Henoch-Schoenlein purpura je sistemsko oboljenje malih krvnih sudova, koji zahvata krvne sudove kože, zglobova, digestivnog trakta i bubrega.
Smatra se da je PHS vaskulitis uzrokovan imunoglobulinom A (IgA), kao odgovor na nepoznati strani antigen. Cirkulišući IgA imuni kompleksi se deponuju u zahvaćenim organima, aktivitaju sistem komplementa što dovodi do pojave zapaljenske reakcije i posledičnog vaskulitisa. Mada antigen nije poznat, u 60-75% slučajeva oboljenje prati streptokoknu infekciju gornjih disajnih puteva.

Klinička slika

PHS je najčešći sistemski vaskulitis kod dece. Može se javiti u periodu od 4. meseca života do 90.godine.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Najveći broj obolelih je uzrasta od 2 do 11 godina. PHS se najčešće javlja u proleće ili u zimu kada su najčešće i respiratorne infekcije. U 40% slučajeva počinje blagim simptomima poput groznice, glavobolje, bolovima u zglobovima.
Početak bolesti je akutan ili postepen. Kožne promene su dominante u kliničkoj slici. Pojavljuju se na nogama, rukama ili trupu, simetrične su i diseminovane. Promene su u vidu palpabile purpure, uz koju mogu nastati petehije, ekhimoze, a ređe i bule i nekroza. PHS se povlači sa kože spontano u roku od 2-4 nedelje i na koži ostaju hiperpigmentovane mrlje i atrofični ožiljci. U težim slučajevima se javljaju promene i na drugim organima: bolovi i zapaljenje zglobova kolena i gležnjeva, abdominalne tegobe sa tupim abdominalnim bolovima, melenom i hematemezom, bubrežne manifestacije, najčešće u vidu mikroskopske hematurije sa proteinurijom ili bez nje. Nekada su mogući nefrotski i nefritički sindrom sa akutnom ili hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Opisuju se i neurološke i plućne manifestacije kao i oštećenje difuznog plućnog kapaciteta. Oboljenje recidivira kod jedne trećine bolesnika. Prognoza je dobra osim u slučajevima oštećenja tkiva bubrega ili pluća.

Laboratorijske analize pokazuju leukocitozu i povišenu sedimentaciju koji su nespecifični znaci. Povišen je serumski IgA. Bubrežna biopsija je potrebna samo u slučajevima pojave nefrotskih ili nefritičnih simptoma, kao i u slučajevima naglog pogoršavanja glomerularne filtracije. Potrebno je uraditi ultrazvučni pregled abdomena.

Lečenje

Prvi korak u terapiji PHS je otkrivanje i otklanjanje uzroka, ukoliko postoji mogućnost. U ublažavanju simptoma se daju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, koji smanjuju bolove u zglobovima, a korisni su i kod nekrotičnih lezija. Kortikosteroidi se koriste u dozi od 60-80 mg/dn, 10—15 dana radi smanjivanja zapaljenske reakcije. Daju se kod akutnih gastointestinalnih i bubrežnih poremećaja, ali postoji opasnost od maskiranja abdominalnih simptoma. Oni slabo utiču na nastanak purpure, trajanje bolesti i učestalost recidiva. Moguće ja da imaju zaštitni efekat na bubrežnu funkciju. Antihistaminici (H-l) se daju zbog svraba i radi smanjenja propustljivosti zida krvnih sudova. Kod recidiva posle streptokoknih infekcija daje se profilaktički penicilin. Savetuje se odmor i leža­nje. Lokalno tečenje: kortikosteroidni kremovi i unguenta.

Izvor: .anemija.rs

Difterija ili gušobolja je zarazna uglavnom dečija bolest izazvana bakterijom lat. Corynebacterium diphteriae. Prenosi se direktno putem kapljica u vazduhu, ređe indirektno putem zaraženih predmeta. Rezervoar bolesti je čovek. Bakterije difterije oslobađaju toksin difterije, koji blokira sintezu proteina u ćelijama i na taj način izaziva njihovo izumiranje.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Najčešće su pogođeni ždrelo, krajnici, sluzokoža nosa, limfni čvorovi vrata, grkljan, rane itd. Na ovim organima javnjaju se karakteristične pseudomembrane sivo-bele boje, koje se čvrsto drže na površini sluzokože, a posle njihovog otklanjanja se javlja krvarenje. U sklopu sistemskih poremećaja tokom difterije javlja se degenaracija srčanog mišića, jetre, bubrega, promene na nervnom sistemu.

Simptomi

Bolest počinje glavoboljom, bolovima iza ušiju, umorom (jezik dobije belu naslagu) i teškim gutanjem. Sedište bolesti su krajnici. Kada detetu vrhom kašike jezik malo pritisnemo i kada kaže A, onda se vide svuda naokolo bele i žute tačkice. To je opasna gljivica difterije, koja se rapidno širi i detetu ugrožava život. Kod tih simptoma nužno je odmah pozvati lekara. Ako se na lekara mora čekati, a bolest se širi i ne čeka, uputno je do dolaska lekara detetu koliko-toliko pomoći.

