Danas je izbeljivanje zuba jedna od najčešćih usluga koje se pružaju u stomatološkim ordinacijama širom sveta.
Želja ljudi za blistavo belim zubima dovela je do usavršavanja raznih tehnika kojima se zubi mogu izbeliti.
Ono što garantuje sigurne, dugotrajne i pre svega efikasne rezlultate jeste izbeljivanje koje je vođeno od strane stručnog lica. Međutim, želja za belim zubima je starija od popularnih metoda za izbeljivanje zube.
U tekstu ćemo Vam otkriti male tajne kojima možete izbeliti zube prirodnim putem, sa sastojcima koje svako od nas ima u svom domaćinstvu.
Rezultati koje možete postići ovim metodama izbeljivanja neće biti isti kao oni koji se dobijaju u stomatološkim ordinacijama, ali svakako će Vašim zubima dati svežinu i ukoniti površne mrlje sa zuba.
Kako izbeleti zube sodom bikarbonom?
Izbeljivanje zuba sodom bikarbonom je jedan od najčuvenijih prirodnih načina beljenja zuba. Soda bikarbona je sastavni deo svakog domaćinstva.
Mrlje na zubima koje su nastale konzumiranjem kafe, crvenog vina ili su posledica dejstva katrana iz duvana lako mogu biti eliminisane dejstvom sode bikarbone. Kada se soda bikarbona pomeša sa vodom dovodi do stvaranja slobodnih radikala koi deluje na mrljena zubma i eliminišu ih.
Sodu bikarbonu u svrhu izbeljivanja zuba možete upotrebiti na više načina, međutim najjednostavnije je da blago vodom ovlažite svoju četkicu za zube, a zatim je umočite u prah sode bikarbone.
Perite zube oko dva minuta temeljno, vodeći računa da pređete preko svih površina zuba, a nakon toga isperite. Takođe, sodu bikarbonu možete pomešati sa pastom za zube, napaviti homogenu smesu i nanositi na zube i temeljno ih prati.
Sa sodom bikarbonom možete pomešati i kašičicu soli koja će svojim abrazivnim svojstvima pojačati dejstvo sode bikarbone.
Jedna od najčešćih mešavina jeste mešavina sode bikarbone i soka od limuna.
Potrebno je pomešati malo praha sode bikarbone i soka od limuna. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zatim tu masu nanesite na zube, sačekajte 3 minuta i zatim isperite hladnom vodom.
Dejstvo ove smese se objašnjava time da limunska kiselina blago nagriza gleđ zuba i omogućava bolje dejstvo sode bikarbone. Ovaj način beljenja zube ne treba da ponavljte više od jednog puta nedeljno zbog mogućnosti oštećenja zubne gleđi.
Kao posledica oštećenja gleđi dolazi do preosetljivosti zuba i povećanja rizika za nastanak karijesa.
Kako izbeliti zube kurkumom?
Kurkuma, iako je žute boje, vrlo lako može izbeliti vaše zube.
Potpuno je prirodna, zdrava i ne dovodi do oštećenja zuba, a možete je kupiti u svakom bio špajzu!
Kurkumu u svrhu beljenja zuba možete koristiti na sledeći način – blago navlaženu četkicu za zube umočite u posudu sa kurkumom i nanesite ravnomerno na zube.
Detaljno četkajte zube i ostavite kurkumu da deluje od 3 do 5 minuta. Nakon tog perioda treba isprati zube detaljno.
Rezultati su vidljivi odmah, ali ukoliko niste zadovoljni postupak možete ponoviti još jednom u toku nedelje.
Kako biste lakše koristili kurkumu u svrhu prirodnog beljenja zuba, možete pomešati ¼ kašičice kurkume i nekoliko kapi maslinovog ili kokosovog ulja i koristiti na gore navedeni način.
Pored toga što je odlična za izbeljivanje zuba, kurkuma je prirodni antiseptik i antibiotik te će imati blagotvorno dejstvo na celu usnu duplju i oralnu floru.
Kokosovo ulje za izbeljivanje zuba
Jedno od najzdravijih ulja svakako je kokosovo ulje. Njegovo pozitivno dejstvo je uzrokovano time što poseduje veliki broj veoma važnih vitamina.
Vitamin A-odličan za imuni sistem. Vitamin E-ima velika antioksidaciona svojstva i štiti od UV zračenja. Vitamin K-dobar za koagulaciju, tačnije za zgrušavanje krvi. Vitamin D-odličan za kosti izube.
Kokosovo ulje ima široku primenu u kozmetologiji, ali se može koristiti i za izbeljivanje zuba.
Izbeljivanje zuba kokosovim uljem ima jako dugu tradiciju. Kokosovo ulje možete primeniti na više načina.
Njega možete mućkati u ustima tako što ćete ujutru pre pranja zuba uzeti dve kašičice kokosovog ulja i mućkati 10 minuta, a nakon toga ispljunuti. Zatim uzmite toplu vodu, promućkajte malo u usnoj duplji, ispljunite je i nakon toga operite zube na uobičajeni način.
Preporučuje se njegova upotreba tri do četiri puta nedeljno kako bi se postigli najbolji rezultati.
Od kokosovog ulja možete napraviti i prirodnu pastu za zube.
Potrebni sastojci su: Pola šoljice kokosovog ulja, dve kašičice sode bikarbone, 10 kapi eteričnog ulja nane. Prvo treba zagrejati kokosovo ulje dok ne postane tečno. Postepeno dodajte sodu bikarbonu i mešajte sve dok ne dobije testastu strukturu. Nakapajte željeno eterično ulje u smesu i zatvorite je u posudu.
Kada poželite da je koristite možete četkicom zahvatiti željenu količinu smese i njom oprati zube.
Ova pasta je odličan dodatak ukoliko prethodno izmućkate kokosovo ulje u ustma, pa u svrhu pranja zuba koristite ovu prirodnu pastu. Pored toga što će Vam zubi biti belji, Vaša oralna sluzokoža će biti zdrava, a dah svež!
Jabukovo sirće za pranje zuba
Jabukovo sirće je nešto što sigurno imate u svojoj kuhinji. Ono je nusprodukt fermentcije jabuka i puno je dobrih sastojaka kao što su minerali i enzimi.
Pored svojih mnogobrojnih dobrih svojstava, jedno od njih je sposobnost beljenja zuba. Recept je veoma jednostavan.
Potrebno je da u čašu vode od 2,5 dl stavite kašiku sirćeta, a zatim ovm rastvorom isperete zube svakog jutra pre pranja zuba.
Pre upotrebe obavezno promućkajte bocu u kojoj se nalazi rastvor, pošto se sve hranljive materija nalaze na dnu rastvora. Nakon toga treba obavezno oprati zube na uobičajen način.
Pored toga što jabukovo sirće izbeljuje zube, ono uklanja kamenac i ubija oralne bakterije.
Ono što je bitno jeste da ne napravite rastvor koji je jači od napisanog jer u suprotnom možete oštetiti zubnu gleđ.
Izbeljivanje zuba hidrogenom
Ako su vam zubi promenili boju od mnogo kafe i cigareta, pitanje je da li može pomoći i ovaj čudesni sastojak.
Hidrogen peroksid je sastojak koji je najsličniji onom koji se koristi za profesionalno beljenje zuba u stomatološkim ordinacijama.
Ono što je sigurno jeste da je izbeljivanje zuba hidrogenom potpuno bezbedno. Ono što je bitno jeste da koristite pravu koncentraciju hidrogena. Najbezbednija za oralnu upotrebu je koncentracija od 3%.
Potrebno je da uzmete dve supene kašike 3% hidrogena i mućkate ga u ustima oko jednog minuta. Rastvor će početi da peni, no to ne treba da Vas plaši jer je to njegova normalna reakcija u kontaktu sa pljuvačkom i oralnim bakterjama. Kada kreni da peni znajte da deluje.
Ono je posebno po tome što ima i mehaničku i hemijsku sposobnost pri beljenju zuba.
Nakon jednog minuta ispljunite rastvor i operite zube na uobičajen način.
Sam hidrogen peroksid možete koristiti u kombinaciji sa sodom bikarbonom kako biste efikasno izbeleli zube. Potrebno je da sipate dve kašičice hidrogena (oko 10 ml) u čašu sa tri kašičice (oko 15 ml) sode bikarbone. Mešajte sve dok se ne pretvori u pastu.
