Čičak lek za reumu, arthritis, giht, čireve, bradavice, ekceme, psorijazu (recepti)
Na našem području osim velikog čička rastu i mali čičak, maljavi čičak i šumski čičak, mada u rod čičaka spada čak 20 vrsta. Šumski se najčešće koristi u ishrani, dok se u narodnoj medicini koriste koren i zrele semenke čička.
Nutritivno bogati i lekoviti delovi čička su – listovi, stabljika, seme i koren. Sadrže brojne nutrijente koji su višestruko korisni za ljudski organizam: vitamine C i E, folnu kiselinu, riboflavin, piridoksin, niacin, kalijum, gvožđe, magnezijum, cink, kalcijum, selen, fosfor i inulin.
Najvažnije lekovite materije sadržane u korenu čička su: eterična ulja, taninin i insulin, mnoge anti-bakterijske i fungicidne supstance. Sadrži i dosta skroba, vitamina C, gvozda, natrijuma, magnezijuma i kalcijuma. Može koristiti osušen i svež, ali svež sadrži više lekovitih i hranljivih elemenata.
Čičak kao lek
U starom veku čičak je bio cenjen kao lek za reumu, artritis i giht, dok se u srednjem veku koristio kao sredstvo protiv kašlja i grlobolje. I danas se preporučuje vino u kojem su bili potopljeni listovi čička kao sredstvo za izbacivanje kamena u bubregu.
Moderna istraživanja potvrđuju da svi delovi ove biljke pozitivno deluju kod mnogih zdravstvenih tegoba. Čičak je odličan saveznik imuniteta, leči grip, razne infekcije i alergije. Pospešuje znojenje, a time i detoksikaciju organizma putem kože. Oblog od čička koristi se za lečenje kožnih problema: modrica, osipa, gnojnih rana, ogrebotina, akni, ekcema i lišaja. Pomaže u prevenciji i lečenju anemije. Zahvaljujući inulinu u svom sastavu ova biljka je od velike pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi pa se dijabetičarima preporučuje svakodnevna konzumacija tinkture od čička.
Sirup od korena i semenki čička čuva zdravlje disajnih organa, podstiče apetit, ublažava nadutost i zatvor, pospešuje probavu i smiruje nervozu creva. Sprečava bolesti jetre i pomaže u njenoj regeneraciji. Pospešuje eliminaciju bubrežnog i mokraćnog peska i kamenaca. Blagotvorno deluje kod bolnih zglobova, gihta, artritisa i reume. U tom slučaju primenjuju se oblozi ili čaj od semenki čička. Ulje od čička poznato je po svojim umirujućim svojstvima i delotvornosti kod nesanice, nemira, napetosti, razdražljivosti i nervoze.
Čičak je dobar izvor probiotika inulina koji se ističe svojim laksativnim svojstvima i pozitivnim delovanjem na crevnu mikrofloru. Inulin pomaže i u snižavanju nivoa šećera, holesterola u krvi i smanjenju prekomerne telesne težine. Mnogobrojne studije su pokazale da ovaj polisaharid utiče i na povećanje koncentracije kalcijuma i magnezijuma u organizmu, što je od velikog značaja za zdravlje kostiju i zubi.
Recepti sa čičkom
Čaj od čička
Čaj od čička izvrstan je za pročišćavanje krvi, ublažavanje reumatskih tegoba te lečenje veneričnih bolesti. Čaj od semena izvrstan je diuretik te odličan saveznik u prevenciji bubrežnih kamenaca i regulaciji menstruacije. Čaj od mladog lišća ublažava nadutost te pomaže kod katara želuca. Ispiranje ogrebotina, rana i čireva ovim čajem pridonosi njihovom bržem zaceljivanju.
1 kašičica korena čička
2,5 dl hladne vode
1 kašičica meda
Priprema: Usitnjen suv koren prelijte vodom, pa stavite na vatru da proključa, a onda kuvajte 2-3 minuta na laganoj vatri i pošto pokriveno odstoji 10-15 minuta, procedite. Čaj od čička možete da zasladite medom i pijte ga 2-3 puta dnevno. Nezasladjen može da se koristi kao oblog, ili kupka.
Mast od čička
Mast se koristi za lečenje mnogobrojnih kožnih problema – upaljene kože, čireva, rana, opeklina, bradavica, lišajeva, ekcema, psorijaze.
1-2 kašike soka korena čička
2 kašike masti
Priprema: Narendajte svež koren čička i iscedite sok. Taj sok umešajte u neslanu svinjsku, ili biljnu mast koju ćete laganom masažom nekoliko puta dnevno utrljavati na oboleli deo kože. Dobro zatvorenu mast čuvajte u frižideru.
Ulje od čička
Ulje od čička dobiva se iz semena i na glasu je kao ješenje za mnoge zdravstvene probleme. Poznato je po svojim antioksidativnim i antiupalnim svojstvima. Nezaobilazan je deo kozmetičke industrije, a posebno je čest sastojak krema za negu kože te losiona za kosu.
