Sindrom “Alisa u zemlji čuda”- jedno je od najfascinantnijih neuroloških stanja

0
291

Sasvim iznenada, izgledalo je da su objekti mali i udaljeni, ili da su ogromni i sasvim blizu. Osećao sam se kao da se smanjujem, a da istovremeno ni ljudi oko mene nisu veći od kažiprsta. Ponekad vidim kako se roletna podiže ili spušta, ili da mi se ruka ili noga nevoljno ljuljaju. Mogu da čujem da su zvuci prilično glasni u mojoj blizini, ili da su udaljeni i bledi. Povremeno imam migrene, propraćene crvenilom u očima, svetlosnim bljeskovima i vrtoglavicom. Uvek sam svestan tih neopipljivih promena unutar mene i okruženja.  [Opis sindroma Alise u zemlji čuda iz iskustva sedamnaestogodišnjeg muškarca]

Sindrom Alise u zemlji čuda jedno je od najfascinantnijih neuroloških stanja ikada opisanih u medicinskoj literaturi (i školskoj lektiri). Čini ga skupina povezanih simptoma, među kojima su najčešće promene u percepciji.  To je simptom izmenjene slike tela: delovi tela ili objekti iz okruženja ne percipiraju se u veličini u kojoj jesu.  Osoba ima doživljaj da fizički postaje manja ili veća u odnosu na okruženje, ili  ima utisak da okruženje raste ili se sužava oko nje. Često se čini da su ruke i glava u disproporciji.  Uopšteno govoreći, ljudi češće percipiraju kako im delovi tela rastu, nego da se smanjuju. Kada se objekti percipiraju manjim nego što zaista jesu, to je simptom koji se naziva Liliputanske halucinacije (po malim ljudima koji naseljavaju istoimeno ostrvo u Guliverovim putovanjima). Moguć je i gubitak osećaja za vreme – osoba ima utisak da vreme presporo ili prebrzo protiče. Kod nekih ljudi javljaju se i halucinacije. Kako vizualna percepcija postaje iskrivljena, isto se dešava i sa drugim čulima, naročito sa sluhom i dodirom. Kretanje nepomičnih stvari može biti još jedan od rezultata iskrivljene percepcije, a ponekad se javlja prolazan osećaj distrofije (koji nije u vezi sa trajnim niti privremenim invaliditetom).

Iako precizan uzrok stanja nije još uvek tačno ustanovljen, glavno obeležje sindroma Alise u zemlji čuda jesu migrene.  Alisino iskustvo često dele osoba koje imaju epilepsiju, povrede glave, Epštajn-Barov virus ili konzumiraju psihoaktivne supstance. Važno je istaći da ovi prolazni simptomi nisu najava mentalne niti cerebrovaskularne bolesti. Učestala pojava ovih simptoma može biti upozoravajući znak da postoje lezije potiljačnog režnja ili intoksikacija supstancama koje utiču na centralni nervni sistem. Vrlo često neurolog ili psihijatar ispituju promene u percepciji, pre nego da ih pacijent sam prijavi. Tokom uobičajenog razgovora sa neurologom, procenat u kome osobe prijavljuju iskustva Alisinog sindroma veći je nego što je očekivano među opštom populacijom, što može biti rezultat same činjenice da izmenjena percepcija ima identitet i ime. Sindrom je prvi put opisao engleski psihijatar Džon Tod 1955. godine i nazvao ga je po čuvenom romanu Luisa Kerola, koji je i sam imao žestoke migrene, pa je Alisa najverovatnije autobiografski zapis iskustava Kerolove izmenjene percepcije.

Izvor: portaloinvalidnosti.net