Kaže se da je Isus rekao: “Saznajte istinu i istina će vas osloboditi”. Ali, sama pomisao kako bi nešto trebalo da nas oslobodi ukazuje nam na činjenicu da nismo slobodni. Ko ili šta nas drži zarobljenima? Ako nas samo istina može osloboditi, tada ono što nas drži u zarobljeništvu može da bude samo njena suprotnost – laž.
Kaže se da je najbolji rob onaj koji veruje da je slobodan. Ali, da li je današnji čovek, čovečanstvo, slobodno, i ako nije, kako da se oslobodimo okova ropstva ukoliko verujemo da jesmo slobodni? Kao što reče Žan-Žak Ruso: “Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima”. Vrlo je malo onih koji će preduzeti sve što je u njihovoj moći kako bi potpuno spoznali pravu dubinu i istinitost ove tvrdnje.
Dok će neki od nas bar delimično prihvatiti ideju da je ovaj svet baziran na lažima i da su te laži izvor patnje ljudskih bića, istovremeno, vrlo je malo onih koji će tu zastati i zapitati se zašto je to tako? Odakle takvo stanje dolazi i koga bi trebalo da okrivimo za to?
Da li verujemo da je sama priroda ta koja je za to kriva, ili postoje neke više sile koje se trude da to bude i ostane tako? Da li verujemo da se taj problem, kao i njegovo rešenje, nalaze tamo negde drugde, u nekom drugom, izvan nas, ili u nama samima?
Stvarnost je onakva kakva jeste, ona ne laže, ne glumi, ne predstavlja se onim što nije, i zato sve laži i prevare nastaju i postoje samo u našim glavama i dolaze od nas samih. Dakle, radi se o tome da je taj problem u nama, pa zato i njegovo rešenje treba da krene od nas, prvo na pojedinačnom a posle i na kolektivnom nivou. To je prva i najvažnija stvar koju bi trebalo da razumemo.
U protivnom ćemo uvek biti podložni da postanemo žrtve nekog od mnogih “spasitelja”, koji su se dobrovoljno izjasnili kako će nas zaštititi i preuzeti odgovornost za nas, na sebe.
Uzmimo za primer političare. Od njih ćemo čuti kako će sve učiniti za naše dobro, kako će nam omogućiti stalan i dobro plaćen posao, a samim tim i život u izobilju. Korišćenjem ovih nekoliko reči, političari uspevaju hipnotisati i programirati stotine hiljada ljudi, da se odreknu svoje lične odgovornosti i moći, pa tako i unutrašnje životne sile, te ih predaju u njihove ruke.
Nemoć naroda leži upravo u ovoj činjenici, da je svoju ličnu moć, na bazi laži predao u ruke ljudi koje nikada nije, niti će upoznati. Da li biste predali nepoznatom čoveku u ruke sudbinu svoje dece? Ne biste, iako je to upravo ono što radite za vreme svakih izbora.
Tek kad čovek vidi objektivno stanje stvari i odakle ljudska patnja stvarno dolazi, tek će onda biti u stanju da svesno povuče, odnosno da prekine da podržava i hrani, a samim tim i održava ovu na obmanama i lažima baziranu stvarnost.
Istina je suština stvari, ono što jeste, istina se ne stvara, ona jednostavno jeste, bila i biće, i ma koliko je mi prekrivali lažima, istina će i dalje biti i ostati istina. No, prihvatanjem laži kao istine, istovremeno prihvatamo istinu kao laž i pretvaramo je u našeg najvećeg neprijatelja. Kada kažemo da “Istina boli”, nije istina to što nas je povredilo, već laž u kojoj smo živeli, koju smo prihvatili i sa kojom smo se poistovetili, a istina je tek svetlo koje je obasjalo i razotkrilo tu laž.
Istina postoji. Izmišljati se može samo laž.