1 šaka korena čička
malo 80-90% alkohola
2,5-3 dl maslinovog ulja
Priprema: Usitnjen svež koren prelijte alkoholom tek da ogrezne. Ostavite da odstoji 10-15 dana u zatvorenoj posudi, a onda dodajte maslinovo ulje, pa pokriveno gazom ostavite na toplom 3-4 nedelje.Pošto alkohol ispari, procedite ulje i čuvajte ga na hladnom mestu.
Tinktura od čička
60-80 g svežeg korena čička
3 dl 70% alkohola
Priprema: Usitnjen, ili samleven svež koren prelijte alkoholom i ostavite da zatvoreno odstoji 10-15 dana, ali svaki dan protresite.Tečnost procedite u tamnu teglu. Uzimajte 2-3 x na dan po 1 kašičicu umešanu u malo vode. Deca mogu da uzimaju 1-2 x dnevno po ? kašičice. U slučaju nedostatka apetita, tinkturu uzimajte pre jela.
Sok od čička
Sok od čička leči bolesnu jetru te potiče izlučivanje žuči. Sok od korena posebno je delotvoran u čišćenju kože, lečenju čireva, akni i lišajeva te zacjeljivanju rana, ogrebotina i opeklina.
5 kašika korena čička
5 dl vode
1 kašika meda
Priprema: Svež koren čička narendajte, ili krupno sameljite, pa prelite vodom. Ostavite da pokriveno odstoji 8 sati, ih preko noći, a onda sok iscedite, a koren dobro izgnječite da biste istisnuli svu tečnost iz njega. Zasladite medom i pijte po gutljaj, ih dva više puta tokom dana.
Losion za kosu od korena čička
60 g svežeg korena čička
2 l vode
2 dl jabukovog sirćeta
3 glavice crnog luka
Priprema: Usitnjen svež koren čička prelijte vodom, stavite na vatru da proključa, a onda na umerenoj temperaturi kuvajte još 5-10 minuta. Dodajte sirce i luk već isečen na kolutove, pa ostavite do pokriveno odstoji tokom 24 časa na toplom mestu. Tečnost procedite i nežnom masažom nanesite na kožu glave, pa posle 1 sata dobro isperite. Postupak ponavljajte svaki dan tokom 3 nedelje, a kasnije bar 1 -2 puta nedeljno.
Osim za lečenje raznih zdravstvenih tegoba čičak se već vekovima koristi i u kozmetičke svrhe.
Losion za lice
30 g svežeg korena i listova čička
1,5 dl destuovane vode
0,5 dl jabukovog sirćeta
Priprema: Usitnjen svež koren i listove čička prelijte kipućom destilovanom vodom, pa pokriveno ostavite da odstoji par sati. Procedite, dodajte sirce i dobro promešajte.
Ulje za kosu od korena čička
2 x po 50 g svežeg korena čička
2,5 dl maslinovog ulja
20 – 30 kapi eteričnog ulja lavande
Priprema: Usitnjen svež koren čička prelijte maslinovim uljem. Pošto zatvoreno odstoji 2 nedelje na toplom mestu, procedite ulje, a koren izgnječite da što više tečnosti iz njega istisnete. U ulje ponovo dodajte isitnjen svež koren čička, pa ostavite da odstoji još 10 dana. Ponovo procedite i ponovo iz korena istisnite svu tečnost. Dodajte eterično ulje lavande, i svaka 2—3 dana ne-žnom masažom nanesite na vlažnu kosu i kožu glave.
Čičak u kuhinji
List: mogu da se spremaju kao spanać, supa ili varivo, pa čak i sitno iseckani dodaju salatama
Stabljike: ubrane pre cvetanja, oguljene i usitnjene mogu da se dodaju salatama i čorbama, ili da se kuvaju kao varivo
Koren: koristi se kuvan, pržen ih grilovan, svež, ih osušen može da se dodaje jelima kao začin, ili da se od njega pripremaju čorbe i variva, ili da se koristi kao zamena za krompir, a mleveni suvi koren čička dodaje se brašnu za pripremu hleba, peciva i poslastica, a pečeni i mleveni koren kao dodatak za kafu, ili čak kao njena zamena.
Biber pomaže kod: Temperature, upale grla, mučnina, vrtoglavica, otežanog mokrenja, reume i artritisa
Nekada je biber, uostalom kao i svi začini, predstavljao vrlo dragocen artikl u trgovini između Indije i Evrope. Dok nafta nije preuzela taj naziv, biber je bio „crno zlato“. U vreme dok nije postojao novac, bibom se plaćala roba, a samo bogati Evropljani u ranom srednjem veku mogli su da ga priušte sebi.
