Varijacije u toku dana
Sistolni pritisak postepeno raste od ranog jutra, a dostiže najveću vrednost između 5 i 7 sati posle podne. Posle obroka sistolni pritisak se povećava i za od 5 mmHg do 10mmHg. Taj porast traje obično od 30 do 60 minuta.
Nasuprot sistolnom, dijastolni pritisak se u toku dana, obično, ne menja. Posle obroka može se smanjiti, zbog vazodilatacije u području splanhnikusa.
U snu. U snu krvni pritisak se može znatno smanjiti. Novija istraživanja ukazuju da izvestan procenat cerebro-vaskularnih inzulta (tromboza), koja se javlja kod starijih osoba u ranim jutarnjim satima (između 2 i 4 sata ujutru) posledica su hipotenzije. Sistolni pritisak se može smanjiti za 20/40 mmHg, dok dijastolni i za 10/15 mmHg. Oba postižu najnižu vrednost između 3 i 4 sata ujutru.
Naglo buđenje, ili snovi, mogu dovesti do hipertenzivnih kriza, čak i do 200/110 mmHg. Savremenim kontinuiranim praćenjem krvnog pritiska to se često i lako dokazuje.
Senzorni podražaji, kao što su glasni šumovi, buka, teskobna stanja, mogu prouzrokovati povećanje krvnog pritiska i frekvencije srčanog rada. Ove promene mogu se pripisati promenama minutnog volumena, ali i povećanju vazomotornog tonusa zbog pojačane ekscitacije simpatikusa.
Izlaganje vrućini, upotreba (pa i nekoliko čašica) jakog alkoholnog pića, mogu izazvati vazodilataciju, sa prolaznim smanjenjem krvnog pritiska, te konsekutivnu vazokonstrikciju sa povećanjem krvnog pritiska.
Napor. Neposredno nakon umerenog napora, doći će do prolaznog, kratkotrajnog smanjenja krvnog pritiska. Ove promene su posledica relaksacije trbušnih mišića i nakupljanja krvi u venama te trenutnog smanjenja minutnog volumena. U roku od oko pola minuta, iz mišića, koji se aktivno kontrahuju, dolazi više krvi u venske rezerve, pa preko desnog srca, povećava se udarni volumen i tako popravlja krvni pritisak.
Posle vrlo teškog napora krvni pritisak se izrazito povećava, a pri tome se i srčana frekvencija povećava. Uglavnom se povećava sistolni pritisak na vrednosti čak i 180 do 200 mmHg. Međutim, dijastolni pritisak se samo neznatno povećava. Misli se na normalni kardiovaskularni sistem i bez uzimanja lekova. Krvni pritisak se vraća na normalu za oko 5 do 10 minuta.
Novija istraživanja bacaju sumnju na dobijenu vrednost, pri opterećenju, perifernog odnosno radijalnog krvnog pritiska, kao dobrog pokazatelja stanja kardiovaskularnog sistema. Radijalni pritisak može se povećati čak i za 100 mmHg, dok se aortni pritisak poveća za možda 40 do 50 mmHg. Na osnovu samo običnog merenja perifernog pritiska, nema tačne procene stanja kardiovaskularnog sistema.
Prof. dr Živojin Stamenković