SEĆANJA – Bora Todorović je morao da krade kako bi prehranio porodicu
Legendarni glumac Bora Todorović rođen je 5. novembra 1929. a napustio nas je 7. jula 2014. godine.
Bez obzira na to da li ga volite kao Jakovljevića u “Balkanskom špijunu”, Pika u “Balkan Ekspresu” ili Đenku u “Maratoncima”, sve njegove replike se i dalje sa istim žarom citiraju.
Mnogi su ga upamtili i kao brata Mire Stupice i oca Srđana Žike Todorovića.
Međutim malo ko zna ovu priču iz njegovog života.
Za vreme okupacije Beograda, iako je imao svega jedanaest godina, slavni glumac je morao da krade kako bi prehranio porodicu.
Brat i sestra Bora Todorović i Mira Stupica za vreme okupacije živeli su u Beogradu.
Češće gladni nego siti, snalazili su se na razne načine kako bi preživeli.
Ubrzana škola odrastanja ostavila je vidljive posledice na licima i dušama naših glumačkih legendi.
“Mamu su otpustili. Kuća je bila uništena od bombardovanja, kroz rupe ulazili su hladnoća i sneg”, priseća se Mira Stupica u svojim memoarima “Šaka soli”.
“Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani.
Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umazanog i išamaranog. Bora je postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom imao glavu u torbi. Jednom su ga uhvatili Nemci s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu. Poređali su ih uza zid, repetirali šmajsere i na komandu “Pali” svakog nogom šutnuli po guzici.”
Bora Todorović je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru.
Mama, hvala ti što si sa mnom. Molim te, ostani što duže…
“Dovela sam mamu da živi kod mene, zauvijek. Ništa nisam unaprijed planirala, samo sam jednog dana riješila i dovela je, s jednim koferom. U koferu su bile tople hulahopke, papuče na kojima je izvezeno: “Najbolja baka na svijetu!” (poklon od moje djece), topla kućna haljina, spavaćica i, iz nekog razloga, jastučnica. Mama se sama spakovala.
Već tri nedjelje živi kod mene ta stara djevojčica, kojoj kao da su opet četiri godine. Sićušna, sa snježno bijelom punđom, u hulakopkama malo zarozanim oko članaka, šetka po stanu, tapka u svojim toplim papučama.
Pažljivo zastane na pragu sobe, pa visoko podigne nogu i pređe neku nevidljivu prepreku. Smješka se psu u hodniku. Čuje nevidljive ljude i svakodnevno mi priča novosti o njima. Stidljiva je i puno spava. Gricka čokoladicu koju joj uvijek ostavim u sobi i pijucka čaj. Drži šalice objema rukama jer joj ruke drhte. Strašno se plaši da izgubi burmu, da joj ne spadne s tankog prsta, pa stalno provjerala je li na mjestu.
Najednom vidim koliko je stara i bespomoćna. Samo se prepustila, predala i prestala da bude odrasla. Sasvim mi je povjerila svoj život, do najmanje sitnice. Najsretnija je kad sam kod kuće. Kad dođem, ona odahne s toliko olakšanja, da se trudim da dugo nije sama.
I opet svaki dan kuham juhu za ručak, kao djeci u detinjstvu, i opet se na stolu pojavila tacna s kolačima.
Što osjećam? U početku je to bio užas. Bila je tako nezavisna, tri godine poslije očeve smrti željela je da živi sama. Razumijela sam je – prvi put u životu, u osamdesetoj godini, moja mama je radila ono što je sama željela. A onda je taj prokleti virus slomio moju mamu. Dva mjeseca bolesti su učinila svoje i njena psiha je popustila.
Sada osjećam poštovanje prema tom krhkom, dragom biću. Osjećam samo ljubav i nježnost. Dobro razumijem kuda to vodi, ali iskreno želim da na tom putu bude sretna – uz voljenu kći, u toplini i udobnosti mog doma. Uz domaće pite i kolače. Ostale stvari joj ionako više nisu važne.
