Slučajno sam pre nekoliko dana naleteo na priču o travaru Momi. Ova priča me podsetila na nedeljno poznatu priču o jednoj drugoj „travarki“, znatno poznatijoj Mariji Treben. Ova Austrijanka je lansirala brojne biljne preparate, a najzpoznatija je po „švedskoj gorčici“ (pre dvadesetak godina popularnu i kod nas) u lečenju karcinoma. Suvremeni lekari su ovaj preparat potpuno ignorisali.
Ni knjiga o njenim preparatima, koju je napisao čuveni nemački lekar Paul-Gerhard Seeger, nije mnogo uticala na stav klasično obrazovanih lekara. Profesor Seeger je fascinantna ličnost (rođen je 1903, a umro 1991), onkolog, dvostruki kandidat za Nobelovu nagradu. Kako je sam govorio, najvažniji period njegovog života je rad sa profesorom Otto von Warburgom (dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za medicinu). Shvatanje Warburga o karcinomu kao metaboličkoj bolesti (poremećaj metabolisanja glukoze u mitohondrijama) su dugo bila suprimovana. Klasična teorija smatra da karcinom nastaje mutacijama u genima u jedru ćelije, koja se pretvara u malignu). Warburg je pokazao da su mutacija sekundarne, posledica metaboličkih promena u funkcionisanju mitohondrija. Jedro maligne ćelije preneto u zdravu ćeliju dovodi do njenog pretvaranja u malignu, a maligna ćelija u koju se usadi jedro zdrave ćelije nastavlja da se ponaša kao maligna.
Ali, Seeger je otišao korak dalje. On se nije slagao da je maligna ćelija ireverzibilno promenjena (kako smatra većina današnjih naučnika). Njegova istraživanja su pokazala da je osnovni problem karcinoma oštećenje citohrom oksidaze (citohrom a/a3 – enzima ključnog za metabolizam glukoze i ćelijsko disanje). Ona je odgovorna za transport elektrona nastalih procesima ćelijskog disanja. Njeno oštećenje je odgovorno za smanjenu voltažu membrane mitohrondrija kod karcinoma. Zbog toga ćelija stvara svega oko 20% potrebne energije iz glukoze. Šta oštećuje citohrom oksidazu? Aerozagađenje, teški metali, toksini bakterija, gljivica, hemijski aditivi u hrani itd. John Higgensen, direktor Cancer Research Institute pri World Health Organization in Geneva, smatra da bi se 90% degenerativnih oboljenja ili carcinoma moglo eliminisati uklanjanjem karcinogenih supstnaci iz hrane, vode i vazduha. Sličnu procenu ima i profesor von Hausen iz Cancer Research Center u Hajdelbergu.
Dr Seeger je pokazao da maligne ćelije koriste samo 5 do 50% kiseonika u odnosu na normalne. Smanjivanjem količine kiseonika, uspeo je da da zdrave ćelije transofrmiše u maligne. Stepen maligniteta je u direktnoj vezi sa stepenom oštećenja citohrom okdsidaze. Hipoksija (smanjena količina kiseonika) je jedna od od osnovnih karakteristika maligniteta (prošle godine ja Nobelova nagrada za medicinu dodeljena uravo za ova istraživanja). Biolozi sa John Hopkins univerziteta su pokazali da se u uslovima niske koncenracije kiseonika, stvaraju proteini RhoA i ROCK1, koji su direktno odgovorni za nastanak metastaza.
Seeger je prepostavio da bi se dodavanjem enzima moglo učiniti da se maligna ćelija vrati u normalno stanje ili značajno uspori svoje razmnožavanje. Iz eksperimenata znamo da ako se maligna ćelija melanoma implantira u embrion pileta, ona se pretvara u melanocit. Implikacije ovakvog shvatanja su ogromne. Možda ne moramo da tumor operišemo, zračimo ili dajemo citostatike, već možemo da vratimo funkciju citohrom oksidaze dodacima ishrani?
Seeger je smatrao da su psihički faktori (hroničan stres, depresija, konflikti, seksualne disfunkcije itd) direktan uzrok carcinoma.
Na osnovu svojih radova, professor Seeger je 1965. predložio plan prevencije i lečenja tumora u 10 koraka:
Faza 1. Uklanjanje štetnih uticaja
Faza 2. Detoksikacija tela.
Faza 3. Normalizacija crevne flore.
Faza 4. Aktivacija citohrom oksidaze davanjem antioksidanasa
Faza 5. Aktivacija imunog sistema čoveka.
Faza 6. Desenzitizacija (smanjivanje preosetljivosti organizma)
Faza 7. Citoplazmatska terapija sa aktivacijom antitela
Faza 8. Inhibicija glikolize (razlaganja glukoze bez kiseonika)
Faza 9. Izmene u ishrani.
Faza 10. Potpora srcu i cirkulatornom sistemu.
Mnogo toga je danas već od ovoga potvrđeno, pogledaje samo normalizaciju flore, pola veka pre pronalaska probiotika. Za aktivaciju citohrom oksidaze Seger je predlagao vitamin A i betacijanin (sastojak soka cvekle). Cvekla je takođe odlična za uklanjanje teških metala iz organizma, jednog od uzroka oštećenja enzima.
Da se vratimo na početak teksta, Seger je napisao knjigu “Die Wunderheilungen der Maria Treben – Irrglauben oder Wahrheit?” (Čudotvorna isceljenja Marije Treben – činjenica ili prevara). On podržava ulogu brojnih biljaka u lečenju karcinoma, nabrajajući njihovu sposobnost da primaju jone vodonika koji nastaju glikolizom u tumorima. To su antocijanidini – cijanidin, delfinidin, pelargonidin, mirtilin, malvidin, flavoni – kvercetin, rutin i drugi. Pronalazi da se nalaze u biljkama preporučenim od strane Marije Treben, “Apoteka data od Boga”. To su neven, hajdučka trava, kopriva, bokvica, crni slez, trava priljepača, biljka preslica i još neke.
U komentaru na lečenje ovim biljkama, on kaže da “kritička biohemijska analiza pokazuje da su naši preci imali sačuvan osećaj razuma i praktičnosti, bili oni travari, pastiri ili šumari, da pravilno zaključe lekovita svojstva biljaka”.
Ovde bih dodao recept dr Schlegela sa početka XX veka za karcinom želuca, čaj od kore hrasta. Rezultati su često odlični.
Nepotrebno je reći da podržavam ovakav način prilaza lečenju pacijenata. Citirao bih reči čuvenog lekara Helmholtza (1877, Das Denken in der Medizin): “…Čovek u stalnom rvanju sa neprijateljskim silama okoline brzo zaboravi…da je njegovo znanje izloženo brojnim iskušenjima…Kada se suočite sa umirućim pacijentom, zapitamo se da li smo učinili sve šro je moglo da se učini i da li je nauka stvarno dala sve odgovore i alate potrebne za izlečenje”.
izvor banenestorovic.blogspot.com
