ŽENSKE BOLESTI: Biopsija grlića materice i endometrijuma
Biopsija je vrsta pregleda u toku kojeg se uzima delić tkiva iz organa koji se šalje na mikroskopski pregled, a ima za cilj postavljnje tačne dijagnoze.
Kod biopsije grlića materice uzorak tkiva se uzima sa promenjenih površina sluznice koje su otkrivene prilikom ginekološkog pregleda grlića materice pomoću optičkog aparata – kolposkopa. Tkivo se uzima pomoću instrumenta koji liči na štipaljku, sa jednog ili više mesta na grliću. Biopsija se radi ambulantno, bez anestezije. U toku biopsije žena ima osećaj grebanja, a moguće je i tačkasto krvavljenje posle zahvata.
Za endometrijalnu biopsiju koristi se isti instrument kao kod kiretaže (kireta), kojim se iz materične šupljine uzima uzorak tkiva. Ovaj postupak se takođe najčešće obavlja ambulantno.
Uklanjanje materice (histerektomija)
Uklanjanje materice, u medicini poznatije kao histerektomija, obavlja se usled pojave fibroida, mioma i hormonskih poremećaja. Međutim, postoje i rizičnije situacije koje zahtevaju odstranjivanje materice, poput opuštanja karlice, abnormalnog krvarenja, endometrioze (hormonski proces rasta izraslina u vidu zrnaca ili cisti), usled odstranjivanja raka i predkancerogenih izraslina.
Statistike su pokazale da oko pola miliona žena godišnje umre od raka grlića materice, a u Srbiji je taj broj oko 500. Bolest se može sprečiti, samo je potrebno da je otrkijete na vreme redovnim odlaskom ginekologu.
Materica se odstranjuje vaginalno ili histerektomijom abdomena. U normalnim slučajevima, zahvat se u (pred)menopauzi, dok se jajnici odstranjuju ako su zahvaćeni bolešću.
Kod mlađih žena, ovaj zahvat može prouzrokovati depresiju, smanjenje seksualne želje, promenu ličnosti i gojaznost. Lekari stalno napominju da je posle ovog zahvata vaginalni kanal manje elastičan i suv, pa se zbog toga preporučuje korišćenje masti i krema. U suprotnom, polni odnosi postaju manje prijatni, pa samim tim, i ređi.
Oporavak nakon operacije traje od dve nedelje do dva meseca. Stupanje u seksualne odnose savetuje se tak nakon dva meseca, nikako pre. Lekari savetuju šetnju, kako ne bi došlo do zgrušavanja krvi, ali isto tako izbegavajte saginjanje i dizanje teških predmeta.
Izvor: srbijadanas.com
Šta treba da uradite ako imate krvarenje tokom trudnoće
Krvarenje tokom trudnoće je česta pojava, posebno tokom prvog trimestra, i obično nije znak za uzbunu. Ali pošto krvarenje može biti znak nečeg ozbiljnog, važno je da znate moguće uzroke i da posetite vašeg lekara da biste se uverili da ste vi i beba dobro.
Krvarenje u prvom trimestru
Oko 20% žena ima krvarenje do 12. nedelje trudnoće.
Mogući uzroci ovog krvarenja su:
-
Krvarenje tokom usađivanja. Osetićete normalno i blago pulsiranje u prvih 12 dana nakon začeća kako se oplođeno jajašce bude usadilo u zid matrice. Neke žene ni ne posumnjaju na trudnoću jer pomešaju krvarenje sa mogućim početkom menstrualnog ciklusa. Obično je krvarenje veoma blago i traje od nekoliko sati do nekoliko dana.
-
Pobačaj. Pobačaj, kao najčešća pojava u prvih 12 nedelja trudnoće, nastavlja da bude najveća briga u pogledu krvarenja. Oko polovina žena koje krvare u trudnoći, na kraju pobace, ali to ne znači da ćete, ako krvarite, izgubiti bebu, posebno ako nemate nikakve druge simptome. Drugi simptomi pobačaja su jaki grčevi u donjem delu stomaka i delovi tkiva koji izlaze iz vagine.