Infekcija može biti asimptomatska a može dati i kliničku sliku različite težine – od lakih formi bolesti koje liče na blagu anginu, pa sve do tzv. maligne difterije, često sa smrtnim ishodom. Težina kliničke slike zavisi od postojanja imuniteta prema difteričnom toksinu, virulencije i toksičnosti infektivnog soja i lokalizacije infekcije. Inkubacija difterije je kratka i traje od 2 do 6 dana.

Bolest obično počinje postepeno, uz blagi porast temperature koja ne prelazi 38°C, malaksalost, umerene bolove u guši, bolove pri gutanju.

Lečenje

Lečenje je znatno olakšano otkako je pronađen serum protiv difterije. Ali serum treba da bude dat što pre i u dovoljnoj količini. Serum se daje i kad se posumnja na difteriju, ne čekajući na rezultat pregleda brisa.

Prijavljivanje ove bolesti je po zakonu obavezno. Bolesnik treba da bude izdvojen, najbolje u bolnicu. Mora najstrože da leži jer usled slabosti srca i najmanji napor može da izazove smrt. Bolesniku se daje laka, u početku samo tečna, a potom i kašasta mlečno biljna hrana u dovoljnoj količini.

Učenici oboleli od difterije ne vraćaju se u školu dok dva uzastopna pregleda brisa iz grla uzeta u razmaku od nedelju dana ne budu negativna (da se u njima ne nalaze Leflerovi bacili). Na isti način se i bolesnik otpušta iz bolnice.

Za zaštitu od difterije u poslednje vreme se mnogo i uspešno koristi vakcinacija, kojom treba obuhvatiti svu predškolsku i školsku decu, za koju je vakcinacija obavezna.

Izvor: zdravstvenisaveti.rs

Ćelavost na pečate ili Alopecija areata (AA) je autoimuno oboljenje koje se javlja u vidu okruglih i jasno ograničenih polja na kojim dlaka potpuno nedostaje.

AA se češće javlja kod dece, kod oko 60% pacijenata javlja se do 20 godine života.

Uzrok razvoja oboljenja nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da nastaje usled delovanja više različitih faktora. Emocionalni stres i genetska predispozicija značajno utiču na razvoj AA, ali primarnu ulogu ima poremećaj imunskog sistema u smislu pojave autoimunosti. Oboljenje može da bude udruženo sa drugim autoimunskim oboljenjima poput vitiliga, atopijskog dermatitisa, Hashimoto tiroiditisa i zapaljenske bolesti creva.

Klinička slika

Na poglavini, bradi, obrvama, trepavicama ili/i pubičnim dlakama razvijaju se okrugle ili ovalne jasno ograničene ploče veličine od 1 do nekoliko cm na kojima dlake potpuno nedostaju, a koža je normalne boje i bez znakova upale. U aktivnoj fazi bolesti na ivici obolelih ploča kosa se lako izvlači.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kod težih oblika bolesti izvlači se kosa i na udaljenim, klinički nepromenjenim predelima, što je loš prognostički znak. Mogu se pojaviti jedno ili više polja bez kose.Ukoliko se alopecija širi duž potiljačne regije naziva se ophiasis i znak je ozbiljnog oblika AA.

Alopecia totalis predstavlja potpuni gubitak kose, dok je dlaka tela očuvana. Alopecia universalis predstavlja najteži oblik oboljenja kod koga nedostaje dlaka na čitavom telu. Kod ova dva oblika alopecije spontani porast dlake se retko događa.

U okviru oboljenja mogu da se jave promene na noktima u vidu linijske izbrazdanosti i tačkastih udubljenja.

Tok bolesti je nepredvidiv. Prvi atak sa pojavom novih polja bez kose može da traje od nekoliko meseci do jedne godine, ređe duže. Ponovna pojava AA je dosta česta i 7 – 10% pacijenata ima hroničnu formu bolesti. Prognoza je lošija kod alopecije totalis, alopecije u potiljačnoj regiji, oblika bolesti koji su počeli pre puberteta, kod osoba sa atopijskom konstitucijom i kod osoba koje imaju promene na noktima. Kod lakših, ograničenih oblika bolesti kosa izraste i spontano posle 3-5 meseci.

Lečenje ćelavosti na pečate

Kod lokalizovanog oblika bolesti postižu se dobri terapijski rezultati, a kod određenog broja pacijenata dolazi i do spontanog porasta kose posle par meseci.

