Dr Nestorović: “Ovca” koristiti 100% mozga, inteligentni ljudi samo mali deo

7043

U filmu Lucy (inače odličnom) Morgan Freeman objašnjava na početku kako ljudi
koriste samo 10% mozga I da bi stekli supermoći kada bi mogli da koriste pun
kapacitet.
Zanimljivo je kako je ova notorna neistina uhvatila korene čak i u medicinskih
radnika. Istina je sasvim drugačija, mi koristimo mozak u punom kapacitetu
neprekidno, pa čak i kada spavamo najviši delovi kore mozga su aktivni.
Ideja je potekla od osnivača američke psihologije Williama Jamesa, koji je
smatrao da ljudi koriste mali deo svojih mentalnih potenijala i da bi IQ mogao da
se podigne stimulacijom na 250–300.
Američki pisac Lowell Thomas je izneo ovu ideju 1936 u knjizi “How to Win
Friends and Influence People” dodajući izmišljenui rečenicu:
“Profesor William James sa Harvarda je govorio da prosečan čovek korisi samo
10% svojih mentalnih sposobnosti”.
Od tada se ova pogrešna intepretacija neprekidno provlači u popularnoj
literature.
Neuronaučnik Barry Bernstein ukazuje da je ovaj mit potpuno pogrešan iz više
razloga.
Ukoliko bi stvarno 90% mozga bilo van funkzije, oštećenje ovih delova ne bi
imalo nikakve posledice. Mi znamo da čak i male povrede imaju velike posledice
na funkcionisanje mozga. Snimci mozga pokazuju da je on neprekidno aktivan,
mada se aktivnost pojedinih delova manja.
Znamo da se delovi organa koji se ne koriste eliminišu tokom evolucije. Delovi
koji ne funkcionišu bi zakržljali.Mozak bi bio mnogo manji ako bi koristio samo
10% svojih sposobnosti.
Nema nijednog dela mozga za koga nije do sada pokazana neka funkcija. Neki
delovi se koriste nedovoljno, kako sam pisao u postu o autističnim savantima, ali
nema nijednog dela koji se ne koristi uopšte.
U studiji iz 2008. neurolog Barry Gordon je pokazao da je praktično svaki deo
mozga u upotrebi tokom čitavog dana”.
U stvari je istina sasvim suprotna, mozak inteligentnih ljudi je umrežen na sasvim
drugi način od mozga prosečnih.

Studija novom metodom Array tomography je omogućila da vizuelizujemo veze
unutar mozga (to sam već opisao u postu o razlici izmedju muškog i ženskog
mozga).
Analiza konektivnosti izmedju različitih delova mozga u stotine ljudi je pokazala
da ljudi sa visokim stepenom povezanosti izmedju regiona mozga imaju dobre
verbalne sposobnosti, kvalitet pamćenja i kognitivnih sposobnosti i generalno su
uspešni u životu.
Osobe sa manjom konektivnošću su imali nižu inteligenciju, češću zloupotrebu
supstanci, napade besa.
Ovaj nalaz je posledica istraživanja u sklopu  Human Connectome Project u
SAD.
Konektomi su funkcionalne celine mozga, koje se povezuju izmedju sebe. Ima ih
oko 200, a veze izmedju njih su posledica procesa učenja, inteligencije,
verbalnih  sposobnosti, ali i edukacije, pa i prihoda.
Ispitivano je 461 osoba. Ova istraživanja su pokazala da u stvari ljudi visoke
inteliogencije koriste manje mozga, jer je on umrežen na bolji način.
Nalaz mozga Einsteina je dao slične podatke. Istraživanje grupe kinseskih
naučnika je pokzalo da što je mozak na višem stadijumu razvoja, troši manje
energije tj. radi racionalnije.
Dakle, ako koristite 100% mozga verovatno ste ovca, inteligentni ljudi koriste
mali deo svojih kapaciteta.
Važan nauk iz ovih studija je da stimulacija mozga poboljšava konektivnost,
poveđavajući efikasnost njegovog rada.

Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com

PODELI