Neophodno je obavestiti se o vrsti anestezije koja će se primeniti kao i o vrsti operacije koja će biti izvedena. Pre operacije, osobi koja je zadužena za izvođenje anestezije treba postaviti sledeća pitanja:

1. Koji oblik anestezije će biti primenjen?

2. Zašto je izabran baš taj oblik anestezije?

3. Kako će anestezija biti data?

4. Kako ćete se osećati posle anestezije?

5. Koji su rizici, a koje prednosti izabrane anestezije u odnosu na druge oblike?

Ne treba zaboraviti da se anesteziologu saopšte obaveštenja o bilo kojoj vrsti alergijskih reakcija na lekove, o reakcijama na prethodne anestezije, kao i o lekovima koji se uzimaju i o bolestima od kojih se bolovalo ili boluje.

Suština anestezije je blokiranje bola. Postoje tri tipa anestezije: opšta (bolesnica je bez svesti); regionalna ili konduktivna (uključuje spinalnu i epiduralnu) kod koje je bolesnica budna, ali su pojedini delovi tela, najčešće donji, neosetljivi; i lokalna kod koje je samo deo koji se operiše neosetljiv na bol. Kod opšte anestezije u otklanjanju bola blokirane su strukture mozga koje prepoznaju bol. Kod regionalne i lokalne anestezije blokirani su signali koji se šalju u kičmenu moždinu i mozak sa mesta koje je anestezirano.

Postoji više vrsta opšte anestezije u zavisnosti od načina na koji se izvodi. To su tzv. intravenska (anestetik se daje u venu), inhalaciona (anestetik se primenjuje udisanjem) ili kombinovana (intravenska i inhalaciona). Pre svake od navedenih vrsta anestezije daju se lekovi kojima se postiže opuštanje, što celu procerduru čini lakšom. Posle opšte anestezije može se javiti muka, vrtoglavica ili konfuzija, koje traju od nekoliko sati do nekoliko dana. Veoma retko, otprilike na 20. 000 izvedenih slučajeva komplikacije mogu da izazovu paralizu ili smrtni ishod.

Spinalna anestezija najčešće se izvodi ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kanal kičmene moždine. Time se postiže neosetljivost nogu, male karlice ili delova tela iznad ovih struktura što zavisi od dela tela koji se operiše. Spinalna anestezija se najčešće koristi za operacije organa trbušne duplje.

Propratna pojava izazvana primenom spinalne anestezije je najčešće glavobolja, koja ponekad traje više dana.

Epiduralna anestezija se izvodi kontinuiranim ubrizgavanjem anestetika u najniži deo kičmenog stuba čime se blokiraju nervni završetci koji inervišu velike površine tela, noge, međicu, mišiće i organe male karlice. Ovaj vid anestezije primenjuje se kod porođaja i operacija na završnom delu debelog creva ili polnim organima.

Kod lokalne anestezije se ubrizgava tečnost ili nanosi žele, u ili na predeo na kome se želi izvršiti najčešće neki ograničeni hirurški zahvat. Ovde se radi o blokadi specifičnog živca koji inerviše deo na kome se izvodi intervencija.

Šilerov test se izvodi pomoću jodnog rastvora i primenjuje se onda kada se žele odrediti mesta na grliću ili materici sa kojih će se biopsijom uzeti tkivo za dalje pretrage. Normalno tkivo obojeno jodnim rastvorom dobija tamno mrku boju, dok se bolesno tkivo ne prebojava.

Konizacija je medicinski zahvat koji se koristi u dijagnostičke i u terapijske svrhe. Ovim postupkom se odstranjuje sa grlića materice deo tkiva u obliku konusa. Konizacija se najčešće preporučuje ženama sa jako izraženom displazijom sluznice (nenormalan rast ćelija) grlića materice ili ženama kod kojih su pronađene maligne ćelije iste lokalizacije. Konizacija u dijagnostičke svrhe može biti i terapijska ako se njome odstrane svi delovi maligno promenjenog tkiva.

Konizacija kao veliki hirurški zahvat se radi u bolnici pod opštom anestezijom. Na mestu gde je tkivo skinuto u obliku konusa, na mestu šavova ili kauterizacije moguća je pojava ograničene infekcije ili kratkotrajnog krvavljenja. Ako je intervencijom uklonjeno više sekretornih žlezda koje normalno luče sluz, može se razviti neplodnost kao posledica smanjene količine sluzi u grliću materice.

Konična biopsija grlića materice se može zameniti lečenjem laserom područja koja su zahvaćena patološkim promenama. Laserska tehnika izaziva manje komplikacija i obezbeđuje brzo lečenje. Međutim, laser uništava tkivo čime su onemogućene dalje laboratorijske pretrage.

Kolposkopija je pregled koji se vrši pomoću optičkog aparata kolposkopa, instrumenta kojim se pregledaju zidovi rodnice i grlića materice da bi se pronašli eventualni poremećaji na sluznici ovih organa. Kolposkopija je preciznija metoda od ispitivanje brisa po metodu Papanikolau, jer njenom primenom je moguće tačno prepoznati delove sluznice sa nepravilnim rastom ćelija. Ovaj pregled je veoma koristan i kod pojave neregularnog krvavljenja. Dragocen je postupak i kod dijagnostikovanja i praćenja posebnih vrsta karcinoma rodnice i grlića tzv. DES adenokarcinoma izazvanog primenom jednog snažnog sintetskog kortikosteroida.

Kolposkopija se izvodi jednostavno i to u ambulantnim uslovima. Ne izaziva nikakve smetnje, niti posledice.

Kiretaža je postupak u lečenju koji se često primenjuje kod krvavljenja iz materice, posebno kod hitnih slučajeva. Takođe se koristi i kao dijagnostička metoda kod sumnji na različita oboljenja materice (polipi, maligna oboljenja) ili u okviru ispitivanja kod sumnje na maligna oboljenja grlića matrice. Kiretaža se izvodi i u preventivne svrhe da bi se sprečila infekcija posle nekompletnog pobačaja ili posle porođaja kada delovi posteljice zaostanu u materici. U dijagnostičke svrhe kiretaža se sve više zamenjuje vakuum aspiracijom ili biopsijom endometrijuma (unutrašnji sloj materice).

Mnogi lekari se još uvek radije odlučuju za kiretažu u bolničkim uslovima, jer uz primenu opšte anestezije postižu potpuno opuštanje mišića male karlice što im omogućava detaljan pregled organa smeštenih u njoj. Ukoliko precizan pregled nije neophodan, intervencija se može obaviti i ambulantno uz upotrebu lokalne anestezije, što smanjuje rizik koji sobom nosi svaka opšta anestezija.

 Kiretaži prethodi postupak kojim se proširuje spoljašnje ušće materice uz primenu serije dilatatora različitih prečnika. Posle proširenja spoljašnjeg ušća, lekar/ka kroz grlić u šupljinu materice uvlači dug i tanak instrument koji na vrhu ima oblik kašike kojim se odstranjuje unutrašnji sloj materičnog tkiva. Ako je potrebno, tkivo iz materice, se šalje na dalja laboratorijska ispitivanja. Celokupna procedura dilatacije i kiretaže traje od pet do petnaest minuta.

Kiretaža je uvek praćena slabim krvavljenjem, neki put uz izbacivanje parčića tkiva, a često je propraćena i grčevima u donjem delu stomaka. Sve ove promene mogu potrajati i nekoliko dana.

Ovu intervenciju prate rizici od infekcije, obilnog krvavljenja, probijanja materice ili susednih organa, a takođe i komplikacije vezane uz anesteziju.

Zamena za kiretažu je aspiracija endometrijuma. Ova metoda podrazumeva postavljanje male kanile u grlić materice i usisavanje sadržaja iz šupljine materice na principu negativnog pritiska. Endometrijalna aspiracija se radi ambulantno, najčešće uz primenu lokalne anestezije. Propratne pojave ove intervencije su blagi ili srednje jaki bolovi u donjem delu stomaka.