U lokalnoj terapiji koriste se: lokalno ili intralezionalno kortiksteroidni peparati, topijski iritansi (cignolin 0.5 -1%, antralin, tazaroten, azelaična kiselina), minoxidil rastvor i kalcineurinski inhibitori (pimecrolimus i tacrolimus). U opštoj terapiji se primenjuju: PUVA i kod teških formi bolesti kortikosteroidi i cyclosporin.

Mr. sci. med. dr Danica Milobratović, dermatolog

dermatološka ordinacija Dermatim, Beograd

Kako da je otkrijete? Privremena slabost ili paraliza mišića na jednoj strani lica: jedno oko ne može da se zatvori i usta se mogu opustiti.

Šta je to? Najčešći uzrok facijalne paralize su poremećaji facijalnih nerava. Neki stručnjaci veruju da je posledica virusa herpesa. Trudnice, dijabetičari i oni koji su preležali grip su u najvećoj opasnosti od ove bolesti.

Lečenje: Do poboljšanja dođe nakon tri do šest nedelja, a do totalnog izlečenja, kod 80 odsto obolelih, nakon šest meseci. Steroidi ili antivirusni lekovi mogu dovesti do paralize lica.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Pacijentima se mogu dati veštačke suze, u slučaju da oko ne može da se zatvori, koristeći specijalnu hiruršku tehniku. Oni sa ozbiljnim nervnim oštećenjima upućuju se na facijalnu kliniku.

Mikroorganizmi odgovorni za bakterijsku dizenteriju pripadaju rodu Shighella među kojima treba upamtiti bakterije Shighella dysenteriae, Shighella flexneri, Shighella sonnei od kojih poslednje dve spadaju u najčešće šigeloze na koje se može naići. Bacili dizenterije kod čoveka ulaze na usta i vrše invaziju ćelija epitela sluznice ileocekalne regije (prelaz između tankog i debelog creva) i sluznice debelog creva unutar kojih se razmnožavaju, uzrokujući razaranje sluznice, dovodeći do snažne infiltracije leukocitima (bela krvna zrnca). Čirevi koji se stvaraju su površinski i jasnih ivica.

Kako se prenosi

Jedini rezervoar šigela je čovek, oboleli ili kliconoša, a kliconoša je obično rekonvalescent u kojeg sposobnost širenja klica traje koju sedmicu nakon kliničkog izlečenja. U 5-10% slučajeva bolesti utvrđuju se hronične kliconoše. Moguće su i zdrave kliconoše šigele.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kod svih bakterija do širenja klica dolazi putem stolice. Prenos je direktan, prvenstveno putem zagađenih ruku, ali može biti i indirektan, unosom zagađene hrane. Vrlo je važna uloga muva u raznošenju klica od stolice bolesnika ili kliconoša.

Kako se prepoznaje

Klinička slika je prilično karakteristična kod bakterijske dizenterije koja se svejedno može prepoznati u širokom rasponu oblika: od benignih, praktično zanemarljivih, do vrlo akutnih, smrtonosnih u kratkom roku, ako se ne izleče na vreme. Težina bolesti je prvenstveno povezana s vrstom bakterije, teži oblici su uzrokovani bakterijom Shighella dysenteriae nakon perioda inkubacije od 1-3 dana i kratkog intervala okarakterisanog slabošću i gubitkom apetita, bolovima u trbuhu i prolivom, ali ne i vrućicom (to je interval u kojem je dosta teško postaviti preciznu dijagnozu), bolest se prepoznaje vrućicom od 39-40° C udruženom sa groznicom. mučninom, povraćanjem; trbušni bolovi postaju sve jači, a retke stolice izrazito učestale: do 50 puta i više u toku 24 sata, sa stolicama koje liče na ispljuvak sa sluzavim, gnojnim i krvavim sadržajem. Kod benignih oblika do izlečenja dolazi za 3-4 dana, teži oblici zahtevaju dugu rekonvalescenciju. Do dijagnoze se dolazi, kako kod bolesnih tako i kod kliconoša, pregledom stolice na bakterije koje uzrokuju bolest. Traženje specifičnih antitela u serumu daje pozitivne rezultate u relativno teškim oblicima i tek nakon 2-3 sedmice.

Terapija

Kod bakterijske dizenterije osnovni cilj je rehidracija pacijenta kod koga ravnoteža vode i soli može biti jako narušena stalnim retkim stolicama. Taj cilj može biti postignut intravenskim davanjem odgovarajućih količina vodenih rastvora soli u koncentracijama koje odgovaraju onima u plazmi. Kada je moguće davanje tekućine na usta, ili kada je to jedini način koji je na raspolaganju,

U akutnom razdoblju pacijent se hrani pirinčom, voćnim sokovima i s puno tečnosti, dok se kasnije ishrana može proširiti (umak od mesa, sitno testo, kuvana riba, seckano meso, jabuke). Obavezna je prijava pojave bakterijske dizenterije, ali je takođe nemoguće izbeći da najveći deo manje teških oblika ovome promakne. Prijem u bolnicu često je nametnut težinom bolesti, koja se svejedno može lečiti i kod kuće. I u jednom i u drugom slučaju, mora postojati vrlo stroga izolacija sve dok traje izlučivanje bakterija. Stolica i urin, kao i sve što dolazi u kontakt s bolesnikom mora se dezinfikovati, kao i, na kraju bolesti, prostor u kojem je pacijent lečen. Osoblje koje asistira mora voditi strogu higijenu, posebno ruku.

