Muškarci nisu predodređeni da budu dobri očevi – Samo žena može da od njega napravi idealnog muža i oca svoje dece!
U životu i u praksi sam upoznao nekoliko dobrih očeva. Muškarci nisu predodređeni da budu dobri očevi. To im je čak i malo neprirodno. Oni su drugačije napravljeni!
Često čujem od očeva: “Šta da radim ja sa bebom? Niti priča, niti hoda…” Kćerka Lava Tolstoja je jednom rekla da se slavni pisac svojoj deci obratio tek kada su napunili dvadesetu godinu! Tvoj m
Deci bogatih i moćnih roditelja je danas u školama sve dozvoljeno – dokle?!
Postoji jedan profil učenika u Srbiji, naročito karakterističan za dvadeset i prvi vek. To je učenik kome nikada ništa nije uskraćivano, koji nije kažnjavan, koga roditelji vole najviše na svetu, i koji je vrednost sam po sebi. Za njega/nju se podrazumeva izvestan uspeh – koji varira od dvojke bez obzira što ne radi domaći i ne uči ništa, do proseka „pet zapeta nula“, a sve zavisno od toga kakve predstave o uspehu imaju njegovi/njeni ugledni roditelji.
I kada eto nastavnica ne udovolji zamisli uglednih roditelja, i njemu/njoj upiše keca ili četvorku, eto roditelja u školi da reše problem. Školski pedagozi i psiholozi (tzv „pepsi služba“) će dati svaki savet i svaku preporuku, najčešće neko opšte mesto – treba učenika bolje motivisati, treba više razgovarati i sl. Samo jedno nikada neće prevaliti preko usta – da je učenik jednostavno bezobrazan i lenj, A najčešće je to slučaj. A nekako se uvek pritisak svali na nastavnicu, kao da je problem u njoj i kako ona radi, a ne u učeniku.
Poznato? Naravno – škole su prepune ovakvih učenika, a nažalost, u ovom trenutku školski sistem nema mehanizam kao da se sa takvim profilom učenika izbori. Nastavnici i direktori se izbore samo ako uspeju nekako da se snađu.
Slučaj Trstenik
Slučaj koji se pre izvesnog vremena odigrao u Trsteniku je, barem kako sada izgleda, bio poslednja prilika da se sistem promeni. Da se podsetimo, obestan učenik je nastavnici engleskog izvukao stolicu i ona je završila sa stražnjicom na patosu. Druga dva učenika su to snimila mobilnim telefonom i snimak pustili u etar. Jedan od učenika je u upravnom postupku prvo isključen iz škole, ali se nekoliko meseci kasnije pokazalo da škola nije do kraja ispoštovala proceduru pa je isključenje poništeno. I pojeo vuk magarca. Koga je briga za neku tamo nastavnicu engleskog iz Trstenika.
I naravno, kada je sve dozvoljeno, pa i javno ponižavati nastavnicu, a da ti se na kraju ništa ne desi, samo je bilo pitanje trenutka kada će neko da zaključi kako je dozvoljeno i više od toga. Zašto samo poniziti nastavnicu? Bolje da je upuca. I dogodilo se. I to baš u „Ribnikaru“. Slučajno?
Po svoj prilici nije, baš zato što je „Ribnikar“ škola za tzv. „elitu“, za tzv. „krem društva“. Koje god da im je porodično poreklo, pripadnici tzv. „elite“ dele jednu stvar – uvereni su da su nešto posebno, da za njih ne važe pravila koja važe za ostale. I onda naravno takav stav prenose i na decu. Njihova su deca najčešće prevoljena, razmažena i prezaštićena. Njima je dozvoljeno skoro sve. Da li je onda slučajno što se u takvoj sredini našao neko ko je pomislio da je dozvoljeno pucati u nastavnicu i drugu decu?
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Razume se, ja ne znam da li je počinilac bio neko kome je sve dopuštano još u kući. Ili naprotiv, neko ko je propisno vaspitan, ali je u školi video da najbolje prolaze oni kojima se sve pušta, pa prelomio na drugu stranu. Važno je da je društvena sredina takva.
Pitanje vrednosti
Ima to, naravno, veze i sa zapadnim vrednostima, jer napredna Amerika je prepuna sličnih događaja, tzv nemotivisanih ubistava, kada ludak upadne u školu, jedino mesto u SAD gde je nošenje oružja zabranjeno. i nasumice puca, pa se to prelilo i u Evropu, dok takve vesti nekako ne stižu iz nazadne Severne Koreje, Irana ili Saudijske Arabije, gde se to na vreme reši putem nazadnog i patrijarhalnog šamara ili kaiša. Sa trinaest godina je kasno.
Mnogo se govori i o video igricama, koje jesu problem, ali ne glavni. Jeste problem i neodgovoran odnos prema oružju, ali ne glavni. Jeste problem i odsustvo razgovora, ali ne glavni. Glavni problem je to što učenicima u školi ništa nije zabranjeno.
