Tajna srećne dece: Zašto je igra bitna za razvoj deteta?

7744

Sa igrom se ne treba igrati. Igru nikako ne treba zapostaviti, naročito onu slobodnu, onu što daje slobodu dečijoj mašti, jer igra je bitan faktor razvoja. Ona je baza za dobar i uravnotežen rast i razvoj deteta, poručuje autorka nedavno objavljene knjige „Igra na danski način“, psihoterapeutkinja Iben Dising Sandal.

Kako tvrdi, igra podstiče samopouzdanje i čini bitan deo kvalitetnog provedenog vremena u detinstvu.

„Živimo u doba kad mnogi roditelji paze da su deca uključena u razne vanškolske aktivnosti, dane provode vodeći ih na treninge, strane jezike, umetničke radionice, a zaboravljaju da detetu treba vreme za najobičnu igru” ukazuje ova danska psihoterapeutkinja, čija je njena predhodna knjiga „Danski odgoj dece“ prošle godine bio najprodavanija knjiga u Hrvatskoj, prenosi Jutarnji list.

Rizik mobilnog telefona

Sasvim obična igra je ulaganje za zdravlje, a ne gubitak vremena. Baš takva, nestrukturirana, ničim zadana deci daje slobodu da maštaju, da se nesputano izraze. Što pre dete u ruke dobije mobilni telefon ili tablet, manja je šansa da će znati spontano, nesputano da se igra, da će znati samo sa sobom da se zabavi, ode u svet mašte sedeći uz dve tri figurice, navodi autorka.

Igra je za decu kao nagon, nužna je i važna u odgoju zdrave dece. U igri se uči i kroz igru se zabavlja. Deca kojoj roditelji ne ostave dovoljno vremena za igranje uskraćena su za bitan deo detinjstva.

Igra je neizostavna za razvoj samopouzdanja, pomaže deci da uče i rastu tako da imaju dobro mišljenje o samima sebi, kad u igri postigne zadati cilj, dete oseća uspeh.

Kroz igru dete stiče veće pouzdanje u vlastito telo, okolinu i sebe; stiče znanje o tome šta može, a šta ne može.

Od 1970. vreme provedeno u slobodnoj igri na otvorenom strmoglavilo se za čak 90 odsto, upozorava autorka knjige.

„Značajno su porasli pretnje, psihički poremećaji i samopovređivanje… Za decu je igra nasušna potreba poput potrebe za hranom, vodom ili snom. Igra stimuliše razvoj mozga“, navodi ona.

Za vreme igranja u dečijem se mozgu pojačavaju postojeće i stvaraju nove sinapse.

Kaže da je veća verovatnoća da će deca koja nemaju sobu pretrpanu igračkama izaći van i igrati se na otvorenom. A i igračke, one najjeftinije, često mogu biti podsticajnije nego neke skupe i jako sofisticirane.

„Duvalica za balončiće su jeftine, lako prenosive i veliki su izvor veselja. Igračka može biti bilo šta pa i par kamenčića i plastična kantica. Bit igre i jest u tome da podstiče maštu“, navodi Iben Dissing Sandahl.

Ističe da smanjujući količinu igračaka ujedno pomažete deci da postanu bolja i veštija u izgradnji međuljudskih odnosa, jer su prisiljena da se snađu sa ograničenim, njima dostupnim opcijama.

„Uklanjanjem dela igračaka iz života dece, uvodite više mašte i slobode. Više praznog prostora ostavlja doslovce prostora kod deteta za crtanje, plesanje, bojanje, građenje kućica, čitanje bajki … Deca će više ceniti ono što imaju. A time stiču i bolji osećaj nadzora nad vlastitim životom i jačaju unutrašnji fokus kontrole. Pred ekranom nema spontanosti, sve je strukturirano“, dodaje psihoterapeutkinja.

Jasna pravila

U svojoj porodici, kaže autorka knjige „Igra na danski način“, barem jednom na dan insistira da niko nije ni za kakvim tehnološkim uređajem i ekranom, uključujući i nju samu. Imati pravila vezana uz korištenje tehnologije stvar je, kaže, zdravog razuma. Kad je reč o deci, nije samo bitno kontrolisati vreme, već i – sadržaj. Deci trebaju jasna pravila za upotrebu digitalne tehnologije, upozorava ona.

„Ne prekidajte decu dok se igraju, čak i ako se prepiru. Pustite ih da sama pokušaju da reše probleme koji su se pojavili tokom igre. Ne pođe li im to za rukom, pomozite im da sagledaju oba stanovišta. Nije retkost da roditelji, pokušavajući da daju sve od sebe da budu što bolji roditelji, postanu zapravo loši roditelji. To se događa onima koji imaju preteranu potrebu za kontrolom i koji za decu biraju jedino aktivnosti koje imaju nekakav cilj i svrhu. Opustite se, ne trudite se prejako u svakoj situaciji“, dodaje Iben Dising Sandal i predlaže pet vrsta igara za decu.

PET VRSTA IGARA

*Fizička igra

poput skakanja, penjanja, plesanja, vožnje bicikla …

*Igra s predmetima

igrajući se na taj način dete uči stvarati i graditi

*Simbolička igra

ona u kojoj stvari predstavljaju nešto drugo, recimo podmetači za čaše postaju kolači

*Igranje uloga

pretvaranje da je neko drugi omogućava detetu da istraži nešto što se inače ne bi usudilo

*Igre s pravilima

odvijaju se prama unapred određenim pravilima, detetu omogućavaju isprobavanje različitih oblika saradnje, takmičenja, pobeđivanja, gubljenja, što na kraju znači razvoj samokontrole.

ordinacija.tv  Izvor: Danas

PODELI