Da pojasnimo, radi se o izboru za „najerotičniju pesmu svih vremena“ koji je svojevremeno pokrenut na nekoliko velikih foruma na internetu. sa nedostižnom razlikom je pobedio duet Džejn Birkin i Serž Genzbur sa svojom „Je t’aime…moi non plus“ („Volim te, ni ja tebe“).  https://www.youtube.com/watch?v=k3Fa4lOQfbA

Zapravo, Genzbur je pesmu napisao 1968. za duet sa Brižit Bardo s kojom je bio u kratkoj ljubavnoj vezi. Međutim, provokativni tekst nije bio podesan jer je Bardo po okončanju romanse planirala venčanje sa nemačkim biznismenom Ginterom Saksom. Ta verzija je ostala „u bunkeru“, a prvi put je emitovana tek 1986. godine. Sredinom 80-ih popularnost fatalne B. B. počinje da jenjava, pa se došlo na ideju da bi joj nekadašnja „provokacija“ mogla biti od koristi. Izgleda da je bilo potrebno mnogo više od hit-pesme da bi se oživela karijera nekadašnje popularne glumice, seks-simbola, „lepše polovine“ čuvenih šarmera onog vremena (Rože Vadim, Žan-Luj Trentinjan, Žilber Beko,…).

Dok u Parizu tokom maja 1968. traju studentske demonstracije, Genzbur odlazi u London na kasting za film „Slogan“ gde upoznaje mladu glumicu Džejn Birkin. Snimanje počinje u Parizu i oboje glumaca su ponovo na „setu“, gde Serž ne prestaje da ismeva Birkinovu zbog skromnog znanja francuskog. Taman kada izgleda da tenzije dostižu kulminaciju, dvoje „zavađenih“ zatiču kako jedu iz istog tanjira i tako počinje dvanaestogodišnja strasna ljubavna priča. U februaru 1969. izlazi album sa definitivnom verzijom pesme „Je t’aime…moi non plus“, ali i klasicima poput „69 annee erotique“, „Jane B“, „Orang-outang“, „L’anamour“.

Sledeće godine, Džejn i Serž borave u SFRJ gde su snimali dva filma. Tokom rada na „Le Traitre“ (poznat kao „19 devojaka i mornar“, režija Milan Kosovac), Genzbur posle svađe sa rediteljem pali cigaretu papirnom novčanicom (najveća u dinarskim apoenima). Nakon intervencije policije, incident se razrešio a Serž se prvim avionom vratio kući. Nevolje i propuštene šanse na filmu nadoknađuju uspesi na ličnom planu. U Londonu je 21. jula 1971. rođena ćerka Šarlota, a nekoliko meseci pre Serž objavljuje svoje životno delo – album „Histoire de Melody Nelson“. Poznato je da mu je „Lolita“ Vladimira Nabokova bila večita inspiracija, a opsednutost pričom o „devojčici-ženi“, strasti, seksepilu Genzbur je pronašao u svojoj Džejn.

Iako su postojala podeljena mišljenja o glumačkim kvalitetima Birkinove, niko nije mogao da joj ospori da je fascinirala mnoge reditelje i ostavila zapažen utisak u bar tri kultna filma – u Antonionijevom „Uvećanju“ („Blow up“, 1966), čuvenoj ekranizaciji romana „Smrt na Nilu“ (1978), i kao Karolin u „Tata Nostalgija“ (1990) Bertrana Tavernijea. Otkako je sa sedamnaest godina debitovala na pozornici londonskog Haymarket Teatra, Birkinova je svoju karijeru gradila kroz dva paralelna zanimanja (pevanje i gluma) i u dve paralelne domovine (Engleska i Francuska). Igrala je sa Bet Dejvis, Piterom Justinovom, Dejvidom Nivenom, Džejmsom Mejsonom, Dirkom Bogartom, dakle, sasvim dovoljno da se razuvere oni koji su sumnjali u njen talenat.

