Akademik Prof. dr Nebojša Radunović: Trudnoća podmlađuje žene

724

Ako je priroda “udesila” da menstrualni ciklus počinje sa 13 godina, to je onda znak da je tada vreme da počne priprema za reprodukciju. Zato sam zagovornik teze da bi idealno bilo da žene prvi put rode u dvadesetim godinama života da bi što duže očuvale vitalnost. Ali kada se vratimo nekoliko stotina godina unazad, rađanje u mladosti uopšte nije bila neobično – kaže za “Novosti”, akademik, profesor dr Nebojša Radunović.

Svestan da ovo mnogima zvuči kao jeres, načelnik Odeljenja humane reprodukcije u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj i predsednik Udruženja za humanu reprodukciju Srbije, podrobnije objašnjava svoj stav:

– Čim joj je dala menstrualni ciklus, priroda je ženi poručila: “Sada si spremna za stvaranje porodice”. Ako se ovaj dar prirode zapušta i ne koristi, organizmu se šalje poruka da mu to i to ne treba. Jer, jajne ćelije u organizmu čekaju da budu upotrebljene. Ukoliko se predugo čeka, s vremenom, posebno nakon 35. odnosno 40. godine, jajne ćelije propadaju i njihov broj se smanjuje, pa su šanse za začeće sve manje.

 Znači li to da su žene nekada i lakše rađale?

– Naše čukunprababe izrodile su po sedmoro, osmoro, devetoro dece. One su bile dugovečnije, a i sam menstrualni ciklus se gubio u proseku posle 60. godine života, što znači da su, praktično, mogle još da rađaju.

 Ima li to naučnu osnovu?

– U našem organizmu postoji hormon rasta, takozvani growth hormon. On ima zadatak da reguliše rast i razvoj i da održava našu vitalnost. Ovaj hormon bi se, lakonski, mogao nazvati eliksirom mladosti. I muškarci i žene ga dobijaju po rođenju. Nije nepoznato da se rade brojna ispitivanja značaja i moguće primene ovog hormona u produžavanju životnog veka, kao i očuvanju fertilnosti. Rezultati nisu preterano ubedljivi pre svega zato što je growth hormon ili hormon rasta specifičan za svakog pojedinca. Ovde bi se mogao povezati i sa indirektnim očuvanjem vitalnosti žene nakon porođaja. Naime “podmlađivanje” žene sa trudnoćom može se pripisati “poplavi” svih hormona, ali možda i prisustvu kako svog hormona rasta tako i hormona rasta fetusa iz fetoplacentne cirkulacije.

MUŠKA PLODNOST – Šta podmlađuje muškarce? – Kod njih nema “dodatnog podmlađivanja” kao što je slučaj sa ženama i trudnoćom. Sa druge strane, njihov potencijal u testisima funkcioniše ako imaju redovne odnose, što bi moglo da ih održava fertilnim i sa 80 godina. Nažalost, i na njih deluju brojne supstance – takozvani hormonski disruptori, koji bitno smanjuju plodnost.

 Kako ovaj hormon utiče na vitalnost?

– Kada žena zatrudni, počinje stimulacija i bebinog hormona rasta. Osim toga, majka kroz posteljicu, koja je puna hormona, enormno produkuje tokom trudnoće i ovaj hormon rasta, koji verovatno podmlađuje ženu, i čini dobro za bebu. Ako žena ima više porođaja koje rasporedi na pravi način, odnosno na tri-četiri godine razmaka, što je idealno, ona će svoj organizam tokom svake trudnoće na neki način i da podmladi.

 Da li to potvrđuju i slučajevi da žene koje su prvi put zatrudnele vantelesno, kasnije ostanu prirodno u drugom stanju?

– To je upravo priča o značaju trudnoće na “podmlađivanje”. Sa trudnoćom u telu trudnice nastaju značajni procesi koji i te kako deluju na revitalizaciju većine tkiva. Da li u tome ima uticaja i sam plod svojom nezavisnom produkcijom hormona ostaje nejasno. Nedavno sam imao priliku da kontrolišem tri trudnice koje su prvi put začele trudnoću donacijom jajne ćelije i u terminu rodile zdravu decu. Sticajem okolnosti su se ove tri pacijentkinje pojavile za praćenje trudnoće koja je ovog puta nastala spontano. Trudnoće su imale normalan tok, i rođene su tri zdrave bebe. To je meni samo jedan zračak potvrde da zaista taj hormon rasta, možda, može da obnovi jajne ćelije.

 Ima li i u muškarcima razloga što se reprodukcija smanjuje?

– Pre 50 godina Svetska zdravstvena organizacija je smatrala da je normalan spermogram muškarca ako ima 200 miliona progresivno pokretnih i normalnih spermatozoida. Kasnije se taj broj smanjivao, a sada SZO kaže da se smatra normalnim da muškarac ima 70 miliona zdravih spermatozoida. To je vrsta svojevrsne tihe anestezije da se primirimo sa onim što se oko nas dešava, verujući da možemo da regulišemo našu reprodukciju na veštački način, odnosno medicinski potpomognutim načinima oplodnje. Mladi se zavaravaju modernim medicinskim tehnologijama, koje sam donekle i ja kreirao, jer već 25 godina učestvujem u postupcima vantelesne oplodnje, ali ništa nije bolje od prirodnog začeća.

PRVO DETE DO 30. GODINE

 KAKO bi trebalo da izgleda idealan ritam rađanja?

– Rekao sam već da bi prema biološkim parametrima bilo idealno prvi put roditi pre 30. godine. Nažalost, naša realnost nije takva. Drugo dete bi trebalo da dođe do 34, a ako ima želje i mogućnosti i treće i četvrto. Ako trudnoće nisu komplikovane, izvesno je da će žena produžiti svoju vitalnost i u poznim godinama.

Izvor: novosti.rs

PODELI