Danas, dostupan je na trpezama širom sveta. Podaci pokazuju da se na svetu potroši oko 65.000 tona bibera godišnje, a najveći svetski proizvođači su Vijetnam, Indija, Brazil, Indonezija, Malezija, Šri Lanka, Kina i Tajland.
Piper nigrum, kako glasni latinski naziva ovog začina, višegodišnja je biljka. Drvenasta zimzelena lijana poreklom je iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije. Listovi ove biljke su srcolikog oblika, a plod je bobičast. Upravo te bobice ljutkastog ukusa koristimo u ishrani kao začin, mada je kroz istoriju korišćen i kao lek.
VRSTE BIBERA
Postoji preko 2000 vrsta bibera. Najpoznatija podela je na: crni, beli, zeleni i crveni. Boja bibera ne zavisi od vrste biljke sa koje je ubran već od načina na koji se zrno priprema za upotrebu.
Crveni biber dobija se kada se uberu potpuno zrela, crvena zrna koja se potapaju u slanu vodu, a zatim zamrzavaju ili brzo suše. Njegov miris najčešće se opisuje kao mešavina mirisa bibera i limuna.
Zeleni biber dobija se branjem zrna pre zrenja. Proces obrade zrna isti je kao kod crvenog bibera.
Beli biber dobija se ubiranjem crvenih, gotovo zrelih bobica, koje se zatim kvase da bi mogla da se skine opna, a tek potom suše. Beli biber ima nešto blažu aromu od crnog , a takođe se smatra da je i zdraviji.
Crni biber dobija se kada se uberu zelena zrna, a zatim bez ikakve obrade osuše na suncu. Crni biber najčešće se koristi u našoj kuhini kao začin u čorbama, supama i salatama.
….KAO LEK
U narodnoj medicini biber kao lek se preporučuje zato što blagotvorno deluje kod povišene telesne temperature, upale grla, mučnina, vrtoglavica, otežanog mokrenja, reume i artritisa. Ipak, tu se spisak njegovih lekovitih svojstava ne završava.
Na prvom mestu, biber pojačava lučenje želudačnih sokova, čime se olakšava varenje, naročito teške hrane. Pored toga, eliminiše bakterije u zelucu tako da sprecava nadimanje stomaka i nastanak gasova. Istovremeno, deluje stimulativno na krvotok.
BIBER SADRŽI….
Biber pikantni ukus ima zahvaljući alkaloidima piperinu, piperetinu, piperacillinu i havicinu. Beli biber sadrži oko 2,5% eteričnih ulja i 4,8% u zelenom i crnom. Oko 50% zrna čini gustin, do 6% masti i flavonoid i glukoza.
Uz to, ovaj začin podstiče sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karotena, vitamina B i selena.
Piperin iz bibera ubrzava metabolizam u telu i pojačava proizvodnju serotonina i endorfina u mozgu. Takođe, naučno je dokazano da ljudi jedu veoma ljutu hranu ređe obolevaju od bronhitisa i astme.
Da biste iskoristili sva lekovita sva svojstva ovog začina, preporuka je da biber jedete svež. Jednom samleven biber brzo gubi aromu, pa je najbolje mleti ga neposredno pred upotrebu malim ručnim mlinovima, koji u potpunosti čuvaju upravo aromu i ljutinu. Takođe, preporuka je da biber čuvate u hermetički zatvorenim teglicama, zaštićenog od uticaja svetlosti
….U SLUŽBI LEPOTE
Najnovija istraživanja dokazala su da zeleni biber pomaže mršavljenje. Pored toga što ubrzava varenje hrane, biber podstiče lučenje hidrohlorilne kiseline u želucu, koja razgrađuje masti. Zeleni biber deluje najjače od svih ostalih, jer u njemu se nalazi najviše eteričnih ulja koja uspešno tope dubinske masnoće, pa je zbog toga sve češći sastojak preparata za uklanjanje celulita.
KO TREBA DA IZBEGAVA BIBER?
Kada su u pitanju beli,crveni,crni i zeleni biber, koliko god da ih volite, vodite računa koliko često ga konzumirate. Zbog iritirajućeg dejstva na creva, biber se ne koristi kod pacijenata koji su imali operacije na organima za varenje. Ovaj začin naročito bi trebalo da izbegavaju osobe koje boluju od gastritisa, čira na želucu ili imaju problema sa hemoroidima.
Izvor: zena.blic.rs
Betonika: Leči kašalj i prehladu, astmu, reumu, glavobolje, napetosti (recepti)
Betonika je višegodišnja biljka koja naraste od 20 do 80 centimetara s jajastim i duguljastim lišćem. Lišće je na krajevima nazubljeno. Ima više cvetića veličine od 3 do 6 centimetara. Ti cvetići su povezani u jedan cvat veličine otprilike 10 centimetara. Cvetovi su ružičasto modre boje I cveta od jula pa sve do septembra.