U pastu možete dodati nekoliko kapi nekog eteričnog ulja (nana npr.) i malo soli (so ima abrazivno dejstvo).
Ovu pastu možete koristiti tako što ćete je ravnomerno naneti na zube i sačekati 2 minuta. Nakon delovanja paste koju ste sami napravili, zube dobro operite pastom koju koristite za svakodnevno pranje zuba.
Ono što stričnjaci stomatologije preporučuju svakako jeste beljenje zuba u stomatološkoj ordinaciji. Jedino na taj način možete dobiti bezbedno i efikasno beljenje zuba do nijanse koje poželite.
Prirodni recepti za beljenje zuba mogu biti odlična alternativa profesionalnim metodama, ali njima se mogu ukloniti samo površne diskoloracije sa zuba.
Treba naglasiti i da veoma lako možete oštetiti svoju gleđ ukoliko se ne pridržavate uputstva, te su naše tople preporuke da se pre bilo kog načina beljenja zuba konsultujete sa svojim stomatologom.
Rak pluća je jedan od vodećih uzroka smrti od karcinoma u svetu i od njega u najvećem broju obolevaju upravo oni koji svakodnevno uživaju u udisanju dima.
Lekari zbog toga svim pušačima preporučuju da se jednostavno odreknu te nimalo dobre navike. Ako već pušite, potrudite se da barem smanjite rizik od obolevanja od raka. Postoje različiti načini da očistite pluća od katrana i toksina i tako smanjite rizik od pojave infekcije.
Određene namirnice i te kako mogu pomoći da malo pročistite pluća. Zapamtite da pluća ne možete u potpunosti očistiti samo konzumiranjem ovih namirnica, ali se barem u određenoj meri možete osloboditi toksina. S tim na umu, donosimo vam listu od nekoliko namirnica koje će vam pomoći u tome:
Kukuruz šećerac
Ova namirnica sadrži beta-kriptoksantin, za koji se smatra da štiti pluća od karcinoma, jer predstavlja snažan antioksidans. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
S druge strane, imajte na umu da je većina kukuruza šećerca na policama u trgovinama zapravo GMO, pa konzumirajte isključivo onaj za čije ste poreklo u potpunosti sigurni.
Selen
Reč je o zaista moćnom antioksidansu koji se može naći u raznim vrstama ribe poput tune, lososa i bakalara, ali i u jagnjetini, jajima i žitaricama. Naravno, preporučujemo vam da se držite jaja i žitarica i da izbegavate namirnice životinjskog porekla.
Luk
I beli i ljubičasti luk sadrže stvari koje imaju antikancerogeno delovanje. Luk pomaže u sprečavanju mnogih bolesti, među kojima su infekcija i rak pluća. Zanimljivo je i da kod osoba koje već imaju karcinom sprečava rast novih ćelija.
Đumbir
Ovo je još jedno snažno sredstvo za “izbacivanje” toksina iz pluća. Možete piti čaj od korena đumbira, čime ćete sebi olakšati disanje, a komadić đumbira možete pojesti i uz obrok.
Narandže
Osim što su već uveliko poznati izvor vitamina, narandže takođe sadrže i kriptoksantin, koji preventivno deluje protiv raka pluća.
Kopriva
Ova biljka prepuna je gvožđa, a vrlo je korisna i kao sredstvo za dezinfekciju pluća i borbu protiv infekcija.
Čaj od borovih iglica
Ovaj čaj se tradicionalno koristi za ispiranje usta i grla, ali može vam biti i dobar saveznik u borbi protiv raka pluća.
Čaj od izdanaka smreke
Ovaj čaj omogućava dezinfekciju bronhija, oslobađa pluća sluzi i poboljšava snadbevanje tela kiseonikom.
Potrebni su vam mladi izdanci smrekovih iglica koji su meki i svetlo zelene bolje. Kako biste napravili infuziju, potrebno vam je najmanje 3 kg ovih izdanaka.
Priprema: Operite izdanke i stavite ih u staklenu teglu, naizmenično slažući sloj izdanaka, sloj šećera. Napunite teglu do vrha, a zatim je poklopite i ostavite u frižider. Nakon 3 nedelje iglice će otpustiti sok, tegla će se napuniti zelenom, mirisnom tečnošću. Tečnost procedite, a potom ostavite u drugu teglu i držite u frižideru.
Uzimati tri puta dnevno po jednu kašičicu. Ne morate lek uzimati na prazan stomak.
Borovo mleko
Upotreba borovog mleka za čišćenje disajnih puteva posebno je korisna pušačima i onima koji često pate od bronhitisa ili upale pluća.
Uzmite tri mlade šišarke (zelene) i dobro ih operite ispod tekuće vode; Stavite posudu na ringlu, dodajte malo borove smole (kafena kašika); Dodajte mlade šišarke; Sipajte čašu mleka i ostavite da provri; Kada provri, mleko sipajte u termos čašu i ostavite da odstoji 3 do 4 sata dobro poklopljeno; Procedite kroz gazu ili sitno sito.
Dobijeno borovo sipajte mleko treba piti dva puta dnevno (ujutru, na prazan stomak i uveče pre spavanja, po pola čaše). Naredna dva dana pripremate po istom postupku još dve doze ovog mleka. Nakon tri dana napraviti pauzu, pa opet ponoviti tokom tri dana. Pijte borovo mleko mesec dana u razmacima od po tri dana.
Uvereni smo da znamo šta izaziva kancer: pušenje, izlaganje ultraljubičastom zračenju, „tumorski geni” koje smo nasledili od roditelja… Ali svi ovi faktori, zasebno posmatrani, i dalje ne mogu da objasne zašto je ova bolest, u svojim različitim oblicima, na putu da preuzme primat od srčanih oboljenja kao uzročnika najveće smrtnosti.
U potrazi za odgovorom na ovo pitanje usledila je bujica naučnih istraživanja. Prvi cilj je bio da se utvrdi koliko je toga, u vezi sa karcinomom, uopšte pod našom kontrolom i da li možemo da utičemo na njegovu prevenciju, a koliko je posledica sticaja okolnosti, loše sreće, slučajno „sklopljenih” genetskih kockica.
Otrežnjujući rezultati studije objavljene nedavno u časopisu „Nauka” (Science) pokazuju da većina tipova raka, nažalost, nastaje kobnom igrom sudbine, kao posledica nepredviđenih genetskih mutacija koje se dogode u matičnim ćelijama, to jest grešaka nastalih prilikom kopiranja DNK (dezoksiribonukleinske kiseline), kad se stare ćelije zamenjuju novima.
Autori ove studije dr Kristijan Tomazeti i dr Bert Fogelštajn, iz Centra za istraživanje raka Univerzitetske škole medicine „Sidni Kimel” pri Univerzitetu „Džons Hopkins”, otkrili su da što je više matičnih ćelija u određenoj vrsti tkiva i što se češće one dele, to je veća verovatnoća da će se u tom tkivu pojaviti malignitet u nekom periodu života te osobe. Oko 65 odsto karcinoma rezultat je ovakvih grešaka u DNK.
Matičnih ćelija, zaduženih za obnovu tkiva, postoji tek mali broj, ali štos je što ovaj neizbežni proces kopiranja DNK istovremeno otvara mogućnost za pojavu raka, koji nastaje u podeljenim ćelijama sa „učitanom” greškom u strukturi gena.
Činjenica da ne postoji pouzdan način da se spreči nastanak raka ne znači, međutim, da bi trebalo zanemariti savete lekara, poput onih da se prekine s pušenjem i preduzmu mere zaštite od štetnog sunčevog zračenja, ističu onkolozi.
– Najviše me brine da će ljudi, povodeći se rezultatima ovog istraživanja, to jest zaključkom da je obolevanje od raka stvar nesrećnog sticaja okolnosti, odbiti da bilo šta preduzmu za svoje zdravlje. A trebalo bi, naprotiv, da u tom smislu budu veoma aktivni, jer iako nismo u mogućnosti da sprečimo pojavu svih vrsta tumora, možemo da se usmerimo na njihovo otkrivanje u ranom stadijumu i primenu terapije, recimo hemoterapije i zračenja, koja će pomoći pacijentu i produžiti mu život – kaže dr Tomazeti.
On ističe da bi ova nova otkrića trebalo da uvere ljude da ipak postoji nešto na šta mogu da utiču – a to je da vode uredan i zdrav život i redovno idu na lekarske kontrole.