-
Vanmaterična trudnoća. U vanmateričnoj trudnoći, oplođeno jajašce se implantira (usadi) van materice, obično u jajovodu. Ako embrion nastavi da raste može izazvati pucanje jajovoda, što može životno ugroziti majku. Vanmaterična trudnoća se javlja u 2% slučajeva.
-
Molarna trudnoća. Ova trudnoća je još nazvana kao gestacijska trofoblastična bolest. Ovo je izuzetno retko stanje gde abnormalno tkivo trofoblasta (od koga u normalnoj trudnoći nastaje posteljica) raste unutar materice umesto bebe. U retkim slučajevima, tkivo je kancerozno i može se širiti na druge delove organizma. Drugi simptomi molarne trudnoće su teške mučnine i povraćanja i ubrzano uvećanje materice.
Dodatni uzroci krvarenja u ranoj trudnoći uključuju:
-
Promene u grliću materice. Tokom trudnoće, višak krvi dođe do grlića materice. Seksualni odnos ili PAPA test, koji uzrokuje kontakt sa grlićem materice, može podstaći krvarenje. Ovaj tip krvarenja nije razlog za brigu.
-
Infekcija. Bilo koja infekcija grlića, vagine ili seksualno prenosivih infekcija (kao što su hlamidija, gonoreja ili herpes) može uzrokovati krvarenje u prvom trimestru.
Krvarenje u drugom i trećem trimestru
Abnormalno krvarenje u kasnijoj trudnoći može biti ozbiljnije, jer je znak problema koji ima majka ili beba. Ako imate krvarenja obavezno se hitno obratite lekaru.
Mogući uzroci krvarenja u kasnijoj trudnoći su:
-
Nisko usađena posteljica. Ovo stanje se pojavljuje kada se posteljica usadi nisko u materici i delimično ili skroz zatvori grlić materice, tj. prolaz za bebu ka spolja. Iako je ovo stanje retko, pojavljuje se jedan u 200 slučajeva, potrebna mu je ipak hitna medicinska nega.
-
Abrupcija posteljice. U 1% trudnoće, posteljica se odvoji od zida materice pre porođaja i krv proteče između zida materice i posteljice. Odvajanje posteljice može biti izuzetno opasno kako za majku tako i za bebu. Drugi simptomi abrupcije posteljice su bolovi u stomaku, ugrušci iz vagine, osetljivost materice ili bolovi u leđima.
-
Ruptura materice. U retkim slučajevima, ožiljak od prethodnoh carskog reza se može otvoriti tokom trudnoće. Ruptura materice može biti opasna po život i preporučuje se hitno izvođenje carskog reza. Drugi simptomi rupture materice su bol i osetljivost stomaka.
-
Prerani porođaj. Vaginalno krvarenje u kasnoj trudnoći može biti znak da se vaše telo sprema za porođaj. Nekoliko dana ili nedelja pre porođaja, sluzav čep koji zatvara grlić materice će ispasti iz vagine sa kojim obično ide mala količina krvi (ovaj čep se obično zove sluzavo+krvav čep). Ako krvarenje i kontrakcije počnu pre 37. nedelje, kontaktirajte lekara jer se porođaji do 37. nedelje smatraju preranim. Drugi simptomi preranog porođaja uključuju kontrakcije, vaginalni iscedak, pritisak u donjem delu stomaka i bol u leđima.
Mogući uzroci krvarenja u kasnijoj trudnoći su:
-
Povrede grlića materice i vagine;
-
Polipi;
-
Tumor.
Šta treba da uradite ako imate krvarenje tokom trudnoće
Pozovite lekara odmah jer krvarenje u bilo kom periodu trudnoće može biti znak problema. Nosite uloške da biste imali uvida u količinu krvarenja, kao tip krvarenja (na primer, ružičast, braon ili crven, sluzavo krvarenje, čisto ili zgrušano). Nemojte koristiti tampone dok krvarite.
Pozovite hitnu pomoć, ako imate nekih od sledećih simptoma, koji mogu biti znaci pobačaja ili ozbiljnijih problema:
-
Jake bolove ili intenzivne grčeve u donjem delu stomaka;
-
Jako krvarenje (uložak se napuni u roku od sat vremena), bez obzira da li je bol prisutan;
-
Iscedak iz vagine koji je pun tkiva tj. koaguluma;
-
Vrtoglavicu ili gubljenje svesti;
-
Temperaturu veću od 38°C i/ili drhtavicu.