Raširena je na području Evrope. Raste na vlažnim livadama i suvim šumskim livadama, u retkim i prozračnim sunčanim šumama. Takode raste i na sunčanim brdskim livadama i obroncima.
Lekoviti su listovi i koren, koji se sakupljaju u vreme cvetanja, ali mogu se sakupljati i sve do jeseni. Suši se na suvom i vetrovitom mestu.
Betonika se koristi pri lečenju slabih živaca i duševno rastrojenih ljudi, astme, pri čišćenju pluća, padavice, pomaže pri povraćanju krvi, kod žutice, gorušice, reumatskih bolesti, gihta i želudačnog katara. Koren koristimo pri trovanjima i povraćanju.
UPOZORENJE: Nemojte uzeti betoniku ako ste trudni ili dojite. Nemojte je uzeti ni ako idete na operaciju u sledeće dve nedelje.
ZANIMLJIVO: Betonika se u narodu koristi i kao izvanredna amajlija protiv vradžbina i noćnih mora.
RECEPTI:
Čaj od betonike: 2 dl vode staviti da provri, kada je voda provrela staviti 2 kašike betonike u posudu i preliti ključalom vodom.
Čaj treba da odstoji 20 minuta i povremeno ga treba promešati. Nakon 20 minuta procedi se i potom popije. Pomešana s medom leči kašalj i prehladu, a s medom i sirćetom koristi se kao osvežavajuće sredstvo.
Tinktura: uzeti 2-6 ml tinkture tri puta dnevno. Uzima se kod bronhitisa, astme, anksioznosti, epilepsije, žgaravice, bola u živcima, gihta, upale mokraćne bešike i bubrežnih kamenaca, glavobolje, napetosti, bolova u licu, proliva, kao i za ispiranje usta ili grla.
Ariš je lek za: Jetru, pesak i kamenje iz žuči i bubrega, reumu, osip, čireve
Ariš je četinar koji pripada familiji Pinaceae (borova). Prvobitno je naseljavao planinske delove centralne Evrope (Alpe, Karpate) i niže predele severne Poljske, ali vremenom se raširio i na druge delove Evrope. Ime potiče iz vremena starih rimljana.
Ariš je jedini četinar koji svake godine gubi listove, odnosno iglice. Drvo raste do visine od 35 metara, sa pravim stablom i vitkom, kupasto-jajastom krošnjom. U početku je glatke kore, crvenosmeđe, koja vremenom zadeblja i ispuca. Drvo arissa je crvene srži, intenzivnog mirisa na smolu, a upotrebljava se za gradnju onih elemenata koji traže trajnost.
Fine i mekane iglice rastu u pramenovima po 20 do 60 u broju, koje u jesen opadaju. Iglice su svetlozelene i ne bodu. Na jesen, pre nego što opadnu, iglice dobijaju žutu boju. Muški i ženski cvetovi su na istoj grani. Muški cvetovi su okrugli i svetlo žuti. Ženski cvetovi su ružičasto-crvene boje i mirišljavi, razvijaju se u male šišarke. Zrele šišarke su svetlosmeđe boje, jajastog oblika, duge oko 4 centimetra. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun.
Najbolje raste na području viskoplaninske kontinentalne klime. Može da izdrži niske temperature i do – 50°C. Pogoduju mu sveža i dobro osvetljena staništima sa neprekidnim važdušnim strujanjima. Brzo raste, a može dostići starost i do 600 godina.
Ariš je čvrsto i izdržljivo drvo, a naročito je cenjeno za izgradnju jahti i drugih malih brodova. Drvo koje se koristi ya te namene mora biti bez čvorova. Takođe se koristi i za spoljašnje oblaganje zgrada i enterijera. Drvo ariša je bilo cenjeno još u antičkom periodu zbog otpornosti na truljenje.
U centralnoj Evropi ariš se posmatra kao jedan od najboljih drvnih materijala za izgradnju stanova.
Ariš se dosta gaji kao dekorativna vrsta u parkovima i dvorištima kuća, kako zbog lepog oblika stabla i prozračne krošnje koju čine svetlo zelene četine, tako i zbog brzog rasta.
Ariš se često koristi u bonsai kulturi, gde je naročito cenjen zbog svoje čvornate kore, malih iglica, svežeg prolećnog lišća, kao i njihove prelepe jesenje boje.
Nekada se verovalo da u stablu evropskog ariša žive duše ljudi umrlih neprirodnom smrću koje ječanjem plaše ljude.
Lekovita svojstva
Za lek se skupljaju zelene šišarke u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen.
Iglice i mlade šišarke koriste se za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lečenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva.
Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči i bubrega, a kod upale grla koristi se za grgoljenje.
Izvor: beta.rs
Šta dr Nestorović misli o deterdžentima, tečnim sapunima, omekšivačima i izbeljivači rublja, dezodoransima i parfemima
Krajem 1970. godine oko dva odsto dece u Srbiji imalo je ekceme i alergije, a 2010. više od 20 odsto – kaže profesor dr Branimir Nestorović.
