Jagnjetina na 8 načina: Medeni but, grčki ražnjići, sa đumbirom i cimetom, pečenje sa pasuljem, začinjena plećka, kapama, kritska mućkalica i pečenje

Baš volite jagnjetinu, a imate dilemu koji je deo najmekaniji ili koji se deo duže kuva, napravili smo vodič kroz jagnjeće meso koji će vam pomoći da tu dilemu rešite.

Glavna podela jagnjećeg mesa je na prednju i zadnju polutku. Ove polutke su podeljene na veće delove koji se nazivaju primarni odresci. Ovi odresci su dalje usitnjeni na pojedinačne manje odreske prilagođene prodaji u marketima i mesarama.

U prednju polutku spadaju plećka, grudi i vrat.
Jagnjeće kolenice spadaju i u prednju i u zadnju polutku.
U zadnju polutku spadaju: slabina, bubrežnjak, zadnji deo grudi i but.

Jagnjeća plećka

Za jagnjetinu važi pravilo da je prilično mekana što znači da se većina delova jagnjećeg mesa može pripremati bez ulja. Odličan primer je jagnjeća plećka.

Jagnjeća plećka se najčešće sprema tako što se peče u rerni, mada može i da se puni. Ponekad se plećka sprema tako što se prvo seče na krmenadle iako one nisu na nivou onih koje se dobijaju od slabina. Jagnjeća plećka se takođe može kuvati na pari.

Jagnjeće grudi

Jagnjeće grudi se prilikom kretanja životinje stalno naprežu i sadrže u sebi dosta hrskavice i ostalog vezivnog tkiva. To ih čini jednim od retkih delova jagnjeta koje se mora kuvati tiho i polako. Jagnjeće grudi se dobro mogu iskoristiti u formi mlevenog mesa.

Jagnjeći vrat

Još jedan tvrđi deo jagnjeta sa dosta hrkavice je jagnjeći vrat. On je najbolji kao sastojak jagnjećeg gulaša. Ako ste raspoloženi za kulinarsku avanturu probajte da dodate i konzervu piva, kao tradicionalni sastojak irskog gulaša i možda nekoliko kolenica u sporo kuvajući lonac. Povrće i grašak stavljaju se u poslednjih pola sata kuvanja.

Jagnjeće kolenice

Kolenice čine donji deo nogu životinje. Sa svake strane, postoje prednje i zadnje kolenice. One su izuzetno tvrde i prepune vezivnog tkiva zato što se neprestano naprežu dok je životinja u pokretu. Kolenice su osnova za kuvanu jagnjetinu, jelo omiljeno kod šefova kuhinja zbog svoje sočne strukture i arome. Kolenice se mogu peći u rerni sa crvenim vinom, povrćem i biljem.

Jagnjeća slabina

Ovaj deo tela je izvor najnežnijih i ujedno najcenjenijih komada jagnjećeg mesa. Od jagnjeće slabine dobijamo najbolje odreske i krmenadle za pečenje. Čitava slabina se takođe može kuvati sa ruzmarinom, belim lukom i svežim limunovim sokom, koji se kao kombinacija najčešće koriste sa jagnjetinom kako bi se ublažio masnjikav ukus mesa.

Bubrežnjak

Bubrežnjak se ponekad smatra i kao odrezak dela jagnjećeg buta ali se svakako može pripremati odvojeno. U tom slučaju seče se na krmenadle ili odreske i može se peći u rerni ili roštiljati.

Zadnji deo grudi

Ovaj deo jagnjeta može biti jako tvrd, osim ukoliko se prži sa dosta tečnosti. Zadnji deo grudi se može koristiti za mlevenje.

But

But, veliki i relativno skup deo jagnjećeg mesa može se izdeliti i na kotlete, iako se uobičajeno priprema ceo, u komadu i ponosno servira pri porodičnim okupljanjima i u specijalnim prilikama.

Pečeni but začinjen komadićima belog luka, posut origanom i svežim limunovim sokom ili crvenim vinom i okružen sečenim krompirom u tepsiji, uobičajeni je način pripreme u mediteranskim zemljama. U Grčkoj, but se peče sa paradajzom, belim lukom i vinom. Sa ječmom ili nekom sličnom pastom je vrlo popularan obrok.

Ljubiteljima jagnjetine preporučujemo da probaju različite oblike pripreme: Napravite medeni but, grčke ražnjiće, sa đumbirom i cimetom, pečenje sa pasuljem, začinjenu plećku, kapamu ili kritsku mućkalicu

Medeni but

Za 4 osobe potrebno je: jagnjeći but, 4 kašike meda, 2 grančice ruzmarina, 2 čena belog luka, 3 kašike maslinovog ulja, so i biber.

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Beli luk očistite i prepolovite. Ruzmarin operite i iskidajte na manje komadiće. Zasecite meso na više mesta, pa umetnite komadiće belog luka i ruzmarina. Posolite i pobiberite meso. U manjoj činiji pomešajte maslinovo ulje i med, dobro umutite, pa premažite meso sa svih strana. Tako pripremljen but stavite u pleh i pecite 60-80 minuta, dok meso ne omekša. Pečenje povremeno prelijte sokom sa dna pleha.

* * * * * * * * * * *

Grčki ražnjići

Za 6 osoba potrebno je: 12 jagnjećih kotleta, 24 gotove sarmice od vinovog lista, 3 kašike maslinovog ulja, 2 kašičice kumina, 2 kašičice paprike, 2 kašičice kurkume, so i biber. Za sos: 250 ml gustog jogurta, kašika limunovog soka, 2 kašičice seckanog belog luka, 2 kašike seckane mente, rendani krastavac (bez semenki).

