Med hrana i najbolji lek

341

Med je borac za naš dobar imunitet. Najpametnije ga je jesti svaki dan, bez obzira na godišnje doba, jer ga njegova hranjivost suvereno drži pri vrhu boraca za ljudsko zdravlje i vitalnost kao i lepotu. Med sadrži razne vitamine i gvožđe u velikoj količini. Korišćenje meda jača bela krvna zrnca i pospešuje borbu protiv virusnih infekcija, kao i protiv bakterijskih bolesti.

Od davnina su poznata lekovita svojstva meda. Kada to kažemo, prvenstveno mislimo na preventivu jer redovnom upotrebom meda i proizvoda od meda u značajnoj meri se povećava otpornost organizma, a naučno je dokazano da odlična zdravstvena kondicija u vidu otpornosti otežava nastanak mnogih bolesti, pa čak i onih fatalnih .
. Bitan je način njegovog uzimanja, pa se zato moraju poštovati osnovna pravila. Najbolje ga je rastvoriti u mlakoj vodi, ali nikako u toplijoj od 45 °S, kako ne bi izgubio hranljiva svojstva. Naime, iznad ove temperature razgrađuju se enzimi invertaza i dijastaza, čime se gube lekovita svojstva i ostaju samo neke mineralne materije, malo termostabilnih vitamina i naravno, šećeri. Ukoliko se med uzima direktno, treba ga malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance biti rastvorene već u ustima i direktno će preko sluzokože biti ubačene u krvotok. Postiže se efekat sličan kao prilikom ubrizgavanja hranljivih materija injekcijom, samo što je ovaj način mnogo prijatniji. Energetska vrednost meda je oko 1000 zjula , a optimalna dnevna doza se procenjuje na 100 grama za odrasle muškarce (teške 75 kg, po standardu), podeljeno u tri uzimanja u toku dana. Ujutru se preporučuje oko 30 grama, tokom dana 40 grama i uveče opet 30 grama. Za žene je doza manja, srazmerno razlici u telesnoj težini, dok se deci preporučuje 50 grama dnevno. Ukoliko su nam potrebni prosti ugljeni hidati, opet se preporučuje med.

Med se može koristiti protiv opekotina. To svojstvo je uvek bilo pridavano medu, a nauka je samo potvrdila ono što se nekada smatralo, a to je da med ima antibakterijski učinak u lokalnom korišćenju. Koristi se za lečenje rana, opekotina i kožnih čireva. Može takođe ublažiti upalu, bol i smanjiti ožiljke.

U narodnoj medicini, med se preporučuje i zdravim i bolesnim osobama kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban biostimulans, med postaje kad je udružen sa polenom, propolisom i mlečom. Kure sa ovakvim medom provode se četiri puta godišnje i deluje regenerativno i na mlade i na stare. Tradicionalna medicina priznaje med kao sredstvo protiv rana i čireva. Kada se preko rane stavi povez s medom, u njoj se pojačava krvotok i oticanje limfe, odnosno stvaraju se optimalni uslovi za ishranu ćelija. Osim toga, med ima svojstvo da ubija mikrobe kao što su npr. streptokoke i stafilokoke. Dokazano je da med pobuđuje apetit, što je izvanredno važno za decu koja su mršava i za rekonvalescente. Savremena nauka je potvrdila da med snižava povišenu kiselost želudačnog soka, te je stoga blagotvoran kao sredstvo za lečenje gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Rezultati ispitivanja ruskih naučnika pokazali su da se kod klasičnih metoda lečenja uspeh postiže kod svakog trećeg, a kada se terapija dopuni medom, kod svakog drugog obolelog.

Med kod nekih osoba izaziva alergijske reakcije, slične alergiji na jagode, jaja, polen, propolis i lekove. Smatra se da alergija na med potiče od polena koji se nalazi u njemu. Do alergije dolazi usled neposrednog dodira meda sa sluznicama želudačnih zidova. Med upija vodu iz njih, nadražuje ih i javljaju se bolovi. To se može otkloniti ako se med rastvori u mleku, vodi, čaju ili voćnom soku. Preporučuje se da ljudi sa alergijom duže vremena uzimaju samo jednu kafenu kašiku meda dnevno, a kasnije postepeno povećavaju količinu.

PODELI