– Smatra se da su za desetostruki porast ovih oboljenja najodgovornija hemijska sredstva koja se svakodnevno koriste za održavanje lične higijene i čišćenje.
Najveći izvor alergena su deterdženti, takozvani biopraškovi. Sadrže enzime koji razgrađuju organske materije pa, istina, poboljšavaju pranje, ali su istovremeno i izvori alergija, jer su svi alergeni po strukturi enzimi. Pokazalo se, naime, da su oni koji koriste ove deterdžente, a rublje ne isperu dobro to jest najmanje dva puta po 20 minuta u mašini, podložniji ekcemima i alergijama, naročito mališani. Enzimi iz praška tako svakodnevno dodiruju kožu koja postaje osetljiva, počinje da crveni i svrbi, a sa kože alergija se potom lako prenosi na unutrašnje organe.
Naš sagovornik naglašava da deca najpre dobiju ekceme, a oko 50-60 odsto njih potom dobije astmu.
– Alergije počinju pranjem dečje garderobe biopraškovima, kupanjem tečnim sapunima, koji su takođe deterdženti i mazanjem beba kremama pripremljenim od “specijalnih ulja” koja sadrže lipidne, to jest masne alergene. Pojedine dojilje mažu bradavice kremama koje sadrže suncokretovo ulje, a to je direktan način da deca postanu alergična na namirnice kao što su kikiriki, orah i badem.
Osim deterdženata, tečnih sapuna i različitih krema, po rečima profesora Nestorovića, za povećan broj mališana koji imaju neke alergije odgovorni su i omekšivači i izbeljivači rublja, osveživači prostorija, mnogobrojna sredstva za uništavanje insekata kao i dezodoransi i parfemi.
– Često korišćenje jakih hemijskih sredstava za čišćenje kupatila koja uništavaju većinu mikroorganizama više štete nego što koriste. Mnogo bolja su prirodna sredstva poput sode bikarbone, sirćeta i soli. Zato podržavam nekadašnju “higijensku hipotezu” koja je pokazala da previše higijene ne čini dobro, jer su neke infekcije, naročito bakterijske neophodne da bi se formirao imunitet.
Alergije, astmu i druga “savremena” oboljenja imaju deca koja se čuvaju pod “staklenim zvonom”, sve im se steriliše i pere, a voda prokuvava dok ne napune godinu. Osnovno pravilo dobrog imuniteta je da se mališani ne lišavaju kontakta sa prirodnim alergenima – kaže dr Nestorović.
* DETERDŽENTI sadrže mnogo hemikalija, a osim toga i boje i parfeme koji su jaki alergeni. Najčešće oboljenje kože izazvano ovim hemikalijama je hronični kumulativni iritativni kontaktni dermatitis. Javlja se posle neprekidnog korišćenja blagih iritanasa kao što su sapuni i šamponi koji sadrže supstance označene kao EDTA i BHT. Osip traje nedeljama, mesecima pa i godinama, a koža je crvena, mnogo svrbi, puca i suva je.
* U većini SAPUNA I ŠAMPONA, takođe ima opasnih supstanci. Metilizotiazolin se nalazi u takozvanim antibakterijskim sapunima i mnogobrojnim sredstvima za negu, kao i skoro svim poznatim šamponima iako je veoma štetan i truje nerve. Dokazano je da su deca čije su majke za vreme trudnoće koristile ove šampone kasnije imala neke poremećaje razvoja mozga. Parfimisane sapune birajte oprezno, jer je većina ovih mirisa veoma štetna. Obavezno pročitajte u deklaraciji da li sapun sadrži izopropil miristat (IPM) ili dipropilen glikol (DPG) koji su kancerogeni to jest supstance koje mogu da izazovu maligne tumore. Izbegavajte šampone sa lauril sulfatom (SLS) i lauter sulfatom (SLES), koji se nalaze i u većini regeneratora za kosu. SLS i SLES stvaraju obilnu penu, ali su vrlo toksični i kancerogeni. Skoro svi šamponi, čak i dečji, sadrže dioksane koji su poznati karcenogeni. Većina šampona sadrži i formaldehid koji iritira pluća i oči a dokazani je kancerogen. Bolje kupujte sapune sa prirodnim mirisima lavande, limuna, bosiljka – saveruje prof. Nestorović.
* OSVEŽIVAČI VAZDUHA sadrže formaldehid, a pojedini i dihlorobenzen koji je vrlo toksičan dok je aerosol koja se, takođe, nalazi u osveživačima, zapaljiv i truje moždane ćelije.
* IZBELJIVAČI sadrže hipohlorite koji oštećuju kožu i disajne organe.