Izvor: klinikaperinatal.com
Šta su ciste na jajnicima i kako se leče
Jajnici su deo ženskog reproduktivnog sistema. Oni se nalaze u donjem stomaku sa obe strane materice. Žene imaju dva jajnika koja proizvode jajne ćelije, kao i hormone estrogen i progesteron.
Ponekad, se razvije formacija ispunjena tečnošću u jajniku koja se zove cista.. Mnoge žene će razviti barem jednu cistu tokom svog života. U većini slučajeva, ciste su bezbolne i ne izazivaju simptome.
Podela cisti na jajnicima
Postoje razne vrste cisti jajnika, kao što su dermoidne ciste i endometriotične ciste (čokoladne ciste). Međutim, funkcionalne ciste su najčešći tip. Ove dve vrste funkcionalnih cista se dele na folikularne ciste i ciste žutog tela (Luteinske ciste).
Folikularne ciste (Perzistentni folikul ili Vodena cista na jajniku)
Tokom menstrualnog ciklusa žene, jajna ćelija raste u jednom od folikula koje se nalaze u jajnicima. U većini slučajeva, folikul pukne tokom ovulacije i oslobodi jajnu ćeliju.. Ali ako folikul ne pukne, tečnost unutar folikula može formirati cistu na jajnicima.
Cista žutog tela (Luteinska cista ili Corpus Luteum cista)
Folikul se nakon oslobađanja jajne ćelije resorbuje. Ali ako se folikul koji je oslobodio jajnu ćelije ne resorbuje i otvor na folikulu se zatvori, dodatna tečnost može da se sakupi i ova akumulacija tečnosti izaziva stvaranje luteinske ciste. Ponekad može doći do pucanja krvnog suda i tada se krv može “izliti” u cistu kada se ona naziva hemoragična cista.
Druge vrste cisti jajnika uključuju:
Dermoidna cista (dermoid ili teratom jajnika) : Cistična izraslina na jajnicima koje mogu da sadrže kosu, mast i različito ostalo tkivo.
Cistadenom jajnika (Cystadenoma ovarii): cista koja ima svoju kapsulu unutar koje se akumulira tečnost (mogu se razviti i na spoljašnjoj površini jajnika).
Endometriotična cista (čokoladna cista) – Endometrijum (sluzokoža materice) koji normalno raste unutar materice, može razviti izvan materice i ukoliko se nađe u jajniku formiraju čokoladnu cistu.
Neke žene imaju stanje koje se naziva sindrom policističnih jajnika. To znači između ostalog da jajnici sadrže dosta malih cisti zbog čega mogu biti uvećani.
Simptomi ciste na jajniku
Najčešće, ciste na jajnicima ne izazivaju nikakve simptome. Međutim, simptomi mogu se pojaviti kako cista raste. Simptomi mogu uključivati:
Nadimanje stomaka
Bolna peristaltika creva
Bol u maloj karlici pre ili u toku menstrualnog ciklusa
Bolan seksualni odnos
Bol u donjem delu leđa ili butina
Osetljivost grudi
Mučnina i povraćanje
Ozbiljni simptomi ovarijalnih cisti koje zahtevaju hitnu medicinsku pažnju uključuju:
Jak ili oštar bol u karlici
Groznica
Slabost ili vrtoglavica
Ubrzano disanje
Ovi simptomi mogu ukazivati na rupturu ciste (pucanje ciste) ili torziju jajnika (uvrtanje jajnika).. Obe komplikacije mogu imati ozbiljne posledice ukoliko se ne interveniše na vreme.
Komplikacije ciste na jajnicima
Većina cisti na jajnicima su benigne i prirodno će proći same od sebe bez lečenja. Ove ciste izazvati male, ili nikakve, simptome. U retkim slučajevima, Vaš ginekolog može da otkrije cističnu formaciju na jajniku koja može da izazove sumnju na maligni proces tokom rutinskog pregleda.
