Karakteristike benignih (dobroćudnih) tako i malignih (zloćudnih) tumora dojki jeste da u početku ne stvaraju bolove tako da je to najčešći razlog nejavljanja lekaru jer se bolest na našem podneblju najčešće vezuje za bol. Lekaru se pacijentkinje javljaju kada ih nešto boli. Blagovremena dijagnoza, sve savršenija radiografska i ehosonografska ispitivanja, napredak medicine i hirurške tehnike ruše predrasudu o raku dojke kao neizlečivoj bolesti.
U najvećem broju slučajeva rak dojke je izlečiv, naročito ako je otkriven u ranom stadijumu i ako je blagovremeno započeto sa lečenjem. Dojke su simbol ženstvenosti i organ pristupačan samopregledu ali, nažalost, iz lekarske prakse na našem podneblju, imamo negativno iskustvo koje ukazuje da strah žene guši motiv za samopregledom dojke tako da većina žena samopregled ne radi. U našim uslovima najveći broj žena otkriva tumor u dojci sasvim slučajno, najčešće u toku kupanja ili pri povredi tako da još uvek postoje pacijentkinje koje se javljaju lekaru tek kada je bolest prošla početni stadijum razvoja, tako da se nameće pitanje šta treba učiniti kako bi se bolest na vreme otkrila i izlecila.
Prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije samopregled pacijentkinje je najvažniji preduslov za rano otkrivanje tumora i njegovo uspešno lečenje. Samopregled podrazumeva redovno posmatranje i opipavanje dojki. Dojke se posmatraju pred ogledalom frontalno i bočno i svaka promena koja se primeti bilo u obliku ili veličini dojki i bradavica razlog je da se ode na lekarski pregled.
Samopregled dodirom se obavlja u ležećem položaju kada su mlečne žlezde priljubljene uz grudni koš i to tako što se dlanovima opipaju dojke. Prilikom samopregleda treba obratiti pažnju na bradavice i one su obično u izvesnom stepenu izbočene. U nekim slučajevima bradavice mogu biti potpuno ili delimično uvučene i ova pojava odudara od normalnog stanja i zahteva pregled lekara – onkologa. Posebnu pažnju treba obratiti kada je bradavica bolna, crvena, otečena ili sa lezijama dela kože ili sluzokože što je najčešće posledica sekundarne infekcije. Svaka ranica koja duže vremena ne zarasta na dojci zahteva dijagnostiku i lečenje. Sve promene koje se primete samopregledom dojki su razlog za neodložno javljanje lekaru.
Kod žena izmedu 30-te i 50-te godine života ređe ranije mogu se primetiti na vešu mrlje nastale pojavom tečnog sadržaja iz bradavica dobijenog spontano ili na pritisak. Sadržaj može biti bistar, zamućen, sukrvičav ili krvav i on je razlog za neodložan odlazak kod lekara – onkologa. Prisustvo promena na dojkama nije uvek znak postojanja tumora, ponajmanje malignog, ali samo je lekar taj koji će ustanoviti o kakvim promenama je reč.
Sa samopregledom treba početi onda kada se dojke razviju. Žene starije od 20 godina trebalo bi da počnu sa samopregledom jednom mesečno posle svakog menstrualnog ciklusa do 10-og dana jer su dojke u tom periodu najmekše i najpristupačnije samopregledu.
Žene posle tridesete godine života trebalo bi na svakih šest meseci da idu na kontrolni pregled kod lekara. Od 35-te godine života se preporučuje i mamografija – rentgenski snimak dojki koji se zove INICIJALNA MAMOGRAFIJA i kasnije se koristi za poređenje sa svim ostalim eventualnim mamografijama.
Pored tumora, u dojci mogu da se nađu i ciste koje mogu biti ispunjene različitim sadržajem: bistrim, zamućenim, sukrvičavim ili krvavim. Za svaku od ovih formi sadržaja ciste postoje i određene neophodne analize.
O malignim tumorima dojke se govori kao o bolesti svojstvenoj ženi, međutim, javlja se i kod muškaraca ali znatno ređe. Statistički podaci ukazuju da na 100 obolelih žena oboli jedan muškarac. Simptomi bolesti su isti kao i kod žena u vidu bezbolnog tumorskog uvećanja dojke koji se napipava u tkivu muške dojke i pošto se retko pomišlja na ovo oboljenje kod muškaraca, ono se kasno dijagnostikuje pa je i smrtnost visoka. Razvoj dojki kod dečaka i devojčica započinje još u utrobi majke u šestoj nedelji trudnoće i to od modifikovane znojne žlezde. Sve do puberteta razlike izmedu dečaka i devojčica u građi dojki nema. U pubertetu, kada se u telu dešavaju brojne promene, započinje funkcija jajnika, mlečne žlezde tj. dojke kod devojčice počinju da se razvijaju i pripremaju za svoju funkciju dojenja. Od puberteta pa do kraja života žene dojke su pod neposrednim uticajem hormona. Kod muškaraca dojke ostaju rudimentarni organ.
