Multipla skleroza (MS) nije nova bolest. Njen uticaj na mozak opisan je 1830. god, a 1860. god. ocenjeno je da je MS posebna bolest. MS je najčešće neurološko oboljenje mladih osoba. U SAD ima oko 350.000 ljudi obolelih od MS-a, a u svetu ima oko 2 miliona obolelih. Godine sankcija i ratova u Srbiji dovele su do povećanja broja novoobolelih, a prema poslednjim podacima Udruženja obolelih od multiple skleroze Beograda (ul. Jurija Gagarina 81. Novi Beograd, telefon: 011/2160-498) ukupan broj prijavljenih i dijagnostikovanih obolelih osoba je oko 1.200. U Srbiji ima više udruženja obolelih od multiple skleroze. Osim Udruženja obolelih od multiple skleroze Beograda, aktivno je Društvo multiple skleroze Srbije, Društvo multipla skleroza Vojvodine (sa lokalnim organizacijama), Udruženje obolelih od multiple skleroze Bor, Udruženje multiple skleroze Raškog okruga i drugi.
Da li je poznat uzročnik MS?
Premda je MS bolest koja neočekivano napada, lako je predvideti stopu incidencije u populaciji. Kod jedne od hiljadu osoba pojaviće se MS obično pri kraju dvadesetih godina života, a dve trećine obolelih osoba biće žene. MS je češća u Severnoj Evropi, a genetski faktori mogu da doprinesu povećanju rizika od obolevanja. Ključni faktor koji utiče na to da imunološki sistem napadne centralni nervni sistem još je nepoznat. Napadi bolesti mogu da budu retki i sa dugim intervalima bez uticaja na sposobnosti i funkcionisanje osobe, ali isto tako bolest može da brzo napreduje ka teškoj hendikepiranosti. Većina ljudi sa MS-om nalazi se između ova dva ekstremna stanja. Verovatno da je MS ipak autoimuna bolest što znači da se prirodna telesna odbrana okreće sama protiv sebe. Umesto da uništava strane ćelije imunološki sistem se okreće protiv sopstvenih ćelija. U ovoj bolesti uništava se mielinski omotač koji izoluje nervne ćelije. Bez omotača, nervna ćelija više ne može da sprovodi nervne impulse. Kako broj oštećenih nervnih ćelija raste, telo gubi sposobnost vršenja funkcija koje kontrolišu te nervne ćelije.
Na kom uzrsatu MS može da se javi?
Uzrast izbijanja bolesti prema raspoloživim podacima varira od 10 do 59 godina, a najviša incidencija je na uzrastu od sredine dvadesetih i početka tridesetih godina života.
Da li stres utiče na MS?
Život obolelih od multiple skleroze je stresan, a o tome da li stres pogoršava ili ubrzava tu bolest raspravlja se decenijama. Za mnoge istraživače veza između stresa i smanjenja imunološkog odgovora je jasna, ali drugi misle da su promene male i u normalnom opsegu. Američka neurološka akedemija je 1999. god. na osnovu rezultata opsežne studije koja je trebalo da proceni uticaj psihološkog distresa na MS zaključila da nije u stanju da jasno utvrdi vezu između distresa i pogoršanja bolesti, solomonski zaključujući da je ta povezanost moguća.
Koji su simptomi MS-a?
Simptomi kod MS-a se veoma razlikuju. Osim bola i iscrpljenosti, među različitim teškoćama sa kojima se susreću oboleli od MS ističe se devet simptoma koji posebno utiču na kvalitet njihovog života. To su pogoršanje u kognitivnom funkcionisanju, depresija, samoubistvo, spazam i slabost, ataksia i tremor, disfunkcija mokraćne bešike i creva, vizuelne smetnje, iscrpljenost i seksualna disfunkcija.
Šta najviše utiče na kvalitet života obolelih od MS-a?
