Psenicom protiv nervnih bolesti

299

Pšenica je jednogodišnja biljka iz roda klasaste trave. ona je najvažnija zrnasta biljka koja se koristi za ljudsku ishranu ali pored toga što hrani ona deluje i kao lek…

Celo zrno pšenice je bogat izvor vitamina i minerala. Sadrži vitamine B kompleksa, beta karotin, vitamin E, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i gvožđe. Pšenica sadrži veću količinu proteina od svih ostalih žitarica. Masti se nalaze u klici a mineralni sastojci u omotaču zrna, tako da najveće zdravstvene vrednosti ima konzumiranje celog zrna.
Kombinovanjem pšenice sa mahunarkama postiže se veća biološka vrednost obroka.
Redovna upotreba kuvane pšenice deluje preventivno u sprečavanju opstipacije, hemoroida, kao i raka debelog creva.. Njena najveća vrednost je kada se uzima u obliku klica, koje moraju da budu apsolutno sveže, a koje možemo i sami da pripremimo.

Dobro je jesti crni, integralni hleb, koji se pravi od celog zrna pšenice, a može se sprovesti i takozvana pšenična kura, koja uspeva da izbaci otrove iz organizma, a time i mnogobrojne bolesti koje su posledica gomilanja tih otrova.

Upotrebom ovog blagoslovenog zrna spremljenog u obliku klica mogu se lečiti: smetnje u radu srca, problemi sa želucem, slabost nervnog sistema, pojave znakova starenja, hronični umor i iscrpljenost bez posebno vidljivih razloga, cirkulacione smetnje, kožne bolesti…

Ukoliko želite da sami proizvodite klice, za to vam neće biti potrebno ni mnogo novca, ni mnogo prostora. Biće dovoljan jedan plastični, plitki tanjir ili poslužavnik, na kome ćete odgajati klice, odnosno pšenicu koja klija. Dovoljno je da dobro oprana zrna, namočite preko noći u čistoj vodi, a da ih sutradan ocedite, još jednom operete i prostrete po poslužavniku. Proces izbijanja klica zavisiće od temperature (potrebno je da budu na svetlosti)  dovoljan je jedan dan da svako zrno probiju beli vrščići, koji u sebi kriju hemiju koju možete da koristite za jelo. Varijante su bezbrojne: možete ih, u mikseru, pretvoriti u kašu, možete ih posuti po jelu koje ste pripremili, da biste ga obogatili, možete im dodati sastojke koji ih čine prijatnijim za vaš ukus. Ne treba ih kuvati niti na bilo koji drugi način termički obrađivati.

Svakodnevnu ishranu obogatite žitom . Da biste ga skuvali, nije neophodno da ga satima držite na vatri. Evo jednog ekonomičnos načina da ga spremite. Količinu koju ste odredili za jedno kuvanje najpre operite u nekoliko voda, a zatim sipajte u posudu sa dosta vode i pustite da ključa 15 minuta. Zatim ga poklopite, sklonite sa vatre i odmah umotajte u vuneni prekrivač (kao što se radi sa kuvanim Paradajzom i sl.) i ostavite ga da stoji nekoliko sati ili preko noći. Zrna će se raspući i upiće svu vodu, i biće spremna da ih dalje pripremate.  Bilo da ostanete na klasičnom žitu sa šlagom ili orasima, ili da eksperimentišete sa slanim varijantama, znajte da ste u jelovnik uneli pravu riznicu zdravlja, koja bolesne oporavlja, a zdravima čuva ono što je najdragocenije.

PODELI