Primena jezgra KOŠTICA KAJSIJE – Da li Vitamin B-17 deluje na svim tipovima kancera?
Dr. Krebs kaže „DA“. ćelije raka imaju potpuno iste karakteristike bez obzira na vrstu raka i poznate su kao Tropoblasti. Ove ćelije sadrže enzim pod nazivom beta-glikozidaza, takođe poznat kao otključavajući enzim. Kada Laetril dolazi u kontakt sa enzimom beta-glikozidaze, Leatril je razložen i formira dva molekula glukoze, jedan molekul Benzaldehida i jedan molekul hidro-cijanida (CHN). U telu, ćelije raka i samo ćelije raka – sadrže taj enzim. Ključna reč ovde je da HCN mora biti formiran. To nije slobodno plutajuće jedinjenje u Leatrilu a potom pušteno na slobodu. Mora biti proizvedeno.
HILANDARSKI MONASI BESPLATNO DELE LEK ZA RAK – Prave ga od otrovne biljke, a evo u čemu je tajna
Iako se informacija o kozlacu sa Hilandara prenosi tiho i isključivo “od uveta do uveta”, gotovo da uvek stigne do onih kojima je potrebna. Na hiljade ljudi obolelih od najtežih bolesti već je probalo eliksir ove biljke koji monasi u Hilandaru na Svetoj Gori pripremaju i besplatno dele.
Sudeći prema pismima zahvalnosti koja svakodnevno stižu na Hilandar, ovaj lekoviti otrov pokazao se kao moćno sredstvo u borbi sa neizlečivom bolešću.
Iz dana u dan, sve veći broj ljudi u nevolji obraća se hilandarskim monasima, a oni, znajući da je vreme jedan od presudnih faktora kod teških bolesti, prihvataju svaku pomoć pri radu. Među brojnim vernicima koji na Svetoj Gori pomažu u vađenju kozlaca iz zemlje i pripremi preparata je i Nišlija Bratislav Janković.
“Stalno odlazim na Hilandar i pomažem monasima”, kaže Janković i dodaje da je potražnja za ovim preparatom neverovatna:
“Nisam ni slutio koliko se ljudi bori sa rakom, čini se kao epidemija. Hilandarskim monasima se za pomoć ne obraćaju samo naši ljudi, lekovita svojstva preparata su se nadaleko pročula, pa je mnogo stranaca koji traže spas u ovoj biljci. Mnogi i lično dolaze u Hilandar po pomoć”, dodaje Kozlac (Arummaculatum) je višegodišnja zeljasta biljka divnog cveta i jarko narandžasto-crvenog ploda, ali neprijatnog mirisa. Svi koji su imali priliku da je beru svedoče da zapravo miriše na trulo meso, što je posebna poslastica za insekte koji je oprašuju. Ima kopljasto lišće tamnozelene boje, prošarano smeđim pegama.
“Preparat se pravi samo od korena kozlaca. Koren se opere od zemlje i isitni na veličinu zrna kukuruza, suši se, a potom stavi u staklenu teglu. Tada se prelije medom koji se posle izvesnog vremena razvodni, jer kozlac ispusti svoje sokove”, kaže Janković. On objašnjava i kako se ovaj preparat koristi.
“Nije potrebno da odstoji, a koristi se tako što se proguta bez žvakanja jer je neverovatno ljut, i to isključivo ujutru na prazan stomak, najmanje pola sata pre jela. Važno je pomenuti da se ne sme uzimati za vreme hemoterapije i zračenja. Terapija kozlacem primenjuje se petnaest dana uzastopno i može da se ponovi tek nakon pauze od mesec dana.”
Na Hilandaru se može čuti da je recept za pripremu ovog preparata potekao iz bugarskog manastira Zograf. Po legendi koja se prepričava, tamošnji sveštenik, otac Nektarije, preneo je svoja znanja hilandarskim monasima.
“Na Svetoj Gori kozlac buja jer mu pogoduju klimatski uslovi i šumska hladovina, a u Kareji sam ga video sa ogromnim lišćem, te nije čudno što su monasi istraživali prednosti koje može da pruži ova biljka. Monasi tvrde da se kozlac koristi za mnoga oboljenja, kao što su bolesti želuca, reumatizam, neuralgije, polipi, a kod kancerogenih oboljenja najbolji rezultati postižu se kod tumora na dojci, prostati, plućima… Zbog sposobnosti da uništava maligne ćelije preporučuje se da ovaj preparat preventivno uzimaju i zdrave osobe, bar dva puta godišnje”, prenosi Janković iskustva koja je čuo. Zmijino grožđe niče krajem zime, čim počne sneg da se topi, ne voli sunce i raste u senci drveća, a najpogodnije mu je zemljište od ilovače.