U činiji pomešajte kumin, papriku i kurkumu, pa pospite jagnjeće kotlete. U drugoj posudi pomešajte sastojke za sos (jogurt, sok od limuna, seckani beli luk, mentu i rendani krastavac) i ostavite na hladnom. Zagrejte roštilj na povišenu srednju temperaturu. Isecite kotlete na trećine, pa na štapiće za ražnjiće (koristite po dva štapića) naizmenično poređajte po 3 komada mesa i 2 sarmice. Premažite uljem svaki komad mesa, posolite i pobiberite po želji i pecite 10-15 minuta, ili duže, ako želite reš pečene ražnjiće. Poslužite odmah uz sos od jogurta.

* * * * * * * * * * *

Pečenje sa pasuljem

Za 6 do 8 osoba potrebno je: 1,5 kg jagnjećeg mesa sa buta ili plećke bez kostiju, 4 čena belog luka, 2 kašike mekog putera, 2 kašike maslinovog ulja, glavica crnog luka, 2 šargarepe narezane na kockice, 250 ml pileće supe, 150 ml belog vina, 4 paradajza iseckana na kockice, 750 g kuvanog belog pasulja, kašičica seckanog timijana, 2 kašičice seckanog ruzmarina, 2 kašike seckanog peršuna, so i biber.

Vrhom noža napravite 4 udubljenja u mesu i ubacite po jedan čen belog luka. U činiji umutite puter i maslinovo ulje pa premažite moso sa svih strana. U dubokom tiganju kratko zapecite meso na jakoj temperaturi dok ne porumeni, potom ga izvadite i stavite u tanjir. Uklonite masnoću iz šerpe, pa dodajte seckani crni luk i šargarepu i propržite 3-4 minuta. Potom prelijte supom i vinom, umešajte seckani paradajz i kuvani pasulj. Kad provri, prespite u šerpu za sporo kuvanje, dodajte jegnjeće meso, posolite i pobiberite i ostavite da se krčka na umerenoj temperaturi oko 7 sati. Zatim umešajte timijan, ruzmarin i peršun i kuvajte još 60 minuta.

* * * * * * * * * * *

Sa đumbirom i cimetom

Za 6-8 osoba potrebno je: 2 kg jagnjetine sa buta bez kostiju, 2 čena belog luka, 3 kašike maslinovog ulja, 3 kašike seckane mente, kašika rendanog đumbira, kašika rendane limunove kore, pola kašičice cimeta, pola kašičice kumina u prahu, so i biber. Za prilog: 2 šargarepe, 2 grančice celera, pola rotkve iseckane na kocke, 250 ml supe od povrća.

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Zasecite meso na nekoliko mesta pa umetnite komadiće belog luka. U činiji pomešajte začine (seckanu mentu, đumbir, limunovu koru, cimet, kumin, so i biber po želji). U tiganju zagrejte ulje na jakoj temperaturi i kratko ispecite jagnjetinu sa svih strana dok ne porumeni. Potom prebacite meso u šerpu i premažite mešavinom začina. Dodajte iseckane šargarepe, celer i rotkvu, prelijte supom, poklopite i kuvajte oko 120 minuta, dok meso sasvim ne omekša.

* * * * * * * * * * *

Kapama

Za 4 osobe potrebno je: 1 kg jagnjećeg mesa, 1 kg spanaća, 3 veze mladog luka, 500 ml mleka, 2 čena belog luka, 6 kašika ulja, so i biber.

Jagnjeće meso operite i isecite na manje komade veličine zalogaja. Mladi luk operite i sitno iseckajte. Očistite beli luk. Očistite i operite spanać. U šerpi zagrejte ulje na srednjoj temperaturi, izdinstajte meso dok malo ne porumeni sa svih strana, pa dodajte iseckan mladi luk i nastavite sa dinstanjem uz povremeno dolivanje vode. Kad meso omekša, dodajte spanać, prelijte mlekom i kuvajte dok se ne zgusne. Pred kraj umešajte seckani beli luk, posolite i pobiberite po želji. Poslužite uz kiselo mleko.

* * * * * * * * * * *

Začinjena plećka

Za 4 osobe potrebno je: 900 g jagnjećeg mesa sa plećke, glavica crnog luka, 10 neoljuštenih čena belog luka, 500 g mladih mini šargarepa, 2 iseckane grančice celera, 300 ml pileće supe, 2 kašike vorčester sosa, grančica timijana, lovorov list, 3 kašike mslinovog ulja, so i biber.

Postavite rešetku za rernu na srednjoj visini i zagrejte rernu na 120 stepeni. U šerpi zagrejte ulje na srednjoj temperaturi, kratko ispecite meso dok ne porumeni sa svih strana i potom ga prebacite u tanjir. U šerpi rasporedite iseckani crni luk, neoljušteni beli luk, šargarepe i celer i propržite 2-3 minuta na srednjoj temperaturi. Zatim vratite meso, dodajte supu, Vorčester sos, timijan i lovor. Posolite i pobiberite po želji i zagrejte do ključanja. Potom poklopite i prebacite šerpu u rernu i kuvajte oko 7 sati na umerenoj temperaturi, dok meso ne počne da se razdvaja.

* * * * * * * * * * *

Kritska mućkalica

Za 6 osoba potrebno je: 1 kg jagnjećeg mesa sa plećke, isečenog na kocke, glavica crnog luka, 4 paradajza, pola kandiranog limuna, 2 čena belog luka, 12 suvih smokava, 2 manja plava patlidžana, 1 dl belog vina, 4 kašike maslinovog ulja, 2 grančice svežeg timijana, kašičica kumina, so i biber.