Torzija jajnika je još jedna retka komplikacija cisti jajnika. To se dešava kada velika cista prouzrokuje da se jajnik okrene, uvrne ili pomeri sa prvobitnog položaja. Cirkulacija (protok krvi) jajnika je poremećena i ukoliko se ne leči, može da dovede do oštećenja ili odumiranja tkiva jajnika. Iako su retke, operacije uvrnutih jajnika sastvaljaju skoro 3 procenata svih hitnih ginekoloških operacija.
Ruptura ciste, koje se takođe retko javljaju, mogu izazvati jak bol i unutrašnje krvarenje. Ova komplikacija povećava rizik od infekcije i može biti opasna po život, ako se ne leči.
Dijagnostikovanje cisti na jajnicima
Vaš ginekolog može da otkrije cistu na jajniku tokom rutinskog pregleda male karlice ispitivanja.
Ultrazvučni pregled (ultrazvuk) koristi visoko-frekventne zvučne talase za stvaranje slike vaših unutrašnjih organa. Ultrazvučni pregled će pomoći da se odredi veličina, lokacija, oblik i sastav ciste (solidna ili ispunjena tečnošću).
Ostale dijagnostičke metode koje se koriste za dijagnozu ciste na jajnicima su:
CT: koristi se za izradu slika poprečnih preseka unutrašnjih organa.
MR: koristi magnetna polja za proizvodnju detaljne slike unutrašnjih organa
Zbog toga što će većina cisti nestati nakon nekoliko nedelja ili meseci, Vaš lekar verovatno ne može odmah preporučiti plan lečenja. Umesto toga, može Vam ponoviti ultrazvučni pregled za nekoliko nedelja ili meseci da se proveri stanje.
Ako ne postoje promena ili ako dođe do povećanja veličine ciste, Vaš lekar može tražiti dodatne testove za određivanje drugih uzroka cisti.
Oni uključuju:
Test na trudnoću: da se uverite da niste trudni.
Hormonalni status: da proveri stanje sa hormonima – kao što su visok nivo estrogena ili progesterona.
Tumor markeri: skrining za rak jajnika
Lečenje
Vaš lekar može da preporuči operativno lečenje ukloniti cistu ako ne nestane sama ili ako nastavi da raste.
Kontraceptivne pilule
Ako se često javljaju ciste na jajnicima, Vaš lekar Vam preporučiti oralne kontraceptivne pilule da se zaustavi ovulacija i spreči razvoj novih cisti. Oralni kontraceptivi mogu smanjiti rizik od raka jajnika. Rizik od raka jajnika je veća kod žena u postmenopauzi.
Laparoskopija – Laparoskopska cistektomija
Ako je vaša cista bez sumnje na rak, ginekolog koji se bavi endoskopijom može izvesti laparoskopiju da hirurški ukloni cistu. Procedura podrazumeva vaš lekar pravi mali rez blizu pupka, a zatim malim instrumentima uklanja ciste.
Dermoidna cista – laparoskopija – udaljenje ciste laparoskopskim putem.
Laparotomija – Klasična abdominalna operacija
Ako imate veliku cistu koju nije moguće udaljiti laparoskopijom, vaš lekar može hirurški odstraniti ciste kroz rez u stomaku. On će sprovesti biopsiju, a ukoliko se utvrdi da je cista nije benigna operacija se može raširiti.
Prevencija
Neke ciste na jajnicima se ne mogu sprečiti. Međutim, rutinski ginekološki pregledi mogu da otkriju ciste na jajnicima u ranoj fazi. Simptomi raka jajnika mogu imitirati simptome benigne ciste jajnika. Zbog toga je važno da posetite svog ginekologa da bi dobili tačnu dijagnozu. Upozorite svog lekara na simptome koji mogu da ukažu na problem, kao što su:
Promene menstrualnog ciklusa
Bol u maloj karlici
Gubitak apetita
Neobjašnjiv gubitak težine
Rast stomaka.
Kakvi su dugoročni izgledi?
Kod žena u premenopauzi prognoza cisti jajnika je dobra. Većina cisti nestanu u roku od nekoliko meseci. Ponovljene ciste na jajnicima se mogu javiti kod žena u premenopauzi i žena sa disbalansom hormona.