Sada kod kuće imam kćer od osamdeset tri godine i sretna sam što mi je Bog dao priliku da je usrećim na zalasku, a moj budući život smirenim, bez kajanja.
Mama, hvala ti što si sa mnom. Molim te, ostani što duže…”
Mila Miler
Svi su savetovali slepom detetu da bude oprezan, ali ono nije odustajalo – „Da je Bog umetnik, njegov glas bi morao da zvuči kao Andrea Bočeli“
U septembru 1958. trudnica je hitno prebačena u bolnicu sa napadom apendicitisa. Lekari su je upozorili da može doći do ozbiljnog oštećenja fetusa posle operacije i savetovali su joj da nastavi sa abortusom, ali je ona kategorično odbila.
Dete je rođeno sa glaukomom i samo iz desnog oka videlo je zamućene oblike i boje, ali je, uprkos tome, normalno odrastalo na imanju svojih roditelja koji su pravili alat i prodavali vino.
Sa 7 godina naučio je flautu, trubu, saksofon, gitaru, trombon i bubnjeve. Sama klasična muzika je, po rečima njegove majke, smirivala ovaj nemirni duh.
Jednog dana mu je dadilja dala ploču italijanskog tenora Franka Korelija. Bočeli ga je voleo. Sa 7 godina mogao je da razlikuje glasove najpoznatijih pevača tog vremena i pokušavao je da ih imitira.
Sa 12 godina na fudbalskoj utakmici igrao je kao golman i lopta ga je silovito udarila u lice. Došlo je do krvarenja u desnom oku i potpuno je oslepeo.
Svi su savetovali slepom detetu da bude oprezan, ali ono nije odustajalo. Nije stao, imao ambicije i jurio svoje snove.
„Kad sam odrastao, svi su mi govorili ‘ne radi to da je opasno’, ali nije me bilo briga. Ako tako razmišljamo, sve je opasno“.
Čak je učestvovao i na konjskim trkama.
Studirao je pravo, ali je koračao avenijom slave kao tenor i tekstopisac. Otkrio ga je Pavaroti
Godine 1998. ušao je na listu 50 najlepših ljudi magazina People, kao i u Ginisovu knjigu kada je uspeo da se sa klasičnim albumom Sacred Arias nađe u isto vreme na prva tri mesta američke liste klasičnih albuma.
Italijanska republika ga je odlikovala Ordenom za zasluge, a 2. marta 2010. odlikovan je zvezdom na Bulevaru slavnih u Holivudu za doprinos pozorištu uživo.
Selin Dion je jednom rekla za njega: „da je Bog umetnik, njegov glas bi morao da zvuči kao Andrea Bočeli“
Nije srpski imati ljubavnicu, to je među nas došlo s turcima – “Ako si je već odabrao, budi joj dobar! Samim tim što je žena, nije joj lako!”
Saznajte kako su se srpski junaci ophodili prema ženama koje vole:
Nije srpski imati ljubavnicu, to je među nas došlo s turcima, srpski je ne stideti se voleti samo jednu ženu, kao car Dušan.
Nije srpski ni razvoditi se, to nam je stiglo s Mlečanima, srpski je boriti se.
Banović Strahinja nije dobio ulicu u Beogradu kao turski glavosječa već kao prvi Srbin koji je oprostio prevaru. Ljubav u njegovom srcu je pobedila ne samo bes i razočarenje nego i okolinu i njihovu stigmu.
Nije srpski ni tući ženu, to je u ove krajeve došlo sa seldžucima, srpski je kad ženu voliš kao Boga, i posvetiš joj fresku.
Neki maharadža u Indiji podigao je Tadž Mahal na grobu “omiljene žene”… a srpski vlastelini su jedinim ženama posvećivali cele gradove (Beograd, Smederevo, Ser…).
Nije srpski škrtariti prema ženi, to smo usvojili od Jevreja i Cincara, pre toga Srbi su znali za puteve jorgovana i ruža.