VRSTE TUMORA I ŠTA IH IZAZIVA
Stil života ili sticaj okolnosti
GLIOBLASTOM
Ćelije koje izazivaju ovu vrstu raka često se dele i često „greše”.
CELOBAZULARNI RAK KOŽE
Najčešća vrsta raka kože nastaje preteranim izlaganjem štetnom ultraljubičastom zračenju.
RAK PLUĆA
Ovaj malignitet je u najvećem broju slučajeva posledica pušenja i kancerogenih materija u dimu cigareta.
MELANOM
Ćelije kože se najučestalije dele, zato je ovo najsmrtonosnija vrsta raka.
RAK PANKREASA
Na nastanak ovog tumora najviše utiču slučajne mutacije, a najmanje način života.
RAK JETRE
Rizik od ovog oboljenja povećava se sa životnim dobom i konzumiranjem alkohola.
RAK JAJNIKA
Od svih tumora ovaj je možda najteže lečiti, a rezultat je grešaka u strukturi DNK pri deobi ćelija.
OSTEOSARKOM
Ćelije kostiju se aktivno dele, stvarajući veću mogućnost za greške u kopiranju genskog materijala, a time i nastanak tumora.
REČ STRUČNjAKA: Prof. dr Radan Džodić, hirurg onkolog- Otkriven na vreme, rak je izlečiv
– O raku mora da se govori svakodnevno, 365 dana u godini i da o tome misli svaki građanin, od šefa države do predškolske dece. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ljudi moraju da se informišu da je rak izlečiv, ako je dijagnostikovan na vreme – kaže profesor dr Radan Džodić, hirurg onkolog.
Nikome, kaže, nije namera da dosadi pričom o raku, već da pokrene ljude da se lekarima jave na vreme, kad god kod sebe uoče određene zdravstvene tegobe ili da su dobili poziv da urade neki pregled u okviru nacionalnih skrining programa ranog otkrivanja raka dojke, debelog creva i grlića materice.
Pravilnim načinom ishrane, izbegavanjem gojaznosti, lečenjem alkoholizma, odvikavanjem od pušenja i ostavljanjem duvana i šetnjama, može se smanjiti broj novoobolelih od raka i do 30 odsto. To bi bila enormna brojka.
Mnoge vrste raka međutim ne zavise od zdravih navika i brige o svom zdravlju, već se promene odigravaju na nivou gena i mnogi su skloni fatalističkom stavu da kada je tako, ne vredi se truditi i da smo onda samo nemi posmatrači.
Kad je reč o raku, nikada nismo nemi posmatrači i nema mesta fatalizmu. Kada neko ima gen za rak dojke, operacija sa rekonstrukcijom dojke, može se uraditi preventivno. I kod nekih vrsta maligne bolesti, poput raka pankreasa ili leukemije, tok bolesti ipak zavisi od vremena kada je bolest dijagnostikovana. Ako neko ima gen za rak štitaste žlezde, taj gen će se naći, testirati još na uzrastu deteta. Ima tumora kod kojih dete mora da bude operisano do kraja prve godine života, ali ono ima šansu da potpuno normalno nastavi svoj život – navodi primere dr Džodić.
Kada je reč o retkim tumorima ili onima koji su genetski uslovljeni veoma je važno da se pomoć lekara traži na pravom mestu. U slučaju sarkoma u trbuhu, prava adresa je referenta ustanova poput Instituta za onkologiju i radiologiju, u slučaju sarkoma na kostima put je u vrhunsku ustanovu poput Bolnice za ortopedske bolesti „Banjica”.
Osećate se umorno, ugojili ste se ili smršali par kilograma, imate problema sa spavanjem? Uzrok mogu biti brojne stvari, uključujući i oboljenja štitne žlezde.
Broj ljudi s oboljenjem štitne žlezde na svetu veći je od broja ljudi koji boluju od astme ili srčanih oboljenja. Štitna žlezda je endokrina žlezda leptirastog oblika, težine oko 28 grama i nalazi se u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice kod muškaraca.
Pogledajte koje sve vrste oboljenja štitne žlezde postoje i kako da prepoznate njihove simptome:
-
Hipertireoza (preaktivna štitna žlezda)
Pacijenti s hipertireozom se osećaju nervozno, iritabilno i drhtavo. Mogu imati simptome ubrzanog rada srca, preteranog znojenja, osetljivosti na toplotu, proređivanja kose, gubitka težine, čestu potrebu za pražnjenjem creva i neredovne menstrualne cikluse. Ovi simptomi mogu da idu i uz gušavost (uvećanje štitne žlezde).
-
Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda)
Simptomi hipotireoze uključuju usporavanje telesnih funkcija, misaonih aktivnosti, depresiju, zimogrožljivost, zatvor, slabost mišića, abnormalne menstrualne cikluse i usporavanje metabolizma, što vodi do umerenog dobijanja na težini. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Neki pacijenti takođe imaju i gušavost. Međutim, mnogi pacijenti s hipotireozom nemaju simptome, pa je testiranje krvi izuzetno važno.
-
Gušavost i izrasline
Većina izraslina (čvorova na štitnoj žlezdi) je bezbolno, pa ih najčešće otkriju doktori prilikom opipavanja vrata pacijenata na rutinskom pregledu. Veći čvorovi, koje ljudi najčešće primete dok se briju ili šminkaju, izazivaju poteškoće prilikom gutanja i disanja ili promuklost. U retkim slučajevima ovi čvorići mogu izazvati hipertireozu.
Većina ljudi s gušavošću nisu ni svesni svog problema dok izraslina ne postane dovoljno velika da mogu da je osete ili vide. Ove izrasline mogu narasti do neverovatnih veličina pre nego što izazovu simptome kao što su otežano disanje i gutanje ili promene u glasu.
-
Rak štitne žlezde
Pacijenti obično nemaju nikakve simptome, a rak se otkriva kao čvorić ili izraslina prilikom pregleda vrata ili ultrazvukom, CT ili MRI skeniranjem koji se izvode za nevezane zdravstvene probleme. U retkim slučajevima rak štitne žlezde izaziva bol, poteškoće u gutanju i promuklost.
Žene mnogo češće oboljevaju od raka štitne žlezde od muškaraca. Većina tipova kancera može biti u potpunosti odstranjena operacijom i stope preživljavanja su prilično visoke.
Zbog čega je teško dijagnostikovati oboljenja štitne žlezde?
S obzirom da su brojni od pojedinačnih simptoma oboljenja štitne žlezde izuzetno rasprostranjeni, mnogi ljudi koji boluju od poremećaja štitne žlezde ostaju nedijagnostikovani zbog toga što je lekarima teško da precizno utvrde problem ukoliko se simptomi ne posmatraju iz šire perspektive.
Zbog ovoga je izuzetno važno da posetite lekara ukoliko sumnjate da imate problem sa štitnom žlezdom. Na svu sreću, za većinu oboljenja štitne žlezde postoje efikasni tretmani, od lekova do operacija.
Rak debelog creva i rektuma, poznatiji kao kolorektalni kancer, treća je najčešća vrsta kancera kod muškaraca i žena, što se završava sa skoro 50.000 smrtnih slučajeva godišnje. Rak debelog creva je češći nego što ljudi misle, što može dovesti do zablude.
Znaci i simptomi kolorektalnog karcinoma zavise od lokacije kancera, koliko je napredovao i kako to utiče na organe i tkivo. Samo jedan znak ili simptom možda neće biti dovoljan za određivanje uzroka, ali ako je prisutno nekoliko simptoma, lekar može bolje shvatiti potencijalni uzrok.
Ponekad se simptomi kolorektalnog karcinoma ne pojavljuju dok ne dođe do kancera. S obzirom na to da simptomi mogu ostati neprimećeni tokom rane faze bolesti, klinička praksa preporučuje skrining karcinoma kolona od 50-te godine.
Statistike pokazuju da redovna kontrola može sprečiti više od 60 % smrtih slučajeva čiji je uzrok rak debelog creva.
Simptomi koji ukazuju na kancer debelog creva:
1. Neobjašnjivi gubitak težine
Iznenadni gubitak težine je često simptom koji je prisutan kod nekoliko vrsta karcinoma, uključujući i rak debelog creva. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Nenameran gubitak težine je gubitak od 10 kilograma ili više za šest meseci ili manje bez poznavanja uzroka.