Kauterizacija podrazumeva uništavanje bolesnog tkiva primenom hemikalija kao što je srebro nitrat ili primenom elektrokautera, električnog instrumenta koji se zagreva. Ovaj postupak se koristi u lečenju displazija, ograničenog malignog procesa ili defekata sluznice grlića materice. Ponekad se kauterizacija primenjuje u lečenju hroničnog zapaljenja grlića materice, izraslina rodnice ili spoljašnjih polnih organa i endometrioze koja je zahvatila grlić ili rodnicu. Intervencija se obavlja ambulantno, najbolje odmah posle prestanka menstrualnog krvavljenja. Lekar/ka stavlja spekulum i kroz njega radi kauterizaciju bolesnih mesta. Primena ovog postupka ne zahteva upotrebu anestezije, pošto je potpuno bezbolna. Na mestu na kojem je rađena kauterizacija se formira krasta ispod koje raste normalno tkivo. Krasta otpada posle otprilike nedelju dana, a potpuno ozdravljenje nastupa posle sedam do osam sedmica. Propratne pojave uključuju otok grlića, opšte smetnje (slabost, zamor) u toku dve do tri sedmice, infekciju ili neplodnost ukoliko dođe do ostećenja žlezda u grliću.

Krioterapija podrazumeva primenu tečnog azota u cilju otklanjanja obolelog tkiva smrzavanjem. Radi se ambulantno i traje samo nekoliko minuta. Krioterapija izaziva znatno manje oštećenje ušća grlića materice nego primena kauterizacije. Ipak, može da izazove izvesne prolazne smetnje, npr. promenu sluzi u kanalu grlića.

Posle kauterizacije ili krioterapije ne treba se ispirati, upotrebljavati tampone i treba se uzdržati od seksualnih odnosa deset do petnaest dana, odnosno dok traje proces lečenja.

Biopsija je vrsta pregleda u toku kojeg se uzima delić tkiva iz organa koji se šalje na mikroskopski pregled, a ima za cilj postavljnje tačne dijagnoze.

Kod biopsije grlića materice uzorak tkiva se uzima sa promenjenih površina sluznice koje su otkrivene prilikom ginekološkog pregleda grlića materice pomoću optičkog aparata – kolposkopa. Tkivo se uzima pomoću instrumenta koji liči na štipaljku, sa jednog ili više mesta na grliću. Biopsija se radi ambulantno, bez anestezije. U toku biopsije žena ima osećaj grebanja, a moguće je i tačkasto krvavljenje posle zahvata.

Za endometrijalnu biopsiju koristi se isti instrument kao kod kiretaže (kireta), kojim se iz materične šupljine uzima uzorak tkiva. Ovaj postupak se takođe najčešće obavlja ambulantno.

Krvarenje tokom trudnoće je česta pojava, posebno tokom prvog trimestra, i obično nije znak za uzbunu. Ali pošto krvarenje može biti znak nečeg ozbiljnog, važno je da znate moguće uzroke i da posetite vašeg lekara da biste se uverili da ste vi i beba dobro.

Krvarenje u prvom trimestru

Oko 20% žena ima krvarenje do 12. nedelje trudnoće.

Mogući uzroci ovog krvarenja su:

• Krvarenje tokom usađivanja. Osetićete normalno i blago pulsiranje u prvih 12 dana nakon začeća kako se oplođeno jajašce bude usadilo u zid matrice. Neke žene ni ne posumnjaju na trudnoću jer pomešaju krvarenje sa mogućim početkom menstrualnog ciklusa. Obično je krvarenje veoma blago i traje od nekoliko sati do nekoliko dana.

• Pobačaj. Pobačaj, kao najčešća pojava u prvih 12 nedelja trudnoće, nastavlja da bude najveća briga u pogledu krvarenja. Oko polovina žena koje krvare u trudnoći, na kraju pobace, ali to ne znači da ćete, ako krvarite, izgubiti bebu, posebno ako nemate nikakve druge simptome. Drugi simptomi pobačaja su jaki grčevi u donjem delu stomaka i delovi tkiva koji izlaze iz vagine.

• Vanmaterična trudnoća. U vanmateričnoj trudnoći, oplođeno jajašce se implantira (usadi) van materice, obično u jajovodu. Ako embrion nastavi da raste može izazvati pucanje jajovoda, što može životno ugroziti majku. Vanmaterična trudnoća se javlja u 2% slučajeva.