Ako se ne leči, neki ciste mogu smanjiti plodnost. Ovo važi za endometriotične ciste i kod sindroma policističnih jajnika. Da bi se poboljšala plodnost, Vaš doktor može ukloniti ciste. Funkcionalne ciste ne utiču na plodnost.
U postmenopauzi Vaš doktor može preporučiti operaciju za uklanjanje ciste da bi ispitao svaku cistu ili rast koji se razvija na jajnicima posle menopauze. To je zato sto se rizik od razvijanja kancerogene ciste ili rak jajnika povećava posle menopauze. Neki lekari će preporučiti da se cista ukloni ako je veća od 5 cm u prečniku.
Izvor: palmoticeva.com
Šta je zapaljenje bešike i kako se leči
Zapaljenje bešike je zapaljenje sluzokože bešike izazvano infekcijom. Najčešći i najuporniji uzročnik je Ešerihija koli, koja ima posebnu sklonost da naseli mokraćne puteve.
Tegobe mogu biti izražene, i tada su to: bol ili nelagodnost u predelu bešike pri mokrenju ili nevezano za to, peckanje u mokraćnom kanalu, osećaj pritiska u donjem stomaku, nekada krv u urinu ili veoma mutan urin.
Kod dece sve tegobe koje daje zapaljenje bešike nalaze se u blizini pupka, jer se bešika kod dece nalazi bliže pupku nego što je to kod odraslih.
Mogu biti ispoljene sve tegobe, ili samo jedna, ili, često, nijedna.
Kada nema tegoba, a zapaljenje bešike postoji, povećava se šansa da se infekcija popne suprotno toku mokraće, uz mokraćovode do bubrega. Takva infekcija i dalje može prolaziti nemo, bez tegoba, vremenom uništavajući funkciju bubrega.
Treba znati da osobe sa nekim urođenim nepravilnostima mokraćnog sistema, osobe sa kamenom u bubregu, ili bešici, i osobe sa oslabljenim imunitetom, imaju mnogo veću šansu da dobiju infekciju bešike i bilo kog drugog dela mokraćnog sistema.
Osobe koje imaju urođene nepravilnosti mokraćnog sistema ili kamen u bubregu ili bešici, imaju veće šansa za češće infekcije usled posledica zastoja urina.
Pijte što više vode i čajeva. Tako se mehanički sprečava zadržavanje urina jer se često izaziva nagon za mokrenjem.
Kamen u bubregu ili bešici, osim što pravi zastoj urina, mehanički oštećuje sluzokožu što uništava prirodnu barijeru na tom mestu.
Ukoliko sluzokoža prokrvari, stvara se još jedna olakšica za razvoj infekcije. Kod ovih pacijenata najčešći uzročnik je ešerihija koli, ali vremenom i druge bakterije uspevaju da nasele mokraćne puteve, npr proteus mirabilis, preudomonas aeruginoza.
Kod osoba sa oslabljenim imunitetom, bilo koja bakterija može izazavati infekciju i zapaljenje bešike i bilo kog dela mokraćnog puta (bubrega, mokraćovoda, mokraćne cevi).
Na primer, uzročnici budu bakterije koje inače ne napadaju mokraćne puteve, već neke druge, kao što su Streptokokus beta hemolitikus (koji inače pravi gnojavu anginu), zatim Stafilokokus aureus (koji pravi gnojne promene po koži ), ili bakterije koje normalno žive na čovekom telu i ne izazivaju zapaljenja – Streptokokus agalakcije,
Stafilokokus epidermidis.
Usled oslabljenog imuniteta infekcija se razvija brzo i snažnije, u roku od nekoliko sati. Često se ponavlja, pa se stiče utisak kao da uopšte ne prolazi, već da se samo stišava i menjaju se uzročnici.
Testom urinokulture izoluje se više uzročnika. Jedan uzročnik je obično Ešerihija koli. Drugi bude bilo koja bakterija.
Zapaljenje mokraćnih puteva mogu praviti i gljivice, najčešće Candida albikans. Ona se teško leči i ume da bude prvi znak pada imuniteta ili je neželjeno dejstvo korišćenja antibiotika.
Krv u mokraći koju ste primetili ili koju su analize mokraće pokazale, mora se pažljivo tumačiti. Ona nekada može biti prvi znak malignog oboljenja, posebno ako je ne prati bol.