Kolorektalni rak može dovesti do neobjašnjivog gubitka težine na različite načine. Ćelije raka koriste mnogo zaliha energije, a imuni sistem takođe koristi energiju dok radi na suzbijanju bolesti. Ćelije raka mogu oslobađati supstance u telo koje menjaju način konvertovanja hrane u energiju, što može biti uzrok gubitka u težini.
Pored toga, tumor prostate, može blokirati debelo crevo. Ova blokada može uticati na crevnu floru, što može dovesti do neobjašnjivog gubitka težine.
2. Umor i slabost
Može se lako zameniti umor sa tim da smo jednostavno premoreni. Rastrzanost između posla i ličnih obaveza može uzrokovati osećaj umora kod svih ljudi. Ako iscrpljenost ne prolazi nakon odmora, može biti reči o zamoru. Osim kolorektalnog karcinoma, umor i slabost mogu biti simptomi dijabetesa, anemije i bolesti srca.
Uzroci uznemirenosti
Slično neobjašnjivom gubitku težine, ćelije raka mogu uzrokovati umor jer koriste energiju tela. Ponekad rak debelog creva može izazvati umor zbog unutrašnjeg gubitka krvi zbog bolesti.
U mnogim slučajevima simptomi karcinoma debelog creva su povezani. Drugi simptomi raka debelog creva, poput nenamernog gubitka težine i promene crevne flore, mogu povećati osećaj slabosti.
Simptomi zamora
Umor je konstantno stanje slabosti i iscrpljenosti bez očiglednog razloga. Ako shvatite šta bi mogao biti razlog konstantnog umora, važno je da posetite svog doktora radi utvrđivanja pravog uzoka.
-
Abdominalni grčevi
Mnogi ljudi imaju bol u stomaku u određenom trenutku u svom životu. Kao i mnogi simptomi, to može izgledati beznačajno. To je uobičajen simptom nekancerogenih stanja, kao što su hemoroidi i sindrom iritabilnog kolona Međutim, bol u stomaku koja je počela nedavno i koja je ozbiljna i dugotrajna može biti znak raka.
Rak debelog creva se javlja u debelom crevu, što može uticati na navike pražnjenja creva. Ova promena u funkcionisanju creva može dovesti do grčeva, nadimanja i abdominalnih bolova i može ukazivati na rak debelog creva.
4. Krv u stolici
Znak upozorenja za rak kolona ili rektuma je krv u stolici. Ponekad možete primetiti svetlo crvene mrlje, a naredni put možda neće biti vidljive golim okom. Ozbiljnost simptoma zavisi od napretka i lokacije bolesti.
Stolica takođe može biti vrlo tamna ili crna, što označava prisustvo osušene krvi. Ako u stolici vidite bilo kakav znak krvi, obratite se svom lekaru. Test na okultno krvarenje može otkriti da li ima krvi u stolici, a dodatni pregledi mogu pomoći doktoru da odredi izvor krvi i pravilan tretman.
Rektalno krvarenje
Rektalno krvarenje obično dolazi od krvarenja u donjem kolonu ili rektumu i čest je simptom kolorektalnog karcinoma. Svetlo crvena krv na toalet papiru nakon pražnjenja creva ili crvene ili ružičaste vode u WC šolji mogu biti znaci rektalnog krvarenja.
Ljudi često pripisuju rektalno krvarenje hemoroidima, što može sprečiti ranu dijagnostiku karcinoma.
Svako ko doživi krvarenje iz rektuma treba odmah da se obrati doktoru. Ako imate više od 40 godina, lekar će verovatno preporučiti test kao što je kolonoskopija kojom će se isključiti kancer.
5. Promene u stolici
Polipi na debelom crevu, mali snopovi ćelija na obodu debelog creva mogu se razviti u rak tokom vremena. Kada se polip pretvori u rak, spori rast tumora često utiče na navike pražnjenja creva što može dovesti do raznih problema.
Ako ste primetili da je vaša stolica sve ređa ili da dolazi do promene učestalosti pražnjenja creva, to može biti znak raka kolona.
Promena konzistentnosti stolice
Rak debelog creva može ometati sposobnost debelog creva da obavlja svoje uobičajene zadatke, poput oslobađanja tela od toksičnih materija, ali i apsorpcije vode i hranljivih materija. Drastične promene u konzistenciji stolice mogu biti rani znak da nešto nije sasvim u redu.
Razvodnjene, vodene stolice, dijareja ili zatvor koji nisu povezani sa drugim uzrocima, mogu biti simptom bolesti.
Redovno posećujte lekara
Kao i kod svih kancera, tretman je najuspešniji kada se kolorektalni kancer “uhvati” u ranoj fazi. Srećom, stopa raka debelog creva opala je tokom poslednjih deset godina zbog povećanja broja kolonoskopija i skrininga debelog creva.
Pored redovnih poseta lekaru, prepoznavanje zajedničkih znakova i simptoma kolorektalnog karcinoma mogu vam spasiti život.
Mnogi od ovih simptoma mogu nam promaći, a oni mogu biti znak opasnog oboljenja. Otkrivanje raka u ranim fazama može vam spasiti život, tako da je važno biti upućen i prepoznati znake i simptome kolorektalnog karcinoma.
Čovek je jedino biće na planeti koje ima bolest proširenih vena. Uspravan stav i dvonožno kretanje otežavaju kretanje krvi iz nogu prema srcu usled sila Zemljine teže, što je značajan razlog nastanka bolesti proširenih vena.
Uzroci nastanka roširenih vena
Nasledni faktor – nasleđuje se slabost vezivnog tkiva, tj zidova vena, kao i slabost ili nepostojanje zlistaka unutar vena, koji su neophodni za normalnu funkciju vena.
Upala
Stanja koja su praćena sa trombozama vena dovode do ožiljnog menjanja zidova vena i zalistaka unutar vena, tako da je oslabljeni zid vena podložan širenju, tj deformaciji.
Profesija
Neke profesije ( frizeri, lekari,konobari, pekari…) su predodređene za razvoj ove bolesti, i to ona koja su vezana za dugotrajno stajanje, podizanje teških tereta,dugotrajno sedenje i slično.
Koji su simptomi i vrste proširenih vena
Proširene vene se mogu manifestovati na dva načina:
1- Proširene vene bez simptoma – sem vidljivih proširenih vena, pacijenti nemaju tegoba
2- Proširene vene sa simptomima – Simptomi mogu biti:
-
Otok potkolenica koji u toku noći nestane, sa napredovanjem bolesti je sve izraženiji, a u uznapredovaloj bolesti se ne povlači ni tokom noći;
-
Težina u nogama – naročito posle dužeg stajanja, u početku blagog stepena, a kasnije nesnosna težina nogu sa napetošću listova i osećajem da će „noga pući“
-
Grčevi u listovima – sve izraženiji kako bolest napreduje, posebno izraženi noću, nekada toliko jaki da mogu izazvati rupturu mišića. Uzrok grčeva je nagomilavanje mlečne kiseline u mišićima, zbog zaostajanja krvi u nogama, na terenu proširenih vena.
-
Promena kvaliteta kože – zbog zaostajanja krvi i izlivanja pigmenta gvožđa (hemosiderin) u tkivima, dolazi do promena izgleda, a kasnije i kvaliteta kože. Zbog toga je koža podložna lakim povredama i teškom zarastanju.
-
Rane – zbog dugotrajne venske bolesti i narušene ishrane kože, otvaraju se rane, najčešće na unutrašnjij strani potkolenice, neposredno iznad skošnog zgloba.Rane nastaju u sled beznačajne povrede ili čak i spontano i ne vrlo teško zarastaju.
-
Upala – ( tromboflebitis ) Kod izraženih proširenih vena često dolazi do zgrušavanja krvi u njima sa razvojem površne upale (tromboflebitis). Upala se može širiti duž glavnog stabla vene prema preponi, a nekada tromb može sa površne da uđe u duboku venu ( ascedentni tromboflebitis). Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U tom slučaju potrebna je hitna hirurška intervencija.
-
Krvarenje – zbog istanjenja kože iznad proširenih vena vrlo često i mala povreda ( nekad i bez povrede ) dovede do izraženog krvarenja, koje može da bude i dramatično za pacijenta.
