Čujte najerotičniju pesmu svih vremena uz koju su mnogi začeti
Da pojasnimo, radi se o izboru za „najerotičniju pesmu svih vremena“ koji je svojevremeno pokrenut na nekoliko velikih foruma na internetu. sa nedostižnom razlikom je pobedio duet Džejn Birkin i Serž Genzbur sa svojom „Je t’aime…moi non plus“ („Volim te, ni ja tebe“). https://www.youtube.com/watch?v=k3Fa4lOQfbA
Zapravo, Genzbur je pesmu napisao 1968. za duet sa Brižit Bardo s kojom je bio u kratkoj ljubavnoj vezi. Međutim, provokativni tekst nije bio podesan jer je Bardo po okončanju romanse planirala venčanje sa nemačkim biznismenom Ginterom Saksom. Ta verzija je ostala „u bunkeru“, a prvi put je emitovana tek 1986. godine. Sredinom 80-ih popularnost fatalne B. B. počinje da jenjava, pa se došlo na ideju da bi joj nekadašnja „provokacija“ mogla biti od koristi. Izgleda da je bilo potrebno mnogo više od hit-pesme da bi se oživela karijera nekadašnje popularne glumice, seks-simbola, „lepše polovine“ čuvenih šarmera onog vremena (Rože Vadim, Žan-Luj Trentinjan, Žilber Beko,…).
Dok u Parizu tokom maja 1968. traju studentske demonstracije, Genzbur odlazi u London na kasting za film „Slogan“ gde upoznaje mladu glumicu Džejn Birkin. Snimanje počinje u Parizu i oboje glumaca su ponovo na „setu“, gde Serž ne prestaje da ismeva Birkinovu zbog skromnog znanja francuskog. Taman kada izgleda da tenzije dostižu kulminaciju, dvoje „zavađenih“ zatiču kako jedu iz istog tanjira i tako počinje dvanaestogodišnja strasna ljubavna priča. U februaru 1969. izlazi album sa definitivnom verzijom pesme „Je t’aime…moi non plus“, ali i klasicima poput „69 annee erotique“, „Jane B“, „Orang-outang“, „L’anamour“.
Sledeće godine, Džejn i Serž borave u SFRJ gde su snimali dva filma. Tokom rada na „Le Traitre“ (poznat kao „19 devojaka i mornar“, režija Milan Kosovac), Genzbur posle svađe sa rediteljem pali cigaretu papirnom novčanicom (najveća u dinarskim apoenima). Nakon intervencije policije, incident se razrešio a Serž se prvim avionom vratio kući. Nevolje i propuštene šanse na filmu nadoknađuju uspesi na ličnom planu. U Londonu je 21. jula 1971. rođena ćerka Šarlota, a nekoliko meseci pre Serž objavljuje svoje životno delo – album „Histoire de Melody Nelson“. Poznato je da mu je „Lolita“ Vladimira Nabokova bila večita inspiracija, a opsednutost pričom o „devojčici-ženi“, strasti, seksepilu Genzbur je pronašao u svojoj Džejn.
Iako su postojala podeljena mišljenja o glumačkim kvalitetima Birkinove, niko nije mogao da joj ospori da je fascinirala mnoge reditelje i ostavila zapažen utisak u bar tri kultna filma – u Antonionijevom „Uvećanju“ („Blow up“, 1966), čuvenoj ekranizaciji romana „Smrt na Nilu“ (1978), i kao Karolin u „Tata Nostalgija“ (1990) Bertrana Tavernijea. Otkako je sa sedamnaest godina debitovala na pozornici londonskog Haymarket Teatra, Birkinova je svoju karijeru gradila kroz dva paralelna zanimanja (pevanje i gluma) i u dve paralelne domovine (Engleska i Francuska). Igrala je sa Bet Dejvis, Piterom Justinovom, Dejvidom Nivenom, Džejmsom Mejsonom, Dirkom Bogartom, dakle, sasvim dovoljno da se razuvere oni koji su sumnjali u njen talenat.
Serž se 1928. rodio u Parizu, a roditelji su mu bili ruski Jevreji koji su pred naletom boljševika emigrirali u Francusku. Studirao je umetnost (okrenuo se slikarstvu), a jedno vreme je u kabareu svirao klavir. Pevanje je prepustio boljima od sebe, i posvetio se kompozitorskom i producentskom poslu. Prvenac „Du chant a la une“ objavljuje 1958. godine, a tokom 60-ih izdaje nekoliko albuma i sarađuje sa Žilijet Greko, Petjulom Klark, Valeri Lagranž, Frans Gal, Dajan Vorvik. Prekretnica nastupa 1969. kada objavljuje „Je t’aime…moi non plus“, a erotski tekst i senzualni glas Birkinove izazivaju pravi skandal (prvi se oglasio Vatikan). Singl sa istoimenom pesmom je prodat u četiri miliona primeraka, iako je na snazi bila zabrana njenog emitovanja na radio programima Italije, Poljske, Portugalije, Španije, Velike Britanije.
Ljubavnik najlepših žena svog vremena, kompozitor (autor preko 600 pesama), filmska zvezda, reditelj, otac, skandal majstor (pored ostalog, napravio je i rege verziju Marseljeze), preminuo je 1991. godine od srčanog udara. Umetnik koji je još za života postao jedno od najvećih imena francuske popularne muzike, platio je danak alkoholu, cigaretama (uvek je nosio nekoliko kutija „žitana“) i višedecenijskom raskalašnom životu. Povodom smrti Genzbura oglasili su se Katrin Denev, Iv Sen Loran, Klaudija Kardinale, Žak Širak, Brižit Bardo, a tadašnji predsednik Fransoa Miteran napisao je za Serža: „Bio je naš Apoliner“.
Izvor: danas.rs