Faktori rizika
-
odlaganje mokrenja (duže zadržavanje mokraće u bešici)
-
urođene nepravilnosti mokraćnog sistema
-
kamen u bešici ili bubregu
-
oslabljen imunitet
Kako se izboriti sa problemom?
Pijte što više vode i čajeva. Tako se mehanički sprečava zadržavanje urina jer se često izaziva nagon za mokrenjem. Trudite se da ne odležete nagon za mokrenjem.
Ukoliko pripadate rizičnim grupama: imate urođene nepravilnosti mokraćnog sistema, kamen u bubregu ili bešici, oslabljen imunitet, javite se lekaru istog dana kad osetite tegobe. Kod vas se bolest brže i teže razvija.
Lekar će vam propisati terapiju i poslati vas da uradite laboratorijske analize krvi i mokraće i mikrobiološki pregled mokraće (urinokulturu). Kada stignu rezultati urinikulture, lekar će vam promeniti terapiju prema antibiogramu.
Važno je da budete pod propisanom terapijom što pre.
Ako ne pripadate rizičnim grupama, ipak se morate javiti lekaru, samo što to ne morate uraditi u toku istog dana, već možete otići i sutradan.
Uz konsultaciju sa lekarom, možete uzimati brusnicu i/ili njen čaj. Ona će vam pomoći da povećate imunitet sluzokože mokraćnih puteva. Možete uzimati i čaj od uve da povećate ispiranje sluzokože mokraćnog sistema. Preparati koji pojačavaju imunitet, koji sadrže prirodne imunostimulatore kao Echinacea mogu vam pomoći.
Jelena Đorđević
lekar i viši dijetetičar-nutricionista
izvor: max-medica.com
Sindrom “eksplodirajuće glave” – poremećaj spavanja
Ovaj sindrom ima za posledicu da osoba kojoj se dešava čuje gromovito snažne glasove kad legne da spava ili kad se probudi. Zamislite zvukove eksplozije, pucnjeva i objekata koji padaju na zemlju.
Može da vam se učini da buka nastaje u spavaćoj sobi, pa čak i u njenoj/njegovoj glavi.
Naučnici ne znaju tačno kako tačno nastaje sindrom eksplodirajuće glave,ali jedna popularna teorija uključuje moždano stablo.
Obično kada osoba legne da spava, mozak prolazi kroz nekoliko serija koraka da bi se skroz ugasio i zaspao.
Jedan korak uključuje isključivanje moždanih ćelija koje su odgovorne za zvuk.
Međutim, umesto gašenje, sve ove moždane ćelije se uključuju rezultirajući time da osoba čuje iznenadne, glasne zvukove u glavi.
Izvor: nationalgeographic.rs
Posledice Venskih Bolesti – Tromboza, Plućna embolija, Venski ulkus
Ono što je potrebno na samom početku naglasiti da varikozne vene nisu samo estetski problem, već kao posledica zanemarivanja i progresije bolesti postaju značajan medicinski problem.
Kao posledica nelečene venske bolesti dolazi do pojave nekoliko značajnih komplikacija:
Tromboza i zapaljenje površnih vena (Thrombophlebitis superfitialis)
Poseban medicinski problem koji može da životno ugrozi pacijenta predstavlja nastanak tromboze u površnom venskom sistemu sa znacima zapaljena, tkz. tromboflebitis, koji se javlja u oko 50% pacijenata sa nelečenim površnim proširenim venama.
Tromboza dubokih vena i Plućna embolija
Tromboflebitis može u 5-15% pacijenata može dovesti do tromboze dubokog venskog sistema najčešće preko insuficijentnih perforantnih vena. Kao posledica migracije tromba može nastati plućna embolija koja predstavlja potencijalnu fatalnu komplikaciju. Takođe, rizik od tromboze dubokih vena je tri puta veći u pacijenata sa proširenim venama u odnosu na opštu populaciju.
Pucanje proširenih vena- Ruptura varikoziteta
Predstavlja komplikaciju dugogodišnje venske bolesti koja nastaje kao posledica minimalne traume, npr. češanja koja dovodi do ozbiljnog i po život ugrožavajućeg krvarenja. Prvu pomoć se se sastoji u snažnom pritisku na mestu krvarenja i podizanju noge, a blagovremena operacija sprečava ovu po život opasnu komplikaciju.
