Vitamini su organske materije koje su potrebne organizmu za normalan rast i razvoj i održavanje dobrog zdravlja. Davno vršeni eksperimenti na životinjama koje su hranjene prečišćenim proteinima, ugljenim hidratima i mastima pokazali su da su za život neophodne i dodatne materije – vitamini i minerali. Oni se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla, različitog su hemijskog sastava i imaju različite uloge u organizmu.

Pre nego što je otkrivena hemijska struktura vitamina, bilo je uobičajeno da se ove materije označavaju slovima abecede, što se van stručnih, biohemijskih krugova zadržalo i danas. Vitamini se dele na dve velike grupe. To su liposolubilni vitamini A, D, E, K, koji su rastvorljivi u mastima i hidrosolubilni vitamini B i C, koji su rastvorljivi u vodi.

Uravnotežena mešovita ishrana obezbeđuje unos dovoljne količine vitamina. U prvim mesecima života odojče dobija vitamine iz majčinog mleka, a sadašnja pedijatrijska praksa savetuje samo dodavanje vitamina D u prvoj godini života. Uvođenjem mešovite ishrane obezbeđuje se dovoljna količina vitamina za rast i razvoj deteta.

S obzirom na to da su vitamini nestabilni na visokoj temperaturi i u dodiru sa kiseonikom, njihova količina je optimalna u svežim namirnicama. Treba voditi računa o tome da jedemo sveže voće i povrće, odnosno ono kratkotrajno kuvano na pari ili u poklopljenom sudu. Roditelji su često nepotrebno zabrinuti zbog vrste i količine hrane koju dete uzima, pre svega zbog bojazni da neće uneti dovoljno vitamina koji će ga štititi od bolesti. Uloga vitamina u imunitetu je nesporna, ali su potrebne količine zaista male – jedna čaša limunade sadrži dnevnu dozu vitamina C, a jedna šargarepa zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom A.

VITAMIN A: džigerica, riba i riblje ulje, mleko i mlečni proizvodi, žumance, žuto voće i povrće, zeleno povrće

Vitamin A je važan za procese obnavljanja kože i sluzokože. Doprinosi procesu rasta, a dokazana je i njegova uloga u ćelijskom imunitetu. Neophodan je za stvaranje vidnog pigmenta rodopsina, koji je odgovoran za adaptaciju oka u tami. Rastvara se u mastima, a rezerve se nalaze u jetri. Deca koja u prvoj godini života jedu veće količine žutog voća i povrća (šargarepa, bundeva, pomorandža, breskva itd) imaju nekad žuto prebojenu kožu oko nosa, žute dlanove i tabane. Ova pojava nije opasna (ne smatra se žuticom!), ali se savetuje smanjenje tih namirnica. Normalna ishrana našeg podneblja obezbeđuje dovoljne količine ovog vitamina – drastični nedostatak (hipovitaminoza) viđao se ranije kod dece koja su se u nekim delovima sveta hranila samo glaziranim pirinčem (beli, bez ljuske). Kod dece koja boluju od retkih poremećaja apsorpcije masti vitamin A mora da se nadoknađuje.

Nedostatak ovog vitamina će se manifestovati poremećajima vida (noćno slepilo), promenama na koži i sluzokoži, dete može da ima veću sklonost ka infekcijama i anemiju. Poremećaji koji se javljaju usled povećanog unosa vitamina (hipervitaminoza) se danas retko sreću. Ranije su se preventivno davali preparati koji su sadržali ovaj vitamin (AD kapi za odojče), pa bi se kod nepravilnog doziranja ili uzimanja velikih količina tih preparata javljala hipervitaminoza.

VITAMIN D: riba, iznutrice, jaja, puter, mleko

Vitamin D je grupa jedinjenja koja se nalaze u namirnicama životinjskog porekla, a pretvaraju se u aktivni oblik pod dejstvom sunčevih zraka. Omogućava nam regulisanje nivoa kalcijuma i fosfora u telu, pravilan rast i oblikovanje kostiju. Nedostatak vitamina D može da se javi zbog nedovoljnog unosa, nedovoljnog izlaganja sunčevim zracima ili zbog urođenih nepravilnosti u metabolizmu deteta.

Svi smo čuli za rahitis, poremećaj u mineralizaciji kostiju koje rastu. Danas se retko viđa, jer je ustaljena praksa davanja deci preventivne doze od 400 i.j. dnevno tokom prve godine života, kao i tokom zimskih meseci u drugoj godini. Rizik od predoziranja postoji samo pri nepravilnoj upotrebi farmaceutskih oblika ovog vitamina.