Ako hoćete da rešite problem, najurite prvo sve nevladine organizacije koje se bave „dečjim pravima“. Umesto njih finansirajte one koje se bave učenjem. Osmislite i realizujte sistem u kome učenik ima da poštuje profesora, u kome ne sme da vređa nastavnike, a kamoli da im izmiče stolice. (O ovome bih svakako mogao mnogo toga da kažem – ali nekom drugom prilikom.)
Najzad, dajte oružje obezbeđenju. Čemu služi radnik obezbeđenja bez oružja? Da izvuče uši nevaljalom učeniku? Pa to može i profesor fiskulture.
Manite se razgovora, naklapanja, a naročito se manite opravdavanja počinioca – kao sa njime se nije razgovaralo i slično. Nedostatak jasnih granica ponašanja je problem.
Ako riba smrdi od glave, čisti se od repa. Ako hoćete da ne ubijaju decu u centru Beograda, morate prvo zaštititi nastavnicu iz Trstenika.
Autor: Dragoljub J. Kečkić je redovni profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: ordinacija.tv; koreni.rs
Žan-Žak Ruso: Meni je draža opasna sloboda, nego mirno i sigurno ropstvo!
Žan-Žak Ruso je bio najznačajniji filozof prosvetiteljstva. Najpoznatiji je po svojoj teoriji društvenog ugovora i po stavu da je civilizacija degradacija čovekovih prirodnih svojstava i da čovek treba da se vrati prirodi slobodi i jednakosti.
Ruso je rođen u Ženevi u francuskoj izbegličkoj porodici. Iako odgajan kao kalvinista 1728. godine je prešao u katoličanstvo pod uticajem njegove dobrotvorke gospođe De Veren, koja mu je kasnije postala ljubavnica.
Gospođa De Veren je bila najznačajnija osoba za formiranje Rusoove religioznosti i dovršavanje njegovog obrazovanja. Ona ga je naučila da verovati u Boga ne znači takođe verovati u stvari kao što su pakao i Evin prvorodni greh.
Tokom godina koje je provodio s njom Ruso je čitao dela Renea Dekarta, Lajbnica, Džona Loka i Deleza Paskala.
Novac koji čovek ima jeste oružje slobode. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Novac za kojim čovek trči, jeste oružje ropstva.
Nakon raskida njegove veze sa gospođom De Veren, 1741. godine, on se preselio u Pariz. Tamo je upoznao služavku Terezu Levaser. S njom je imao petoro dece i sve ih je smestio u neku vrstu doma za nezbrinutu decu tog vremena.
Dok je bio u Parizu upoznao je i Denija Didroa, preko kog je ušao u klub enciklopedista. Za enciklopediste je napisao nekoliko tekstova od kojih su svi osim jednom bili o muzici. Treba napomenuti da je Ruso bio i samouki kompozitor, ali ne zna se tačno kakvog kvaliteta su bila njegova muzička dela.
Dižonska Akademija ga je 1750. godine nagradila za esej „Diskurs nauke i umetnosti“ u kom je branio tezu da tehnički napredak i materijalna dobra kvare ljudski moral.
Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.
U ženevu se vratio 1754. godine i tada je ponovo postao kalvinista.
U 18. veku vladalo je mišljenje da je čovečanstvo ostvarilo napredak od divljaštva i neznanja ka prosperitetu i civilizaciji, ali Ruso se sa ovim uopšte nije slagao.
On je verovao da napredak i civilizacija čovečanstvu ništa dobro nisu doneli već da su potpuno uništili moral ljudi koji su nekada bili dobri.
Tvrdio je da su ljudi u prirodnom stanju, koje je prethodilo civilizaciji i državi, bili srećni i dobri jedni prema drugima ali čim su izašli iz tog prirodnog stanja i oformili prve države postali su sve skloniji porocima, grehu i bludu.
Čovek se zarad tehnološkog i naučnog razvitka i ekonomskog blagostanja potpuno odajio od prirode i tako je, po Rusoovom mišljenju, napravio veliku grešku.Smatrao je da stari običaju jesu bili sirovi, ali su bili bezopasni a čovek ih je zamenio destruktivnim porocima.
Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima. Onaj koji veruje da je gospodar drugih, uistinu je više rob od njih.
Jedan od najpoznatijih pojmova u Rusoovoj filozofiji je „dobri divljak“. To je izvorno, slobodno biće koje i bez moderne udobnosti živi srećno i u skladu sa prirodom za razliku od civilizacijskog čoveka koji je otuđen od prirode i doborte.
Ruso je verovao u boga ali ne može se reći da je bio konvencionalno religiozan. On je boga video kao inspiraciju i smatrao je da pojedinac treba da ostvari lični odnos s bogom kroz svoju savest.
U njegovom najpoznatijem delu „Društveni ugovor“ napravio je razliku između građanske i prirodne religije. Građanska je ona nametnuta i institucionalna a prirodna ona koju čovek oseća i doživljava kao pojedninac.
Zakoni su uvek korisni onima što imaju, a štetni onima koji nemaju ništa.