Venski ulkus (Ulcus Cruris)
Venski ulkus (ulcus venosum) predstavlja jednu komplikovanih posledica venske bolesti i terminalnu promene kože i potkože u smislu pojave rane koja ne zarasta. Uglavnom se javljaju sa unutrašnje strane donjeg dela potkolenice i predstavljaju veliki socijalni i zdravstveni problem. Pre samog nastanka rane dolazi do promene boje kože u smislu tamne prebojenosti, svraba, otoka oko gležnja (koji se u početku javlja u večernjim satima) kao i zadebljanja i zapaljena kože i potkože u smislu hipostatskog dermatitisa. Takođe rana najčešće nastaje kao posledica češanja promene na nozi koja je nastala zbog venske bolesti. Bolest se komplikuje infekcijom rane i nepodnošljivim bolovima.
Izvor: poliklinikajatros.rs
Plućna embolija – začepljenje plućne arterije
U poslednje vreme vam se dešava da iznenada izgubite dah, pa onda počinjete ubrzano da dišete i srce vam brže lupa, a pritom vas boli u predelu grudnog koša. Ove kratkotrajne epizode, koje prati iskašljavanje sukrvice ili krvi, ponavljaju se već neko vreme i počeli ste da osećate strah. To nije bez razloga i trebalo bi da se što pre obratite lekaru, jer navedeni simptomi ukazuju na mogućnost da ste oboleli od plućne embolije.
Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog, objašnjava da ova bolest može biti vrlo opasna jer često opterećuje srce, zbog čega može doći i do smrtnog ishoda ukoliko se simptomi ne prepoznaju na vreme.
– Plućna embolija označava začepljenje plućne arterije ili neke od njenih manjih grana usred postojanja tromba odnosno ugruška. Tromb sa periferije putem venske krvi dospeva u srce, a odatle u takozvani mali krvotok, gde zapuši jednu ili više arterija pluća – kaže naša sagovornica i dodaje da plućnu emboliju mogu izazvati krvni ugrušci, masne kapljice, vazduh odnosno gasovi, strana tela, bakterije, paraziti i ćelije tela, ali bolest najčešće uzrokuju trombovi koji se stvaraju u dubokim venama nogu i karlice.
– Najčešći faktor rizika za stvaranje ugrušaka u venama donjih ekstremiteta je dugotrajna imobilizacija, odnosno dugotrajno sedenje i ležanje nakon preloma nogu, kuka ili većih povreda, kao i nakon operacija, naročito reproduktivnih organa, operacija creva, bešike, prostate – objašnjava dr Jovanović i dodaje da se u tim slučajevima plućna embolija manifestuje kada dođe do infekcije, pa se pacijent javlja lekaru zbog zapaljenja pluća ili plućne maramice.
Ona kaže da su plućne embolije uglavnom manjeg obima i da najčešće prolaze bez simptoma, ili s minimalnim simptomima. Međutim, ukoliko se pacijent guši i iskašljava krv, može doći i do trenutne smrti, jer je došlo do embolije plućnog arterijskog stabla, koja može izazvati i akutni zastoj rada srca.
Lečenje
Prof. dr Dragana Jovanović kaže da se za smanjenje bolova u grudnom košu pacijentima daju analgetici, a za smirenje sedativi, dok je kod nekih neophodno uključiti i terapiju kiseonikom.
– Takođe je neophodno da se u terapiju uključe i trombolitici, koji pospešuju razbijanje ugrušaka, kao i kardiotonici. Kod nekih pacijenta jedini način izlečenja je hirurško odstranjivanje plućne embolije – navodi ona.
Prevencija
Prema rečima prof. dr Dragane Jovanović, prava i dovoljna preventiva u većini slučajeva jeste normalna telesna težina, kretanje, bavljenje sportom.
– Time se održava dobra cirkulacija u venama nogu i karlice i sprečava se formiranje tromba ili ugrušaka, koji su ishodište kasnijih plućnih embolija – savetuje Jovanovićeva.