“Kozlac kreće zajedno sa sremušem, isto im je stanište, a nalazio sam ga i na Suvoj planini na hiljadu metara nadmorske visine, u bukovoj i hrastovoj šumi”, kaže on i konstatuje:
“Prema mom višegodišnjem iskustvu, u našoj zemlji ima ga najviše u bagremarima pored Nišave, gde raste dva puta godišnje, s proleća i s jeseni. Legenda kaže da su koren kozlaca kuvali i jeli naši Solunci, jer termički obrađen ili osušen gubi otrov. Ipak, treba biti oprezan pri korišćenju rizoma, odnosno, koristiti ga samo uz konsultaciju sa stručnim licem, jer je u svežem stanju otrovan.”
OPREZ – Sve kod kozlaca je otrovno!
Kozlac (Arum maculatum ) opasna je biljka koja mami, posebno decu, svojim privlačnim izgledom. Najpre je to crveni privlačni cvet, a nakon oprašivanja još zamamniji, crveni, sočni plod. Naravno, ta crvena boja znak je opasnosti. Kozlac ili zmijsko grožđe, zmijin češalj, je višegodišnja zemljasta biljka iz porodice kozlaca (Araceae). Izuzetno je otrovna biljka. Zapravo, sve kod kozlaca je otrovno. I samo dodirivanje kozlaca izazvaće žarenje i plikove na koži.
Nije uopšte preporučljivo koristiti kozlac za bilo šta, iako postoje recepti po kojima on pomaže pri lečenju nekih bolesti. Zbog toga što je otrovan i veoma malo istražen, zvanična medicina ga ne koristi a narodna ga je odavno odbacila jer se uverila u njegovu smrtonosnu „ efikasnost”.
– Kozlac sadrži alkaloid aroin – kaže profesorka Vesna Kilibarda. – Često raste blizu sremuša. Nikada ne treba brati sremuš i kozlac u isto vreme. Sremuš može da se koristi presan, dok je kozlac otrovan i tek kuvanjem gubi škodljive sastojke. Ukoliko se pojedu bobice (naročito deca), javljaju se bolovi i žarenje, a na kraju neosetljivost u ustima, jaka žeđ, smetnje pri gutanju, povraćanje, proliv, smetnje pri mokrenju, nepravilan rad srca, u najtežim slučajevima nastupa smrt pri očuvanoj svesti.
Budući da se prvi znakovi trovanja kozlacem vide odmah jer otrovani odmah oseća žarenje i bol u ustima ( kasnije postaje razdražljiv, povraća, gubi glas dobija grčeve i smetnje u radu srca ) može se ublažiti trovanje uzimanjem aktivnog uglja koji vezuje za sebe otrovne supstance. To je, nraavno, tek prva pomoć, jer je sledeći korak – lekar.
Izvor: ordinacija.tv/magicnobilje.com
Rakija od ŽALFIJE i MEDA: Za infekcije disajnih puteva, usne šupljine i želučanih smetnji (RECEPT)
Žalfija je posebna biljka, ona je veoma korisna za grlo i infekcije disajnih puteva ali i za razne infekcije u ustima. Odlična je za želudačane problem i problem sa crevima. Ova biljka takođe pomaže kod visokih temperature tela, bolova i groznice koje se pojave pre prehlade.
Rakija od ŽALFIJE i MEDA:
250 grama listova žalfije trebate potopiti u 1,5 litar čiste domaće rakije.
Neka tako stoji 3 sedmice pa procjedite i dodajte 1,5 kilograma bagremovog meda.
U staklene flaše prespite i neka tako stoji još 3 sedmice.
Ponekad promućkajte, a pije se svaki dan po mala kašičica jednom dnevno.
Ovaj recept nije za decu i trudnice.
Izvor: ordinacija.tv/stil.kurir.rs
Genadij Petrovič Malahov – Za hronične bolesti zglobova i kostiju ovo je lek (RECEPT)
Genadij Petrovič Malahov, ruski stručnjak narodne medicine koji je u više od 60 knjiga predstavio kako lečiti 200 najrasprostranjenijih oboljenja, smatra da nas zglobovi i kosti bole zato što se vremenom u njima nakupe kalcifikati soli koje bi trebalo izbaciti.
On navodi recept za čišćenje soli iz organizma koji je veoma jednostavan. Ovu kuru lečenja bi, međutim, trebalo sprovesiti, po mogućstvu, nakon čišćenja debelog creva (vodom i soli ili uobičajenim klistirom). Svakako, efekta ima i bez toga.