* DEZODORANSKI I STIKOVI PROTIV ZNOJENJA (ANTIPERSPIRANTI) sadrže aluminijum. Veruje se da su oni direktni uzročnici raka dojke, jer više od 50 odsto ovih karcinoma nastaje ispod same pazušne jame, gde se nanosi dezodorans, a oko šest odsto su na drugom kraju dojke. Aluminijum zatvara izvodne kanale znojnih žlezda i sprečava znojenje, jer koža apsorbuje deo aluminijuma koji je veoma otrovan, kancerogen i uzrokuje oštećenja mozga.
* PREPARATI PROTIV MOLJACA sadrže dihlorobenzen ili naftalin. Obe supstance su toksične, mogu da izazovu glavobolju i da nadraže kožu, oči i pluća, a ako se dugo udišu, mogu da oštete jetru.
KUPUJTE OPREZNO
Da bi se u svakodnevnoj upotrebi izbegla sredstva koja sadrže štetne i opasne supstance profesor Nestorović savetuje da:
1. Na deklaraciji obavezno pročitate koje supstance sadrži preparat koji nameravate da koristite i izbegavajte one koji sadrže štetne i kancerogene hemikalije
2. Umesto sredstava protiv znojenja koristite prirodne dezodoranse bez aluminijuma
3. Najbolje je da koristite prirodne i glicerinske sapune, šampone i deterdžente bez parfema, enzima ili izbeljivača
4. Sredstva za higijenu i čišćenje nemojte da koristite ako im je istekao rok upotrebe
5. Ukoliko se alergijska reakcija ubrzo javi isperite mesto na kome je supstanca došla u dodir sa kožom, očima ili sluzokožom i potražite pomoć lekara
6. Ako je alergijska reakcija slabija i u početku izaziva samo svrab, pacijenti obično ne prepoznaju da je izazivaju hemikalije iz preparata za higijenu, pa nastavljaju da ih koriste. Tako nastaju promene na koži koje se teško leče čak i vrlo jakim lekovima.
KANCEROGENE SUPSTANCE
– Kada kupujete sredstva za higijenu izbegavajte preparate koji sadrže kancerogene supstance kao što su: EDTA, BHT, izopropil miristat (IPM), dipropilen glikol (DPG), lauril sulfat (SLS), lauter sulfat (SLES), dioksane, formaldehid, dihlorobenzen, aerosoli, hipohlorit, aluminijum i dihlorbenzen – upozorava profesor Nestorović.
OPASNI ANTIBIOTICI
– Pranje ruku je jedna od najvažnijih preventivnih mera za sprečavanje bakterijskih infekcija. Ali roditelji često preteraju pa decu odgajaju u gotovo sterilnim uslovima, što može da ugrozi razvoj njihovog imuniteta. Deca su sklonija virusnim infekcijama jer se na taj način gradi otpornost organizma. Zaboravlja se da su antibiotici alergeni i da prekomerna upotreba izaziva mnogobrojna oboljenja – upozorava naš sagovornik.
RECEPTI RECEPTI RECEPTI
MIRIŠLJAVI SAPUN
– glicerinski sapun
– etarsko ulje po izboru
Sapun iseckajte i stavite u vatrostalnu posudu koja je iznad šerpe u kojoj ključa voda. Sapun polako topite na pari i dodajte nakoliko kapi etarskog ulja. Otopljenu smesu razlijte u manje kalupe za kolače ili plastičnu ambalažu za bombonjere (za male sapune). Ohladite sapune na sobnoj temperaturi i izvadite iz kalupa.
REGENERATOR ZA KOSU
– pomorandža
– kašika meda
– 5 kapi etarskog ulja sandalovine
– malo vode
Iscedite pomorandžin sok, dodajte med, etarsko ulje, vodu i dobro promešajte. Smesu utrljajte u vlažnu kosu i posle pet minuta isperite.
TOALETNA VODICA
– 10 ml čistog apotekarskog alkohola
– 10 ml destilovane vode
– 25 kapi ulja lavande
– 25 kapi ulja pomorandže
– 10 kapi ulja nane
Dospite alkohol u vodu i nakapajte etarska ulja. Tečnost uspite u flašicu, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu. Pre upotrebe dobro promućkajte i stavite 1-2 kapi na vrat i sa unutrašnje strane korena šake.
KREMA ZA RUKE
– 4 kašike kukuruznog brašna
– 4 kašike glicerina
– 200-250 ml ružine vodice
– 4 kapi etarskog ulja ruže
Pomešajte kukuruzno brašno, glicerin i ružinu vodicu i kuvajte na pari dok se ne sjedini. Smesu ohladite, pa uz neprekidno mešanje dodajte etarsko ulje. Kremu čuvajte u staklenoj flašici i svakodnevno mažite ruke.