Centralna tema „Društvenog ugovora“ bio je izlazak iz prirodnog stanja putem prećutnog dogovora između ljudi koji su se složili oko toga da im je potrebna vlast i organizacija. On u ovom svom delu zastupa ideju o pravednoj državi koja je zasnovana na opštoj volji naroda i u kojoj je ta volja izražena kroz zakone.
Umro je u Ermenovilu 1778. godine. Smrt ga nije sprečila da ostavi traga u revoluciji jer je bio najpopularniji filozof među Jakobincima koji su mnoge svoje ideje zasnovali na njegovom učenju.
Sahranjen je u Panteonu u parizu, kao nacionalni heroj 16 godina posle njegove smrti.
Meni je draža opasna sloboda, nego mirno i sigurno ropstvo.
Izvor: ordinacija.tv; danas.rs
Gušenjem slobode medija guši se svaki drugi napredak društva
Mediji su ogledalo društva, a stanje slobode medija je reper, odnosno slika i prilika stanja ljudskih prava, demokratičnosti i vladavine prava u jednoj zemlji. Jer, mediji su ti koji sa jedne strane promoviraju, prate i upozoravaju na slučajeve povreda ljudskih prava, a nerijetko su i sami novinari žrtve kršenja ljudskih prava.
Nije bez razloga sloboda izražavanja, kojom se garantira i sloboda medija, jedno od najstarijih ljudskih prava koje je zaštićeno sa više međunarodnih deklaracija i rezolucija, ali i najvišim pravnim aktom naše zemlje – Ustavom Bosne i Hercegovine
Nakon II svjetskog rata uloženi su ogromni napori na međunarodnom, a naročito evropskom planu da se osujeti ponovna pojava totalitarnih režima i diktature. Takva akcija za rezultat je dala brojne deklaracije, rezolucije, paktove… i izuzetno komplikovan i razuđen sistem zastite ljudskih prava.
Dobra teorija i loša praksa
Teoretski, ljudska prava su stavljena na pijedestal prioriteta Evrope i svijeta, pa i Bosne i Hercegovine u čijem Ustavu je ugrađeno čak 16 međunarodnih dokumenata kojim se garantiraju ljudska prava, zahvaljujući čemu ona imaju primat nad svim zakonima u našoj zemlji.
Nažalost, ne samo u Bosni i Hercegovini i regionu, nego i u svijetu, očigledna je, a naizgled i nepremostiva, provalija između normativnog i proklamovanog sa jedne i prakse, odnosno primjene usvojenih normi, sa druge strane.
Iskusni borci za ljudska prava tvrde da je borba za ljudska prava zapravo borba ne za bolje nas, nego za boljitak budućih generacija. Stepen poštivanja ljudskih prava mnogi s pravom smatraju stepenom civiliziranosti jednog društva iako se puna provedba ljudskih prava smatra utopijom i u daleko društveno i ekonomski razvijenijim zemljama od naše.
No, nepobitni su dokazi o tome da poštivanje slobode medija ima direktan odraz na uređenost država. Na to je ukazao i šef britanske diplomatije Jeremy Hunt govoreći na Globalnoj konferenciji o slobodi medija, koja je u julu održana u Londonu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
On je iznio podatak kako od 10 “najuređenijih” država na svijetu po rangiranju Transparency Internationala, sedam je i u prvih deset na Svjetskom indeksu slobode medija. A, od deset najkorumpiranijih država, četiri su među posljednjih deset po slobodi medija”
Gušenjem ljudskih prava, kroz gušenje slobode medija, guši se svaki drugi napredak. U današnjem svijetu svjedoci smo niza primjera koji dokazuju kako gušenje slobode medija daje šansu nedemokratskim autokratskim sistemima, gdje vladaju zatvoreni centri moći na koje građani imaju mali ili nikakav utjecaj. Takvi sistemi odišu nepotizmom, korupcijom, a pokrivaju se propagandnim informiranjem javnosti posredstvom kontroliranih medija.
Hunt je poručio da su odgovornost i nadzor najjače mjere zaštite od tamne strane vlasti i da “malo koja institucija tu ulogu može ostvariti djelotvornije od slobodnih medija”. Bitno je odbaciti generaliziranje i posmatranje bilo koje branše kroz prizmu loših iskustava te prihvatiti da neetičnost i neprofesionalizam nikad ne smiju biti opravdanje za napade ili prijetnje.
Nekažnjeno nasilje nad novinarima
UNESCO je prošle godine povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima objavio da je od 2006. do 2017. u svijetu ubijeno 1.009 osoba koje se bave novinarstvom, dok 90 posto optuženih za nasilje nad novinarima prošlo bez kazne
Predstavnik OSCE-a za slobodu medija Harlem Desir nedavno je istaknuo potrebu za kaznenim progonom osoba odgovornih za zločine počinjene nad novinarima.
– Na teritoriju država članica OSCE-a u proteklih 25 godina ubijeno je približno 400 novinara, a razriješeno je manje od 15 posto slučajeva ubistava novinara – rekao je Desir, upozoravajući da „izostanak kaznenog progona može dovesti do stvaranja okruženja u kojem je moguće proći nekažnjeno za takav čin, što bi moglo uzrokovati porast nasilja“
A to znači napad na slobodu svih nas, ne samo novinara, nego društva u cjelini. Na to je svojedobno upozoravao Benjamin Franklin, jedan od tzv. Očeva osnivača Sjedinjenih Država, tvrdeći da „onaj ko želi oduzeti slobodu nekoj naciji, prvo će krenuti od ograničavanja slobode govora“[10].