Uveče, u 3 dl ključale vode spuustiti 5 g lovorovog lišća koje je najbolje isitniti. Kuvati pet minuta, skinuti sa šporeta i staviti da odstoji (može i u termos ) celu noć. Sutradan procediti i piti – po malo, u malim gutljajima tokom celog dana. Nikako ne ispiti ceo rastvor odjednom, jer može izazvati komplikacije i krvarenje.
Tri noći zaredom praviti rastvor od lovora i piti tri dana. Posle pauze od sedam dana kura se može ponoviti. Za hronične bolesti zglobova i kostiju rastvor piti pet dana.
Tokom sporovođenja kure sa lovorom, nemojte se uplašiti ako primetite da vam je mokraća crvena i da često mokrite. To je uobičajeno, budući da soli u organizmu počinju intenzivno da se rastvaraju i tako nadražuju mokraćnu bešiku.
Posle dve nedelje, prestaće da vas bole zglobovi i kosti i videćete da je ceo koštani sistem postao pokretljiviji. To znači da je lečenje lovorom uspelo. Ako osećate i dalje bolove – ponovite kuru.
Izvor: ordinacija.tv/ biljeizdravlje.rs
Greške koje roditelji često prave i uništavaju samopouzdanje kod dece
Jačanje samopouzdanja kod deteta jedna je od najvažnijih stavki prilikom njegovog odgajanja, a roditelji tu često greše.
Kako tvrde psiholozi, preterano hvaljenje deteta i podilaženje njegovim zahtevima dosta negativno utiču na njegovo samopouzdanje.
Ako konstantno detetu stavljamo do znanja da određene poslove obavlja na pravi način, onda on, zapravo, dobija signal da ne bi trebalo više da se trudi – a građenje samopouzdanja je mukotrpan proces koji zahteva konstantan rad na sebi.
Druga greška koji roditelji često prave usko je povezana sa zaštitom deteta od neuspeha. Odnosno, roditelji ne dozvoljavaju deci da uče iz svojih grešaka već ih štite, kao što smo spomenuli, od neuspeha.
Upravo ovaj čin ne dozvoljava detetu da spozna sebe, odnosno, svoje kapacitete, pa onda društvo i svet oko sebe.
Izvor: index.hr
Ivo Andrić – Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda
“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere.
Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”
Ivo Andrić
Meša Selimović – Strah je najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo
Meša Selimović je smatrao da je strah najveća sramota ovog svijeta, a ovako je to i opisao.
“A meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož.
Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom.
Plaši ga sudbina, plaši ga sjutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude.
Umiljava se sudbini, moli se sjutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i pristajanja”.
zapisao je Meša Selimović u svom romanu Tvrđava
Milan Mladenović – Život je ovde postao nemoguć – Ovi Srbi danas, to nisu oni Srbi koje ja poznajem
Prenosimo vam deo Intervjua objavljenog u nedeljniku „Intervju“ 26. novembra 1993. pod naslovom „Ima još normalnih“ u kome Milan Mladenović govori:
”Život je ovde postao nemoguć.
Strašno je samo što se ljudi ne bune zbog toga.
Svako se plaši da ne izgubi neki osnovni minimum koji mu je ipak zagarantovan do sada bio, a sada i taj minimum prestaje da postoji.
Vrlo sam razočaran u ljude koji su dozvolili da ih sahrane i moralno, i ljudski, dozvolili su da ih prijatelji izdaju, da oni izdaju svoje prijatelje i braću i sve živo, i da se sve to završi u jednoj opštoj kaljuzi.
Danas smo pričali kako si ti došao dovde, i kako sam ja video klince koji su sat vremena čekali tramvaj da bi došli u školu, i nisu ga dočekali.
Sve mi liči na čekanje nekog tramvaja koji treba da se pojavi, a ustvari treba učiniti nešto konkretno, tako da je to strašno sve zajedno: koliko su ljudi neangažovani i koliko je taj osnovni minimum važniji od ljudskog dostojanstva koje je sve dublje u blatu… Poniženi i uvređeni, bukvalno tako.
Grad se jezivo promenio, uopšte ne mogu da ga prepoznam.
Ne samo da je grad, nego su i ljudi bili drukčiji.
Moj prijatelj ima babu od devedeset godina koja mi je jednom rekla: „Dete moje, ovi Srbi danas, to nisu oni Srbi koje ja poznajem iz mog vremena, kad sam ja bila mlada. Ovo nije taj isti narod.“
Ja mislim isto da više nije taj isti narod.
Nešto se tu desilo.
Neko ih je žešće skenjao, dozvolio da se rade neke nečasne stvari, baš onako da se uvaljuju u blato.
Sad tu postoje razne isprike zašto je to tako. zašto se ljudi tako ponašaju, ali ovo je stvarno katastrofa.”
SEĆANJA – Bora Todorović je morao da krade kako bi prehranio porodicu