Serž se 1928. rodio u Parizu, a roditelji su mu bili ruski Jevreji koji su pred naletom boljševika emigrirali u Francusku. Studirao je umetnost (okrenuo se slikarstvu), a jedno vreme je u kabareu svirao klavir. Pevanje je prepustio boljima od sebe, i posvetio se kompozitorskom i producentskom poslu. Prvenac „Du chant a la une“ objavljuje 1958. godine, a tokom 60-ih izdaje nekoliko albuma i sarađuje sa Žilijet Greko, Petjulom Klark, Valeri Lagranž, Frans Gal, Dajan Vorvik. Prekretnica nastupa 1969. kada objavljuje „Je t’aime…moi non plus“, a erotski tekst i senzualni glas Birkinove izazivaju pravi skandal (prvi se oglasio Vatikan). Singl sa istoimenom pesmom je prodat u četiri miliona primeraka, iako je na snazi bila zabrana njenog emitovanja na radio programima Italije, Poljske, Portugalije, Španije, Velike Britanije.

Ljubavnik najlepših žena svog vremena, kompozitor (autor preko 600 pesama), filmska zvezda, reditelj, otac, skandal majstor (pored ostalog, napravio je i rege verziju Marseljeze), preminuo je 1991. godine od srčanog udara. Umetnik koji je još za života postao jedno od najvećih imena francuske popularne muzike, platio je danak alkoholu, cigaretama (uvek je nosio nekoliko kutija „žitana“) i višedecenijskom raskalašnom životu. Povodom smrti Genzbura oglasili su se Katrin Denev, Iv Sen Loran, Klaudija Kardinale, Žak Širak, Brižit Bardo, a tadašnji predsednik Fransoa Miteran napisao je za Serža: „Bio je naš Apoliner“.

Izvor: danas.rs

Da li se još ko seća njenog veličanstva – Slamarice. Vekovima ona je služila kao podloga za spavanje. Pomalo podseća na dušek,ali za razliku od njega ispunjena je slamom. Vekovima koristila ga je sirotinja.

Pravila se od grubog tkanog platna pravljenog od konoplje. Veličina po dužini i širini je bila malo veća nego krevet. Kroz otvore gurala se slama i tako ispunjavala.

Domaćice su ujutro gurale ruku i mešale slamu pokušavajući da je rastresu. Naime, noću bi tu nastalo ulegnuće ti otvori su služili da se svako jutro provuku ruke i rastrese slama koja se nalazila u njoj.

Slama za slamaricu se spremala na poseban način. Slama se istrese, uvek po lepom i sunčanom danu, na jednu gomilu. Onda se poprska vodom i sa grabljama razvuče ne bi li se na suncu osušila i ozračila. I to tako nekoliko puta tokom dana. Grabljama se slama dobro rastrese i iz nje izbaci ono što ne valja. Najviše prašina.

Onda se u platno – slamaricu ugura ta slama i stavi u krevet.

E, to je poseban miris, kako na suncu osušene slame tako i toga platna.

Da li ste čuli za terapiju slamom?

Verovatno ste do sada imali priliku čuti za terapije smirujućim zvucima gonga ili kiše, no čini se da u svetu wellness-a ne fali noviteta. Naime, nedavno je osmišljen tretman namenjen unapređenju zdravstvenog stanja, ali i da pruži osećaj mira za kojim moderan čovek sve više čezne.

Terapija slamom je najnoviji ritual koji se primenjuje u svetski afirmisanim wellness centrima, a koji itekako dobro utiče na naše zdravlje.

O čemu se zapravo radi?

Reč je o modrernoj primjeni drevne tradicije, stare više od 200 godina, a koju je primijenjivalo stanovništvo. Naime, ljudi koji su praktikovali spavanje na slami, tvrde kako su uočili razne benefite: njihovo telo je bilo oslobođeno od bolova koje su osećali, a njihov nivo energije je bio znatno uvećan nakon noći provedene na dušeku od slame.