Izvor: porodicaidom.com

Artritis je proces propadanja jednog ili više zglobova. Razlikujemo upalni (reumatski) artritis kod koga proces počinje iritacijom zgloba i kasnijim propadanjem hrskavice i degenerativni artritis (artroza) kod koga postoji propadanje hrskavice zgloba zbog starenja ili povrede.

U daljem tekstu će se prvenstveno govoriti o degenerativnom artritisu.

Uzroci

Uzroci artroza nisu do kraja poznati i teško ih je definisati. Postoje, međutim, neki faktori rizika koji utiču na pojavu ovog problema – povrede ramena, iritacije / upalna stanja, operativni zahvati u ramenu, preterana upotreba ramena. Posebno izloženi riziku su sportisti (dizanje tegova npr.), kao i osobe čije aktivnosti uključuju učestalo podizanje ruke iznad nivoa ramena. Reumatoidni artritis je učestala bolest kod koje imuni sistem pacijenata sam, ”greškom”, napada zglobove izazivajući tako njihovu iritaciju i oštećenje.

Simptomi

Pacijenti sa ovim problemom najčešće se žale na bolno i ukočeno rame.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Bol i ukočenost variraju u intenzitetu a često se javljaju i noću i ometaju spavanje. Intenzitet bola se pojačava prilikom povećanja aktivnosti. Kako bolest napreduje, tako gotovo svaki pokret može izazivati bol. Može se pri pokretima javiti i zvuk pucketanja ili škripanja, što je znak potpunog propadanja hrskavice.

Bol se javlja u predelu ramena i može se širiti ka vratnom delu, niz ruku ili ka grudnom košu.

Tipovi artritisa

Osteoartritis

Kod ovog tipa artritisa dolazi do oštećenja ili uništenja zglobne hrskavice. Kako se ona oštećuje, tako postaje neravna i gruba i kost se ogoljuje. Prilikom pokreta, kosti u zglobu se taru i to izaziva bol. Ovaj tip artritisa najčešće pogađa populaciju preko 50 godina starosti.

Reumatoidni artritis

Ovaj tip artritisa obično pogađa više zglobova u telu u isto vreme i simetričan je – njime su najčešće zahvaćeni isti zglobovi na obe strane tela. U zglobovima je prisutna sluznica (sinovija) koja proizvodi zglobnu tečnost koja podmazuje zglobove i čini da se zglob lakše pokreće. Kod akutnog stanja je ona nabujala ali nema oštećenja zglobne hrskavice. Kod hroničnog reumatoidnog artritisa dolazi do propadanja hrskavice i oštećenja samog zgloba. Javlja se najčešće kod mlađih osoba. Ovo stanje ima karakteristike autoimunog stanja, što znači da imuni sistem napada svoje sopstveno tkivo. Naš odbrambeni sistem, umesto da štiti od infekcija, oštećuje normalno, zdravo tkivo i razmekšava kosti. Primarno lečenje je u domenu reumatologa.

Posttraumatski artritis

Posttraumatski artritis je oblik degenerativnog artritisa koji se razvija nakon povreda kao što su prelom ili ispadanje ramena.

Artropatija zbog raskida rotatorne manžetne

Ovo je vrsta degenerativnog artritisa koja nastaje kao posledica raskida tetive rotatorne manžetne. Zbog toga glava nadlaktice ne leži stabilno u čašici i pomera se naviše ka lopatici (acromion) izazivajući oštećenje hrskavice i degeneraciju kosti. Kombinacija oštećenja tetive i uznapredovalog artritisa može biti uzrok jakog bola i potpune oduzetosti ramena. Najčešće, pacijent nije u stanju da podigne ruku u stranu.

Avaskularna nekroza (Avascular Necrosis)

Ovaj problem nastaje kada postoji poremećaj u cirkulaciji krvi u glavi nadlaktice – ćelije kosti ne dobijaju dovoljno krvi i počinju da odumiru. U kosti koja je neposredno ispod hraskavice se javljaju ciste, nema potpore hrskavici koja se ulubljuje i ceo zglob se deformiše. U početku, oštećenje se javlja samo u glavi humerusa, ali kako proces napreduje, dolazi do oštećenja i same čašice. Najčešći uzrok ovog tipa artritisa je prelom ramena ali može nastati i upotrebom steroida, kod preteranog konzumiranja alkohola itd. Nekada, međutim, nije moguće definisati jasan uzrok ovakvog stanja.