Na kraju, kad se podvuče crta, ljubav od vas traži da budete hrabri, jer ljubav ne trpi kukavičluk, on sitničari i guši. Kako reče otac Jovan lovnički: “Ako si je već odabrao, budi joj dobar! Samim tim što je žena, nije joj lako!”
Zašto su glupost i mržnja tako moćne – Suprotno od života nije smrt, već ravnodušnost!?
“Ostala je i beleška u Plavoj svesci, zapisana kasnog leta jedne zlokobne godine, neposredno pre početka Velikog obračuna: Večnost neće ništa sačuvati sem ljubavi, zato što je ona nalik na nju. U mislima tragam za jednim primerom koji će potvrditi reči stare dame i učiniti ih istinitim i večnim. Nailazim samo na pustoš i ništavilo. Koliko li je ljubavi unakaženo, slomljeno, ugušeno, razoreno, za sva vremena zatrto, ne samo u zastrašujućem Velikom obračunu, već i u našim nedavnim malim ratovima i sitnim obračunima, podmuklim i prljavim? Gde su sada naša topla osećanja, zaklinjanja na vernost, gde su nade u dugovečnu sreću, gde je vera u ljubav koja je dar od Boga?“
Književnik Đorđe Lebović je Osnovnu školu pohađao u Somboru (njegova slika iz tog perioda) i Zagrebu, a sa petnaest godina sa članovima svoje porodice transportovan je u koncentracioni logor Aušvic.
U logorima Aušvic, Saksenhauzen i Mauthauzen proveo je skoro dve godine, do završetka Drugog svetskog rata, i preživeo zahvaljujući, između ostalog, poznavanju nemačkog i mađarskog jezika. Po povratku iz logora, Lebović je saznao da je izgubio celu porodicu i ostao bez 40 članova šire i uže familije.
Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, odlučio je da napusti zemlju i sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000., i 55 godina nakon rata smogao snage i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman Semper Idem, koji je ostao nedovršen. Semper Idem znači uvek isto.
– Šta znače reči ispisane iznad portala?, upitah baku.
– Znače UVEK ISTO.
– Šta je uvek isto?, pitam dalje.
– Zlo je uvek isto, kaže baka, prekrstivši se.
Knjiga se smatra prvim (ne i jedinim) domaćim književnim remek-delom 21. veka.
“Zašto su glupost i mržnja tako moćne? Ljudi se obično dele na dobre i zle. Istina je možda mnogo gora. Mnogo je više ljudi koji nisu ni dobri ni zli. Nisu uopšte ljudi. Nisu ni životinje. Oni su možda nešto treće. Planktoni, možda? Zvezde na nebu, što nas gledaju, vide nas kao te sićušne životinjice i čude nam se… Da li je ravnodušnost strah ili običan ljudski sebičluk? Možda nemoć ili neznanje da se živi drukčije, bolje? „Suprotno od života nije smrt, već ravnodušnost.“
Monah Arsenije Jovanović u Ostrogu snimio đavola koji vrišti dok ga isteruju iz jedne žene! (VIDEO)
Monah SPC Arsenije Jovanović pustio je vernicima koji su se okupili u Ostrogu snimak na kom se mogu čuti vrisci žene tokom isterivanja đavola. U njemu on tvrdi da to nije njen vrisak, nego vrisak đavola koji gori zbog čitanja jevanđelja.
Audio snimak koji je sveštenik pustio u Ostrogu šokirao je vernike, a vest o ovom događaju preneo je i britanski „Dejli Mejl“. Na snimku se osim vrisaka čuje i kako žena laje kao pas dok on kraj nje čita molitve.
– Ovako vrišti ljudski rod! Ali u isto vreme ovo je jedan predivan vrisak, jer ovo ne vrišti ona, ovo su vrisci đavola koji je u njoj, jer on gori od jevanđelja – kaže Jovanović.
Ovim snimkom je, kako je preneo Dejli Mejl, hteo da istakne da su u srpskoj pravoslavnoj crkvi isterivanje đavola ne vrši tako često.