Zato upozorenja koja se čuju sa svih strana treba krajnje ozbiljno shvatiti, dok je još „živa glava“ ne samo kolega novinara, nego civiliziranog demokratskog društva.
Piše: Sanja Škuletić-Malagić
Izvor: bhnovinari.ba
Kako se nositi sa ljudima koji misle da sve znaju
Svet je pun različitih tipova ljudi. Neki ljudi mogu naštetiti smirenosti našeg uma. Ukoliko imate kolegu, člana porodice, ili prijatelja, koji se ponašaju kao da sve znaju, verovatno vam je teško da komunicirate ili se družite sa takvim osobama. Čitajte dalje kako biste razumeli zašto se ove osobe tako ponašaju, i na koji način možete održati odnos sa njima.
Svi smo mi bili u okruženju nekoga ko je ubeđen, ili, čak šta više, pokušava sebe da ubedi kako ima odgovor na svako pitanje. Često ove ljude nazivamo “sveznalicama”. Ljudi koji misle da sve znaju mogu da vam unište dan, ukoliko im to dozvolite. Može biti iscrpljujuće boraviti u društvu nekoga ko odbija da prihvati da su i oni obični ljudi kao i svi ostali. Oni će pokušati da vas nateraju da se osećate loše ukoliko nešto ne znate ili će čak odgovoriti na neko pitanje umesto vas iako nije njima bilo upućeno.
Ovakvi ljudi često osuđuju druge, grubi su i oholi. Često dominiraju razgovorom i zadovoljni su kada misle da su mudriji nego vi. Problem je u tome što ponekad ne možete potpuno izbeći ove ljude. Ukoliko radite sa ljudima koji imaju ove osobine, verovatno ćete biti prisiljeni da imate interakciju sa njima, bez obzira na to koliko je njihovo ponašanje frustrirajuće. Dobre vesti su da postoje efikasni načini za ophođenje sa ovakvim ljudima a koji neće dovesti do toga da ugrozite sopstvene vrednosti i svoju dobrobit.
Kako se nositi sa sveznalicama
Američko Udruženje za menadžment razmatra situacije na radnim mestima na kojima šefovi ili zaposleni pokazuju ovakvu lošu osobinu. Njihova preporuka je da uvek za cilj imate razumevanje, tako da možete da se posvetite pozitivnom razmišljanju i komunikaciji.
Ukoliko se nalazite u okruženju ovakve osobe to može izazvati komplikovana osećanja. Ljudi koji se ponašaju kao superiorniji od drugih mogu da nas iznerviraju, da izazovu osećanje ljutnje, inferiornosti ili nesigurnosti. Nikom takva izazovna interakcija ne donosi dobro, ali postoji više načina na koje možete sprečiti da vas ona uznemiri. Evo nekoliko saveta:
Očuvajte smiren um
Kada imate interakciju sa ovakvim ljudima, možete se osećati besno ili uznemireno, ali pobrinite se da ne dozvolite tim osećanjima da upravljaju vašim umom i srcem. Bes često služi kao katalizator za promenu, ali ovo najčešće nije slučaj ukoliko imate posla sa sveznalicom. Niko vas neće osuđivati ukoliko se osećate besno kada ste u okruženju nekoga ko ima potrebu da se stalno hvali. Bes je prirodna emocija, i ne treba se osećati loše ukoliko doživljavate tu emociju. Međutim, treba da budemo pažljivi na koji način koristimo bes.
Dopuštanjem osećanjima iritacije ili besa da prođu bez naše reakcije omogućava nam da se fokusiramo na realnost situacije. Kada smireno posmatrate situaciju oko vas bićete u stanju da jasnije vidite nametanje i verbalne trikove koje sveznalice koriste u cilju da vas učine manje vrednim. Primećivanje ovih suptilnih ponašanja može vam pružiti moć da se ophodite prema njima na odgovarajući način.
Ovo možda zvuči lakše nego što jeste, ali potrebno je vreme i trud kako bi naučili da kontrolišete svoje reakcije. Može pomoći da fizički napustite prostor, duboko udahnete, i resetujete se. U jednom danu imate ograničenu količinu energije i vremena, stoga bi trebalo da se potrudite da to koristite na ono što vam je bitno, i takođe u oblastima vašeg života koje možete kontrolisati, a ne na nekoga ko pokušava da vas povredi zbog svojih ličnih problema.
Shvatite da nije do vas
Bitno je shvatiti da ponašanje sveznalica najčešće nije lično. Oni se ponašaju na taj način kako bi savladali sopstvena osećanja ili unutrašnje probleme. Ovo je verovatno bio dugotrajan obrazac u njihovom životu, koji je prethodio vašoj interakciji sa njima. Ljudi sigurni u sebe ne osećaju potrebu da omalovažavaju druge da bi se osećali bolje ili predstavili pametnim.