Meso posolite i pobiberite, pa pospite kuminom i timijanom. U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednjoj temperaturi i ispržite meso 5-7 minuta. Zatim dodajte iseckan crni luk, krupno narezan paradajz, sitno iseckanu koru kandiranog limuna, izgnječeni beli luk i smokve. Prelijte vinom i čašom vode, zagrejte do ključanja, pa smanjite temperaturu, poklopite i ostavite da se krčka oko 40 minuta. Potom operite i obrišite oba patlidžana, isecite ih četvrtine, dodajte u šerpu i kuvajte još oko 40 minuta, dok meso sasvim ne omekša. Po potrebi dodajte so i biber, pospite timijanom i poslužite sa bulgurom.

* * * * * * * * * * *

Jagnjeće pečenje za 6 osoba

Potrebno je: 2,5 kg jagnjećeg buta bez kosti, 4 čena belog luka, 5-6 kašika maslinovog ulja, 2 stabljike ruzmarina, litar povrtnog bujona, 750 g crvene paprike, 250 g žute paprike, 1 kg mladih okruglih krompira, veza peršuna, 100 g slatke pavlake, 2-3 kašike svetlog sosa za zgušnjavanje, so i biber.

1 – Beli luk oljuštite, isecite na manje komade, stavite u avan, dodajte ruzmarin, dve kašike ulja, so biber i izmešajte. But operite, prosušite krpom i oštrim nožem uklonite kožu.

2 – Meso utrljajte smesom od belog luka, stavite u podmazan pleh i pecite u rerni na 180 stepeni 2 sata i 45 minuta. Posle 45 minuta sipajte 1/2 litre bujona, ostatak postepeno dolivajte.

3 – U tiganju zagrejte kašiku ulja, ispržite krompir, posolite i pobiberite. Na ostatku ulja prodinstajte papriku isečenu na komade, oko 15 minuta na srednjoj vatri.

4 – Meso izvadite iz rerne, sok od pečenja procedite, dodajte pavlaku, svetli sos i prokuvajte. Jagnjetinu stavite na tacnu, pospite seckanim peršunom i servirajte sa povrćem i sosom.

Izvor: agromedia.rs;novosti.rs

Pršuti proizvedeni od svinjskog mesa se nutritivno razlikuju ne samo od proizvođača do proizvođača, nego i od same svinje od koje je napravljen. Neki pršuti su masniji, dok su neki krtiji, zavisno od ishrane ali i rase svinje.

U prosjeku, na 100 grama sadrži oko 250 kalorija, i to zbog 30 grama proteina i 14-15 grama masti. Pršut ne sadrži ugljene hidrate. Meso uopšteno govoreći, pa i meso pršuta, predstavlja važan izvor biološki vrijednih proteina, gvožđa, cinka, bakra i vitamina B12, sastojaka koji nedostaju namirnicama biljnog porijekla.

Meso sadrži dosta fosfora, što utiče na kombinaciju s drugim namirnicama, odnosno treba ga kombinovati s namirnicama koje sadrže manje fosfora, kako bi se omogućila apsorpcija gvožđa i drugih mineralnih komponenata i oligoelemenata.

U hladnim zimskim danima više nego obično jedemo pršut. Pojedina istraživanja pokazala su da su suhomesnati proizvodi, pa i pršut, kancerogeni, ali nutricionisti skoro jednoglasno tvrde da su rizici neznatni ako ove namirnice jedete u umjerenim količinama.

Namirnice kao što su usoljeno meso i suhomesnati proizvodi sadrže nitrate i nitrite, koji se u želucu pretvaraju u nitrozamine. To su opasne kancerogene supstance, ali samo za neke vrste životinja, dok nije potvrđeno da imaju negativno dejstvo na ljudsko zdravlje.

Nutricionisti upozorava da suhomesnati proizvodi koji sadrže mljeveno miješano meso, poput salama i kobasica, često imaju previše masnoća, koje mogu povećati nivo holesterola u krvi i rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Zato ih izbjegavajte, a umjesto njih radije birajte „čisto“ suvo meso, kao što je meso pršuta.

Pravi domaći pršut je namirnica koja je dozvoljena u pravilnoj ishrani jer se kao konzervans koristi so i bijeli luk i ljuta paprika. Međutim, treba voditi računa o količini unosa zbog soli, koja može izazvati kardiovaskularne probleme i povišeni krvni pritisak.

Izvor: trebinjelive.info

Želatin je belančevinasti proizvod, bezbojna ili žućkasta supstanca bez mirisa i ukusa koja se dobija kuvanjem kože, kostiju ili vezivnog tkiva goveda, svinja ili konja. Želatin je hidrolizovni oblik kolagena  koji se dobija parcijalnom hidrolizom kolagena izdvojenih iz kože, kostiju ili hrskavice vezivnog tkiva. Zagrejan želatin se topi, a kad se ohladi opet je čvrst, a pomešan sa vodom formira polugel. Ako se potopi u vodu, deo supstance se rastvara. Postojan je u veoma malom temperaturnom opsegu. Glavni  je sastojak vezivnog tkiva kod svih životinja. Dobijen je hidrolizom od kolagena, protein koji daje snagu i potporu tkivima i organima. Za skuplja korišćenja kao što su fotografskai farmaceutska koristi se želatin koji se dobija iz goveđih kostiju. Danas se pored svinjskog i goveđeg koristi i riblji želatin.

Goveđi želatin

Goveđi želatin sadrži dijetetski kolagen, prolin, glicin i protein. Smatra se da ima pozitivan uticaj na zdravlje kože, kose i noktiju, pomaže  kod bolova u zglobovima, zateže kožu, dobar je za probavni i imuni sistem, a pretpostavlja se i da smanjuje pojavu celulita. Trećinu svih aminokiselina u želatinu čini glicin koji je poznat po antiupalnim dejstvima pa je dobar kod zarastanja ranam regeneracije kože, a povoljno utiče i na kvalitet sna.

Ipak najveću primenu govedji zelatin ima u prehrambenoj industriji i kao sredstvo za želiranje se može naći u hladnim mlečnim proizvodima, poslasticama i želeima konditorske industrije i mesnim proizvodima.

Kako se pije govedji želatin?

Primena govedjeg želatina u lekovite svrhe je vrlo jednostavna. Želatin se potopi u jogurt ili običnu vodu i ostavi da odstoji kako bi nabubrio pa se može popiti ili bolje rečeno pojesti.

Goveđi želatin: Lekovitost i upotreba

Osim primena u kulinarstvu, goveđi želatin se koristi  i za otklanjanje mnogih zdravstvenih problema. Posebnu primenu kao lek ima kod problema sa kičmom, kostobolje, ali i kad je oštećena hrskavica. Prolin i hidrosiprolin su delotvorni za oporavak vezivnog tkiva što se pripisuje i želatinu koji takođe može da poveća rast i obim vezivnog tkiva.

GOVEĐI ŽELATIN ZA MRŠAVLJENJE: Želatin je niskokaloričan, smanjuje apetit, pojačava osećaj sitosti i pomaže ako želite da smršate. Praktično ne sadrži masti i ugljene hidrate. Preporučljivo ga je uvrstiti u ishranu ako želite dobro svom organizmu.

GOVEĐI ŽELATIN ZA KOSTOBOLJU: Za kostobolju je potreban tretman od mesec dana koji se može ponoviti tek nakon šest meseci. Govedji želatin priprema: svako veče, mesec dana se 5 grama želatina sipa u čašu koja na dnu ima hladne vode. Ostavi se noću da nabubri  i da se pretvori u žele.  Ujutru se ova smesa popije pre doručka. Ako želite bolji ukus dodajte joj malo meda, voćni sok ili jogurt. Ova smesa se može koristiti i u slučaju problema sa hrskavicom kolena

GOVEĐI ŽELATIN ZA HRSKAVICU, KOSTI I TETIVE: Želatin ojačava zglobove i srčani mišić i ubrzava metabolizam. Veoma dobro utiče na koncentraciju i pomaže koži da ostane elastična i zdrava. Daje elastičnost i snagu tetivama i ligamentima. Osim toga sprečava osteoporozu, govedji zelatin poboljšava kvalitet noktiju i kose. Neka istraživanja su pokazala da čak povoljno utiče i na holesterol u krvi. U poslednje vreme ljudi se okreću prirodi i njenim lekovima za razne bolesti. Jedan od prirodnih načina da pomognete svojim kostima  je sigurno i govedji zelatin koji uz adekvatnu ishranu može biti pravi izbor.

GOVEĐI ŽELATIN ZA ZDRAVE ZGLOBOVE: Želatin sadrži kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor što je veoma moćan sastav. Sve se to lako apsorbuje, a ključni su za zdravlje kostiju i zglobova. Osim svega navedenog želatin pomaže osobama koje su usled bolesti dugo bili vezani za krevet i nisu ustajali jer podstiče oporavak atrofiranih mišića.

Želatin koriste i sportisti koji naporno treniraju jer sadrži mnoge aminokoseline  koji ubrzavaju njihov oporavak.

GOVEĐI ŽELATIN ZA STRIJE: Čest problem mladih trudnica je pojava strija.  Goveđi želatin pomaže i kod ovog problema jer poboljšava čvrstinu i elastičnost kože. Povećava se proizvodnja kolagena u organizmu, a to je ključ za sprečavanje strija.

GOVEĐI ŽELATIN ZA ZDRAV ŽELUDAC: Sastojci želatina pomažu u povećanju količine hlorovodonične kiseline u želucu što je veoma važno za proces varenja i apsorpciju nutrijenata. S godinama nivo ove kiseline opada, a najčešći uzrok je stress pa njen nedostatak može dovesti do anemije.

Mnoga istraživanja u svetu se rade sa različitim supstancama sve u svrhu poboljšanja čovekovog zdravlja i dužeg života. Naučnici u Rusiji su radili eksperimente sa miševima  i želatinom i utvrdili da je želatin zacelio sluzokožu creva miševa koju su bila oštećena od raznih hemikalija.

U slučajevima neuhranjenosti pacijenata zbog osetljivosti na gluten, doktori sui m davali govedji zelatin koji se dobro pokazao i postignuti su dobri rezultati u njihovom oporavku.

GOVEĐI ŽELATIN ZA LICE I KOŽU: Želatin ima veliku primenu u kozmetičkoj industriji jer je osnovni sastojak antirid krema i preparata protiv starenja. Zbog nedostatka kolagena dešavaju se mnoge promene u organizmu, a prvo se vide na koži i kosi. Starenjem opada sposobnost organizma da sintetiše kolagen  pa vlakna u koži gube elastičnost  i stvaraju se bore. Starenje se ne može sprečiti, ali se njegove posledice mogu ublažiti. Kolagen vezuje vodu i tako smanjuje dehidriranje organizma pa tako i kože.

Postoje razne maske za lice sa goveđim želatinom koje su efikasne su i čine kožu glatkom.

Pomeša se jedna kašika želatina u prahu sa dve kašike tople vode i kašikom svežeg soka od limuna i nanese na lice. Ostavi se na licu 15 minuta i ispere toplom vodom.

Želatin je u stvari kolagen u prirodnom obliku i uključujući ga u ishranu koža će biti sjajna i zategnuta pa će tako i bore biti manje vidljive.

GOVEĐI ŽELATIN ZA KOSU: Goveđi želatin se koristi i za kosu, a tretman je sledeći.

Pomeša se kašika želatina u prahu u pola šolje hladne vode pa se doda još pola šolje mlake vode, kašičica meda i kašičica jabukovog sirćeta. Ovaj gel umasirajte u celu kosu, ostavite da stoji desetak minuta i operate kosu.

Pihtije recept

Prirodni  želatin se koristi i u spravljanju jednog specijaliteta koji se kod nas zove pihtija, a koje mladi baš ne vole da jedu. Kad pročitaju za šta je sve dobar želatin, mislimo da će ga uvrstiti u redovnu ishranu.

NAJBOLJE PIHTIJE SA GOVEĐIM NOGICAMA: Pihtija se kod nas uglavnom pravi od svinjskih nožica jer su one dostupnije u prodaji, ali naravno goveđa pihtija se pravi od goveđih nožica. Princip je isti bitno da imate nožice koje su dobro oprane i očišćene i stavite ih da se kuvaju u najmanje 5 litara vode. Kad prokuvaju, penu koja se stvara na površini skidate kašikom. Kad nestane pene dodate zrna bibera, lovorov list, so, peršun i kuvate dok se meso ne odvoji od kostiju. Polovina vode treba da uvri i da bude lepljiva. Skinete kašikom nakupljenu masnoću sa vrha, izvadite meso i stavite ga u sudove gde ste planirali da ulijete čorbu, pa proceđenu čorbu prelijete preko mesa, dodate sitno iseckani beli luk i pospete mlevenim biberom. Ostaviti na hladno sudove sa pihtijom da se masa stegne i služiti kao predjelo ili kao glavno jelo os volje vamf. Ranije se čak meso nije ni odvajalo od kostiju već se sve zajedno služilo tako da vam je i to stvar izbora. Probajte pa odlučite, nije loše, a zdravo je. Začiniti možete i po želji, zavisno koje začine volite, ovo su osnovni.

Izvor: vip-zena.com

Čvarci predstavljaju deo srpske kulinarske tradicije. Ime su dobili od glagola čvariti (topiti), koji se odnosi na njihov proces dobijanja (topiti slaninu, salo, mast, odnosno pržiti tako da se čuje cvrčanje).

Čvarci imaju dugu tradiciju

Iako nije poznato tačno kada su čvarci nastali, oni su od davnina prisutni na našoj trpezi. Od pamtiveka u vreme svinjokolja slanina se topila kako bi se dobila potrebna mast. Ona je bila ključna namirnica za pripremanje hrane, jer tada nisu postojali ni biljna mast ni različite vrste ulja.

Prilikom nastanka masti javljaju se i sporedni proizvodi. Ti nusprodukti, zapravo su, čvarci. Kako bi se dobila što veća količina masti oni su pažljivo pritiskani i ceđeni. Takođe, nisu smeli da pregore, jer bi to značilo da je i mast pregorela, a kao takva nije bila dobra za upotrebu.

Ubrzo, ljudi su uvideli koliko su čvarci ukusni, pa su počeli da dobijaju sve veću popularnost. Samim tim, njihova proizvodnja je postala sama sebi cilj. Sa većom upotrebom čvarci su sa trona skinulu neophodnu mast i postali skuplji proizvod. Naime, prema pojedinim zapisima cena masti je, u početku, bila znatno viša od cene čvaraka. Vremenom ta situacija se preokrenula.

70-ih godina prošlog veka čvarci su gotovo nestali iz proizvodnje. Razlog leži u činjenici da se propagirala ishrana bazirana na manje masnoća i meso je moralo biti laganije i vrhunskog kvaliteta.

Nova istraživanja poslednjih godina su dovela do vraćanja čvaraka, te se ponovo razvio klub ljubitelja ove namirnice.

“Poslastica” koja je asocijacija za zimsko meze

Tradicionalna priprema hrane za zimu pored prerade voća i povrća, obuhvata i obezbeđivanje ogromnih količina mesa. A kako se novembra odigrava čuveni svinjokolj, gde se spremaju i čvarci, ne čudi što se oni vezuju za zimsku hranu. Ipak, imajte u vidu da ovu ukusnu poslasticu možete spremiti bila kada tokom godine.

Svinjsko meso, odnosno njegovo salo i slanina su ključni za pripremu. Pojedini ljudi koriste samo slaninu, jer masnoća može da ima neugodan miris. Ukoliko se koriste oba trebalo bi odvojeno da se tope. Sastojci se iseku na manje kocke jednake veličine kako bi se podjednako topile. Zatim stave u duboku posudu bez poklopca i doda malo vode.

Temperatura ne sme biti previsoka i obavezno se mora konstantno mešati. Kad čvarci počnu puštati vodu dodaje se mleka koje im daje karakterističnu braon boju. Čim isplivaju na površinu vreme je za ceđenje. U zavisnosti od načina ceđenja mogu da sadrže manji ili veći odnos masti i energetske vrednosti.

