Drugi razlog je zatrovanost nekih mladih ljudi patrijarhalnim shvatanjima odnosa polova. Tako muškarci često misle da prema devojci i ne smeju pokazati osećanja ako žele sačuvati muški ugled, odnosno da moraju što pre devojku posedovati kako bi dokazali svoju muškost. U istom duhu vaspitane devojke smatraju da moraju prihvatiti takvo ponašanje svojih partnera i pomiriti se sa podređenošću svoje ženskosti i njenim iskorištavanjem od strane “voljenog” mladića.
Još jedan uzrok polnih odnosa bez ljubavi jest neurotičnost nekih devojaka i mladića. Jak osećaj manje vrednosti i nesigurnost u sebe podstiču neke ljude da potraže mogućnost potvrđivanja sebe i svoje vrednosti u nečemu u šta ne moraju uložiti puno napora i upornosti. Neurotici su često i erotofobi (grč. eros – ljubav, fobija – strah), plaše se ljubavi jer joj se ne osećaju doraslima.
Stvarna seksualna revolucija – dakle odbacivanje svega preživelog, bolesnog i pogrešnog u odnosu polova – ne sastoji se u tome da mladi ljudi bez mnogo ustručavanja stupaju u seksualne odnose. To su oni u većoj ili manjoj meri uvek radili. Prava seksualna revolucija sastojala bi se u tome da iz odnosa polova uklonimo sve ono što je u njemu neprirodno, bolesno i štetno po čoveka. Morali bismo ljubav učiniti nužnim sadržajem svake bliske veze između muškarca i žene.
Polni odnosi bez ljubavi povlače sa sobom određene posledice koje čoveka oštećuju, jer deluju negativno. Prva posledica polnih odnosa bez ljubavi jeste seksualni promisku-itet (lat. promiscuus – izmešan). Tako zovemo polni život u kom pojedinac često menja seksualnog partnera, stupajući sa njim samo u vrlo površnu, kratkotrajnu polnu vezu, ne unoseći u nju ni-kakva osećanja. Seksualni promiskuitet oštećuje čoveka jer mu ne dopušta da u polnom životu nađe sve ono što od njega očekuje. Svaki čovek, i primitivni i patrijarhalni, i neurotični i “savremeni”, teži za emotivnim doživljajem prisnog dodira s drugom polovinom, bez obzira što to često ili uopšte nikako ne želi priznati jer “ljubav ne postoji”. Zato je razočaran i nezadovoljan samim sobom što ga još više čini razdražljivim, nesnošljivim i agresivnim prema drugim ljudima.
To je neurotična projekcija agresivnosti prema sebi na svoju okolinu. Patrijarhalan muškarac se guši u seksualnom promiskuitetu jer je to tobože dokaz njegove velike muškosti, veštine zavođenja i njegovih “muških” prava. On se boji da bi ga “lepša polovina”, pri njegovom apsolutnom emocionalnom predavanju, mogla “pročitati”, uočiti slabe tačke i na kraju raniti pravo u njegovu ahilovu petu ili da bi ga mogla “držati u šaci”, zarobiti osećanjima, opteretiti ga obavezama. Zato ne dopušta da se bilo koja njegova veza učvrsti, tačnije da se obogati ljubavlju.
Poseban oblik seksualnog promiskuiteta je prostitucija. Prostituisana osoba pristupa polnom odnosu isključivo iz materijalne koristi, uz naplatu, a bez ikakve nagonske želje ili osećajne potrebe za partnerom. Ona prodaje svoje seksualne usluge, a to kupuje, odnosno prostituisanu osobu iskorištava, čovjek koji je sklon krajnjim oblicima seksualnog promiskuiteta. Prostitucija je socijalni i psihološko-pedagoški problem. Njena pojava je uvek u vezi sa životnim standardom, društvenim odnosima i s moralom određene zajednice.
Usled dužeg bavljenja ovim poslom, odnosno prodaje svog tela, prostituisana žena sve više propada i fizički i psihički. Seks sa muškarcem zapravo joj se gadi, ona prezire muškarce, a polnost gubi za nju životnu vrednost. Zato je prostitutka sa svojom mušterijom seksualno iz-uzetno hladna. Kad je muškarac uveren u njenu strastvenost, obmanut je veštinom njene glume, što je sastavni deo tog zanata. U kupljenim seksualnim odnosima, muškarac može odmah imati sve što želi.
Naprotiv, u normalnom polnom životu mora osvajati, često biti suzdržan i obziran. U odnosu sa prostitutkom muškarac je sebičan, na njeno zadovoljstvo se tu ne misli. Zato se takav muškarac teško navikne da u normalnoj polnoj vezi uzima u obzir i svoju partnerku i da se prilagođava i njenim potrebama. Prostitucija privikava muškarca na seksualni promiskuitet, pa mu je kasnije teško ostati veran jednoj ženi. On gubi osećaj odgovornosti prema ženi. Zbog svega toga prostitucija otežava stvaranje zdravih bračnih zajednica jer koči psihoseksualno dozrevanje muškarca.
Veza sa prostitucijom uvek je znak muškarčeve seksualne primitivnosti koja se svodi samo na neobuzdano iživljavanje nagonskih potreba. Prostitutkama obično odlaze sadistički i mazohistički nastrojeni ljudi koji se uzbuđuju tako što svojoj partnerki nanose bol ili je nastoje, u toku seksa, sami osetiti. To čine i oni koji kupovanjem ženskog tela nastoje sebi osigurati mogućnost da se iživljavaju na nastran način. Za prostitutkama posežu i muškarci koji se u svojoj polnoj ulozi osjećaju nesigurno. Kad su nesposobni osvojiti sebi ravnu ženu, kad se ne usuđuju pristupiti ženi na normalan način, kad nemaju strpljenja za razvijanje emocionalne veze sa ženom ili ne žele preuzeti nikakvu obavezu, onda beže tamo gdje je za seks dovoljan samo novac.
U ženi ne postoji urođena želja da se daje slučajnom prolazniku, a najmanje da to čini za novac. Naprotiv, žena više nego muškarac traži u polnoj vezi osećajnost, ljubav i vernost. Prostitucija je za ženu neprirodan oblik polnog ponašanja koji se kosi sa osnovnim svojstvima ženske psihe. Pokušavalo se dokazati da su prostitutke bića sa natprosečno jakim seksualnim nagonom, upravo neka nezasita stvorenja koje zajednica sa jednim muškarcem ne može zadovoljiti!? No tu apsurdnu tvrdnju pobija opštepoznata činjenica da su prostitutke sa svojim mušterijama hladne, a s muškarcem kojem se daju iz naklonosti nastoje održati trajniju polnu vezu.
Psiholog – psihoterapeut
Radmila Grujičić
Psiho Centar „Neuropmedica“
Jagodina
064 253 11 08
www.psihologija.autentik.net