Iako se može činiti kako ovakvi ljudi imaju nešto protiv vas, veća je mogućnost da su nesrećni sami sobom, i da poseduju slabe veštine suočavanja sa problemima, pa iz tog razloga žele smanjiti vašu vrednost kako bi se osećali dobro. Naravno ovo ne opravdava njihovo ponašanje, zato se nemojte plašiti da postavite granice.
Postavljanje granica može biti teško, pogotovo ukoliko niste navikli na njihovo sprovođenje, ili ako druga osoba ima jaku ličnost. Imajte na umu da postavljanje granica nije samo za drugu osobu, već i za vas. Time stavljate do znanja toj osobi kako želite i kako ne želite da se ophodi prema vama. S obzirom na to da znamo da ne možemo da kontrolišemo druge, isto tako znamo da oni možda neće promeniti svoje ponašanje kada postavimo granice, ali važno je da se vaš glas čuje.
Izbegavajte svađe i prepirke
Ljudi koji misle da znaju sve o vama, vašoj situaciji, i o svemu generalno, obično imaju dobre veštine raspravljanja. Oni imaju odgovor na sve. Ovakvi ljudi su naučili kako da konstruišu argumente koji služe u njihovu korist. Siloviti su u predstavljanju sopstvenih argumenata, ali nisu otvoreni za vaše ideje.
U većini slučajeva, bolje je izbegavati raspravu sa njima. Prirodno je da želimo da se odbranimo kada čujemo da govore nešto što nije tačno, ali bolje je da stvari posmatramo u perspektivi i ne upadnemo u zamku beskrajne debate. Nikada ne možete “pobediti” protiv sveznalica.
Uvek pokušajte da odgovorite ljubaznošću. Budite bolja osoba. Ako se superiornost ove osobe pretvori u lični napad, potrudite se da to ne ostavi efekta na vas. Postavite snažne granice, i primenite ih, a neka vam komentari ili kritike uđu na jedno uvo a na drugo izađu.
Setite se sopstvene snage
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Osobe koje imaju previsoko mišljenje o sebi, mogu pokušati da vas obezvrede. Nemojte to dozvoliti. Umesto toga, setite se svojih vrlina. Setite se da osoba koja vas navodi da se tako osećate nema krajnji autoritet u vezi svega. Zapravo, vi ste jedini pravi autoritet za to šta je ispravno za vas. To je samo jedna osoba, i ukoliko iskreno pregledate svoj život, shvatićete da imate dosta podrške i da ne treba da brinete o jednoj osobi koja pokušava da vas povredi. Setite se sopstvene snage, inteligencije i zdravog suda. Prepoznavanje svojih vrednosti može vam pomoći da izbegnete osećanja inferiornosti i neadekvatnosti u ovakvim situacijama.
Izvor: ordinacija.tv; preporucujemo.rs
Deca bogatih roditelja: Oko 13. godine, druge doživljavaju kao manje vredne, razvijaju narcisoidne crte ličnosti?!
Mladi iz imućnih porodica ne živi tako srećnim životom kako se to obično smatra, često su depresivni i anksiozni, a kao glavni problem ističu malo vremena koje dobijaju od prezauzetih roditelja
U svakoj zajednici postoji jedan manji broj ljudi koji su prema kriterijumima date zajednice označeni kao bogati. Po pravilu je odnos zajednice prema bogatim pojedincima i porodicama dvostruk: s jedne strane divljenje i želja da se živi njihovim životom, a s druge, neka vrsta neprijateljskog odnosa prožetog zavišću. Uglavnom zbog toga što pripadnici zajednice u bogatima ne vide ljude koji su isti kao i oni, oni se ne poistovećuju sa bogatima i nemaju empatiju za njihove probleme.
U korenu nečije želje za postizanjem bogatstva često je htenje da se vlastitoj deci omogući onaj pretpostavljeni kvalitet života dece bogatih.
Droga, alkohol i delikvencija
Mnogima je iznenađujuće da sudbine bogate dece, ali i ozbiljna strana istraživanja te populacije, pokazuju da je život bogate dece veoma često opterećen različitim problemima koji utiču na formiranje njihove odrasle ličnosti.
Uopšteno se smatra da je siromaštvo važan faktor rizika koji doprinosi da mladi kreću putem droga, alkohola i delinkvencije. Međutim, američka istraživanja pokazuju da mladi iz bogatih porodica imaju sličnu procentualnu zastupljenost alkoholizma, uzimanja droga i delinkvencije u odnosu na one iz siromašnih. U grupi mladih iz bogatih porodica povišena je zastupljenost depresivnosti i anksioznosti. Ovi podaci ukazuju da znatan procenat dece i mladih iz bogatih porodica ne živi tako srećnim životom kako se to obično smatra.