Lečenje

Lečenje raeumatoidnog artritisa je u domenu specijalista reumatologije. Savremenim lekovima je moguće bolest uvesti u hronično stanje gde je u velikoj meri zaustavljeno propadanje zgloba. U uznapredovanim i agresivnim oblicima je lečenje hirurško – ugradnjom veštačkog zgloba ramena.

Lečenje degenerativnih oblika artritisa je konzervativno i operativno.

Konzervativno lečenje u obliku fizikalne terapije se uvek preporučuje kao početna terapija. Cilj je smanjiti bol i povećati pokretljivost zgloba ramena. Može se preporučiti davanje blokada u zglob ramena radi usporavanja procesa ali treba imati u vidu da je njihov efekat privremen.

Operativno lečenje se primenjuje u slučajevima kada konzervativno ne da željeni efekat. Definitivno lečenje je ugradnja veštačkog ramena. Artroskopske procedure se primenjuju kao privremeno rešenje radi odlaganja ugradnje veštačkog ramena.

Izvor: orthoexpert.rs

Amerikanka Rouzmeri Džejkobs (71) sa 11 godina je dobila prehladu, pa je prema preporuci lekara počela da stavlja kapi za nos sa koloidnim srebrom. Četiri godine kasnije, saznala je da boluje od argirije, bolesti koja nastaje usled vezivanja čestica srebra za pigment. Zbog toga već 60 godina živi sa srebrnom kožom.

Vremenom je Rouzmerina koža postajala sve “plavlja”, jer se srebro akumuliralo u telu. Tokom odrastanja, vršnjaci su je zadirkivali i nazivali zombijem, a neki su joj govorili da “skine tu karnevalsku šminku”.

Zbog čudnog izgleda niko nije želeo da joj priđe, pa je ceo život provela sama. U 36.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

godini podvrgla se postupku uklanjanja gornjeg sloja kože. Nakon šest meseci rane na licu su zarasle, ali su se srebrni delovi i dalje videli.

– Nikada nisam poželela da tužim lekara. On je bio dobra osoba koja je počinila tragičnu grešku. Čitao je oglase farmaceutskih kompanija umesto stručne literature – objašnjava Rouzmeri Džejkobs.

Ona dodaje da su je i poslodavci odbijali zbog boje kože, ali je na kraju ipak uspela da se zaposli kao učiteljica. Sada je u penziji i pokušava da skrene pažnju ljudima na probleme koje mogu izazvati preparati sa koloidnim srebrom.

– Boja moje kože se menjala tako sporo, da sam primetila tek kada je bilo prekasno. Ljudi moraju da znaju da takvi preparati mogu da im upropaste život – kaže Rouzmeri.

Osim ireverzibilne promene boje kože, argirija nema nikakve posledice po zdravlje čoveka. Najpoznatiji pacijent koji je patio od ove bolesti bio je Pol Karson, poznat pod nadimkom Veliki Štrumpf

Izvor: blic.rs

Aneurizme mozga su proširenja arterija mozga. One najčešće imaju oblik kesice i dimenzije od  5-15 mm (2mm-4cm). Dete se radja sa slabošću na pojedinim mestima zida arterija, a ne sa aneurizmama. One se javljaju kasnije. Smatra se da nisu tako retke kao što se mislilo (1-10% populacije).

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Aneurizma je najčešće lokalizovana na velikim arterijama na donjoj površini mozga. Šansa da i bliži rodjak ima aneurizmu je oko 7-20%.

Aneurizma može celog života ostati nema (ne davati nikakve simptome). Ako se manifestuje to je najčešće u formi pucanja njenog zida i krvarenja. Ono je najčešće u obliku subarahnoidalne hemoragije – krvarenje je najčešće na površini baze mozga. (SAH, haemorrhagia subarachnoidalis). Moguće je uz SAH ili bez njega i krvarenje unutar mozga (haematoma cerebri).

Inače 77% svih SAH nastaje zbog pucanja aneurizme. Drugi razlozi za ovo su povrede, vaskulitis, poremećaj koagulacije, art. hipertenzija, AVM. Kod 10% SAH ne bude otkriven razlog krvarenja.

Krvarenje često nastaje u okviru napora, stresova, hipertenzivnih kriza, ali često u miru, čak i snu. Krvarenje se najčešće manifestuje naglo nastalom i veoma intenzivnom  glavoboljom. Pored ovoga pacijent može imati mučninu i povraćati, te mu smeta svetlost (fotofobija). Prilikom pregleda zateže vratom (meningizam). Ukoliko se javi, pored subarahnoidalnog, i krvarenje u mozgu (hematom) onda se javljaju i različiti neurološki ispadi (npr- slabost polovine tela- hemipareza). Ukoliko je krvarenje teže javlja se komatozno stanje. Kod oko 50% pacijenata krvarenje je toliko teško da oni umiru pre nego što dodju u bolnicu.

