Crevna flora je uglavnom stabilna i konstantna. Stvara se u prvih šest meseci od rođenja i bitno zavisi od majčinog mleka i od tipa porođaja (prirodni je bolji za crevnu floru). Da bi se pojačala odbrana organizma na nivou creva ne mogu da se uzmu dodatne imunološke ćelije, ali probiotskim preparatima može da se pojača crevna flora u momentima kada je oslabljena. U najvećem broju slučajeva to je neophodno kada se jave virusne infekcije, akutni enterokolitisi koji traju dva, tri ili četiri dana, iznenadni prolivi, mučnina, povraćanje.
– Crevna flora je oslabljena i kada se piju antibiotici – objašnjava u intervjuu „Novostima“dr Daniela Bojić, gastroenterolog,- Zato je dobro da se posle svake kapsule antibiotika uzme probiotski preparat, koji će ojačati odbranu. U kapsulama probiotika nalaze se te dobre bakterije koje će da nadoknade određeni broj onih koje će uništiti antibiotici prolazom kroz creva. Probiotski preparat koji ima najmanje tri-četiri bakterije u sastavu treba uzeti dva sata nakon antibiotika. Na taj način antibiotik ima dovoljno vremena da prođe kroz creva i obavi zadatak, a dva sata nakon toga kapsulom probiotika osvežićemo imuni sistem.
Kako se probiotici piju kod virusnih infekcija?
– Preporuka gastroenterologa je da se dok traju tegobe probiotski preparati uzimaju dnevno tri puta po jedan, da bi što više pojačali odbranu. Iako na kutijicama piše da je jedna kapsula dovoljna, u tim slučajvema uvek treba više. S druge strane, probiotski preparati su bezbedni i nema razloga za bojazan ako se popije više od tableta nego što piše u uputstvu za probiotik. Kod virusnih infekcija dužina terapije je minimum 14 dana. Kada prođe akutni virusni proliv, uzimanje probiotika može da se smanji na dve, pa na jednu kapsulu.
Zašto je bitno da se probiotici uzimaju najmanje dve nedelje?
– Zato što posle svake virusne infekcije imate šansu da uđete u tzv. sindrom postinfektivnog iritabilnog creva. To znači da određene virusne infekcije creva mogu vremenom da vas uvedu u crevnu razdražljivost koja se ne smiruje i pored toga što je prošla infekcija. To može da se desi i šest meseci posle crevene virusne infekcije i da traje nekoliko godina. Probiotici to mogu da spreče ako se uzimaju dovoljno dugo, odnosno od 14 do 28 dana. Inače, taj sindrom postinfektivnog nervoznog creva razvija se kod oko 30 odsto osoba koje su preležale određene virusne infekcije, što je veoma veliki procenat.
Da li poboljšanjem imuniteta u crevima možemo uopšteno da poboljšamo imunitet organizma?
– Ima naznaka da stvarno taj crevni imunitet može da podigne sistemski imunitet, ali su te studije rađene samo kod starijih osoba. Takođe, neka istraživanja su pokazala da ako stalno pijete probiotske preparate i prehrambene proizvode koji sadrže probiotike (recimo jogurte i slično) da ćete onda biti zdravi i živeti sto godina. Prvi je na tu ideju došao ukrajinski nobelovac Ilja Iljič Mečnjikov. On je prvi uvideo da bugarski seljaci koji piju kefir žive duže nego oni koji ga ne piju. Tako je počela industrijska proizvodnja tih mlečnih napitaka obogaćenih probiotskim bakterijama. Ali, poenta je što u tim probiotski obogaćenim napicima nemate dovoljan broj bakterija. Dakle, može da bude korisno i neće da šteti ako ih pijete, ali neće pomoći u terapijskom smislu ako imate problem sa stomakom ili virusni proliv. Lično mislim da „preventivnim“ uzimanjem probiotika ne može da se sistemski digne imunitet.
Kako odabrati dobar probiotik?
– Dobar probiotski preparat je onaj koji ima dovoljan broj bakterija, odnosno najmanje milijardu.
Šta je još važno za probiotske preparate?
– Važan je i sastav bakterija. Rezultati randomizovanih studija su pokazali da su sojevi iz grupe laktobacilusa dobri, a dobre su i saprofitne bakterije saharomices (saccharomyces) bulardi, koje poboljšavaju dejstvo ostalih bakterija u probiotskom preparatu.
Da li između uzimanja probiotika mora da se pravi pauza?
– Ne mora da se pravi pauza. Ko veruje u priče da probiotski preparati produžavaju život, može da uzima jednu kapsulu dnevno, jer oni uopšte nisu kontraindikovani. Sastavljeni su od prirodnih bakterija koje i inače imamo u organizmu, i nemaju štetne posledice.
Kada bi trebalo da se piju – pre ili posle jela?
– Obično se uzimaju od pola sata do sat vremena nakon jela. Međutim, ništa ne smeta ni ako se kapsula popije na prazan stomak.
Da li probiotici mogu da budu od koristi deci?
– Objavljeno je nekoliko radova o tome da deca koja redovno uzimaju probiotske preparate u mladosti ređe imaju alergije. Sada se rade velike studije koje će da provere da to nije samo farmaceutski trik.
Izvor:novosti.rs