Glavni problem dece bogatih jeste u tome što su premalo u kontaktu sa svojim prezauzetim roditeljima. Uprkos tome veliki deo dece bogatih ne pokazuje značajnija odstupanja u razvoju sve do početka puberteta, u proseku oko 13. godine. To je period u kojem izgrađuju svoj identitet i u grupi vršnjaka preuzimaju ulogu „bogataša”. Oni se trude da među svojim vršnjacima imaju status „zvezde” koja je istovremeno predmet grupnog divljenja i zavisti. Kako je njihov identitet i status u grupi zasnovan na materijalnim privilegijama, oni počinju da koriste materijalne stvari i trošenje novca kao statusne simbole koji ih „izdižu” iznad ostalih.
Ukoliko potiču iz porodice koja smatra da je njeno bogatstvo dokaz da su sposobniji i bolji od drugih, oni mogu usvojiti stav više vrednosti. Kako druge doživljavaju kao manje vredne, razvijaju narcisoidne crte ličnosti što znači da im nedostaje saosećajnost i empatičnost do drugih, kao i sposobnost dubljeg emocionalnog vezivanja. Zbog toga imaju sklonost da u konfliktima ponižavaju druge. Znajući da u grupi vršnjaka nemaju iskrene prijatelje osećaju se usamljeno jer su svesni da su svoj status ostvarili trošenjem novca da bi druge impresionirali.
Deca bogatih imaju veću šansu da postanu plen ili žrtve drugih. Nije reč o uobičajenom strahu bogatih da će im dete biti kidnapovano, već o hroničnom iskorišćavanju. Tako je, na primer, ustanovljeno je da što tinejdžer ima veći džeparac, to je veći rizik da ga neko navede da uzima i kupuje drogu.
Deca bogatih često imaju problem sa motivacijom i ambicijom. Najčešće zauzimaju „aristokratsku poziciju” i očekuju da mnoge stvari dobiju ne zbog toga što su se potrudili da nešto urade već zbog toga što misle da im nešto prirodno pripada zbog statusa koji imaju. U tom slučaju imaju nedostatak radnih navika, a pokazuju sklonost hedonizmu i pasivnosti. Kada uđu u ulogu „bogatog naslednika”, tada životare u potrazi za stalnom zabavom, čekajući dan kada će preuzeti kontrolu nad bogatstvom.
Prerano–prebrzo–previše
Česta vaspitna greška bogatih roditelja koji osećaju krivicu zbog zanemarivanja dece da im ugađaju po principu „prerano–prebrzo–previše”. Kada deci omoguće najzanimljivija putovanja i najuzbudljivije zabave, oduzimaju im mogućnost da kasnije u životu žude za nečim što nisu ranije doživeli.
Jedno američko istraživanje je pokazalo da ona deca bogatih koja su kasnije u životu ostvarila uspešan i zadovoljan život dolaze iz porodica koje sebe nisu označavale kao bogate i nisu deci govorila da će biti bogati naslednici.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Zato bogati roditelji treba da znaju da su njihova privilegovana deca zapravo u rizičnoj grupi koja zahteva posebnu pažnju roditelja i usmerenje ka životnoj poziciji samopoštovanja i poštovanja drugih.
Izvor: ordinacija.tv;.politika.rs
“Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima“ – Zašto nam daju netražene savete?
Netraženi saveti su jedna od onih životnih pojava koje većina nas ne voli, ali ih često dobija. Kakva je to osoba sklona davanju netraženih saveta? Osobe koje su kolokvijalno poznate kao „alfa“ ličnosti najčešće daju savete. Ovaj članak će istaći nekoliko razloga koji objašnjavaju zašto ovi muškarci i žene tako često dele savete drugima kako da žive.
Davaoci netraženih saveta imaju tendenciju da budu rigidni u načinu na koji pristupaju životu.
U smislu njihovog stila razmišljanja, netraženi saveti su obično kognitivno rigidni. Ovi delioci saveta obično veruju da su u pravu, a kada pristupe problemu, često imaju poteškoća da sagledaju situaciju iz više perspektiva. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Oni mogu biti apsolutistički u svom razmišljanju, sagledavajući stvari iz ugla: sve ili ništa, na crno-beli način.
Davaoci netraženih saveta imaju tendenciju da imaju grandiozan osećaj za sebe ili percepciju sopstvene kompetencije.
Što se tiče njihovog tipa ličnosti, davaoci netraženih saveta imaju tendenciju da budu grandiozni, veruju da su inteligentniji, posebniji ili razumniji od drugih. Davaoci netraženih saveta ne bi davali savete da ne veruju da su njihove povratne informacije o tome kako pristupiti datoj situaciji optimalne ili superiorne. Ovi muškarci i žene imaju tendenciju da deluju u svakodnevnom životu sa stavom da bi svet funkcionisao mnogo bolje kada bi se oni pitali za sve.
Ono što nedostaje ovakvom stavu je poniznost i uvid. Koliko god da su bistri i kompetentni, nisu naučili jednu osnovnu istinu: sami moramo da pogrešimo kako bismo učili iz svojih grešaka i kasnije promenili svoje ponašanje.
Davaocima netraženih saveta više vlada prinuda nego samosvest.
