Sta bi trebalo da znate ako želite da ugradite silikone u zadnjicu

139

Uprskos popularnosti transfera masnog tkiva u zadnjicu tehnika „Brazilskog liftinga“ nije primerena svakoj pacijentkinji. Najčešće razlog je očigledan – nedostatak masnog tkiva kod mršavijih pacijentkinja. Nažalost, ni povećavanje težine koja bi omogućila uzimanje dovoljne količine masnog tkiva nije rešenje jer sa dijetom i gubitkom težine nestaje i efekat povećavanja zadnjice.

Konsultacija i pregled estetskog hirurga najbolji su način određivanja tipa zahvata. Genealno se za povećavanje zadnjice odlučuje devojke koje su smanjile telesnu težinu i kojima je ostao višak kože na zadnjici ili devojke koje prirodno imaju „ravnu“ ili malu zadnjicu u odnosu na celokupnu figuru.

Silikonski implanti i dalje igraju veliku ulogu u povećavanju i oblikovanju zadnjice, a sa razvojem tehnologije povećava im se lepeza veličina i oblika. Jedno od pitanja koje se postavlja kod korišćena silikona je mesto gde se on postavlja i to je verovatno najvažnija odluka koja se donosi pre ovog zahvata.

Subfascijalna pozicija implanta ima dosta prednosti. Tehnički, zahvat je nešto jednostavniji, oporavak je kraći i diskomfor je manji, a moguće je ubaciti i implante veće zapremine (do 500ccm). Mane ove tehnike su češći razvoj seroma i veći rizik od infekcije. Ova operativna tehnika zahteva korišćenje drenova, a u kasnijem toku postoji veća mogućnost za formiranje kapsularne kontrakture. Značajni nedostatak je i što se kod mršavijih pacijentkinja implant „providi“ ili napipava kroz kožu, a ponekad postoji i osećaj hroničnog diskomfora. Preduslov za ovu tehniku je postojanje dovoljnog sloja mekog tkiva između mišića i kože, tako da se implant kamuflira slojem masnog tkiva.

Intramuskularno postavljeni implanti imaju svoje prednosti – manji je rizik od infekcije i seroma, implant se skoro nikada ne „providi“ kroz kožu i veoma se dobro podnosi. Mane ove tehnike su komplikovana operacija i duži i bolniji oporavak. Najbolji kandidati za ovu tehiku su pacijentkinje sa malo potkožnog masnog tkiva u glutealnoj regiji koje žele umereno povećavanje zadnjice, jer se tek relativno mali implant može koristiti (250-350ccm).

Pravilo je da treba vežbati, raditi čučnjeve i zategnuti mišiće glutealne regije koliko je god to moguće, bilo da se planira estetski zahvat ili ne. Takođe, treba instistirati na pravilnom držanju tela. Nemojte stajati sa „zaključanim“ ispravljenim kolenima i kukovima izguranim napred. Ne samo da nije atraktivno, već i zamara kičmu i mišiće leđa.

Kao što se vidi, povećavanje zadnjice implantima u mnogome zavisi od mesta postavljanja implanta i od toga zavisi i izgled, veličina, oporavak, stanje pacijenta i kompletno „uživanje“ u novom izgledu.

Izvor: drmaljkovic.com

PODELI