Duvan čvarci – srpski kavijar

Stručnjaci ističu da ono što je za Irsku viski, Francusku konjak, Italiju pica, Rusiju kavijar, to su čvarci za Srbiju.

Prvi duvan čvarci nastali su pre dva veka u Valjevu i smatraju se pravim brendom ovog kraja. Odatle priprema je preneta na sve krajeve naše zemlje. Delikatno predjelo je zlatno-žute boje poput duvana pa odatle i njihovo ime.

Duvan čvarci, danas, čine vrhunski specijalitet na menijima restorana širom sveta – od Pariza, preko Kanade i SAD, pa do Kine i Argenitine. A u Srbiji imaju i svoj jedinstveni festival koji okuplje brojne ljubitelje i proizvođače.

Da li su zdravi?

Masti i proizvodi od masti su dugo smatrani štetnim za zdravlje čoveka. Međutim, rezultati istraživanja su se pokazali kao neopravdani. Jer, ne postoji veza povećanog unosa masti i povećanog rizika od razvoja srčanih oboljenja. Osim toga, čvarci vam mogu pružiti potrebnu energiju za obavljanje svakodnevnih zadataka.

Izvor: agropapuk.rs

Najnovija istraživanja pokazuju da je slanina, ukoliko se konzumira u umerenim količinama, odlična za čovekovo zdravlje, ali i za održavanje linije. Ta istraživanja pobila su stavove da je mast najveći čovekov neprijatelj. Pre nego što navalite na ovu preukusnu namirnicu, pročitajte zbog čega je ona još dobra.

Mast nije čovekov najveći neprijatelj

Ova namirnica ne sadrži ugljene hidrate, već samo masti. Kako istraživanja pokazuju, nisu masti te koje izazivaju gojaznost, već ugljeni hidrati. Ishrana sa niskim procentom ugljenih hidrata preporučuje se za održavanje telesne težine. Često se ističe pogrešna činjenica, a to je da ugljeni hidrati imaju najveću energetsku vrednost. Istina je da telo energijom opskrbljuju masti.

Bogata je vitaminima

Slanina je puna B vitamina, koji su od vitalnog značaja za naš imunološki sistem i zdravlje. Ona sadrži 65% preporučenog dnevnog unosa tiamina (vitamina B1), 47% niacina (vitamina B3), 38% vitamina B12 i 36% cinka.

Obiluje proteinima

Protein je ključni element u zdravoj ishrani, a na sreću, slanina je bogata proteinima! Protein je ključni sastojak za održavanje visokog nivoa energije u organizmu, ali i za jačanje kose, noktiju i kože.

Ukoliko do sada nismo uspeli da vas ubedimo da je slanina dobra za vaše zdravlje, dajemo vam još nekoliko zanimljivih činjenica posle kojih joj sigurno nećete odoleti.

Jednostavna je za pripremu

Idealna je za one koji ne vole često da spremaju hranu, a još manje da satima pripremaju obrok. Ako volite da jedete prženu slaninu, možete je ispeći čak i u mikrotalasnoj pećnici, ali nećete pogrešiti ako samo narežete dimljenu slaninu bez prženja.

Ne mora slanina biti samo od svinjskog mesa

Kada spomenemo slaninu, prvo pomislimo na svinjsku. Međutim, šta je s ljudima koji ne jedu svinjetinu? To nije nikakav problem. Nabavite ćureću slaninu. Taj delikates se, naime, može dobiti od bilo koje vrste životinja. Verovali ili ne, postoji čak i pačija slanina!

Pruža osećaj sitosti

Sadrži visok nivo zasićenih masti, pa ćete duže osećati sitost nego ako budete jeli samo ugljene hidrate.

Kombinacija slanog i slatkog

Iako slanina sadrži slano i slatko, odnosno dva ukusa koja su potpuno različita, u ovom slučaju oni se savršeno stapaju i čine tu namirnicu neodoljivom.

Izvor: agromedia.rs

Posle jesenjih i zimskih svinjokolja, mnogi odgajivači i potrošači odbacuju creva, želudac, belu džigericu, a neki čak i – crnu džigericu, srce, bubrege, glavu… Oni zaziru od ovih organa, jer se u njima, kažu, zadržavaju razni toksini uneti stočnom hranom. Međutim, sa nutricionističkog gledišta, unutrašnji organi, nazvani iznutrice, mogu bezbedno da se jedu i da se od njih spravljaju razni specijaliteti. Jedan od njih je i domaća – srpska kavurma.

Recept

1 kg crne džigerice, 1 kg bele džigerice (pluća), 1 kg tankih creva, pola kg mesa od glave pola kg crnog luka, 50 grama aleve paprike, po ukusu kuhinjske soli i mlevenog crnog bibera, sirće, tri lista lovora, 50 grama belog luka i jedan struk praziluka.

U međuvremenu, lepo isperana svinjska creva potopite u blagi rastvor sirćeta i držite ih pola sata, uz dodatak sitno seckanog belog luka. Izvadite creva iz marinade i kuvajte desetak minuta u malo vode sa listom lovora.

Iseckani crni luk kratko popržite na masti, dodajte alevu papriku, sitno iseckane iznutrice, meso i creva. Izmešajte i pržite na jakoj vatri nekoliko minuta, a nakon toga sipajte u odgovarajuće činije.

Posle pripreme i kuvanja, dakle, dobili ste mezetluk koji je i predjelo i glavno jelo. Koje se jede i hladno i toplo. Zovu ga sirotinjska hrana, ali i specijalitet vredan odlaska u restorane koji su se pročuli baš po kavurmi.