Pacijenti oboleli od MS saopštavaju da im na kvalitet života više utiče mentalno zdravlje od fizičkih pogoršanja i bola. Taj podatak razlikuje se od uverenja neurologa i javnog mnjenja o činiocima koji najviše utiču na kvalitet života oblelih od multiple skleroze. Kada čuju da su oboleli od MS, pacijenti se najviše brinu da će se pogoršati njihovo kognitivno funkcionisanje. Kognitivne disfunkcije najviše unazađuju obolele od MS-a. I najsuptilnije promene ograničavaju ličnu sposobnost u prevladavanju teškoća, dovode do otkaza i nezaposlenosti, smetnji u obavljanju porodičnih obaveza i uživanju u životu. Dok se ranije verovalo da samo oko 6% MS pacijenata pati od kognitivnog disfunkcionisanja, nove procene govore da od njih pati oko 43% obolelih. Najveći problemi javljaju se u učenju, prisećanju novih informacija, brzini obrade podataka, zaključivanju, rešavanju problema i planiranju. Manji uticaj bolest ima na preciznost izvođenja (preformansu) ali je i ona oštećena kada je vreme rešavanja zadataka vremenski ograničeno.
Koji je najčešći afektivni poremećaj kod MS-a?
Najčešći poremećaj raspoloženja kod obolelih od MS-a je depresija. Pogoršanje raspoloženja i afektivnog stanja zapaženo je 1926. godine. Procene učestalosti, tj. prevalencije depresije veoma se razlikuju. Prevalencija kod pacijenata obolelih od MS u bolnici varira od 15% do 30% i od 40% do 60 % tokom života što je oko tri puta više nego kod zdrave populacije. Depresija je češća kod MS nego kod drugih neuroloških oboljenja. Pacijenti oboleli od Parkisonove bolesti ređe pate od depresije u odnosu na pacijente obolele od MS za 50 % do 33%. Na raspoloženje kod MS utiče pogoršanje bolesti, propisivanje psihoaktivnih lekova (npr. kortikosteroida) i osećaj isrpljenosti, odnosno premorenosti.
Da li su oboleli od MS-a skloniji samoubistvu od zdravih ljudi?
Kao i kod depresije, sklonost ka samoubistvu MS pacijenata je veća nego kod zdrave populacije. Broj samoubistava kod pacijenata koji su dolazili na bolničko lečenje u Novoj Škotskoj bio je tri puta veći od zdrave populacije. Broj suicida kod muškaraca i žena obolelih od MS u Danskoj bio je za 50 do 70 posto veći nego kod zdrave populacije.
Šta još negativno utiče na obolele od MS-a?
Prateći problemi kod pacijenata obolelih od MS mogu izrazito negativno da utiču na njihovu psihosocijalnu adaptaciju i povise njihovu izloženost psihološkom distresu. Bolest može da utiče na opažanje sebe, a naglašava se posebna važnost negativnog stava društva i pozitivnog međusobnog odnosa lekara i pacijenta. Odnosi sa porodicom i prijateljima su od središne važnosti za osobe koje žive sa MS-om, kao što je značajan i kvalitet života koji vode. Izolacija tokom napredovanja bolesti jeste jedan od očekivanih problema. (O’Brien, 1993). Stav partnera prema bolesti je takođe veoma važan faktor. Obolele osobe koje smatraju da njihovi partneri negativno reaguju na teškoće bolesti imaju lošije psihičko funkcionisanje i više simptoma depresije. Onda kada partner, porodica ili prijatelji počnu da zbrinjavaju pacijenta, kompleksnost teme se proširuje, a problemi povećavaju. Roditelji koji su oboleli od MS posebno su zabrinuti uticajima koju bolest može da ima na njihovu decu. Premda postoje istraživanja koja ukazuju da su deca hroničnih pacijenata sputana, psihički „ugušena” i antisocijalna, rezultati druga istraživanja ističu njihovu empatičnost i veću zrelost u društvenim odnosima
Koji praktični problemi najčešće ugrožavaju obolele od MS-a?
Prema brošuri O oboljenju multipla skleroza koju je objavilo Udruženje obolelih od multiple skleroze Beograd, radni vek osoba obolelih od MS-a je veoma kratak. Te osobe bivaju rano penzionisane i vrlo često su odbačene od okoline.
Izvor; /desetkams.wordpress.com
