenoj porodici srednjeg staleža postaje princeza i time “rešava sve svoje probleme”, kao i u svakoj bajci ima polusestre i polubraću koji je ne vole, tu su i zle žene koje je ne prihvataju i ne žele da do venčanja dođe. Međutim, ljubav pobeđuje sve, te se ona udaje za svog princa. Ovaj primer dao je nadu brojnim devojkama, uverio ih da bajke stvarno postoje, ali da one nisu dovoljno dobre, lepe i uporne da bi tu bajku same živele.