Izvor: novosti.rs

Jedno od kvalitetnijih i zdravijih vrste mesa je ćureće. Upravo ovo meso sadrži jako malo masnoće – 1 gram, na 30 grama mesa, a najveći deo čine polinezasićene masnoće. Ono je sastavljeno od sedamdeset odsto belog mesa i tek trideset odsto tamnijeg mesa.

Pored toga, ćureće meso je jako bogat izvor proteina. Bogato je gvožđem, cinkom, kao i B vitaminom i niacinom, odnosno folnom kiselinom koja je važan gradivni element našeg organizma a u ćuretini ćemo pronači čak 50 odsto preporučene dnevne doze.

Spisak koristi koji imamo od ćuretine je jako dug – pomaže u regulaciji holesterola kao i insulina, potpomaže proizvodnju serotonina i igra važnu ulogu u građenju imunog sistema.

I to je sve super, ali vratimo se i onome što je gurmanima jednako važno – ukusu!

Ćuretina je meso koje ima nešto neutralniji ukus pa je sjajna za kombinaciju sa raznim prelivima od kojih nam automatski kreće voda na usta.

Kako ispeći ćurku

Ljudi spremaju ćurku naročito za posebne događaje, proslave i praznike kao što je Božić. Štaviše, ona se tradicionalno sprema za Dan zahvalnosti u zemljama kao što je Kanada i Sjedinjene Države. U poređenju sa piletinom, govedinom i svinjetinom, ćureće meso je poznato po svojoj mekoći, slatkastom i jedinstveno dobrom ukusu. I što je važnije, sadrži vrlo malo masti. Kada naučite da spremate ćuretinu, moći ćete da obične dosadne dane pretvorite u prave praznične gozbe.

Kako ispeći ćurku

Kada nabavljate sastojke potrebne za pripremanje ćuretine, uvek ih birajte sveže, kako biste postigli najbolje moguće rezultate. Pripremite bar 5 supenih kašika maslinovog ulja, jednu supenu kašiku mlevenog bibera i jednu supenu kašiku crnog luka u prahu. Uz to, sa strane stavite jednu supenu kašiku belog luka u prahu i jednu celu ćurku. Da biste spremili ovo jelo, potrebno je da spremite rernu i dobar čist pleh za pečenje. Kada sakupite sve ove potrebne elemente, počnite da sledite ove lake, brze i jednostavne korake.

Podesite rernu da se greje na 160 stepeni. Uključite je oko 5-10 minuta ranije kako bi se potpuno zagrejala. Uzmite pleh za pečenje i u njega stavite ćurku. Ćurku namažite maslinovim uljem i utrljajte ga po celoj ptici, naročito u području grudi. Dodajte crni luk u prahu, beli luk u prahu i biber kako biste jelu dali bogatiji ukus i miris. Sada možete dodati bar jedan litar vode, koja se kasnije može iskoristiti za preliv.

Po mišljenju poznavaoca kulinarske veštine, dobro bi bilo pokriti pleh aluminijumskom folijom kako bi se očuvali miris i ukus ćuretine. Nakon što tako „zapečatite” jelo, stavite ga u unapred zagrejanu rernu. Povremeno prelivajte ćurku. Ako je ćurka od oko 10kg, onda je pecite oko 4,5 sata. Dužina pečenja obično zavisi od veličine ćurke.

Kada se ćurka ispeče, izvadite je iz rerne i ostavite malo da odstoji. Servirajte je u velikom čistom tanjiru, a preko nje sipajte preliv. Kada je ljudima ovako jednostavan i lak recept dostupan, onda ovu posebnu vrstu ptičijeg mesa mogu jesti kada god to požele.

Izvor: blic.rs;kakopedija.com

Čajna kobasica se svrstava u takozvane suve kobasice, te da nije termički obrađivana, a osim što možete da kupite neku od onih koje su u ponudi brojnih prehrambenih prodavnica, isto tako se možete odlučiti i da pokušate da pripremite pravu domaću čajnu kobasicu, za koju vam nudimo recepte u nastavku.

Ako vas zanima koju vezu imaju čajna kobasica i zdravlje, morate biti spremni i na odgovore koji vam se možda i neće naorčito svideti.

Naime, postoji teorija prema kojoj nije dobro unositi dimljene proizvode, odnosno ona koja kaže da se ne preporučuje unositi namirnice koje sadrže emulgatore, konzervanse, pojačivače ukusa i ostale hemijske sastojke.

Međutim, svako bi trebalo da bude informisan da bilo koje preterivanje nije dobro i to kako u negativnom, tako i u pozitivnom smeru. Ono što želimo da kažemo jeste da nije pronađena veza koju imaju čajna kobasica i zdravlje, a koja bi prvenstveno mogla da bude okarakterisana kao negativna. Svakako nije preporučljivo preterano unositi ove industrijski spravljene namirnice, ali sa vremena na vreme ako ih konzumirate, verujemo da ne mogu imati ni u kom slučaju negativan uticaj na vaše trenutno zdravstveno stanje.

Sa druge strane, ako imate tu sreću da možete da u ishrani koristite domaće čajne kobasice, možete biti prilično sigurni da je bolje konzumirati njih nego bilo koji suhomesnati proizvod koji je indsutrijski pripremljen.