Ako poznajete nekog davaoca netraženih saveta, znate da se često čini kao da ne mogu da spreče sebe da dele savete. U suštini, oni su primorani da ga daju. Ono što je zanimljivo je da, koliko god samouvereni i snažni izgledali na površini, istovremeno im nedostaje određeni nivo svesti. Ne samo da nisu svesni tuđih misli i osećanja, već im nedostaje i samosvest. Ove osobe ne vide kako su njihovi postupci često neopravdani ili čak nepoželjni, i nikada ne zastanu da razmisle o sopstvenim motivima za davanje neželjenih saveta.
Davaoci netraženih saveta žele osećaj kontrole i reda.
Ljudi koji daju netražene savete to ne čine zato što im je nužno stalo do publike koja ih prima, već zato što im davanje saveta daje osećaj kontrole i reda. Davalac saveta ima orijentaciju ka rešavanju problema koja može biti korisna kada se primeni na sopstveni život, ali često nametljiva kada se primeni na živote drugih. Kada neko deli uznemirujuću ili tešku situaciju, davalac neželjenog saveta (svesno ili nesvesno) oseća se uznemireno i onda je primoran da napiše recept „trebalo bi“ kako bi osetio da su stvari uređene, upravljive i predvidljive.
Razlog zašto većina ljudi ne prihvata netražene savete ima veze sa nezavisnošću i prkosom.
Kao odrasli ljudi, mi nismo osnovnoškolci koji rade kako im se kaže. Odrasli su proveli dovoljno godina slušajući nastavnike kako drže lekcije u učionici i roditelji su im kontrolisali već veliki deo života. Drugim rečima, većina muškaraca i žena dostigne tačku u kojoj im je dosadilo da slušaju kako im drugi govore šta da rade, i radije bi napravili grešku i pretrpeli posledice nego da se kao poslušno dete povinuju savetima, čak i ako bi savet zapravo doveo do boljeg rezultata. Ono što mi pada na pamet je čuveni citat švajcarskog filozofa Rusoa iz Društvenog ugovora: “Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima“. Upravo ovi lanci teraju muškarce i žene da odbiju netražene savete. Sve što većina muškaraca i žena želi kao odrasla osoba je osećaj nezavisnosti i slobode.
Izvor: ordinacija.tv; preporucujemo.rs
Ako ćemo i dalje ŽIVETI U LAŽI ~ Zašto onda uporno TRAGAMO ZA ISTINOM?
Kaže se da je Isus rekao: “Saznajte istinu i istina će vas osloboditi”. Ali, sama pomisao kako bi nešto trebalo da nas oslobodi ukazuje nam na činjenicu da nismo slobodni. Ko ili šta nas drži zarobljenima? Ako nas samo istina može osloboditi, tada ono što nas drži u zarobljeništvu može da bude samo njena suprotnost – laž.
Kaže se da je najbolji rob onaj koji veruje da je slobodan. Ali, da li je današnji čovek, čovečanstvo, slobodno, i ako nije, kako da se oslobodimo okova ropstva ukoliko verujemo da jesmo slobodni? Kao što reče Žan-Žak Ruso: “Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima”. Vrlo je malo onih koji će preduzeti sve što je u njihovoj moći kako bi potpuno spoznali pravu dubinu i istinitost ove tvrdnje.
Dok će neki od nas bar delimično prihvatiti ideju da je ovaj svet baziran na lažima i da su te laži izvor patnje ljudskih bića, istovremeno, vrlo je malo onih koji će tu zastati i zapitati se zašto je to tako? Odakle takvo stanje dolazi i koga bi trebalo da okrivimo za to?
Da li verujemo da je sama priroda ta koja je za to kriva, ili postoje neke više sile koje se trude da to bude i ostane tako? Da li verujemo da se taj problem, kao i njegovo rešenje, nalaze tamo negde drugde, u nekom drugom, izvan nas, ili u nama samima?
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Stvarnost je onakva kakva jeste, ona ne laže, ne glumi, ne predstavlja se onim što nije, i zato sve laži i prevare nastaju i postoje samo u našim glavama i dolaze od nas samih. Dakle, radi se o tome da je taj problem u nama, pa zato i njegovo rešenje treba da krene od nas, prvo na pojedinačnom a posle i na kolektivnom nivou. To je prva i najvažnija stvar koju bi trebalo da razumemo.
U protivnom ćemo uvek biti podložni da postanemo žrtve nekog od mnogih “spasitelja”, koji su se dobrovoljno izjasnili kako će nas zaštititi i preuzeti odgovornost za nas, na sebe.
Uzmimo za primer političare. Od njih ćemo čuti kako će sve učiniti za naše dobro, kako će nam omogućiti stalan i dobro plaćen posao, a samim tim i život u izobilju. Korišćenjem ovih nekoliko reči, političari uspevaju hipnotisati i programirati stotine hiljada ljudi, da se odreknu svoje lične odgovornosti i moći, pa tako i unutrašnje životne sile, te ih predaju u njihove ruke.
Nemoć naroda leži upravo u ovoj činjenici, da je svoju ličnu moć, na bazi laži predao u ruke ljudi koje nikada nije, niti će upoznati. Da li biste predali nepoznatom čoveku u ruke sudbinu svoje dece? Ne biste, iako je to upravo ono što radite za vreme svakih izbora.
