Runolist kod respiratornih, probavnih i stomačnih problema
Runolist (Leontopodium nivale) je vrsta biljke koja pripada porodici Asteraceae. Naziv je dobio po izgledu cvasti, koje su vrlo specifične, krupne i upadljive tako da podsećaju na lavlju šapu (grč. „leon“ znači lav, a „podion“ znači nožica). Runolist prirodno naseljava staništa na visinama od 1500-3000 metara nadmorske visine, a za koja možemo reći da su „surova“, kamenita i teško pristupačna kao što su litice na planinskim vrhovima. Kod nas se može pronaći na Tari, Kopaoniku i Mučnju, ali ga takođe ima na Prokletijama na Dinari, Italiji, Rumuniji… Od 2003. godine Leontopodium nivale obuhvata dve podvrste, Leontopodium nivale subsp. alpinum i Leontopodium nivale subsp. nivale.
Leontopodium nivale, je višegodišnja zeljasta biljka, na sebi ima guste dlake koje su uočljive kako na stabljici tako i po listovima koje je štite od ultraljubičastog zračenja, hladnoće i suše. Na biljci razlikujemo dve vrste listova, prizemne koji su kopljasti i u rozeti i listove koji se nalaze na stabljici koji su izduženi i naizmenično postavljeni. Runolist cveta u periodu od jula do septembra. Cvetovi su grupisani u zvezdaste cvasti i najčešće su belo-žuti, a ispod njih se nalaze brakteje. Plod je ahenija. Na osnovu svega ovoga možemo zaključiti da je samo morfologija runolista, jedna evolutivna adaptacija kojom se biljka bori da opstane u prirodi.
Runolist se koristi u lekovite svrhe, a obično se koristi kod respiratornih i probavnih smetnji, ali takođe i kod stomačnih problema poput dijareje. U kozmetičkim preparatima za negu kože se dodaje kao ekstrakt jer je vrlo dobar antioksidans. Za ovu vrstu se vezuju razne legende, a jedna od njih kaže da je nekada davno muškarac otišao u planinu kako bi sakupljao lekovite biljke i nikada se nije vratio zbog čega je njegova voljena bila vrlo tužna i odlučila je da ode da ga potraži. Nalazi ga kraj dva lednika i ostaje pored njega, na steni, da plače moleći Boga da zauvek ostane kraj njega tu, pazeći ga. Kako je Gospod uslišio njene molbe, žena ostade plačući celu noć. Gospod je pretvori u runolist prekriven srebrnom vunicom tj. dlačicama. Danas runolist predstavlja simbol ljubavi i dokaz hrabrosti, pa su ga stoga muškarci često donosili svojim ženama kao znak pažnje. Runolist se često koristi kao simbol raznih udruženja i organizacija, najviše u alpskim regionima, zbog značenja koje ima u narodu. Tokom Drugog svetskog rata se, ali i pre njega, runolist nalazio na zastavama i značkama vojski i raznih predstavnika vojske.
Runolist je endemit pre svega ugrožen zbog prekomernog branja (zbog svoje lekovitosti) naročito u prošlosti, a sve više je ugrožen zbog klimatskih promena koje dovode do smanjenja površina alpskih staništa širom Evrope. Zbog svoje retkosti runolist je zaštićen u velikom broju evropskih zemalja (gde se ne sme brati u prirodnom staništu) poput Nemačke, Švajcarske, Italije, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Ukrajine… U Srbiji je runolist stavljen u Crvenu knjigu flore Srbije, a podvrsta runolista Leontopodium nivale subsp. alpinum kog određeni taksonomi smatraju zasebnom vrstom zaštićen je zakonom kao strogo zaštićena vrsta.