Dijagnostika proširenih vena
-
Klinički pregled – najvažnija je procena vaskularnog hirurga stepenu razvoja bolesti i modusima daljeg najesfikasnijeg lečenja
-
Dopler krvnih sudova- ovim pregledom se stiče uvid u funkciju dubokih vena, a najvažnija je procena funkcionalosti zalistaka glavnih površnih vena sa naglaskom funkcionalnosti zalistka na samom ušću u duboku venu. Ovaj zalistak sprečava vraćanje krvi iz duboke vene u površnu venu.
-
Kontrasna flebografija – retko se koristi za procenu stanja dubokog venskog sistema.
-
Magnetna flebografija dubokih vena – retko se koristi za objektiviziranje dubokog venskog sistema.
Osnovni elementi dijagnoze ovog izuzetno teškog obolenja su: iznenadni, vrlo jak napad bola ispod donjeg okrajka grudne kosti, koji se često širi u leđa, mučnina, povraćanje,opšta slabost, znojenje, osetljivot trbuha na dodir, povišena temperatura,u labaratoriskim pretragama povišene vrednosti leukocita, povišene amilaze i lipaze u serumu i mokraći..
Akutni pankreatitis je teško abdominalno oboljenje koje nastaje kao posledica akutne upale gušterače, praćeno oslobađanjem pankreatičnih enzima i njihovim prodiranjem u okolno tkivo.Patogeneza ovog obolenja ( uzročnik nastanka) još uvek nije do kraja rasvetljena ali se pouzdano zna da se jedan veliki broj slučajeva javlja kod obolenja žučnih puteva ali i kod hroničnog alkoholizma.Od drugih uzročnika treba pomenuti nastanak ovog obolenja i kod osoba sa hiperparatireoidizmom ( pojačano lučenje parathormona), povišenim masnoćama u serumu ( hiperlipoproteinemija),kod osoba sa nekom vrstom vaskulitisa kao i kod povreda u predelu trbuha. Zapaljenje može zahvatiti ceo pankreas ili samo neki njegov deo.
Klinička slika- simptomi i znaci : glavni simptom je iznenadni izuzetno jak bol u gornjem trbuhu a po karakteru stalan i žestok.Ovaj bol se čersto pojačava pri ležanju na leđima dok mu intenzitet slabi u sedećem i sagnutom položaju.Obično se širi u leđa mada po nekad, može da se širi u levu ili desnu stranu. Anamnestički, često može da se dobije podatak o uzimanju alkohola ili obilnom oboroku pred sam atak bolesti ili podatak o ranijim istim ili sličnim ali blažim epizodama bolesti. U slučaju da postoji partalitički ileus ( zastoj u radu creva)- trbuh može da bude nadut.Često se u ovom obolenju sreću i povišena telesna temperatura, ubrzani rad srca, pad krvnog pritiska, bledilo i hladna i vlažna koža.Laboratorijski nalazi: mogu pokazati skok leukocita i preko 10.000, pojavu proteina u urinu, ređe šećer u urinu, koagulacioni testovi abnormalni.Sniženje kalcijuma u krvi je dobrim delom proporcionalno težini obolenja;najniže vrednosti se sreću oko šestog dana bolesti.Vrednosti ispod 7 mg/100 ml su praćeni tetanijom ( mišićnom ukrućenošću) i predstavljaju loš prognostički znak.Vrednosti enzima u serumu su povišene.Vrednosti amilaze seruma se povećaju već u toku prva 24 h ( u preko 90% slučajeva),a zatim vrednosti padaju da bi se normalizovale oko trećeg dana. Serumska lipaza se povećava u koncentraciji sporije i održava se nekoliko dana duže.
Komplikacije bolesti: može se javiti apsces gušterače, što predstavlja gnojni proces u izumrlom tkivu, praćena povišenom temperaturom i vrednostima leukocita.takođe ne retko može da se pojavi i pseudocista pankreasa ( lažna cista) odnosno cistična struktura koja nastaje na mestu izumrlog tkiva gušterače koja nekada može da dostigne i veće razmere i bude izvan granica panreasa.U oko 10% osoba sa preležalim akutnim pankreatitisom razvije se hronični oblik ove bolesti.
Normalna anatomija pankreasa
Lečenje: hitne mere protiv pratećeg šoka sastoje se u obustavi unosa svake vrste hrane i tečnosti preko usta, uspostavlja se nazo- gastrična sukcija kontinuirano, davanje jakih analgetika, za uspostavljanje normalnog balansa tečnosti i održavanje normalnih vrednosti hematokrita daje se odmah 250 – 500 ml plazme, a nakon toga infuzije prema potrebi.U slučaju pada vrednosti kalcijuma u serumu daju se preparati kalcijum glukonata. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U daljem tretmanu, treba uvek konsultovati hirurga ako postoji sumnja u pogledu dijagnoze ili postoji mogućnost da je u pitanju ozbiljna, hirurški korektibilna lezija ( na pr. perforacija čira).Prevencija: otkloniti i korigovati sva prateća stanja koja mogu da imaju etiološku ulogu u nastanku akutnog pankreatitisa- na pr. oboljenje žučnih puteva, čir na dvanaestopalačnom crevu, i dr.Pacijenta savetovati da ne uzima hranu u obilnim obrocima, hranu koja ima puno masnoće u sebi i da se uzdržava od alkohola.Najčešći precipitirajući faktor u nastanku ove bolesti je kontinuirano uzimanje velike količine alkohola.
Prognoza: recidivi, odnosno ponovni nastanak bolesti nisu tako retki a smrtnost od ovog obolenja posebno ako je u pitanju hemoragični oblik akutnog panreatitisa je visoka.
Hronični pankreatitis ( hronični recidivantni panreatitis)
Hronični panreatitis se javlja najčešće u alkoholičara, zatim kod bolesnika čiji su bliski srodnici bolovali od pankreatitisa, kod bolesnika sa hiperkaciemijom, kod raznih oblika hiperlipoproteinemije ( tipovi I, IV i V).Kao posledica zapaljenja javlja se progresivna fibroza pankreasa ( prožimanje tkiva vezivnim tkivom) što rezultira na kraju progresivnim destruktivnim procesom funkcionalnog žljezdanog tkiva.Često se nađu konkrementi ( kamenčići) u izvodnom traktu pankreasa i začepljenje izvodnog kanala pankreasa na onom delu prema dvanaestopalačnom crevu.Klinički nalaz:simptomi i znaci- tipični su stalni ili ponovljeni napadi bola u gornjem trbuhu, koji se šire prema gornjem slabinskom delu, postoji mučnina, povraćanje, zatvor, ..Napadi bola mogu trajati od nekoliko sati do dve nedelje- u krajnjoj fazi bolesti bol može postati skoro permanentan.Pojava steatoreje ( obilne, masne stolice) i druge vrste crevne malapsorpcije takođe se mogu sresti kod hroničnog pankreatitisa.Laboratoriske analize- za vreme akutnog napada bolesti može se registrovati povišenje amilaze i bilirubina u serumu.Može biti prisutan i šećer u urinu.Hemijskom analizom stolice može se registrovati povišen nivo masti.
Acute Pankreatitis
Lečenje se sastoji iz hirurškog pristupa ako postoji verovanje da se radi o hirurški korektibilnom oboljenju. Konzervativno lečenje sastoji se u dijetetskom pristupu sa ciljem minimalnog unosa masti.Zabranjena je upotreba alkohola.Lečiti dijabetes ( ako postoji) kao i svaki drugi.Prognoza: hronični pankreatitis je ozbiljna bolest koja često dovodi do hroničnog invaliditeta.Najbolju prognozu imaju oni bolesnici koji su bolovali od akutnoh pankreatitisa i kod kojih je tokom prvog ataka bolesti, brižljivom dijagnostikom, nađeno neko od oboljenja koja se mogu hirurški lečiti kao što su hronična upala žučne kese, kamenčići u žučnoj kesi ( holelitijaza), kamenčići u glavnom žučnom kanalu ( holedokolitijaza), stenoza ( suženje) Oddijevog sfinktera – ulazni otvor u zidu dvanaestopalačnog creva kroz koji se u crevo izlivaju žučni i pankreatični sadržaj, kao i hiperparatireoidizam.Hirurškim lečenjem ovih stanja koja pankreatitis čine težim može se sprečiti pojava recidiva ( ponovnog obolenja).Komplikacije obolenja: najčešće komplikacije su pojava šećerne bolesti (diabetes mellitus), pseudociste ili apsces gušterače, oštećenje jetre kao posledica zadržavanja žuči u istoimenim putevima, sa pojavom ili bez žutice, steatoreja, slab unos hranjljivih sastojaka – absorpcija iz creva,..
Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje. I posle mestimičnih nekroza u jetri, npr. u akutnom hepatitisu, izlečenje je kompletno i bez posledica. Neretko se dešava da regeneracija nije kompletna i nekrozno tkivo se zamenjuje fibroznim, sa znacima hronične lezije. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U kliničkom pogledu, u jetri može da se poremeti krvotok i snabdevanje krvlju, da se oštete hepatociti, Kupfferove ćelije, ili bilijarni putevi. Određene bolesti jetre mogu oštetiti pojedine ili sve ove elemente istovremehno, od čega i zavise klinički simptomi bolesti i metaboličke promene. Simptomi kod oboljenja jetre zavise od jačine nekroznog procesa u jetri ili otežanog prolaza žuči. Pojava fibroze u jetri sama po sebi ne daje nikakve simptome; kliničke manifestacije su posledica portalne hipertenzije.
Jetra ima dvostruki krvotok. Vena porte dovodi vensku krv iz creva i slezine, a hepatična arterija, odvajajući se od celijačnog stabla, snabdeva jetru arterijskom krvlju. Grančice krvnih sudova, portalne venule i terminalne hepatične arteriole, dospevaju u svaki acinus jetre, u nivou portnog prostora.
Peranhimske ćelije – hepatociti čine najveći deo organa jetre. Oni su najodgovorniji za brojne metaboličke procese u jetri – omogućavaju centralnu ulogu jetre u metabolizmu. Njene glavne funkcije uključuju stvaranje i ekskreciju žuči, regulaciju stabilnosti glikemije, sintezu lipida i sekreciju plazminih lipoproteina, regulisanje metabolizma holesterola; potom, stvaranje ureje, serumskih albumina, faktora koagulacije, enzima i brojnih drugih proteina, i najzad metabolizam i detoksikaciju lekova i drugih supstanci u organizmu. Kupfferove ćelije koje oblažu hepatične sinusoide važan su sastavni dio retikuloendoteolskog sistema. Ove ćelije predstavljaju filter za strane materije u organizmu, otklanjaju bakterije i toksine i imaju važnu ulogu u povećanju imunoloških sposobnosti organizma. Jetra je, zbog prisustva Kupfferovih ćelija i bogate snabdevenosti krvlju, veoma važan organ u suprotstavljanju infekcijama i nekim sistemskim oboljenjima. Bilijarni sistem počinje sa najmanjim grančicama, kanalikulima, koje formiraju hepatociti. Ove male strukture se povećavaju i prerastaju u duktule, interlobularne žučne kanale, a potom u veće hepatične kanale. U blizini porte hepatis glavni hepatični kanal se spaja sa cističnim kanalom (ductus Cysticus) koji polazi iz žučne kesice; ovim spajanjem nastaje glavni žučni kanal – ductus choledochus – koji odvodi žuč u doudenum.
Anatomija jetre
Jetra se nalazi u desnom gornjem delu trbuha. Ona ima tri strane: gornju, koja je ispupčena, donju koja leži na debelom crevu i želucu i zadnju kojom je jetra srasla za dijafragmu. Spoj gornje i donje strane predstavlja ivicu jetre koja se lako napipa kada je jetra uvećana ili spuštena. Na gornjoj strani jetre nalazi se srpasta veza koja vezuje jetru za dijafragmu. Ta veza deli jetru na dva velika režnja: desni koji je veći i levi koji je manji. Kroz donju stranu jetre u nju ulaze grane hepatične arterije i vene porte. Kroz hilus jetre (vrata jetre) izlaze dva glavna žučna kanala jetre koji se izvan jetre spajaju u glavni jetrin kanal-ductus hepaticus, a kada se on spoji sa kanalom koji izvodi žuč iz žučne kesice-ductus cysticus, nastaje sabirni žučni kanal ductus holedochus koji dovodi žuč u dvanaestopalačno crevo.
Klinički, veličina jetre se može izmeriti pomoću merenja veličine desnog i levog režnja – ultrazvuk je suverena metoda za određivanje veličine jetre, ali i promena u njoj. Perkusijom u medioklavikularnoj liniji i palpacijom pod desnim rebarnim lukom određuje se gornja i donja granica jetre (gornja granica je na VI rebru, a donja granica ne treba da pređe rebarni luk u medioklavikularnoj liniji). Dijametar jetre u sagitalnom smeru iznosi 10-11 cm. Jetra se palpira pod desnim rebarnim lukom ako je spuštena – tada je i gornja granica na VII rebru – ali ako je uvećana (u slučaju hepatomegalije) ona se nalazi gore i na IV rebru, a prelazi rebarni luk za celu šaku ili više (ispunjava desni hipohondrijum, epigastrijum, pa čak i levi hipohondrijum, pa se može sumnjati i na uvećanje slezine). Desni lobus jetre je oko šest puta veći od levog kod odraslih osoba. Oba lobusa su jasno podeljena sa ligamentum Falciforme hepatis. Na donjoj strani jetre (facies inferior) nalazi se treći lobus jetre, koji je mnogo manji-lobus quadratus (smješten između žučne kesice i lig. teresa), a na zadnjoj strani (facies posterior), uz donju šuplju venu – lobus caudatus, koji svoju vensku krv drenira direktno u venu cavu inferior, a ne kroz ostale hepatičke vene.
Krvotok jetre
Jetra ima dva aferentna krvna sistema (portnu venu i hepatičku arteriju) i jedan eferentni krvotok (hepatičke vene). Portna vena (v. Portae) nastaje iz tri glavna venska krvna suda – slezinske, donje i gornje mezentrijske vene – i na taj način prikuplja krv iz slezine, želuca, tankog i debelog creva, žučne kesice i pankreasa, i dovodi je u jetru. U glavno stablo portne vene ulivaju se direktno pilorusna, cistička i koronarne gastrične vene. Otuda u cirozi jetre, koja je najčešći uzrok portne hipertenzije zbog zastoja u jetri i povećanog pritiska krvi na zidove vena (tako da se stvaraju kolaterale – sindrom venskih varikoziteta). U hilusu jetre, ad portam hepatis, portna vena se grana najčešće u desnu i levu granu. Ogranci vene porte u parenhimu jetre imaju dalji segmentni raspored, što ima i veliki klinički značaj. Krv koja dolazi preko vene porte u jetru donosi resorbovane nutritivne, ali i toksične materijale iz celog crevnog područja, a zahvaljujući posebnoj mikrocirkulaciji u jetri omogućava se direktan dodir sa hepatocitima i sa Kupfferovim ćelijama. Hepatička arterija (a. hepatica) predstavlja nutritivni sistem svih tkiva jetre, donoseći u jetru arterijsku krv, zasićenu kiseonikom. U hilusu jetre a. Hepatica, kao i portna vena, deli se u dve grane – za desni i levi režanj jetre. Hepatičke vene (vv. hepaticae) predstavljaju eferentni drenažni sistem koji počinje sa centralnim venama u svakom lobusu i prazni se u donju šuplju venu na zadnjoj površini jetre.
Cirkulacija kroz parenhim jetre, tj. mikrocirkulacija jetre, obavlja se kroz fino grananje dovodnog krvnog sistema u sinusoide, arteriole i kapilare i kroz odvod krvi iz sinusoida direktno u centralne, zatim sublobulske i druge veće hepatičke vene iz jetre.
Funkcija jetre
Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je značaja. Posebno je od značaja metabolička i hemodinamska uloga. Od metaboličkih funkcija od posebnog je značaja sinteza belančevina plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja žuči.
Sinteza belančenina plazme.
U jetri se stvara najveći dio belančevina plazme: celokupni serumski albumin i 80% alfa i beta globulina, dok se gama globulini stvaraju u ekstrahepatičkomretikuleonderskom sistemu. U hroničnim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oštećena – otuda sniženje onkotskog pritiska i pojava ascitesa u trbušnoj duplji.
Uloga u koagulaciji krvi.
Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima koagulacije krvi. Smatra se da su hepatociti odgovorni za sintezu čak 11 proteina neophodnih hemostaznom mehanizmu. To su: fibriginogen, protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i kininogen, antitrobin III i plazminogen. Prema novim podacima iz literature moguća je i sinteza faktora VIII (antihemofilni faktor) od strane retikuloendoteleskog sistema jetre.