VITAMIN K: tamnozeleno lisnato povrće, žumance i džigerica

Najpoznatija uloga vitamina K je u procesu zgrušavanja krvi. Osim što ga unosimo hranom, ovaj vitamin proizvode i bakterije u našim crevima. Neposredno po rođenju ovih je bakterija u crevima malo, pa se zato po rođenju bebi daje jedna doza vitamina K. Time se sprečava nastanak produženog krvarenja (najčešće iz pupčanog patrljka). Nedostatak ovog vitamina se javlja retko, češće kod odraslih zbog primene nekih lekova. Rastvara se u mastima, a rezerve se čuvaju u jetri.

VITAMIN E: zeleno povrće, mahunarke, biljna ulja, jaja, meso

Poznata je uloga vitamina E u antioksidativnim procesima. Nalazi se u ćelijskim membranama, štiti ih od oštećenja i na taj način učestvuje u rastu, razvoju i očuvanju tkiva i organa. Manjak se javlja kod prevremeno rođene dece i bolesnika sa poremećenim varenjem masti.

VITAMIN C: voće i povrće

Verovatno najpoznatiji od svih vitamina, C vitamin se rastvara u vodi, ne skladišti se u telu, te se mora redovno uzimati kroz hranu. Uništava ga toplota i sunčeva svetlost, kuvanjem se gubi iz hrane. Učestvuje u očuvanju vezivnog tkiva, zarastanju rana, pomaže u apsorpciji gvožđa i neophodan je za niz imunoloških procesa. Dnevna potreba se može zadovoljiti jednom svežom voćkom ili salatom, ceđenim sokom. Čak je i krompir dobar izvor ukoliko se pravilno pripremi. Obavezan je u svim multivitaminskim sirupima za decu. Nedostatak je zabeležen davno – skorbut kod mornara na dugotrajnim plovidbama bez svežeg voća i povrća. Ma kako malo ovih namirnica deca uzimaju po mišljenju roditelja, nedostatak vitamina C se ne viđa u pedijatrijskim ordinacijama.

VITAMINI B: džigerica, meso, mleko, integralne žitarice, riba, zeleno povrće

Najpoznatiji vitamini iz ove grupe su B1, B2, B6 i B12. Ova jedinjenja omogućavaju procese dobijanja energije iz ugljenih hidrata i sazrevanje ćelija u koštanoj srži. Još 1911. godine iz integralnog pirinča je izolovana materija kojom se mogla izlečiti bolest beri-beri, od koje su se razboljevala deca hranjena isključivo oljuštenim pirinčem. Materija je dobila ime vitamin – to je prvi otkriveni vitamin, B1. Danas se nedostatak ove grupe vitamina retko sreće jer su široko rasprostranjeni u raznim namirnicama, pa će svaka iole raznovrsna ishrana obezbediti dovoljnu količinu za normalan metabolizam. Kod dece u našem podneblju ove se hipovitaminoze ne viđaju. Povećan unos se savetuje kod bolesti nervnog sistema i nekih vrsta anemije.

U prvoj godini života dete će uz majčino ili adaptirano mleko i male količine raznovrsne čvrste hrane uneti dovoljne količine svih vitamina. Savetuje se davanje jedne doze vitamina K po rođenju i 400 i.j. dnevno vitamina D tokom prve godine. Zabrinuti roditelji predškolskog deteta obično strahuju da će odbijanje nekih namirnica prouzrokovati manjak vitamina i uticati na pad imuniteta. Srećom, vitamina ima u svim namirnicama! Pravilno ih pripremite i prilagodite ukusu svog deteta, a ukoliko ste i dalje zabrinuti, možete mu tokom zimskih meseci ili posle bolesti dati neki multivitaminski sirup. Ukoliko normalno raste, razvija se i nije bolesno češće od svojih vršnjaka, vaše dete sigurno unosi dovoljno vitamina kroz svoju omiljenu hranu.

Izvor: benuapoteka.rs

Da li se ikada pitate zašto se neki ljudi razbole više ili češće od drugih ljudi? Odgovor može biti u činjenici da mnogi ljudi imaju smanjenu sposobnost da se bore protiv bakterija, virusa i drugih telesnih okupatora, koji mogu dovesti do prehlade, gripa ili određenih bolesti.