Kada se pacijent primi u bolnicu klinička slika je obično toliko jasna da se hitno uradi CT snimak mozga da bi se utvrdilo krvarenje.  Ukoliko u bolnici ne postoji CT aparat ili nije jasno o čemu se radi uradi se punkcija kičme radi dobijanja likvora (lumbalna punkcija). Likvor je tada krvav. Kod starijih krvarenja likvor je žućkast (ksantohroman).

Kada se dokaže subarahnoidalno krvarenje obično se hitno radi snimanje krvnih sudova da bi se dokazala aneurizma.  Najčešće se radi subtarkciona digitalna angiografija (SDA).

Angiografija treba da odgovori na neka pitanja:

• Da li je krvarenje nastupilo zbog prskanja aneurizmi?

• Da li postoji više aneurizmi?

• Da li je potrebno aneurizmu operisati ili je lečiti na drugi način?

• Da li postoje komplikacije krvarenja- najčešće grčenje i suženje okolnih arterija?

Zamena za SDA ili njegova dopuna može biti CT angiografija (prikaz arterija mozga CT snimanjem), a znatno redje i MR angiografija.

Jednom kada je došlo do krvarenja paralelno se dešava više patoloških procesa:

1. Visok  pritisak u glavi zbog krvarenja. On se leči lekovima. Ukoliko postoji veliki ugrušak krvi u mozgu (hematom) pacijent se mora hitno operisati i tada se ukloni hematom i aneurizma klipsuje.

2. Mogućnost ponovljenog krvarenja– Krvarenje iz aneurizme traje svega nekoliko sekundi. Ono se privremeno zapušava slabim čepom od zgrušane krvi. Ovaj čep može često popustiti i postoji opasnost od novog krvarenja (60% u prvih 6 nedelja). Ponovljena krvarenja (reruptura aneurizme) mogu biti kobna. Ona su 2 meseca posle krvarenja, ako pacijent nije operisan, znatno redja. Da ne bi došlo do novog krvarenja što pre se trudimo da isključimo anurizmu iz cirkulacije (idelano u prva 3 dana od krvarenja ako stanje pacijenta to dozvoljava). Ovo se može uraditi na 2 osnovna načina. Prvi je da se otvori lobanja, dodje do aneurizme i na njen vrat postavi klips (mala štipaljka- videti sliku ispod). Drugi metod je da se tokom angiografije aneurizma ispuni žicama toliko gusto da krv više u nju ne ulazi. Odluku o načinu lečenja donosi tim koji se satoji od neurohirurga i radiologa. Procenat rešavanja zavisi i od razvijenosti interventne radiolgije, te stavova stručnjaka. Npr u Francuskoj se operiše samo 10% aneurizmi, dok se u SAD operiše oko 50%. Sama operacija može imati komplikacije: postoperativno krvarenje unutar lobanje, infarkt mozga, curenje likvora i infekcija (sprečava se posebnim tehnikama zatvaranja omotača mozga, često uz upotrebu organskih lepkova),… Odlučujemo se za operaciju kada je rizik od neoperisanja značajno veći od rizika operacije. Ipak operacija je samo “pola” posla. Druga polovina posla podrazumeva rešavanje komplikacija bolesti posle hirurškog zahvata ili koilinga. Suština je stalno pratiti pacijenta, uočavati komplikacije na vreme i energično ih lečiti u početnoj fazi.

3. Grčenje arterija mozga (vazospazam, angiospazam)- Ovo grčenje dovodi do suženja arterija i slabijeg protoka krvi kroz mozak. Ono počinje već 3. dana od krvarenja, najveće je 5-9. dana, a može trajati nekoliko nedelja. Što je veće krvarenje obično je vazopsazam više izražen, ali ne mora zavisiti samo od toga. Što je spazam teži veća je šansa da se razvije infarkt mozga. Za razliku od prethodna dva procesa lečenje spazma je nehirurško i nije toliko uspešno kod težih oblika. Danas je u toku ispitivanje lekova koji obećavaju da će biti uspešni u lečenju ovog stanja.

4. Zatoj toka moždane tečnosti– moguć razvoj vodene glave (hidrocefalusa). Način lečenja zavisi od tipa hidrocefalusa i objašnjen je u delu sajta sa urodjenim (kongenitalnim) malformacijama. Ukoliko se javi izražen nagli hidrocefalus on se mora hitno lečiti, a često je indikovano i merenje, nekoliko dana, pritiska u lobanji.