RUŽINA VODICA
– 2-3 šake očišćenih ružinih latica
– ½ kašike glicerina
– 200 – 300 ml provrele vode
Latice stavite u vatrostalnu posudu (nikako u metalnu) i prelijte vodom. Pritiskajte ih drvenom varjačom, pa dodajte još malo latica ako ima mesta. Potopljene neka stoje u vodi šest sati. U cediljku stavite čistu gazu, pa kroz nju procedite vodu dobro pritiskajući latice da i iz njih iscedite sav sok. U dobijenu tečnost umešajte glicerin i dobro promešajte. Ružina vodica se upotrebljava se kao miris, ali i za kolače.
MIRIŠLJAVI PUDER ZA STOPALA
– 50 g sode bikarbone
– 50 g gustina
– 50 g bele gline (kaolina)
– 8 kapi etarskog ulja bora
Pomešajte sve sastojke i čuvajte u zatvorenoj flašici za puder. Koristite ga po potrebi, naročito ako nosite patike i za vreme treninga, jer će stopala da održava suvim i da sprečava neprijatne mirise.
Izvor: biljeizdravlje.rs
Dr Nestorović: Šumska medicina
Istraživači sa Max Placka Instituta su u novom istraživanju pokazali kakve pozitivne efekte na mozak ima stanovanja u blizini šume. Oni su uporedjivali stanovnike urbanih delova grada sa onima , koji su stanovali na periferiji, blizu šume ili parka. Efekat je najviše bio izražen na integrativnom centru mozga za emocije, motivaciju i ponašanje.
Ovo ispitivanje slično je onom koje je sproveo Gregory Bratman, koji je zahtevao od ispitanika da šetaju 50 minuta kroz centar grada ili šumu, a potom ih je podvrgao različitim psihološkim testovima. U osoba koje su šetale kroz šumu, primećeno je značajno poboljšanje raspoloženja, ali i kongnitivnih sposobnosti.
Slične efekte je pokazala studija “Study Shows What Living In A ‘Greener’ Neighbourhood Can Do For Your Health,” . U njoj su istraživači sa University of New Brunswick u Kanadi sakupili podatke od 1,3 miliona stanovnika iz 30 velikih gradova. Studija je trajala od 2001-2012, a isptivano je koliko drveća ima u okolini, od velikih stabala do grmova. Zaključak studije je da što je bilo više zelenila u okolini, verovatnoća naprasne smrti je bila manja.
U Japanu je šumska medicina istraživana od 1992. U jednom istraživanju na 420 osoba iz 35 različitih šuma, osobe koje su provodile nekoliko dana u šumi su imale u poredjenju sa gradskim stanovnicima 12.4% manji nivo kortizola (kortizol je hormon stresa, što je viši nivo stresa je viši), a nivo parasimpatikusa (koji dominira u stanjima relaksacije) je bio viši za 55.0%. Krvni pritisak i srčana frekvenca su takodje bili niži u osoba koje žive u šumi. Aktivnost NK ćelija (ćelije imunog sistema koje ubijaju tumorske ćelije je bila 56% viša. I posle mesec dana je njihova aktivnost bila visoka (23% viša nego u stanovniak urbanih delova grada).
Stanovnici centralnih delova gradova imaju viši rizik od psihijatrijskih oboljenja, depresije i šizofrenije posebno, od stanovnika ruralnih oblasti. Ovo se objašnjava stalnom aktivacijom amigdale u stanovnika grada (ona je centar odgovara u slučaju agresije ili straha). Aerozagadjenje i buka su očigledni kandidati za aktivaciju amigdale (stanuje u Beoghradu. kada nisam u Obrenovcu) u centru. Slušanje muzike kada se otviori semafor je moguće samo preko slušalica.
Pomenuta studija sa Max Plack Instituta potvrdjuje koncept neurplastičnosti ((vidi moj post o tome, jer se mozak prilagodjava na okolinu. Simona Kuhn i saradnici su pratili 341 odraslu osobu, izmedju 61 i 82 godine života. U svih je učinjena funkcionalna magnetna rezonanca glave, sa posebnom pažnjim na amigdalu. Osobe koje su živele pored šume su imale najzdraviju amigdalu, a samim tim su se najbolje prilagodjavale stresu. Istraživači se ogradjuju, jer nije jasno da li đivot pored šume čini amigdalu zdravijom ili ljudi sa zdravom amigdalom odabiraju da žive pored šume.
Ne treba a ne pomenuti i efekat aromaterapije tokom šetnje kroz šumu. Brojne mirisi biljaka imaju pozitivan efekat na ljudski mozak (pisao sam već o aromaterapiji).
Dakle, opet su medicinska istraživanja potvrdila ono šđto svi znamo. Čovek je biće prirode, stvoren da se šeta kroz šumu i đivi pored vode. Život u urbanoj sredini daje veći komfor i uzima visok danak.
Pomenuću ponovo i pozitivan efekat šetanja bez obuće po zemlji. U istraživanju publikovanom uJournal of Environmental and Public Health pod naslovom “Earthing: Health Implications of Reconnecting the Human Body to the Earth’s Surface Electrons” pokazuju se pozitivan efekat uzemljavanja na brojne degenerativne bolesti.