Um je plodno tlo za pojmove, ideje i mišljenja, te ako smo poistovećeni sa umom i neko kaže laž a mi poverujemo u nju, ta se laž ukorenjuje u našem umu i postaje sve veća i snažnija, poput stabla. Jedna mala laž može biti vrlo zarazna, a kad je podelimo sa drugima, njeno seme se širi od jedne do druge osobe.
Znanje nam ulazi u um i u glavi nam se rađa sistem od svega onoga što znamo. Zbog znanja koje imamo u glavi, mi primećujemo samo ono u šta verujemo; primećujemo samo vlastito znanje.
A kakvo je to znanje? Uglavnom lažno.
Zato, pohod ka istini je pohod koji treba da prožima svaki aspekt našeg bića, pa tako i života. U realnosti koja je bazirana na lažima, gde su ljudska bića samo sredstvo uz pomoć kojih se laži rasprostiru, promovišu i održavaju, drugi način ni ne postoji da bi se došlo do bilo kakvih promena.
Pitanje koji bi svako od nas trebalo da sebi postavi je: ako je ovo društvo bazirano na istinama, kako je onda moguće da se nalazi u potpunom haosu, na svim nivoima??
Laž ne može spoznati istinu, jer spoznaja istine podrazumeva odsustvo laži.
Manipulišući znanjem, odnosno istinom, manipuliše se percepcijom stvarnosti, iako je istina svuda oko nas, ona za nas ostaje skrivena, jer živeći u laži, mi postajemo slepi za istinu. Ključ manipulacije leži u manipulaciji znanjem, percepcijom stvarnosti, jer percepciju stvarnosti određuje naš nivo znanja, odnosno koliko smo ukorenjeni u istini.
Iluzorna istina, “istina” koja je bazirana na lažima i verovanjima podrazumeva iluzornu nestvarnu egzistenciju, borbu za preživljavanje, dok smo okruženi izobiljem koje nam priroda, život pruža.
Nivo znanja i osvešćenosti je to što određuje percepciju stvarnosti, postojanja a samim tim i delovanje unutar tog postojanja. Ukoliko bi nekima pošlo za rukom da stave pod kontrolu znanje, odnosno istinu, onda bi oni kontrolisali tu stvarnost kao i sva ona bića čija egzistencija zavisi od te istine-znanja.
Da li moramo da strahujemo da će se tako nešto desiti? Pa, ne moramo, jer to je ono što se već davno desilo i dešava se upravo sada, ovog trenutka, dok čitate ovaj članak. Milioni dece su u svojim školama, crkvama, ispred televizije, gde ih uče šta je laž, a šta istina, na temelju koje će, ukoliko je prihvate, percipirati svet u kojem žive i delovati unutar njega.
Pa zato nije ni čudo da ljudi ubijaju jedni druge, uništavaju životinjski i biljni svet, uništavaju planetu, jer to što oni znaju, što su ih naučili, jeste da je svet oduvek bio okrutno mesto, a život tek borba za opstanak, preživljavanje.
Ali, kako bismo uvideli da je sve to tek obična laž, dovoljno je da se samo osvrnemo oko sebe. Priroda nam nesebično pruža sve što nam treba: hranu, vodu, skrovište… A šta mi radimo, potkrepljeni “znanjem”, diplomama sa najskupljih fakulteta? Uništavamo je i zagađujemo na sve moguće načine, nesvesni da time uništavamo i same sebe.
Bolesti su samo jedan vid posledice delovanja sa nivoa pogrešnog znanja, pa se sa razlogom kaže da je pogrešno znanje opasnije od neznanja.
Ljudi koji su doživeli prosvetljenje kažu kako se ništa nije promenilo, a ipak, promenilo se sve. Prosvetljenje je jednostavno pomak u percepciji – postojanje u istini, a ne – stvaranje istine. Biti u istini, biti istina, znači biti slobodan od iluzija, laži.
Autor: Velimir Gašparić