• Molarna trudnoća. Ova trudnoća je još nazvana kao gestacijska trofoblastična bolest. Ovo je izuzetno retko stanje gde abnormalno tkivo trofoblasta (od koga u normalnoj trudnoći nastaje posteljica) raste unutar materice umesto bebe. U retkim slučajevima, tkivo je kancerozno i može se širiti na druge delove organizma. Drugi simptomi molarne trudnoće su teške mučnine i povraćanja i ubrzano uvećanje materice.

Dodatni uzroci krvarenja u ranoj trudnoći uključuju:

• Promene u grliću materice. Tokom trudnoće, višak krvi dođe do grlića materice. Seksualni odnos ili PAPA test, koji uzrokuje kontakt sa grlićem materice, može podstaći krvarenje. Ovaj tip krvarenja nije razlog za brigu.

• Infekcija. Bilo koja infekcija grlića, vagine ili seksualno prenosivih infekcija (kao što su hlamidija, gonoreja ili herpes) može uzrokovati krvarenje u prvom trimestru.

Krvarenje u drugom i trećem trimestru

Abnormalno krvarenje u kasnijoj trudnoći može biti ozbiljnije, jer je znak problema koji ima majka ili beba. Ako imate krvarenja obavezno se hitno obratite lekaru.

Mogući uzroci krvarenja u kasnijoj trudnoći su:

• Nisko usađena posteljica. Ovo stanje se pojavljuje kada se posteljica usadi nisko u materici i delimično ili skroz zatvori grlić materice, tj. prolaz za bebu ka spolja. Iako je ovo stanje retko, pojavljuje se jedan u 200 slučajeva, potrebna mu je ipak hitna medicinska nega.

• Abrupcija posteljice. U 1% trudnoće, posteljica se odvoji od zida materice pre porođaja i krv proteče između zida materice i posteljice. Odvajanje posteljice može biti izuzetno opasno kako za majku tako i za bebu. Drugi simptomi abrupcije posteljice su bolovi u stomaku, ugrušci iz vagine, osetljivost materice ili bolovi u leđima.

• Ruptura materice. U retkim slučajevima, ožiljak od prethodnoh carskog reza se može otvoriti tokom trudnoće. Ruptura materice može biti opasna po život i preporučuje se hitno izvođenje carskog reza. Drugi simptomi rupture materice su bol i osetljivost stomaka.

• Prerani porođaj. Vaginalno krvarenje u kasnoj trudnoći može biti znak da se vaše telo sprema za porođaj. Nekoliko dana ili nedelja pre porođaja, sluzav čep koji zatvara grlić materice će ispasti iz vagine sa kojim obično ide mala količina krvi (ovaj čep se obično zove sluzavo+krvav čep). Ako krvarenje i kontrakcije počnu pre 37. nedelje, kontaktirajte lekara jer se porođaji do 37. nedelje smatraju preranim. Drugi simptomi preranog porođaja uključuju kontrakcije, vaginalni iscedak, pritisak u donjem delu stomaka i bol u leđima.

Mogući uzroci krvarenja u kasnijoj trudnoći su:

• Povrede grlića materice i vagine;

• Polipi;

• Tumor.

Šta treba da uradite ako imate krvarenje tokom trudnoće

Pozovite lekara odmah jer krvarenje u bilo kom periodu trudnoće može biti znak problema. Nosite uloške da biste imali uvida u količinu krvarenja, kao tip krvarenja (na primer, ružičast, braon ili crven, sluzavo krvarenje, čisto ili zgrušano). Nemojte koristiti tampone dok krvarite.

Pozovite hitnu pomoć, ako imate nekih od sledećih simptoma, koji mogu biti znaci pobačaja ili ozbiljnijih problema:

• Jake bolove ili intenzivne grčeve u donjem delu stomaka;

• Jako krvarenje (uložak se napuni u roku od sat vremena), bez obzira da li je bol prisutan;

• Iscedak iz vagine koji je pun tkiva tj. koaguluma;

• Vrtoglavicu ili gubljenje svesti;

• Temperaturu veću od 38°C i/ili drhtavicu.

Izvor: klinikaperinatal.com