Bezglutenska dijeta kojom je Novak Đoković osvojio planetu

1542

Bezglutenska dijeta, kako njeno ime kaže, iz ishrane izbacuje gluten. Da je više od dijete, pokazuje  činjenica da je zbog zdravstvenog stanja ona za određene osobe neophodna. Da je dijeta kao i većina ostalih, govori namera onih koji u njoj traže spas od viška kilograma.

Njen cilj i glavni zadatak je jasan- izbeći gluten. Zato njen prvi korak mora da bude  upoznavanje sa izvorima glutena i sa namirnicama koje ne sadrže ovaj sastojak.

Potraga za bezglutenskim namirnicama u većini zemalja, poput SAD, Kanade, Brazila, članica Evropske unije, olakšavaju propisi koji nalažu da etikete na hrani mora da sadrži podatke da li u njoj ima ili nema glutena.

Šta je gluten i kako ga izbeći?

– Gluten je belančevina koja se nalazi u većini žitarica, sa izuzetkom pirinča i kukuruza, kao i u pekarskim i drugim proizvodima dobijenim od njih. Takođe se izostavljaju i namirnice u kojima gluten može da bude dodat kao aditiv, poput suhomesnatih proizvoda, kečapa, prerađene hrane – objašnjava prof. dr Slavica Rađen, nutricionista na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

KAD JE BEZGLUTENSKA ISHRANA NEOPHODNA?

– Bezglutenska dijeta se primenjuje u okviru medicinske nutritivne terapije obolelih od  celijačne bolesti, glutenske enteropatije. Ovo obolenje spada u alergije, tako da i najmanja količina glutena izaziva alergijsku reakciju. To znači da je kod osoba koje imaju ovu alergiju bezglutenska ishrana neophodna da bi bili zdravi – objašnjava profesorka Rađen.

I dok za zdrave osobe gluten nije uopšte štetan i predstavlja izvor belančevina biljnog porekla, kod alergičnih pojedinaca, ishrana koja sadrži gluten izaziva oštećenje crevne sluznice, praćeno dijarejom.

– Ovo stanje ometa normalnu absropciju  hranljivih materija i dovodi do malnutricije. To je posebno opasno kod dece, kada može dovesti do zaostajanja u rastu i razvoju. Zato je veoma važno da se glutenska enteropatija na vreme prepozna i započne sa dijetoterapijom – savetuje profesorka.

Šta sme da se jede?

Ovo su poželjne namirnice: pasulj, semenke i orašasti plodovi, neprerađeni, sveža jaja, sveže meso, sveže živinsko meso, riba, voće i povrće, većina mlečnih proizvoda heljda, kukuruz, kukuruzna kaša, proso, kinoa, pirinač, soja, tapioka, kineska šećerna trska, krompir, amarant, te može da se koristi aktivni suv kvasac i mleko u prahu.

Namirnice i pića koje moraju da se izbegavaju osim ako na njima ne piše da ne sadrže gluten:

Možete da ih konzumirate, ali samo ako su označene bezglutenskom nalepnicom: pivo, hleb, torte, pite, ostale vrste slatkiša, pomfrit, paste, testenina. salate, sosevi, uključujući i sojin sos, slane grickalice, gotove supe, ovas može da tokom uzgoja i proizvodnje dođe u dodir sa pšenicom, pa je preporuka da i ovu namirnicu prati etiketa “bez glutena”.

Koja hrana ne sme da se jede? 

Ove namirnice su definitivno na zabranjenoj listi: ječam, raž, tritikale, pšenica, pića koja sadrže pomenute sastojke, griz, kamut, krupnik, graham brašno ili integralno pšenično brašno, bulgur.

Mane bezglutenske dijete

– Kod osoba koje nisu osetljive na gluten, bezglutenska dijeta nema posebnih prednosti. Nedostaci ovakve  ishrane potiču od činjenice da je gluten sveprisutan i da ga je dosta teško izbeći u  svakodnevnoj ishrani. Stoga je bezglutenska dijeta često monotona, zahteva edukaciju u  njenoj primeni i striktno vođenje računa o sadržaju glutena u upakovanim namirnicama- ističe profesorka Rađen.

Najveći promoteri bezglutenske dijete izdvajaju se poznate ličnosti, koji ističu da su na najbolji način osetili prednosti ishrane bez glutena.

Bezglutenska dijeta – efekti

Za 4 dana gubi se 1-1.5 kg težine

Među njima je glumica Zoe Dešanel koja boluje od celijakije, zbog čega se okrenula bezglutenskoj dijeti, kao i njena koleginica Rejčel Vajs, koje je 2006. godine je saznala da je netoleranta na pšenicu. Od tada, pridržava se bezglutenske dijete i tvrdi da ima mnogo više enrgije nego ranije. Ipak, najpoznatiji sledbenik ovog načina ishrane je prvi reket sveta Novak Đoković

Šta jede Novak Đoković?

– Jeo sam kao Srbin (i kao Amerikanac) puno italijanske hrane poput pice, testenina, mnogo hleba, teške mesne obroke po nekoliko puta dnevno. Za vreme mečeva uzimao bih čokoladicu ili neki slatkiš, misleći da će mi to pomoći da održim energiju. Nisam shvatao da takva ishrana uzrokuje upale. Telo je reagovalo na hranu koja mu ne odgovara i slalo signale – piše u knjizi.

Proslavljenog sportistu su mučile alergije i problemi sa disanjem, a onda se okrenuo bezglutenskoj ishrani.

Započeo je bezglutensku dijetu u trajanju od dve nedelje, rezultati su bili sledeći:  odlično psiho-fizičko stanje, niz osvojenih titula…

Izvor: ordinacija.tv/zena.blic.rs

PODELI