U dojkama mogu da se jave i druga različita patološka stanja počev od urođenih anomalija, različitih zapaljenskih procesa specifičnih i nespecifičnih, pa sve do tumora benignih (dobroćudnih) ili malignih (zloćudnih). Zapaljenski procesi u dojkama mogu biti specifični – tuberkulozni i nespecifični – izazvani prisustvom patogenih bakterija koje su došle iz spoljnje sredine i posebni su problem u toku dojenja kada izazivaju mastitise tj. zapaljenje cele mlečne žlezde ili jednog njenog dela. Ukoliko se u slučaju mastitisa blagovremeno stručno ne interveniše može doći do ozbiljnih komplikacija, pa čak i do nemogućnosti dojenja.
Mogu biti i kongenitalne (urođene) anomalije kod dojki u smislu poremećaja veličine dojki, pa tako mogu biti male, odnosno jako velike (voluminozne) dojke ili prekobrojne, nerazvijene dojke ili odsustvo jedne ili ređe odsustvo obe dojke. Ovi poremećaji se mogu odstraniti korektivnim hirurškim zahvatima koji spadaju u domen specijalnosti plastične hirurgije. Primarni uzrok pojave malignih tumora dojke se još uvek ne zna ali se zna da postoji veliki broj riziko faktora pri čemu su značajni genetska predispozicija, hormonska terapija, sterilitet , rađanje i dojenje u poznim godinama života, maligni tumori uterusa, hormonski poremećaji (rizičan period menopauze), hronična izloženost stresu, neadekvatna ishrana u kojoj dominira industrijski prerađena hrana raznim aditivima i konzervansima.
Blagovremena dijagnoza pokazuje da je u 96% – 98% slučajeva rak dojke izlečiv u prvom stadijumu razvoja i dijagnoza se postavlja kliničkim, ultrazvučnim pregledom i mamografijom kao i magnetnom rezonancom kao novijom dijagnostičkom metodom bez zračenja rentgenom. Svim radiološkim dijagnostičkim metodama prethodi klinički pregled.
Ukoliko se dijagnostikuje prisustvo tumora, određuje se u skladu sa konzilijarnim odlukama protokola Nacionalnog kancer Instituta kao i referentnih svetskih institucija, način lečenja uz obavezan histopatološki nalaz (određivanje strukture tumora) koji je jedini način da se vidi o kojoj je vrsti tumora reč. Ukoliko je histopatološki nalaz benignog (dobroćudnog) tumora lečenje je završeno njegovim hirurškim odstranjenjem, a ukoliko je reč o malignom (zloćudnom) tumoru, lečenje se sprovodi u zavisnosti od stepena proširenosti i tipa strukture, kombinovanom hirurškom, hemio i radio terapijom (zračenjem) i eventualno hormonoterapijom. Opseg hirurškog zahvata zavisi od proširenosti samog oboljenja i od strukture tumorske promene, tako da će u nekim slučajevima biti odstranjen samo tumor, a u nekim deo mlečne žlezde ili cela dojka što najčešće remeti psihičku stabilnost žene i pokreće više emocionalnih i socijalnih problema. Estetski nedostaci radikalnog odstranjivanja dojke se mogu nadomestiti ugradnjom odgovarajuće proteze. Po završenom lečenju pacijentkinja treba redovno da dolazi na periodične kontrolne preglede koje zakazuje lekar – onkolog.
Savet ženama u vezi sa zdravljem dojki je pre svega izbegavanje faktora rizika, redovni mesečni samopregledi i lekarski pregledi koji se preporučuju dva puta godišnje ili makar jednom godišnje ili po savetu lekara i češće u toku godine ukoliko postoje neki od faktora rizika za pojavu karcinoma dojke. Svi maligni tumori, uključujući i tumore dojke, u porastu su u celom svetu. I pored toga što lek protiv kancera dojki nije pronađen, medicinska saznanja omogućuju da je na vreme dijagnostikovan tumor u početnoj fazi, izlečiv i imajući ovo u vidu, žene ne treba da se plaše odlaska na kontrolne lekarske preglede i treba da svoje strahove zamene sticanjem navike za preventivne kontrolne preglede.
Dr Miloš Kuprešak
MEDICUS
