Naslovna Nekategorizovano SEĆANJA – Bora Todorović je morao da krade kako bi prehranio porodicu

SEĆANJA – Bora Todorović je morao da krade kako bi prehranio porodicu

516

Legendarni glumac Bora Todorović rođen je 5. novembra 1929. a napustio nas je 7. jula 2014. godine.
Bez obzira na to da li ga volite kao Jakovljevića u “Balkanskom špijunu”, Pika u “Balkan Ekspresu” ili Đenku u “Maratoncima”, sve njegove replike se i dalje sa istim žarom citiraju.
Mnogi su ga upamtili i kao brata Mire Stupice i oca Srđana Žike Todorovića.
Međutim malo ko zna ovu priču iz njegovog života.
Za vreme okupacije Beograda, iako je imao svega jedanaest godina, slavni glumac je morao da krade kako bi prehranio porodicu.

Brat i sestra Bora Todorović i Mira Stupica za vreme okupacije živeli su u Beogradu.

Češće gladni nego siti, snalazili su se na razne načine kako bi preživeli.

Ubrzana škola odrastanja ostavila je vidljive posledice na licima i dušama naših glumačkih legendi.

“Mamu su otpustili. Kuća je bila uništena od bombardovanja, kroz rupe ulazili su hladnoća i sneg”, priseća se Mira Stupica u svojim memoarima “Šaka soli”.

“Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani.

Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umazanog i išamaranog. Bora je postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom imao glavu u torbi. Jednom su ga uhvatili Nemci s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu. Poređali su ih uza zid, repetirali šmajsere i na komandu “Pali” svakog nogom šutnuli po guzici.”

Bora Todorović je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru.