Magnetna rezonanca u dijagnozi glavobolja, bolova u vratu i leđima

2801

Magnetna rezonanca je veoma moćno sredstvo u dijagnostici mnogih oboljenja, a samim tim i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je bezbolan i potpuno neškodljiv.
Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja omogućava vrlo preciznu vizualizaciju struktura unutar lobanje, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i u mekim tkivima glave i ostalih delova tela. Jednostavno, jedino pomoću nje lekari mogu da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u oštećenja, tumore, anomalije…
Bezbolna, ali ponekad blago neugodna metoda
MRI (Magnetic resonance imaging) je metoda bez jonizujućeg zračenja, bezbolna je i neškodljiva, mada ponekad i blago neugodna. Naime, mnogim ljudima koji se izlože ovom pregledu može da smeta jak pulsirajući zvuk, koji jeste neprijatan, ali je ipak podnošljiv. Problem može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće oko 15-45 minuta, tokom kojih pacijent praktično mora da bude potpuno nepomičan. Ponekad snimanje magnetnom rezonancom zahteva i prethodno intravensko ubrizgavanje kontrasnog sredstva, koje može, mada veoma retko, da izazove neželjene efekte i alergijske reakcije.
Snimak magnetnom rezonancom daje lekarima mogućnost da zavire u unutrašnje strukture tela
Postoje dva osnovna tipa aparata za magnetnu rezonancu. Otvoreni koriste permanentne magnete, a zatvoreni se služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Zatvoreni aparati su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. U našoj zemlji, standardni su aparati od 1,5 T.
S druge strane, aparati sa stalnim magnetom manjeg polja (0,2-0,4 T) odlikuju se dužim trajanjem pregleda i manjim brojem mogućnosti, ali su zato mnogo zgodniji (komforniji) i praktično su jedino rešenje za pregled klaustrofobičnih pacijenata.
Svaki MRI aparat sastoji se od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, te računara.
Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?
U prostoriju sa aparatom se ne smeju unositi predmeti od magnetnog materijala. Uz to, u aparat ne smeju “ući” ni baš svi ljudi. Pacijenti sa pejsmejkorom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, oka i u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa nekim veštačkim zaliscima srca i pumpama, kako insulinskim tako i onima za kontrolu bolova, ne mogu se izlagati ovom pegledu.
Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste metal. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i dr, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte koji smanjuju kvalitet dobijenih snimaka.
Magnetna rezonanca u dijagnozi bolova u vratu i leđima
Kod bolova u vratu i leđima, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda! Jako dobro se vide:
•       anomalije  kičmenog stuba
•       povrede kičmenog stuba
•       zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
•       diskus hernija (izletanje kičmenih pršljenova iz svog ležišta)
•       tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
•       bolesti koje zahvataju koštanu srž
•       ciste (arahnoidne, perineuralne, dermoidne, ciste međupršljenskih zglobova)
Magnetna rezonanca u dijagnozi glavobolja
MRI pregled, ma koliko bio kvalitetan, nije koristan u dijagnozi primarnih glavobolja (tenziona glavobolja, migrena, Cluster glavobolja).
Razlog je jednostavan – ove glavobolje su oboljenja sama za sebe i nisu uzrokovane tumorima, oštećenjima i anomalijama unutrašnjih struktura i tkiva, kakve MRI aparat inače izvanredno otkriva. Izuzetak je migrenozni infarkt – komplikovana migrena praćena možadnim infarktom.
S druge strane, magnetna rezonanca je nezamenljivo sredstvo za dijagnostiku sekundarnih glavobolja, tačnije oboljenja koja ih izazivaju. Uzroci sekundarnih glavobolja su, dakle, druga, ponekad ozbiljna oboljenja, oštećenja ili tumori.
Otvoreni aparat za magnetnu rezonancu je komforniji, ali nema sve mogućnosti i pregledi na njemu traju duže
Evo nekih stanja povezanih sa glavoboljama koje je relativno lako dijagnostikovati uz pomoć magnetne rezonance:
•       Lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrkovane zapaljenskim procesima (upalama) u sinusima, na licu, u ustima, kao i promenama u zglobovima (temporomandibularni zglob)
•       zapaljenski procesi u mozgu, na moždanim ovojnicama, abscesi
•       specifična zapaljenja, tuberkuloza, sarkoidoza
•       tumori mozga, moždanih ovojnica i živaca
•       krvarenje unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili van njega (krvarenje kod povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
•       tromboza venskih sinusa
•       povišen intrakranijalni pritisak
•       epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
•       zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezvnog tkiva
•       parazitne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)
MRI pregledom se mogu dijagnostikovati i glavobolje nastale kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima. Najčešće je to slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).
Dr med. Aleksandar Radosavljević radiolog

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel:  011 400 9 100
www.affidea.rs

PODELI