Prije nego što se zapitate gdje možete pronaći slamu na kojoj možete isprobati vaš san ili razmišljate o potrazi za farmom koja će vas ugostiti – odmah ćemo vas razuveriti i reći da to nije potrebno.

Da li ste znali da sve više domaćih spa centara nudi usluge inspirisane upravo ovim ritualom? Tretmani su prilagođeni savremenim potrebama ljudi, a uključuju fermentisanu alpsku slamu u kombinaciji sa lekovitim biljem poput arnike i majčine dušice, a koje obiluju esencijalnim uljima.

Kao glavni benefiti navode se jačanje imunog sistema, oslobađanje bola u mišićima i podsticanje cirkulacije.

Da li biste probali ovu neobičnu terapiju?

Dr Branimir Nestorović je otvorio dušu u emisiji “Govornica” RTV Marš, gde je pričao o svom privatnom životu. Govorio je o porodici, bogatstvu i siromaštvu…

Majka je imala urođenu srčanu manu, od toga je umrla

– Moja majka je imala urođenu srčanu manu, od koje je kasnije i umrla… Kada je rodila mog starijeg brata, sledeći put su joj rekli da ne može u Obrenovcu da se porodi… I onda sam se ja rodio u Beogradu u Višegradskoj.

Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.

I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.

Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu. On je bio veliki partijac.

Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasla porodicu.

Posle rata smo postali siromašni

Porodica je posle rata postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kupio moj deda za rezervnu varijantu.

Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija a otac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi – Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.

Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla – Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla – Dosta. I nije više htela da jede… Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.

Otac mi je umro u strašnim mukama, od tada se borim, najviše zbog žena koje ista stvar jako uništava

– Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je u velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo… Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila strastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila – rekao je dr Nestorović.

–  Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.

I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca.

Snalazili smo se, pozajmljivali…

Nisam imao kaput, morao sam da izmislim izgovor zašto dolazim u sakou na fakultet po ciča zimi

Meni je to tada to izgledalo kao smak sveta ali sada kad gledam, i to je imalo neku pozitivnu stranu. Nisam imao kaput pa sam samo u sakou po zimi dolazio na fakultet. E kako je na Medicinskom fakultetu bilo studenata sa parama oni mi kažu:

– Pa gde ti je sako?

– Ma, pravi šmekeri idu samo u skaou, odgovorim im tada.

Onda shvatite da možete da se oslonite samo na sebe i par najodanijih prijatelja. Bila je to prilično dobra lekcija u mom životu.

Radio sam dve tri godine kao građevinski radnik. Radio sam uglavnom na mešalici. Najbolji posao je bio kada smo se ja i moj kum ubacili jedne godine da pomažemo u kampanji prskanja gubara. Mi smo razmućivali one otrove. Bila je jako dobra plata.

Mislim da sam tad upoznao Srbiju i kako žive obični ljudi. Srbi su solidaran narod ali nas otuđuju – završio je…

Za izumiteljski dar koji je posedovao, Nikola Tesla se u knjizi „Moji izumi“ zahvalio majci. U svom poslednjem pismu majci napisao je: „Voleo bih da sam sada pored tebe majko, da ti donesem čašu vode. Sve ove godine koje sam proveo služeći ljudskoj vrsti nisu mi donele ništa drugo sem uvrede i poniženja“.

Georgina Đuka Tesla, majka velikog naučnika, imala je, govorio je njen sin, toliko spretne ruke da je ono što očima vidi, rukama mogla da stvori. Bila je čuvena u celoj okolini zbog svojih ručnih radova. Iako nije znala da čita zanimala se za poeziju i znala je napamet mnoge srpske narodne pesme i mnoge odlomke iz Njegoševog Gorskog vijenca.

