Problemi sa krajnicima

Ma­le žle­zde, ve­li­ke upa­le

Ton­zi­le (nep­ča­ni kraj­ni­ci) i ade­noid (tre­ći kraj­nik, fa­rin­ge­al­na ton­zi­la) su lim­fno tki­vo ko­je je slič­no osta­lim lim­fnim žle­zda­ma u na­šem te­lu. Oni su deo žle­zda­nog tki­va (Val­de­je­rov pr­sten) ko­je okru­žu­je zad­nji deo gr­la. Nep­ča­ni kraj­ni­ci se na­la­ze sa boč­ne stra­ne gr­la. Ka­da su zdra­vi, kraj­ni­ci su obič­no iste ve­li­či­ne i ru­ži­ča­ste bo­je kao i okol­na slu­zo­ko­ža. Na nji­ho­voj po­vr­ši­ni vi­de se ma­nji ure­zi ko­ji se zo­vu krip­te, i ne­kad mo­gu da iz­gle­da­ju du­bo­ke i da sa­dr­že gnoj ili ostat­ke hra­ne (de­tri­tus). Tre­ći kraj­nik se na­la­zi vi­so­ko u gr­lu iza no­sa i me­kog nep­ca i za raz­li­ku od nep­ča­nih kraj­ni­ka, ne mo­že la­ko da se vi­de kroz usta.

Ko­ja je ulo­ga kraj­ni­ka?

Kraj­ni­ci uče­stvu­ju u od­bra­ni or­ga­ni­zma od bak­te­ri­ja i vi­ru­sa stva­ra­ju­ći an­ti­te­la. Sma­tra se da je ta ulo­ga naj­va­žni­ja u to­ku pr­ve go­di­ne ži­vo­ta. Za sa­da ne po­sto­je do­ka­zi ko­ji bi po­dr­ža­li uvre­že­no mi­šlje­nje da je ulo­ga ovog lim­fnog tki­va zna­čaj­na u imu­ni­te­tu u ka­sni­jem uz­ra­stu. Sa­vre­me­ne me­di­cin­ske stu­di­je su po­ka­za­le da de­ca ko­joj mo­ra­ju da se ope­ra­tiv­no uklo­ne kraj­ni­ci, ne pa­te po­sle od sla­bi­jeg imu­ni­te­ta ni­ti su ma­nje ot­por­na na bo­le­sti. Da­nas već po­pu­lar­ni mit o to­me ka­ko kraj­ni­ci pred­sta­vlja­ju fil­ter za bak­te­ri­je, ni­je ta­čan.

Ka­da na­sta­nu akut­na za­pa­lje­nja

Ton­zi­li­ti­si na­sta­ju zbog in­fek­ci­je kraj­ni­ka ko­ju iza­zi­va­ju ne­ke od bak­te­ri­ja ili vi­ru­sa. Simp­to­mi akut­nog ton­zi­li­ti­sa su bol u gr­lu ko­ji se po­ja­vio na­glo ili po­ste­pe­no i naj­če­šće je pra­ćen po­vi­še­nom tem­pe­ra­tu­rom. Pa­ci­jent ote­ža­no gu­ta, mo­že da ima po­ja­ča­no lu­če­nje plju­vač­ke, bol u uvu pri gu­ta­nju i da ima ne­pri­ja­tan za­dah. Po­vr­ši­na kraj­ni­ka obič­no je cr­ve­na sa siv­ka­sto-be­lim se­kre­tom ili bez nje­ga. Lim­fne žle­zde na vra­tu mo­gu bi­ti uve­ća­ne.

Gnoj­na an­gi­na je po­se­ban ob­lik in­fek­ci­je iza­zvan strep­to­ko­kom. Ona mo­že da do­ve­de do ošte­će­nja sr­ča­nih za­li­sta­ka (re­u­mat­ska gro­zni­ca) ili bu­bre­ga (glo­me­ru­lo­ne­fri­tis). Ta­ko­đe mo­že da do­ve­de do ko­žnog osi­pa (skar­let­na gro­zni­ca), da br­zo iza­zo­ve upa­lu si­nu­sa, plu­ća i upa­lu sred­njeg uva.
In­fek­tiv­na mo­no­nu­kle­o­za je in­fek­ci­ja ko­ju zo­vu i bo­lest po­ljup­ca, jer se pre­no­si i po­ljup­cem. Vr­lo je va­žno da se zna da se če­sto u star­tu pre­vi­di da se ova in­fek­tiv­na bo­lest, iza­zva­na Ep­šen-Ba­ro­vim vi­ru­som, obič­no ma­ni­fe­stu­je kao ja­ka upa­la gr­la i kraj­ni­ka, a če­sto i lim­fnih žle­zda na vra­tu.

Ka­ko pre­po­zna­ti hro­nič­ne upa­le?

Ka­da se ra­di o kon­stant­noj upa­li kraj­ni­ka, po­na­vlja­ne in­fek­ci­je mo­gu da do­ve­du do for­mi­ra­nja ma­lih dže­po­va (krip­ti) u kraj­ni­ci­ma, ko­ji pred­sta­vlja­ju sta­ni­šte bak­te­ri­ja. Če­sto su u krip­ta­ma pri­sut­ne be­li­ča­ste, tvr­de na­sla­ge, osta­ci hra­ne i obič­no da­ju loš za­dah. Osim lo­šeg za­da­ha, one obič­no stva­ra­ju pa­ci­jen­tu ose­ćaj kao da mu se ne­što za­le­pi­lo za gr­lo.

Gnoj­ni otok, pe­ri­ton­zi­lar­ni ap­sces stvar de­po gno­ja iza kraj­ni­ka, ko­ji ih gu­ra ka nep­ča­noj re­si­ci. Gr­lo je ve­o­ma bol­no, pa­ci­jent ne mo­že da otvo­ri usta. Uko­li­ko se ne le­či, ova in­fek­ci­ja se ši­ri du­blje u vrat, mo­že da do­ve­de do op­struk­ci­je di­saj­nog pu­ta, pa i smrt­nog is­ho­da

Dr Jo­van Bu­ba­lo