Sposobnost tela da se uspešno bori sa pretnjama po naše zdravlje može se pratiti onim što se naziva imunološkim sistemom.

Funkcionalni imunološki sistem je jedna od najvažnijih komponenti u zdravlju.

Kada se otkrije rizik po naše zdravlje, imunološki sistem – koji funkcioniše u okviru svojih optimalnih sposobnosti – će krenuti u prvu akciju reagujući na potencijalno štetnog agresora, kao način za zaustavljanje pre nego što se bolest stvarno razvije i dođe do pada imuniteta.

Međutim, za ljude koji imaju veoma slab imunitet, gore naveden scenario nije uvek slučaj. Kod njih to znači češće prehlade, više podložnosti gripu i mogućnost nastajanja drugih, ozbiljnijih bolesti.

Šta je pad imuniteta?

Imunološki sistem je sistem koji štiti organizam od infekcije i razvoja bolesti stvarajući antitela.

Pad imuniteta je smanjena sposobnost organizma da se odupre određenoj infekciji ili toksinu. Hajde da pogledamo neke od najčešćih uzroka pada imunološkog sistema.

·        Pad imuniteta i Stres

Skoro svi smo osećali efekte stresa u nekom trenutku u našim životima. Glavobolja, bol u grudima, nelagodnost i osećaj opšte napetosti su znak stresa.

Ovi faktori u kombinaciji deluju tako da imunološki sistem teže brani telo od pretnji zdravlju, ponekad suzbijajući imunološki sistem do te tačke da je ozbiljno kompromitovan.

·        Nedovoljno vežbanje

Imunološki sistem vašeg tela najverovatnije neće biti u najboljem stanju ako je vaš stil života previše sedentar.

Koliko je važno održavanje aktivne fizičke sposobnosti, pokazuju medicinska istraživanja o tome da redovna vežba pomaže funkcijama neutrofila – vrste ćelija koje rade na ubijanju neželjenih i opasnih mikroorganizama koji mogu negativno uticati na zdravlje.

·        Nedostatak sna utiče na pad imuniteta

Možda to ne shvatate, ali dok spavate ćelije u vašoj krvi se bore protiv infekcija stvaranjem odbrambenog sistema.

Zbog toga nedostatak spavanja i umor može loše uticati na vas.

·        Nepravilna ishrana – uzročnik pada imuniteta

Svakako je od vitalnog značaja da jedemo dobro izbalansiran asortiman hrane, uključujući voće, povrće i cela zrna žitarica koji pomažu u održavanju imunološkog sistema obezbeđujući ključne vitamine, minerale, fitohemikalije i antioksidante.

Kao što je ključno, izbegavati masnu hranu kad god je to moguće. Takođe smanjite konzumiranje previše šećera, jer to može inhibirati fagocitozu, proces kojim bele krvne ćelije rade na uništavanju virusa i bakterija. Vitamini u voću za imunitet su dovoljan izvor šećera.

Iako za neke ljude to može dovesti do promene u načinu života, svaki od gore navedenih uzroka pada imuniteta može se rešiti kako bi se poboljšala ukupna imunološka funkcija.

Pored izbegavanja situacija koje dvode do stresa, održavanja režima stalnog vežbanja ili čak svakodnevno šetanje, barem 7-8 sati spavanja svake noći i promena ishrane, još jedan veoma važan element u poboljšanju sposobnosti vašeg imunološkog sistema podrazumeva i primenu dijetetskih suplemenata.

Šta su dijetetski suplementi?

Dijetetski suplement je industrijski ili farmaceutski proizvod namenjen da dopuni ishranu u vidu pilula, kapsula, tableta ili tečnosti. Ovaj dodatak treba da obezbedi hranljive sastojke apstrahovane iz različitih prirodnih izvora hrane ili pak sintetički proizvedene sastojke ili u kombinaciji jedni i drugi.

U te hranljive materije spadaju: vitamini, minerali, vlakna, masne kiseline i aminokiseline. Unos vitamina za imunitet je od suštinskog značaja.

Dijetetski suplementi mogu takođe sadržati supstance koje nisu suštinski neophodne za život, već se prodaju na tržištu kao korisne po biološko delovanje, na primer biljni pigmenti ili polifenoli. Životinje takođe mogu biti izvor dijetetskih suplemenata, kao što je kolagen od pilića ili ribe.

Koji su simptomi pada imuniteta?