Od čega se pravi čajna kobasica

U principu, odgovor na pitanje od čega se pravi čajna kobasica zavisi isključivo od specifikacije proizvođača, ali se najčešće u nju stavlja svinjsko meso. Pojedini proizvođači u ponudi imaju i kobasice od drugih vrsta mesa, ali se one vrlo retko mogu smatrati tako ukusnim kao klasične čajne kobasice koje se pripremaju isključivo od svinjskog mesa i to najčešće onog kvalitetnog koje se svrstava u prvu kategoriju.

Uz to, dodaju se i različiti začini, odnosno pojačivači ukusa, ali i konzervans, kao i regulator kiselosti, te svinjsko masno tkivo koje treba da poveže sve navedene sastojke.

Čajna kobasica sastav

Svakako je jasno da čajna kobasica sastav zavisi isključivo od specifikacije koje se pridržava svaki pojedinačni proizvođač prilikom njene proizvodnje.

Ali, poznati su sastojci koji najčešće ulaze u njen sastav, a tu se na prvom mestu misli na kvalitetno svinjsko meso i to prve kategorije, a ona čajna kobasica koja se smatra nešto manje kvalitetnom u većini slučajeva podrazumeva svinjsko meso druge kategorije.
U sastav ulazi i obavezno čvrsto masno tkivo, ali i mnogi začini, te različiti dodaci. Osim regulatora kiselosti, u čajna kobasica sastav se svrstava svakako i konzervans, odnosno pojačivač ukusa i antioksidans.

Naravno, sve navedeno treba ipak uzeti sa rezervom, jer svaki proizvođač u nju unosi različite začine, na prvom mestu, tako da se i ukus koji čajna kobasica ima razlikuje od proizvođača do proizvođača.

Čajna kobasica kalorije

Kako mnogi njeni ljubitelji često postavljaju pitanje koliko kalorija ima čajna kobasica, moramo da naglasimo da na to pitanje nije baš lako odgovoriti, uzevši u obzir da se i njen sastav razlikuje, a što isključivo zavisi od samog proizvođača.Prosečno čajna kobasica na 100 g ima oko 400 kalorija a u zavisnosti od proizvođača od 350 do 450 kalorija.

Ono što je dobro poznato kada je u pitanju čajna kobasica kalorije jeste vezano za procenat proteina u njoj, a kojih obično bude od 15 do 20.

Ukoliko baš želite da saznate preciznu kalorijsku vrednost, nju morate izračunati prema aktuelnoj tabeli, a na osnovu svih sastojaka koji su navedeni na proizvođačkoj specifikaciji za konkretnu čajnu kobasicu.

Domaća čajna kobasica recept

Svakako je najbolja opcija da pripremite pravu domaću čajnu kobasicu, te vam nudimo i jedan od mnogobrojnih recepata za njenu pripremu. Podrazumeva se da uvek možete da navedenu količinu uvećate i to proporcionalno, a kako biste i dobili veću količinu od navedene.

Kada je u pitanju domaća čajna kobasica, recept za njenu pripremu koji smo ovom prilikom izdvojili je vrlo jednostavan. Biće vam za 5 kilograma kobasice potrebno 4 kilograma svinjskog mesa, a poželjno je da u njemu ne bude žila, te da uzmete deo od plećke. Zatim je potrebno i kilogram sveže slanine, odabrani začini i creva koja ste prethodno pripremili, po želji.

Najpre se pripremljeno meso mora iseći, a zatim bi trebalo i da ga sameljete, te da isto tako izmeljete i slaninu. Vodite računa o pravom izboru veličine dodatka za mlevenje, jer bi trebalo da samleveni komadi budu nešto krupniji, tako da se nakon toga pristupa punjenju creva.

Ovako pripremljena čajna kobasica, recept dalje navodi da mora da odstoji jedan dan okačena, a posle toga je potrebno da se suši na hladnom dimu oko 8 sati, te da se od 40 do 60 dana ostavi da odleži i to u mračnoj prostoriji u kojoj je promaja.

Ukoliko vam ovaj recept nije zanimljiv, pripremili smo još jedan, a za pripremu takve čajne kobasice je potrebno 4 kilograma svinjskog i 1 kilogram goveđeg mesa, zatim nešto manje od 100 grama belog luka, odnosno 100 grama soli i isto toliko aleve paprike, te creva za punjenje.

Prvo iseckajte meso, pa dodajte začine i očišćeni beli luk, te sve zajedno izmeljite, a onda u tu smesu dodajte 500 mililitara vode. Potrebno je da ovu smesu izmesite dobro rukama i to sve do onog trenutka dok ne počne da se od njih odvaja. Kada to uradite, možete da punite pripremljena creva, a gotovu čajnu kobasicu bi prvo trebalo da prosušite dva dana na promaji. Posle toga je potrebno da je, isto na dva dana odložite u pušnicu i na kraju da je ostavite oko 40 do 60 dana na promaji da se dobro osuši i dozri.

Kao što vidite, čajna kobasica recept je prilično jednostavan za pripremu, ali je svakako izuzetno važno da u potpunosti ispoštujete pravilo koje se odnosi na postupak njenog sušenja, odnosno takozvanog odležavanja. Takođe je bitno i koju vrstu creva bi trebalo da koristite, ali i da izaberete najkvalitetnije meso, bez obzira da li želite da pripremate kobasicu isključivo od svinjskog mesa ili, pak želite da pokušate da pripremite onu koja se sastoji od kombinacije svinjskog i goveđeg mesa.

Nemojte da vas brine ukoliko se u nekom trenutku pojavi plesan na pripremljenoj čajnoj kobasici, jer će biti dovoljno samo da nakvasite krpu i skinete je.

Izvor: dijetaplus.com