5. Ova vrsta krvarenja, pogotovo u težim sučajevim, može dovesti do poremećaja u radu svih ostalih organa

Svi  pomenuti mehanizmi mogu dovesti do oštećenja mozga koja se mogu ispoljavati u različitim oblicima. Može se raditi o manjim neurološkim deficitima (npr. slabost ruke, otežan govor, psihički poremećaji), pa sve do težih oštećenja (npr. različiti stepeni dubine kome). Oporavak tada sliči oporavku nervnog tkiva nastalog povredom mozga.

Preciznu prognozu oštećenja nakon krvarenja iz aneurizme, osim kod veoma teških i veoma lakih oštećenja, nije moguće dati, pogotovo ne u samom početku.

Oštećeno nervno tkivo se oporavlja tako što se u njemu: smanjuje otok; poboljšava cirkulacija; smanjuje se pritisak na njega povlačenjem (resorspcijom) izlivene krvi; poboljšava se metabolizam nervnih ćelija; neki delovi mozga preuzimaju funkciju oštećenih (plasticitet); ponovo se uspostavljaju veze medju nervnim ćelijama; javljaju se i neke forme regeneracije. Lečenje se sastoji u tome da se nervnom tkivu obezbede optimalni uslovi za oporavak (smanjujemo otok, poboljšavamo cirkulaciju, uklanjamo ono što vrši pritisak na mozak, održavamo sastav krvi optimalnim, sprečavamo i lečimo brojne komplikacije do kojih dolazi kod ovih pacijenata,…). Još uvek nema leka koji bi omogućio regeneraciju nervnog tkiva ili značajnije na nju uticao.

Loši prognostički faktori su: starost; lošija cirkulacija krvi kroz mozak; šećerna bolest; komatozno stanje, pogotovo ako je postojalo od početka; pogoršanje uz povišenu temparaturu, znaci većeg oštećenja mozga i moždanog stabla (klinički ili na CT snimku);…

Ukoliko je pacijent dublje komatozan prognoza je najteža. Oporavak se tada odvija po nivoima. Prognoza je sve bolja što je pacijent prešao na višlje nivoe. Ovi nivoi oporavka  pokazuju oporavak moždanog stabla. To su: početak samostalnog disanja, dovoljno iskašljavanja šlajma; veći samostalni pokreti pacijenta u postelji; početak gutanja. Nakon ovoga oporavak ide brže i zavisi od mesta i veličine oštećenja  mozga.

Oporavak može trajati 2 godine ili duže. (Kod najlakših slučajeva potpun oporavak je već posle nekoliko nedelja). Obično se 75% oporavka dogodi u prvih 6 meseci. Zbog ovoga je važno, pored ostalog, rano započeti sa fizikalnom terapijom. Ukoliko, nakon hirurškog lečenja, zaostaje slabost ekstremiteta indikovan je nastavak fizikalne terapije u specijalizivanim bolnicama ili banjskim lečilištima.

Postoje 4 stadijuma krajnjeg ishoda preživelih:

1. Dobar oporavak bez značajnijih posledica

2. Umerena nesposobnost ukoliko zaostanu manji neurološki ili psihički deficiti

• Teška nesposobnost

1. Vegetativo stanje- pacijent otvara oči i ima neke spontane pokrete, ali ne uspostavlja nikakvu komunikaciju sa okolinom.

Posledice  mogu biti u većem ili manjem stepenu:

1. Psihološko-psihijatrijske koje se manifestuju  kao poremećaji: mišljenja, opažanja,  koncentracije, učenja i pamćenja, poremećaji u emocionalnoj sferi i kao izmena u ponašanju (organski psihosindrom)

2. Neurološke posledice podrazumevaju ispade u funkciji pojedinih delova mozga ili nerava. Njihov broj je velik i mogu se javiti u raznim kombinacijama. Najčeći su slabost jedne polovine tela  (hemipareza), slabost mišića lica, ispadi vidnog polja, teškoće sa govorom,…

3. Hormonski poremećaji

4. Naruženost čine zaostali ožiljci ili defekti kostiju lobanje, kao i poremećaji pokreta i hoda.

Aneurizma može narasti velika i pritiskati mozak, bez krvarenja (džinovska aneurizma). Takodje se u njoj mogu formirati trombi koji iz nje mogu izlaziti kao embolusi u okolne arterije i dovoditi do infarkta mozga

Sve češće smo u prilici da dijagnostikujemo tzv “asimptomatske aneurizme“. One su veličine do 1 cm i nisu kod pacijenta izazivale nikakve probleme. Šansa za njihovo krvarenje je verovatno manja nego što se ranije mislio. (0,25%-1%/godini zavisno od veličine i oblika aneurizme, te eventualnog rasta). U slučaju dijagnostike ove anurizme lečenje nije hitno. Danas se sve češće primenjuje koiling anurizme.