Vaš imuni sistem je mehanizam koji telo koristi da bi se branilo od virusa, bakterija i mnogih vrsta bolesti. Kako znati da je došlo do pada imuniteta?

Vaš imunološki sistem je vaša odbrana, “imuni odgovor” prema određenim spoljnim agensima. Sastoji se od mreže ćelija, tkiva i organa koji rade zajedno kako bi zaštitili telo. Ove zaštitne ćelije se nazivaju leukociti ili bela krvna zrnca.

Ako iz bilo kog razloga imate niži nivo leukocita u datom trenutku, nećete moći da se odbranite od bolesti. Dakle, važno je da znate određene vrste signala kako bi vaš lekar odmah mogao da utvrdi poreklo ove slabosti.

Koji su znaci pada imuniteta?

1. Odlazak u toalet

   Dijareja koja traje više od 2 do 4 nedelje može biti znak upozorenja da vaš imuni sistem nanosi štetu probavnoom traktu.2. Umor

   Osećaj izuzetnog umora, kao što se obično dešava kada imate grip, može značiti da se nešto dešava sa imunitetom. Zglobovi i mišići mogu takođe boleti.

2. Glavobolja

   U nekim slučajevima, glavobolje mogu biti povezane sa imunološkim sistemom. Na primer, to bi mogao biti vaskulitis, što je zapaljenje krvnog suda izazvanog infekcijom ili autoimunskom bolešću. Takođe, ako imate veću temperaturu nego normalno, može se desiti da vaš imuni sistem počinje da alarmira.

3. Alergije

   Neki ljudi imaju češće alergijske reakcije od drugih ljudi. Oni ne mogu odgovoriti na polen, prašinu i sredstva za zaštitu životne sredine koji utiču na kožu ili sluzokožu. Ako je to slučaj za vas, moguće je da imate slab imuni sistem.

4. Dehidratacija

   Postoji razlog zašto mame i doktori uvek insistiraju na unosu tečnosti kada ste bolesni. Telo treba puno vode za ispiranje toksina – i da, kafa i čaj su prihvatljivi izvori. Kroz voće unećete vitamine neophodne za imunitet. Koliko tečnosti treba da pijete dnevno varira od osobe do osobe. Pijete pravu količinu ako je vaš urin bledo žut.

Vitamini za jačanje imuniteta

Koji dodatak ishrani treba uzeti za pad imuniteta? Odgovor je – višestruku vitaminsku i mineralnu formulu.

Visokokvalitetna višestruka vitaminska i mineralna formula je prvi korak u podršci imunološkom sistemu, jer će delovati na osnovne nutritivne nedostatke.

Nedostaci praktično bilo kog hranjivog elementa mogu rezultovati značajno oštećenom imunološkom funkcijom, naročito nedostatak vitamina C, E, A, B6, B12 i folne kiseline. Minerali koji su posebno važni su cink, gvožđe i selen.

Vitamin D3 je posebno važan za imunološko zdravlje. Pojedinci koji imaju nivo vitamina D u krvi manji od 38 ng/ml imaju dvostruko više infekcija gornjeg respiratornog trakta nego osobe sa višim nivoima.

Kliničke studije su potvrdile sposobnost vitamina D da smanji rizik od prehlade i gripa. Da bi osigurali optimalni status vitamina D, većina zdravstvenih stručnjaka preporučuje dnevne doze od 2.000 do 5.000 IU.

Osim njega, riblje ulje, EPA + DHA od 1.000 do 3.000 mg/dan.

Od biljaka, pokazalo se da je Ehinacea imala značajne efekte na imunološku funkciju u preko 300 naučnih istraživanja. Ehinacea je biljka ružičastih cvetova koja potiče iz Severne Amerike – jedna  od najpoznatijih imunostimulansa. Potražite je u sastavu vitamina za imunitet koje kupujete.

Koren astragalusa (Astragalus membranaceus) je tradicionalni kineski lek koji se koristi za lečenje virusnih infekcija, uključujući i prehladu. Kliničke studije u Kini su pokazale da je efikasan kada se koristi kao preventivna mera protiv obične prehlade.

Takođe se pokazalo da smanjuje trajanje i jačinu simptoma kod akutne prehlade, kao i podizanje broja belih krvnih zrnaca.

Lekovite gljive kao što su maitake, shitake, reishi i kordiceps imaju značajne imunološke efekte. Većina ovih aktivnosti je zbog prisustva beta-glukana. Brojne eksperimentalne i kliničke studije pokazale su da beta-glukani u gljivama aktiviraju bela krvna zrnca.

