Da li postoji zavisnost od selfija i socijalnih mreza?

498

Mlad organizam koji je jos u razvoju posebno je vulnerabilan na senzacije koje prima iz spoljne sredine. Znamo da se mozak coveka potpuno formira tek nakon dvadesete godine zivota, sto u stvari znaci da su kod mladih ljudi, tinejdzera i adolescenata pravilno rasudjivanje, procene i odluke u odnosu na situacije u kojima se nadju u okruzenju cesto nezrele i impulsivne. Tinejdzeri i adolescenti se najcesce identifikuju sa svojim idolima, oponasaju ih po izgledu i ponasanju, sto je potpuno normalno u ovom razvojnom periodu. Nove tehnologije donose nove nacine komunikacije preko socijalnih mreza ili elektronskih medija. Oni cesto stavljaju u prvi plan spoljasnji, fizicki izgled, kao i njegov uticaj na uspeh jedinke u drustvu. Zato nije neuobicajeno i neocekivano da mladi ljudi upravo to prihvataju kao najvaznije kvalitete jedne osobe. Tako se danas susrecemo sa pojavom u drustvu gde mladi pribegavaju isticanju svog fizickog izgleda kroz upadljiv stil odevanja, nacin sminkanja ili cak preduzimaju razne, relativno dostupne, korektivne hirurske intervencije. Socijalne mreze poput Instagram-a, Twitter-a, Facebook-a i sl. omogucavaju lak protok informacija i fotografija i na taj nacin popularizuju i omasovljavaju selfije kao najlaksi i najbrzi nacin da mlada osoba dobije povratnu informaciju o svojoj prihvacenosti ili privlacnosti. Za mnoge mlade ovakva “potvrda sopstvene vrednosti” postaje preterano znacajna, narocito za one koji je ne dobijaju na druge nacine, u direktnom kontaktu ili u komunikaciji sa drugim osobama, pre svega sa svojim vrsnjacima. Inertnost drustva da odgovori na potrebe mladih u ovom osetljivom periodu njihovih zivota, kao i kriza institucija, pre svega skole i porodice, inverzija sistema vrednosti, znacajno doprinose velikom uticaju drustvenih mreza i propagiranju virtuelne komunikacije i realnosti. Svaka socijalna pojava sa sobom nosi i prostor za ispoljavanje patoloskog ponasanja koje bi mozda u nekim drugim uslovima i drustvenim okolnostima bilo manje primeceno, pa tako i preterana opsednutost sopstvenim izgledom, potreba da se “ogledamo” u drugima i merimo koliko smo im znacajni kroz broj lajkova ili followera. U Specijalnoj bolnici za lecenje bolesti zavisnosti povremeno se susrecemo sa problemima preteranog koriscenja Interneta, igranja video igara i sl. Uglavnom se za pomoc javljaju zabrinuti roditelji koji ponekad dodju sami, a nekada sa svojim tinejdzerima cije ponasanje ih brine. Nasa je uloga da procenimo da li je problem te mlade osobe prolaznog karaktera i u okviru normalnog procesa odrastanja i sazrevanja ili se radi o patoloskom poremecaju ponasanja koji zahteva strucnu intervenciju, kao i da istu pruzimo ili da porodicu usmerimo ka drugoj instituciji ili mestu gde se moze dobiti adekvatna pomoc.

 Koji god da je problem u pitanju osobe koje se obrate za pomoc nasem Savetovalistu dobice savet i nase strucno misljenje. Dr Nikic Milica Spec.psihijatrije Rukovodilac Centra za nehemijske zavisnosti sa Dnevnom bolnicom za zavisnike od droga Specijalna bolnica za lecenje bolesti zavisnosti- Beograd

PODELI