Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane:
Definicija adikcije po trenutno važećem dijagnostičkom sistemu (DSM IV) obuhvata sledeće kriterijume:

Odgovorite Da ili Ne na sledeća pitanja (neka pitanja su složena i imaju više delova, jer se kod svakoga zavisnost različito ispoljava, ako je bilo koji deo pitanja za vas važeći, odgovorite Da na to pitanje)

1. Tolerancija – Da li ste koristili sve veće količine marihuane tokom nekog vremenskog perioda?
2. Postojanje krize – Da li ste ikad iskusili fizičke ili psihičke tegobe pošto ste prestali da koristite marihuanu, bilo koje od sledećih – razdražljivost, anksioznost (unutrašnji nemir, napetost, uznemirenost), tremor, znojenje, demotivisanost, beskrajnu dosadu i želju za ponovnim korišćenjem?
3. Poteškoće u kontroli – Da li nekad koristite marihuanu duže nego što biste to želeli? Da li možete stati na jednom džointu ili jedan džoint vodi i drugom?
4. Negativne posledice – Da li ste nastavili sa uzimanjem marihuane iako ste iskusili i neke njene negativne posledice na vaše raspoloženje, samopouzdanje, zdravlje, posao ili odnose sa drugim ljudima?
5. Odlaganje ili zapuštanje aktivnosti – Da li ste ikad odložili ili smanjili svoju socijalnu interakciju, rekreativnu aktivnost, posao ili kućne poslove zbog upotrebe marihuane?
6. Značajni utrošak vremena i emocionalne energije – Da li ste potrošili veći deo vremena u nabavljanju, korišćenju, planiranju ili oporavljanju od korišćenja marihuane? Da li ste proveli mnogo vremena u razmišljanju o njoj? Da li ste razmišljali kako da sakrijete svoju upotrebu od drugih ljudi?
7. Želja za smanjenjem – Da li ste nekad razmišljali o tome da smanjite ili kontrolišete upotrebu marihuane? Da li ste imali neuspešne pokušaje u smanjenju i kontrolisanju upotrebe marihuane?

Ako ste odgovorili da na minimun TRI pitanja, Vi zadovoljavate medicinske kriterijume zavisnosti (American Psychological Association, 2000)
Zašto je marihuana u stanju da izazove zavisnost?

Marihuana, osim što spada u psihodelične droge, ima depresorna (sedativna) dejstva, te kao i svaka supstanca te vrste izaziva zavisnost. THC ima i delimično ukrštenu toleranciju sa alkoholom, što govori o sličnom mehanizmu delovanja ove dve supstance (Knežević-Tasić, 2009).
Apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja, uključuje anhedoniju, demotivacioni sindrom, anksioznost (nervozu, uznemirenost), glavobolju, nekad i blagu mučninu, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, želju za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina apstinencijalnog sindroma zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.

Postoje još uvek nedovoljno dokazana ispitivanja da marihuana deluje i na activaciju dopamina. U tom slučaju ona bi se upisala na listu adiktivnih aktivnosti zajedno sa nikotinom, hranom, seksom, heroinom i alkoholom. Za sad važi mišljenje da marihuana nema uticaja na lučenje dopamina. Čak i ako se pokaže da marihuana izaziva zadovoljstvo evocirajući dopamin, ipak je očigledno da je mera u kojoj ona to čini značajno manja od drugih psihoaktivnih droga, kokaina ili opiata, te će njen apstinencijalni sindrom uvek biti u istoj tolikoj meri blaži i bila bi velika greška izjednačavati ovakve zavisnosti. U tom smislu se njeno dejstvo može porediti i sa dejstvom čokolade, od koje je isto teško odvojiti se (Kuhn, et al., 2003).
LORIJEN HOSPITAL

Praćenjem električnih impulsa mozga (EEG) tokom spavanja primećeno je da postoje četiri faze. U medijima najčešće spominjana time i najpoznatija REM faza predstavlja fazu u kojoj se očne jabučice brzo pomeraju (Rapid Eye Movement) i u kojoj sanjamo. U ovoj fazi moždana aktivnost je veća nego u drugim fazama sna i može doći do naglih pokreta ili govora u snu.