Sveštenika Slađana Mijaljevića ne iznenađuje to što nema dovoljno sveštenika koji mogu isterati đavola, jer je to težak posao.
– Egzorcizam može trajati i do sat vremena i moraju da ga izvode stariji sveštenici u manastririma koji su daleko od gradova, gde može biti izveden u potpunoj čistoći.
Duhovna osoba, koja izvodi egzorcizam, mora biti veoma snažna. Većina sveštenika ne želi da to preuzme na sebe, iako ljudi traže pomoć – rekao je Mijaljević.
Istakao je i da će oni nad kojima se vrši isterivanje đavola biti nasilni, da će vrištati, pa čak početi i da pričaju na stranim jezicima.
– Nakon izlaska đavola iz osobe, ona se ničega ne seća. Jedan čovek koji je bio u posedu đavola 12 godina mogao je da se seti samo pet meseci iz tog perioda nakon što je đavo isteran iz njega – rekao je Mijaljević za Dejli Mejl.
Pogledajte snimak koji je nastao tokom Jovanovićevog govora u Ostrogu na https://www.youtube.com/watch?v=wvbHJEBd5Bs&t=75s
Izvor: vjesti.me
MIROĐIJA – Posadite LEK u bašti ili saksiji – Ona je spas od ovih bolesti (RECEPTI)
Mirodjija ili kopar je zacinska jednogodisnja biljka. Mladi listovi ove biljke najviše arome imaju kada su potpuno sveži, ali ih možete i zamrznuti kako bi vam uvek bili dostupni. Mirođija ima intenzivan i slatkast miris, a ukus je pomalo gorak, bez imalo ljutine.
List mirođije bogat je vitaminima A, C i D, a biljka sadrži i kalcijum, gvožđe, bakar, kalijum, magnezijum, cink, folat, mangan i dijetetska vlakna. Konzumiranje mirođije ne samo da štiti ćelije od slobodnih radikala, već može da bude od koristi i za očuvanje zdravlja očiju, za lepši izgled kože, jačanje imunog sistema, ublažavanje respiratornih infekcija…
Vrlo je jednostavna za gajenje ne samo u bašti već i u saksiji u kućnim uslovima, a i vrhunski je lek.
Izbor mesta za setvu
Mirođija proizvodi veliki koren koji može da pretrpi oštećenje tokom presađivanja, a obično se sadi iz semena direktno na željeno mesto kako bi se izbegla oštećenja ali moguće je da se uspešno presađuje. Adekvatno branje zdravih i ispravno posađenih biljaka obezbeđuje se kontinuitet u gajenju mirođije. Reč je o biljci koja dobro podnosi mraz a presađuje se u proleće kada prođe opasnost od izmrzavanja.
Vreme setvu
Seme mirođije treba sejati direktno u baštu nakon što prođu pretnje od prolećnog mraza. Da bi postigli najbolje rezultate, temperatura tla bi trebala biti između 15 i 21°C.
Setva mirođije
Sejte semenke mirođije na oko 20 centimetara dubine i 18 centimetara širine. Nakon 10 do 15 dana, mlade biljke kopra bi se trebalo pojaviti u tlu. Sačekajte još 10 do 15 dana, a zatim rastinite biljke na oko 12 do 18 inča (ako nisu već dovoljno dobro raspoređene).
Nega biljaka
Zalivajte biljke slobodno tokom vegetacijske sezone. Da biste osigurali svežnju zalihu kopra u sezoni, nastavite setvu semena svakih nekoliko sedmica. Za produženu žetvu ne dozvolite da cveće raste na biljkama. Ako je kopar pustio seme prošle godine i tlo nije bilo previše poremećeno, naredne sezone će rasti više biljaka mirođije.