Govorilo se da je prava Samarićanka, jer je uvek imala potrebu da pomaže bolesnim i nemoćnim. Morala je preuzeti brigu o staranju šestoro braće i sestara, jer joj je mati umrla vrlo rano. Kada je imala 16 godina, državom je harala nepoznata bolest, a ona je sama brinula o bolesnoj petočlanoj porodici u susedstvu.

Postala je supruga sveštenika Milutina Tesle, sa kojim je u Smiljanu dobila dva sina i tri ćerke. Ona je uspela da ubedi supruga da je za njihovo dete bolje da studira tehniku, umesto Bogoslovije, prenosi na svojoj Fejsbuk stranici „Radioaktivni komarac“.

Majka jednog deteta koje je zahvaljujući dr Nestoroviću izlečeno, na Facebooku je objavila svoju ispovest:

 “Nemam reči kojima bih zahvalila našem dragom profesoru Banetu. Dete mi je rođeno sa dijagnozom laringomalacia gravis (koja je dodatno izazvana oživljavanjem bebe, jer su nas dva dana mučili i nisu uradili odmah carski rez – da bi bio hitan, da nije mogao da bude hitniji, obe su nas gubili). Beba u petom danu pocinje zvučno da diše, uz svakodnevno pojačavanje. U porodilištu su nas zadržali 16 dana, kako bi “zataškali” i “umirili me”, šalju nas kući sa otežanim, zvučnim disanjem. Beba povraća svaki obrok, da bi u 40-om danu hitnobila poslata na tercijalnu kliniku, tada je to bio Institut za majku i dete”, započela je ona, pa dodala:

“Rade bebi u 43. danu života bronhoskopiju, mere saturaciju, dodaju mleku energetski Fantomalt i šalju nas kući. Beba povraća svaki ili svaki drugi obrok, a pritom glasno disanje odzvanja čitavom kućom. U svakom trenutku je bila u riziku da joj se vrati sadržaj i uguši se, tako da sna nije bilo. Napredovala je jako slabo. Sa 5 meseci uspemo da dođemo do profesora Nestorovića koji biva šokiran jer su izložili bebu od 40 dana bronhoskopiji, snimak laringsa nisu uradili, antirefluksno mleko nisu preporučili, koje postoji i koje je gusće, ne bi ga tako lako povratila, potpuno sulude stvari su radili”, napisala je ona.

“Profesor mi je u roku od 5 minuta dao savete i smernice, dok su me vodali svuda, neinformisani… tada je beba imala 5 meseci i 5 kg. Glavicu nije mogla da drži. Potpuno hipotonična. Od trenutka kada sam krenula sa profesorovim savetima,beba dobija 1kg mesečno, povrati ponekad, kada smo otišli na kontrolu profesor je bio zadovoljan, kako je dobijala na težini, snazi, jako čujno disanje se smanjivalo, postala je jaka i čvrsta beba. Sa 12 meseci imala je čak 13 kg. Ostao je problem sa isprobavanjem novih ukusa, ali to je posledica svega što se desavalo”.

Srećna i zahvalna mama napisala je da devojčica danas ima osam godina i odrasla je u zdravo dete.

“Moje dete danas ima 8 godina. Krupna, vedra, draga devojcica. Ne postoje reči niti način da zahvalim dragom profesoru Nestoroviću, osim da mu poželim samo sreću i zdravlje, jer je on to upravo podario i mom detetu i meni, kao majci, koja je gubila nadu da će se dete razviti kako bi trebalo.Takvu veličinu od čoveka srela nisam, sa toliko širokim znanjem, umećem sa ljudima, procenom istih….HVALA VAM, PROFESORE, DO NEBA. SPASILI STE ČITAVU NAŠU PORODICU. BOG NEKA VAS ČUVA. Ovo je danas moje zlato…”,- napisala je Ljiljana Barjaktarević na Facebooku i objavila fotografiju svoje ćerke.