Probiotici se odnose na bakterijske proizvode koji pospešuju zdravlje vrstama poput Lactobaccilli i Bifidobacter. Ovi preparati mogu biti korisna pomagala u povećanju imuniteta. Uzmite 6 do 12 milijardi jedinica (CFU) dnevno.

Preparati za jačanje imuniteta

Preparati za jačanje imuniteta mogu se pronaći u svim apotekama, drogerijama i bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Prodaju se u vidu tableta, kapsula, sirupa, praškova, sprejeva i napitaka.

Preparati mogu biti veoma raznoliki, od čistih vitamina ili minerala, preko vitaminsko-mineralnog kompleksa, zatim čistih biljaka, smeše nekoliko biljaka, pa sve do kombinacija svi njih: vitamina, minerala i biljaka. Svako od vas treba da izabere preparat u skladu sa svojim potrebama ili deficijencijom, a uz savete lekara ili farmaceuta.

Veoma je važno da pročitate sadržaj svakog sastojka na poleđini pakovanja, kako biste znali šta unosite u vaš organizam.

Tablete za jačanje imuniteta

Uravnotežen sastav dijetetskih suplemenata namenjenih za podizanje imuniteta osmišljen je tako da obezbedi dobro funkcionisanje našeg tela kako bi zdravo odgovorilo na zahtevan način života.

Vitamini za jačanje imuniteta imaju ulogu da osnaže, podstaknu i pojačaju rad oslabljenih ćelija.

Tablete se prodaju u pakovanjima najčešće od 10 do 30 kom, sa primenom od 1 do 3 puta na dan. Različiti proizvođači osmislili su pakovanja i doze tako da se prilagode našim potrebama.

Takođe, treba da znate da postoje posebne kombinacije vitamina za imunitet namenjene isključivo za žene, posebno za muškarce, za osobe starije dobi (senior tablete), za sportiste, decu, itd.

Recepti za podizanje imuniteta

Podrška i poboljšanje imunološkog sistema je možda najvažniji korak u postizanju otpornosti na bolesti i smanjenju podložnosti prehladama. Podrška imunološkom sistemu podrazumijeva način života koji promoviše zdravlje, upravljanje stresom, vežbanje, ishranu i odgovarajuću upotrebu dodataka ishrani i biljnih lekova.

Međutim, ukoliko se pristalica altermativne medicine ili jednostavno verujete u kvalitet svog, ručno spavljanog proizvoda, onda vam predstavljamo nekoliko prirodnih, domaćih recepata kao preventivu u padu imuniteta, koje može pripremiti u vašem domu.

• Crveni napitak

Izrendati 1 kg šargarepe, 1 kg limuna, 1 kg cvekle, 1 kg jabuka i dodati ½ kg meda. Sve ostaviti 1-2 dana da pusti sokove, a zatim procediti kroz gazu. Piti ujutru 2 kašike na prazan stomak. Čuvati u frižideru ili u manjim porcijama (kockice za led) u zamrzivaču.

• Belim lukom protiv prehlade

4 limuna iscediti i pomešati sa 4 kašike meda, 2 čena belog luka i 4 cm dugog đumbira. Sve dobro izmutiti dok se ne dobije homogena smesa.Uzimati jednu kašiku na prazan stomak. Čuvati u frižideru.

• Melem za imunitet

U blenderu samleti sitno po 100 g oraha i badema, 200 g lana i 50 g semena koprive, pa sve pomešati sa 1 kg livadskog meda da se dobije jednolična masa. Uzimati nekoliko puta na dan po jednu kašikicu.

• Kurkuma i med

Ovaj preparat naziva se još i „zlatni med“. U 100 g meda potrebno je dodati 1 kašikicu kurkume u prahu. Može se uzimati više puta na dan.

Naše raspoloženje i stav imaju ogroman uticaj na funkciju našeg imunološkog sistema. Na kraju, kada smo srećni i optimisti, naš imunološki sistem funkcioniše mnogo bolje.

Nasuprot tome, kada smo depresivni, naš imuni sistem ima tendenciju da bude depresivan. Negativne emocije suzbijaju imunološku funkciju dok pozitivne emocije povećavaju imunološku funkciju.

Kada je osoba pod većim stresom ili je depresivna, moraće da se trudi da pojača svoj imunološki sistem – to uključuje i uzimanje njihovih suplemenata.

Izvor: toposiguranje.rs