Izvor: .neurohirurgija.in.rs

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao bar neke alergijske tegobe, ali su one u najvećem broju slučajeva bile izuzetno blage i kratkotrajne. Međutim mali broj osoba izrazito sklonih alergijama su doživele po život opasnu reakciju poznatu kao anafilaksija. Anafilaksija je izuzetno retka pojava ali je nešto češće prisutna u ljudi koji boluju od astme, ekcema, polenske kijavice itd….

Koji su simptomi?

Simptomi anafilakse se pojavljuju naglo, nakon svega nekoliko sekundi ili minuta, nakon izlaganja alergenu (substancija koja izaziva alergijsku reakciju). Ponekad se pojavljuje nakon 2 do 4 časa, a izuzetno retko i posle 12 časova nakon izlaganja supstanci koja je izaziva. Bolesnik oseća oticanje, svrab ili primećuje osip po koži.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Neki ljudi počinju da otežano dišu, da se guše ili postaju nesigurni. Ponekad se oseća strah od bliske smrti. Izvesna grupa ljudi primećuje grčeve u trbuhu, mučninu ili proliv. Izvesni ljudi gube i svest.

Šta izaziva anafilaksiju?

Mnogo stvari može uzrkovati ovakvu reakciju. Među najčešće uzroke spadaju:

• Lekovi i to pre svega antibiotici –penicilin, aspirin i mnogi lekovi protiv bolova, zatim kontrastna sredstva za snimanja u radiologiji.

• Hrana prvenstveno riblji proizvodi, školjke zatim orasi, kikiriki jaja i voće.

• Ujed insekata naročito osa, pčela i stršljena

• Guma odnosno latex koji se nalazi u hiruškim rukavicama ili rukavicama u domaćinstvu

Kod koga je rizik za pojavu anafilaksije najveći?

Svako ko je već jednom preživeo anafilaktički šok je potencijalni kandidat da mu se takva reakcija ponovi. Osobe alergične na hranu (naročito na školjke, kikiriki i orahe) i astmatičari su sa povećanim rizikom za pojavu po život opasne anafilaksije. Ove osobe su posebno ugrožene jer je poznato da nemaju svakodnevnu potrebu da uzimaju anti-alergijske lekove i često ne prepoznaju najranije simptome.

Koje su karakteristike anafilaktičke reakcije?

Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom-alergenom. Tako hrana koja je alergen izaziva peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima kao i otok usana, jezika i ždrela. Ukoliko je reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada. U tom momentu žrtva kolabira i gubi svest. Ovi simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata. Razvoj i produbljivanje tegoba se može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave. Ovo se zove bifazična reakcija.

Kako sprečiti pojavu anafilaktične reakcije?

Ukoliko ste nekada imali ovakvu reakciju ili alergiju uopšte obavezno to napomenite svom lekaru ili stomatologu. Ukoliko znate i na šte se bili alergični to je informacija od velikog značaja. Izbegavajte obradu ili konzumiranje hrane koja vam izaziva alergiju. Čak i male količine ovih supstanci mogu uzrokovati probleme. Uvek pročitajte sadržaj na pakovanju hrane koju kupujete. Insistirajte da vam se u zdravstvenu knjižicu upiše podatak o alergiji Konsultujte se sa svojim lekarom o rizicima za alergiju prema suspstancama koje su slične ili srodne onoj koja kod vas izaziva alergiju. Potrudite se da vaši najbliži ukućani i prijatelji znaju na šta ste alergični i da znaju gde su smešteni lekovi u kući ili na poslu koje treba da vam daju i šta treba da rade tom prilikom. Ne zaboravite da uvek sa sobom nostite neki od takvih lekova kome nije prošao rok. O lekovima koji bi vam koristili preporučujemo da se posavetujete sa vašim lekarom.

Šta preduzeti u slučaju reakcije?

Anafilaksija se mora urgentno lečiti jer se respiratorne tegobe i šok razvijaju veoma brzo. Ukoliko osoba primećuje poremećaj svesti, nestabilnost, pritisak pada, ono što se može uraditi na ulici, u restoranu ili bilo gde van bolnice je postaviti obolelog u ležeći položaj, podići mu donje ekstremitete iznad nivoa glave kako bi se poboljšalo vraćanje krvi u srce. To će za trenutak usporiti pad pritiska. Takvim pacijentima treba glavu okrenuti u stranu i što pre pozvati hitnu pomoć-ali napomenuti da mislite da je osoba možda sa znacima anafilaksije. Ukoliko je osoba bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu izvaditi strana tela (veštačke vilice, zalogaje hrane itd…) Nakon toga ih stavit na bok sa glavom takođe okrenutom u stranu. Izuzetak čine osobe koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja. Njima treba pomoći da sede. U najvećem broju slučajeva dalje lečenje može obaviti samo stručna ekipa koja dalje daje adrenalin, pronalazi i stavlja iglu u venu i transportuje obolelog do bolnice.

Autor: doc.dr Goran  Marijanović

Izvor: stetoskop.info