Detoksikaciona funkcija jetre.
Jetra ima najveću ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičkih materijala koje se stvaraju u endogenom metabolizmu. U egzogene toksičke materijale ubrajaju se i brojni lekovi čiji se metabolizam obnavlja u jetri. U procesu oslobađanja organizma od hemijskih supstanci razlikuju se dva puta: eliminacija, kojom se hidrosolubilni molekuli izlučuju preko bubrega i „detoksikacija“ – metabolizam liposolubilnih molekula koja se obavlja u hepatocitima.
Uloga u stvaranju žuči (holeraza).
Žuč se sastoji od vode i organskih materija koje su rastvorene u njoj. Neorganski sastojci žuči su elektroliti (natrijum, kalijum, hlor, bikarbonati); od organskih jedinjenja tu su konjugovani bilirubin, žučne soli, fosfolipidi i holesterol. Holesterol, koji je nerastvoriv u vodi, održava se u rastvorljivom stanu u žuči zahvaljujući žučnim solima koje imaju tzv. deterdžentsku ulogu. Žuč se izluči u duodenum u količini od 1.000 ml za 24 časa.
Uloga u metabolizmu bilirubina.
Najveći deo bilirubinskog pigmenta (80-85%) stvara se u retikuloendoteloskom sistemu slezine razgrađivanjem hema iz ostarelih eritrocita. To je splenička faza u metabolizmu bilirubina. Manji deo bilirubina (15-20%) nastaje u koštanoj srži i u jetrinom retikuloendotelskom sistemu, kada se hemoglobin stvara iz porfirinskog prstena, a ne ugrađuje se u eritrocite. Bilirubin koji se stvara u koštanoj srži i jetri naziva se „šant bilirubinemije“.
Rak jetre karakterišu rast ili širenje abnormalnih ili malignih ćelija u tkivu jetre.
Hepatocelularni karcinom (HCC) je najčešći oblik raka jetre i odgovoran je za oko 90 odsto primarnih vrsta raka jetre kod odraslih osoba. HCC je češći kod muškaraca nego kod žena, ali se javlja i kod jednih i kod drugih. Rak jetre je šesti najčešći oblik raka na svetu i treći vodeći uzrok smrti izazvanih rakom na globalnom nivou.
Ćelije jetre (hepatociti) mogu postati kancerozne kada dođe do poremećaja normalnih ćelijskih procesa. Kancerozne ćelije jetre rastu bez kontrole i razvijaju se u tumor koji se naziva primarni rak jetre ili hepatocelularni karcinom (HCC).
Lečenje HCC-a često je komplikovano jer mnogi pacijenti takođe imaju i hronično oboljenje jetre.
Sekundarni rak jetre, ili metastaze drugih vrsta raka sa drugih organa, takođe se razvija u jetri, ali se sastoji od ćelija koje su došle (metastazirale) iz drugog dela tela (poput debelog creva, želuca, pluća, itd.). Lečenje takvih metastaza razlikuje se u zavisnosti od izvora ćelija raka.
Kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu (ukoliko je tumor mali odnosno još se nije raširio na druge organe), rak može biti izlečiv putem resekcije, transplantacije jetre, ili – kod malog broja pacijenata – manje invazivnim (perkutanim) lečenjem. Nažalost, pacijenti kod kojih se dijagnoza postavi u kasnijim stadijumima ili kod kojih dođe do progresije, nakon lečenja imaju lošu prognozu.
Multidisciplinarno lečenje tumora jetre
Hirurške intervencije tumora jetre i hepatobilijarnog trakta
Holecistektomija – hirurška metoda kojom se odstranjuje žučna kesa. Postoje dve metode, otvorena ili klasična holecistektomija i laparoskopska holecistektomija. To je najčešća metoda za tretman simptomatskih bilijarnih kamenaca.
Endoskopsku hirurgija kancera jetre-
Laparoskopska metastazektomija – laparoskopski hirurški tretman metastaza jetre
Hepatektomija – hirurška resekcija (operacija) jetre na kojoj su izolovane metastaze koje potiču i koje su metastazirale od CRC kolorektalnog kancera (kancer debelog creva).
Radiološka hirurgija i terapija (jetre)
Sterostaktična radio terapija/ hirurgija (STx RT) – Streotaktična radioterapija je zasnovana na principu snopova zračenja koji se, uzimajući u obzir podatke dobijene tehnikama snimanja, pod mnogobrojnim uglovima šalju na isti centar, na način da ciljano tkivo primi maksimalnu, a okolno, zdravo tkivo minimalnu dozu zračenja. Ukoliko se pacijent tretira kroz više od jedne seanse, onda se ova metoda naziva stereotaktična radioterapija. Ukoliko se tretman radi kroz samo jednu seansu, onda se ova metoda naziva stereotaktična radiohirurgija. U poslednjih nekoliko godina su čak i tretmani koji traju 2 do 5 seansi obuhvaćeni nazivom stereotaktična radiohirurgija. Radio hirurgija je pouzdana metoda koji se koristi kod brojnih odgovarajućih tipova tumora lokalizovanih na mozgu ili drugim delovima tela.
Radio Terapija IMRT – (Radioterapija s podesivim intenzitetom zračenja) dizajnirana je sa ciljem kontrole intenziteta zračenja. Omogućava preciznije usklađivanje doze zračenja koja se šalje ka telu za sve tri dimenzije tumora, zahvaljujući kojem se snop zračenja deli na hiljade zraka, omogućava da se zračenje usmeri ka telu i fokusira na obolelo tkivo pod različitim uglovima i s milimetrskom preciznošću. Na ovaj način ciljano mesto primi više zračenja, pri čemu okolno zdravo tkivo biva minimalno ozračeno. Visoka preciznost IMRT-a, omogućava da se u poređenju sa tradicionalnim metodama zračenja, plasiraju veće, efikasnije i bezbednije doze zračenja.
Ove frakcione (podeljene) doze zračenja se aplikuju dnevno. Prednost ove metode nad konformalnim terapijama što se pacijentu aplikuje samo terapeutska doza koja je podeljena i zato ne izaziva zračenje i oštećenost zdravog tkiva i uopšte pacijentovog organizma. Zračenje se takođe modulira (podešava individualno prema svakome pacijentu zavisno od broja i veličine tumorskih promena).
Lokoregionalne opcije lečenja
Ukoliko se rak nije proširio, ali pacijent nije u dovoljno dobrom stanju za operaciju, mogu se sprovesti procedure koje oštećuju ili ubijaju tumor u jetri.
Perkutana injekcija etanola (PEI)- može biti koristan način lečenja kod pacijenata koji ne mogu biti operisani. Ova tehnika se sprovodi putem navođenja ultrazvukom. Sastoji se od ubrizgavanja alkohola ili drugih supstanci u jetru, što rezultira uništenjem tumora.
Radiofrekventna ablacija (RFA)- koristi visokofrekventne struje za uništenje ćelija tumora. Sonda se ubacuje u tumorsku masu ili njenu blizinu i toplota iz sonde ubija ćelije raka u tumorskoj masi.
Brahiterapija brahiterapija, kod koje se izvor zračenja postavlja u telesne šupljine ili direktno u tumorsko tkivo.
Kriohirurgija koristi temperature ispod nule za zamrzavanje tumora. Tečni azot ubrizgava se direktno u tumor pomoću ultrazvučnog navođenja. Tumor se dva puta zamrzava i odmrzava. Postupak se može izvesti samostalno ili uz resekciju jetre.
Embolizacije TARE i TACE
Transarterijska hemoembolizacija (TACE) – procedura u kojoj se dovod krvi u tumor blokira, te se lekovi za lečenje raka ubacuju direktno u tumor. To omogućava da veća koncentracija lekova bude u kontaktu sa tumorom tokom dužeg vremenskog perioda.
(TACE je skraćenica – Trans – Arterijalna – Chemo – Embolizacija).
Transarterijska radiološka embolizacija (TARE) – procedura u kojoj se dovod krvi u tumor blokira, pa se radioaktivni lek (farmaka) za lečenje raka ubacuju direktno na tumor i svojim zračenjem deluje na tumor. (TARE je skraćenica – Trans – Arterijalna – Radio –Embolizacija).