Dakle, dok je lepo reme, brzo u šume i parkove.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Preparati majke prirode su svima dostupni
Nedavna studija iz 2016. na 40 odraslih osoba sa osteoartritisom kolena (zapaljenje zgloba kolena) je pokazala da obloge od ulja iz semena crnog lana (Nigella sativa) imaju bolji efekat na bol i zapaljenje od paracetamola i ibuprofena. Ova dva leka se rutinski koriste u lečenju ovog stanja decenijama, uprkos brojnim neželjenim efektima.
Paracetamol smanjuje aktivnost antioksidanasa, toksičan je za jetru, a duže uzimanje remeti sintezu neurotransmitera (dovodi do sindroma “emotivnog zombija” tj. afektivne ravnodušnosti)
Ibuprofen snižava testisteron, može povećati rizik od moždanog udara, a oba ometaju stvaranje sulfata polnih hormona (ovaj process je neophodan za diferencijaciju mozga u muški ili ženski). Takodje, paracematol povećava rizik od nastanka astme, dok ga seme crnog lana smanjuje antizapaljenskim delovanjem.
Zaključak pomenute studije je bio da “obloge sa Nigella sativa uljem imaju bolji efekat u smanjenju bolova u kolenima u osoba preko 65 godina, sa osteoartritisom”. Ulje crnog lana je nanošeno u količini od 1 ml tri puta dnevno na koleno, tokom osam nedelja. Utrljavanje je trajalo 5 minuta.
Seme crnog lana sadrži oko 30% p-kimena (nalazi se i u semenu crnog kima). Ova supstanca spada u monoterpene i ima brojna pozitivna dejstva. Slična su dejstva karvakrola iz timijana ili citronelola iz limuna, kao i pinena iz četinara. U časopisu Phytomedicine iz 2013 opisana su izvrsna antizapaljenska i analgetska svojstva ovog sastojka. Nedostatak je u kratkom vremena delovanja. Takodje, ukoliko se unose velike količine, može nastati trovanje (inhibicija funkcije mitohondrija, sa smanjenim stvaranjem energije).
Sve pomenute supstnce imaju jako antimikrobno delovanje. Opisano je delovanje na E.coli, stafilokok, salmonelu. P-kinen je sastojak i origano ulju, odgovoran za dobro dejstvo na bakterije (ali i gljivice). Obzirom na kratak život i potencijalnu toksičnost, lokalno dejstvo je idealno za oboljenja kao što je reumatski proces u pojedinim zglobovima. Odlično dejstvo uz minimalna neželjena dejstva daju mu jasnu prednost nad paracetamolom (koji ima slaba antizapaljenska dejstva, uz umerene efekte na bol).
Postavlja se logično pitanje, zašto faramaceutska industrija ne investira u ovakvu vrstu lečenja, a posebno u lečenje bolesti različitim vrstama hrane. Postoje dva razloga. Prvi je da je neophodno ulaganje u pronalaženje mehanizma dejstva (on je poznat samo za pojedine začinske biljke ili vrste namirnica, mada se spisak stalno povećava). Drugi je još značajniji, ovako dobijene materije se ne mogu zaštiti patentom.
“Preparati majke prirode su svima dostupni, na njih nije moguće staviti patent” Sayer Ji, osnivač Greenmedinfo sajta.
Naime, registracija jednog leka kod FDA (Američka agencija za lekove i hranu), košta do 11 miliona dolara. Da li ijedna farmaceutska kompanioja ima interes da ulaže ovoliki novac, ako nije sigurna da će moći da povrati ovaj novac kroz patentna prava. Naime, svaka druga farmaceutska kuća će iskoristiti proces registracije da I sama počne da prodaje pomenuti proizvod. Novac se može dobiti samo ako se originalni molekul izmeni hemijski na način da postaje molekul koji ima vlasnika (farmaceutsku kompaniju). Primeri su bromheksin (lek za iskašljavanje, koji je u stvari biljni alkaloid peganin kome je dodat brom) ili bisakodil (popularni lek za opstipaciju, koji je dobijen iz Belladone dodavanjem jedne grupe u lancu).
Medjutim, poslednjih godina kineske i indijske farmaceutske kompanije ulažu veliki novac u istraživanje biljnih lekova, sa zadivliujujućim rezultatima. Primer je pronalazak SBEL-1 sustance u ekstraktu tradicionalnih kineskih biljaka, koji ima odlične efekte u lečenju hepatitisa C (ozbiljne bolesti jetre). Sa malaksalim pronalažanjem novih lekova, biljni lekovi će postajati sve važniji. Poslednja istraživanja antibiotika u mleku kljunara ili sastojcima košnica pčela, ukazuju da dalji razvoj novih lekova (iz prirode, u kojoj ih ima u izobilju).
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Pesma koja smanjuje napetost