Presađivanje mirođije
Odaberite zdrave biljke sa jakim stabljikama i sa 2 do 3 seta listova. Preporučuje se da rasad gajite u biorazgradivim posudama kako ne bi došlo do ošetećenja korena. Mesto za sadnju treba da bude osučano i podignuta leja. Ikopajte rupu 5 cm dublju od visine posude i duplo veću širinu. Razmak u redu treba biti oko 25 cm a između redova oko 60 cm. Skratite po potrebi ivicu posude i postavite ih na prethodno iskopanu rupu i da bude za jedan centimetar ispod nivoa tla.
Berba mirođije
Listovi se mogu brati tokom celog leta za upotrebu u svežem stanju. Koristite male i oštre makaze i možete skratiti do jednu trećinu cele količine listova. Odsecite cvetove nakon što uvenu ali pre nego što se osuše. Kada se osuše opne pucaju i dođe do osipanja semena. Sakupljeno seme stavite u papirne kese i naopako okrenuto. Kese ostavite na provetrenom postoru na 2 do 3 nedelje kako bi se osušilo.
Ukoliko niste ljubitelj mirođije, možda ćete promeniti mišljenje kad saznate koliko ova začinska biljka može da bude dobar saveznik u očuvanju zdravlja i prevenciji brojnih bolesti.
Poboljšava varenje
Konzumiranje sveže iseckane mirođije, posute preko salate, smanjuje mogućnost nadimanja. Mirođija poboljšava varenje i sprečava stvaranje gasova u probavnom traktu.
Prikladna je za osobe sa dijabetesom
Zbog antioksidativnih svojstava mirođija se preporučuje kako osobama sa dijabetesom, tako i svima koji žele da preveniraju pojavu ovog stanja.
Studije su pokazale da različite ekstrakcije mirođije iz semena i lista, kao i esencijalno ulje mirođije mogu povoljno da utiču na smanjenje nivoa triglicerida, ukupnog holesterola i nivoa glukoze kod dijabetičara.
Može da utiče na snižavanje lošeg holesterola
Postoje i neke studije koje sugerišu da mirođija može da bude od koristi u regulisanju holesterola. Jedna studija je pokazala da upotreba mirođije povoljno utiče na sniženje nivoa LDL holesterola, triglicerida i ukupnog holesterola, ali nažalost ne utiče na povećanje dobrog, odnosno HDL holesterola.
Naravno, mirođija nije jedina stavka u ishrani na koju bi se trebalo osloniti ukoliko postoje problemi sa holesterolom.
Prijatelj srca
S obzirom na to da je bogata flavonoidima, mirođija se preporučuje u prevenciji srčanih oboljenja. Poznato je da flavonoidi pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti i moždanog udara, te je ovo još jedan od razloga da uvrstite mirođiju u ishranu.
Mirodjija kao lek recepti:
Čaj protiv nadimanja i za bolje varenje
uzmite po 20g
ploda od mirodjije
,morača,
angelike,
kima,
anisa ,
Promešajte pa od cele smese uzmite 1 supenu kašiku i poparite sa 2 dl proključale vode, poklopite i držite 30 min na štednjaku ali ne da vri,odlijte i popijte nakon jela.
Čaj za bolji san
uzeti 25 g
matičnjaka,
hmelja,
odoljena
mirodjije.
Promešajte smesu i pripremajte kao svaki čaj, pijte uveče pre spavanja
Mirodjija etarsko ulje:
Stavite 10 kapi ulja na kocku šecera i pojedite, zatim popijte čašu vode.
Pomaže kod zadaha iz usta i otklanja gasove.
Čaj za lečenje hemoroida
Poparite 10g mirodjije sa 2 dl prokljucale vode.
Nakon 2 sata popijte iz dva puta pre spavanja.
Takodje, napravite i jak čaj za ispiranje hemoroida koji ćete koristiti istovremeno.
Poparite 25 g mirodjije sa 2.5 dcl proključale vode i nakon 2h procedite.
Ispirajte svakodnevno i kombinujte oba čaja za lečenje hemoroida 6 dana.
Četiri tehnike koje NOVAK ĐOKOVIĆ primenjuje kako bi ojačao svoje psihičko stanje u kriznim momentima