Transplantacija ili presađivanje jetre danas je široko prihvaćena metoda lečenja akutnog ili hroničnog prestanka rada jetre. Ponekad je to jedina metoda lečenja za bolesnike u završnom stadijumu bolesti jetre. Uspešna transplantacija omogućava novi život, ali i bolji kvalitet života pa se mnogi pacijenti mogu vratiti normalnim životnim i radnim aktivnostima.
Kadaverična – kad je jetra dobijena od moždano mrtvog davaoca
“living donor”- deo jetre se uzima od živog davaoca i presadi primaocu
“split liver” – jetra donora se deli na dva dela i presadi dvojici primalaca.
Giht je oblik upalnog artritisa koji se razvija kod nekih ljudi koji imaju visok nivo mokraćne kiseline u krvi. Ova kiselina može formirati igličaste kristale u zglobu i izazvati iznenadne, teške epizode bola, osetljivosti, crvenila, toplote i oticanja.
Faktori rizika za giht
Geni: Ako vaši članovi porodice imaju giht, veća je verovatnoća da ćete ga razviti.
Ostala zdravstvena stanja: Visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes i bolesti srca mogu povećati rizik.
Lekovi: Diuretici koji se često uzimaju za visok krvni pritisak mogu da podignu nivo mokraćne kiseline; kao i neki lekovi koji potiskuju imunološki sistem kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom i psorijazom, kao i primaoci transplantata.
Pol i starost: giht se češće javlja kod muškaraca nego kod žena do starosti 60 godina. Stručnjaci veruju da prirodni estrogen štiti žene do tog trenutka.
Ishrana: Jedenje crvenog mesa i školjki povećava rizik.
Alkohol: Za većinu ljudi, više od dva pića ili dva piva dnevno mogu povećati rizik od gihta.
Gazirani sokovi: Nedavno je pokazano da fruktoza u slatkim sokovima povećava rizik od gihta.
Gojaznost: gojazni ljudi su pod većim rizikom od gihta i imaju tendenciju da ga razvijaju u mlađim godinama od ljudi normalne težine.
Bajpas operacija želuca: Oni koji su podvrgnuti bajpas operaciji želuca imaju povećan rizik.
Uzrok gihta
Izgleda da se giht iznenada pojavljuje, često u obliku bolno natečenog nožnog palca ili zglobadonjeg dela tela. Zapravo, to je krajnji rezultat procesa koji se neko vreme odvija u telu. Osnovni uzrok gihta je različit od onih stvari koje izazivaju napad gihta. Giht je rezultat viška mokraćne kiseline u telu, stanje koje se nazivahiperurikemija.
Mokraćna kiselina je supstanca koja se normalno formira kada telo razbije purine, koji se nalaze u ljudskim ćelijama i u mnogim namirnicama. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Mokraćna kiselina se transportuje krvlju do bubrega i eliminiše urinom.
Međutim, neki ljudi ili prekomerno proizvode mokraćnu kiselinu ili proizvode normalnu količinu, ali njihovi bubrezi ne mogu efikasno da je obrade i višak mokraćne kiseline se nakuplja. Neki, ali ne svi, od tih ljudi mogu razviti giht.
Faktori životnog stila, kao što je ishrana sa visokim sadržajem visoko purinskih namirnica, gojaznost i prekomerna upotreba alkohola – naročito teška potrošnja piva – takođe mogu doprineti razvoju hiperurikemije i gihta.
Medicinski ili zdravstveni okidači gihta:
– Povreda zglobova
– Operacija ili iznenadna teška bolest
– Infekcija
– Uzimanje određenih diuretičkih lekova za visok krvni pritisak, oticanje nogu (edem) ili
otkazivanje srca
– Uzimanje leka ciklosporina
– Početak tretmana za smanjenje mokraćne kiseline
– Hemoterapija
Pokretači gihta vezani za životni stil:
– Rigorozne dijete i post
– Pijenje previše alkohola
– Jedenje velikih porcija određene hrane bogate purinima (crveno meso ili školjke)
– Dehidracija (ne dobijanje dovoljno tečnosti)
– Sladki sokovi.
Simptomi gihta
Za mnoge ljude, prvi simptom gihta je bol i oticanje palca – često nakon traume, kao što je bolest ili povreda. Giht se takođe može pojaviti u drugom zglobu donjeg dela tela, kao što je gležanj ili koleno. Naknadni napadi mogu se desiti i na drugim zglobovima, prvenstveno na stopalima i kolenima, pre nego što postanu hronični. Giht obično pogađa jedan zglob u isto vreme, ali ako se ne leči može uticati na mnoge zglobove. Bolovi u zglobovima koji su se rešili za nedelju do deset dana, mogli bi postati blaži, ali konstantni. Na kraju, netretirani giht može izazvati druge probleme. Tofi – bezbolne, ali izobličene kvržice kristala formirane od mokraćne kiseline mogu se razviti ispod kože oko zglobova. Kristali takođe mogu da formiraju kamen u bubregu.
Giht je povezan sa drugim ozbiljnim zdravstvenim rizicima kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, hronična bubrežna bolest i kardiovaskularne bolesti.
Dijagnoza
Da bi se postavila dijagnoza gihta lekar će morati da isključi sve druge potencijalne uzroke bola u zglobovima i upale kao što su infekcija, povreda ili drugi tip artritisa. Test krvi može da izmeri nivo mokraćne kiseline u vašoj krvi.
Visok nivo mokraćne kiseline u vašoj krvi ne znači nužno da imate giht, kao što normalni nivo ne znači da ga nemate. Lekar može naručiti da uradite rendgen, ultrazvuk, skener ili magnetnu rezonancu kako bi ispitao meko tkivo i kost.
Lekar može takođe da ukloni tečnost iz zahvaćenog zgloba i pregleda je pod mikroskopom, u potrazi za kristalima mokraćne kiseline. Pronalaženje kristala mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti je najsigurniji način za postavljanje dijagnoze gihta.
Koje su faze gihta?
Postoji nekoliko faza gihta:
Asimptomatska hiperurikemija je period pre prvog napada gihta. Nema simptoma, ali su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki i kristali se formiraju u zglobu.
Akutni giht, ili napad gihta, dešava se kada nešto (kao što je konzumiranje alkohola čitave večeri) uzrokuje da nivo mokraćne kiseline skoči ili pogura kristale koji su nastali u zglobu, izazivajući napad. Nastala upala i bol obično napadaju noću i intenziviraju se u narednih 8 do 12 sati.
Simptomi se olakšavaju nakon nekoliko dana i verovatno će nestati za nedelju do deset dana. Neki ljudi nikada ne doživljavaju drugi napad, ali procenjuje se da će 60% ljudi koji imaju napad gihta imati drugi napad u toku godine.
Sveukupno, 84% pacijenata bi moglo imati još jedan napad u roku od tri godine. Intervalni giht je vreme između napada. Iako nema bola, giht nije nestao. Upala niskog nivoa može biti štetna za zglobove. Ovo je vreme da počnete da upravljate gihtom – promenom načina života i lekovima – da biste sprečili buduće napade ili hronični giht.
Hronični giht se razvija kod ljudi sa gihtom čiji nivo mokraćne kiseline ostaje visok tokom više godina. Napadi postaju učestaliji i bol možda neće nestati kao nekada. Može doći do oštećenja zglobova, što može dovesti do gubitka pokretljivosti. Sa pravilnim upravljanjem i lečenjem, ova faza se može sprečiti.
Lečenje gihta
Lečenje gihta obuhvata promene u načinu života i upotrebu odgovarajućih lekova. Promene u ishrani mogu pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u krvi. Pošto se hemijske supstance u purinu pretvaraju u mokraćnu kiselinu, treba izbegavati hranu bogatu purinima.
Hrana bogata purinima uključuje školjke i meso organa, kao što su jetra, mozak i bubrezi.
Istraživači su izvestili da konzumacija mesa ili morskih plodova povećava rizik od napada gihta, dok potrošnja mleka smanjuje taj rizik.
Smanjenje težine može biti od pomoći u smanjenju rizika od ponovnog napada gihta.
Neki lekovi smanjuju bol i upalu kod napada gihta, kao što su antiinflamatorni lekovi (ibuprofen i naproksen), kolhicin i kortikosteroidi. Drugi lekovi smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi i sprečavaju taloženje mokraćne kiseline u zglobovima (gihtni artritis), bubrezima (kamenje) i tkivima (tofi), pomažući u sprečavanju daljih napada i komplikacija.
1...268269270...503Stranica 269 od ukupno 503