Tek kad čovek vidi objektivno stanje stvari i odakle ljudska patnja stvarno dolazi, tek će onda biti u stanju da svesno povuče, odnosno da prekine da podržava i hrani, a samim tim i održava ovu na obmanama i lažima baziranu stvarnost.
Istina je suština stvari, ono što jeste, istina se ne stvara, ona jednostavno jeste, bila i biće, i ma koliko je mi prekrivali lažima, istina će i dalje biti i ostati istina. No, prihvatanjem laži kao istine, istovremeno prihvatamo istinu kao laž i pretvaramo je u našeg najvećeg neprijatelja. Kada kažemo da “Istina boli”, nije istina to što nas je povredilo, već laž u kojoj smo živeli, koju smo prihvatili i sa kojom smo se poistovetili, a istina je tek svetlo koje je obasjalo i razotkrilo tu laž.
Istina postoji. Izmišljati se može samo laž.
Um je plodno tlo za pojmove, ideje i mišljenja, te ako smo poistovećeni sa umom i neko kaže laž a mi poverujemo u nju, ta se laž ukorenjuje u našem umu i postaje sve veća i snažnija, poput stabla. Jedna mala laž može biti vrlo zarazna, a kad je podelimo sa drugima, njeno seme se širi od jedne do druge osobe.
Znanje nam ulazi u um i u glavi nam se rađa sistem od svega onoga što znamo. Zbog znanja koje imamo u glavi, mi primećujemo samo ono u šta verujemo; primećujemo samo vlastito znanje.
A kakvo je to znanje? Uglavnom lažno.
Zato, pohod ka istini je pohod koji treba da prožima svaki aspekt našeg bića, pa tako i života. U realnosti koja je bazirana na lažima, gde su ljudska bića samo sredstvo uz pomoć kojih se laži rasprostiru, promovišu i održavaju, drugi način ni ne postoji da bi se došlo do bilo kakvih promena.
Pitanje koji bi svako od nas trebalo da sebi postavi je: ako je ovo društvo bazirano na istinama, kako je onda moguće da se nalazi u potpunom haosu, na svim nivoima??
Laž ne može spoznati istinu, jer spoznaja istine podrazumeva odsustvo laži.
Manipulišući znanjem, odnosno istinom, manipuliše se percepcijom stvarnosti, iako je istina svuda oko nas, ona za nas ostaje skrivena, jer živeći u laži, mi postajemo slepi za istinu. Ključ manipulacije leži u manipulaciji znanjem, percepcijom stvarnosti, jer percepciju stvarnosti određuje naš nivo znanja, odnosno koliko smo ukorenjeni u istini.
Iluzorna istina, “istina” koja je bazirana na lažima i verovanjima podrazumeva iluzornu nestvarnu egzistenciju, borbu za preživljavanje, dok smo okruženi izobiljem koje nam priroda, život pruža.
Nivo znanja i osvešćenosti je to što određuje percepciju stvarnosti, postojanja a samim tim i delovanje unutar tog postojanja. Ukoliko bi nekima pošlo za rukom da stave pod kontrolu znanje, odnosno istinu, onda bi oni kontrolisali tu stvarnost kao i sva ona bića čija egzistencija zavisi od te istine-znanja.
Da li moramo da strahujemo da će se tako nešto desiti? Pa, ne moramo, jer to je ono što se već davno desilo i dešava se upravo sada, ovog trenutka, dok čitate ovaj članak. Milioni dece su u svojim školama, crkvama, ispred televizije, gde ih uče šta je laž, a šta istina, na temelju koje će, ukoliko je prihvate, percipirati svet u kojem žive i delovati unutar njega.
Pa zato nije ni čudo da ljudi ubijaju jedni druge, uništavaju životinjski i biljni svet, uništavaju planetu, jer to što oni znaju, što su ih naučili, jeste da je svet oduvek bio okrutno mesto, a život tek borba za opstanak, preživljavanje.
Ali, kako bismo uvideli da je sve to tek obična laž, dovoljno je da se samo osvrnemo oko sebe. Priroda nam nesebično pruža sve što nam treba: hranu, vodu, skrovište… A šta mi radimo, potkrepljeni “znanjem”, diplomama sa najskupljih fakulteta? Uništavamo je i zagađujemo na sve moguće načine, nesvesni da time uništavamo i same sebe.
Bolesti su samo jedan vid posledice delovanja sa nivoa pogrešnog znanja, pa se sa razlogom kaže da je pogrešno znanje opasnije od neznanja.
Ljudi koji su doživeli prosvetljenje kažu kako se ništa nije promenilo, a ipak, promenilo se sve. Prosvetljenje je jednostavno pomak u percepciji – postojanje u istini, a ne – stvaranje istine. Biti u istini, biti istina, znači biti slobodan od iluzija, laži.
Autor: Velimir Gašparić
Izvor: ordinacija.tv;transformacijasvijesti.com
Peteljke i koštice trešanja leče: Bubrege i mokraćne kanale, srce, reumu, celulit… (RECEPTI)