Nivo moždane, odnosno nervne aktivnosti tokom sna je značajan jer je u direktnoj vezi sa tonusom mišića. U dubljim fazama sna u kojima je nervna aktivnost snižena dolazi do značajnog smanjenja mišićnog tonusa, opuštanja, odmora i olakšanih reparativnih i regenerativnih procesa na nivou svih ćelija u telu. Sniženi nivo mišićnog tonusa čini da se kompletan koštano-zglobni sistem u ovoj fazi spavanja oslanja na svoje pasivne stabilizacione strukture (zglobne šupljine, zglobne čaure i ligamente). Ako se u ovoj fazi, koja može da traje više sati, telo nalazi u neadekvatnom položaju doći će do povećanog opterećenja pomenutih struktura, koje će reagovati bolnim upozorenjima.

Kada se javi bol, posebno u kičmenim zglobovima, telo će uključiti svoje nesvesne odbrambene mehanizme. Prvo će se javiti potreba za promenom položaja, ali ukoliko je san previše dubok do toga neće doći. Telo će tada pribeći drugim mehanizmima zaštite kao što je, značajno povećanje tonusa i reaktivnosti mišića koje će imobilisati i stabilizovati bolnu regiju. Ako ovo stanje potraje duže, mišići će ostati zgrčeni i nakon buđenja a pokreti u pomenutoj regiji će biti bolno ograničeni. Ovo stanje poznato je u našem narodu kao „ukočenost“. Ukočenost se najčešće dešava u regijama kičme koje su najpokretljivije a to su vratni i slabinski deo, i na prelazu slabinskog dela u krsta.

Ležaj na kome spavamo, vremenom se deformiše na mestima na kojima trpi najveći pritisak. Kada ležimo, najveći pritisak na ležaj čine glava i karlica. Ispod glave obično imamo jastuk koji kompenzuje ovaj pritisak ali ispod karlice ležaj je obično jednakog otpora kao i ispod ostatka tela, barem dok se ne izdeformiše.

Ranije dok se stručnjaci nisu ozbiljnije pozabavili ovim problemom savetovano je menjanje ležaja uslovno na svake dve godine, podmetanje dodatnih jastuka ispod ležaja u nivou karlice i sl. Danas pronalaženjem novih supstanci za punjenje madraca i novih mehaničkih sistema za podršku, ležajevi su unapređeni tako da im vek trajanja može biti i deset godina.

 Neudoban ležaj može biti uzrok i drugih poremećaja spavanja kao što su neke forme nesanice, hrkanje i bruksizam (škripanje zubima koje se javlja zbog psihičke napetosti odnosno nedovoljnog opuštanja) i slično.

Adekvatno trajanje i udobnost spavanja direktno su povezani sa nivoom odmora i nivoom regeneracije organizma a samim tim i sa zdravljem i životnom energijom.

Branko Vorkapić
Viši fizioterapeut
Šef odeljenja za fizikalnu terapiju

HBO medical center
Vojvode Stepe 347b, Beograd
011 397 26 66

Stres i pritisak imaju takav uticaj da pojačavaju simptome. Ako nosimo veliki teret na leđima, dolazi do bolova u njima, a na psihički pritisak posebno reaguju mišići između pršljenova. Stručnjaci opominju da i duže sedenje dovodi do bolova, kako u donjem delu kičme, tako i u području vrata.

Bolove ne smemo ignorisati, posebno ako “zrače” u ruke i ako doše do osećaja bockanja. U tom slučaju je obavezno otići kod ortopeda.

Akutni bolovi – mogu se ublažiti mazanjem kremama, gelovima ili losionima sa alkoholom, arnikom ili mentolom. Oni ublažavaju bolove tako što hlade i smanjuju osetljivost nerava. Ti bolovi najčešće nestaju, doduše nekada tek posle nekoliko sedmica. Samo u 5% slučajeva bolovi prelaze u hronične.
Hronični bolovi – bolno mesto najbolje je grejati, da bi se poboljšala cirkulacija, onda će to opustiti mišiće. Postoje hidrofori, tople komprese, infracrvene lampe, flasteri koji greju (mogu se naći u apoteci). Na primer flasteri se zalepe na mesto bola i greju ga do osam sati. Pored toga, preporučuje se opuštanje i u toploj kupki ili mazanje kremama koje greju mišiće, i time olakšavaju bolove.
Ukoliko su bolovi prejaki, potrebno je, uz konsultaciju sa lekarom, uzeti lekove protiv bolova. Idealno bi bilo da istovremeno deluju protiv upale.

Radno mesto treba da bude ergonomski namešteno, sa udobnom stolicom i dobrom visinom stolice i stola. Menjajte položaj sedenja i obratite pažnju na kičmu. Pravite kraće pause, ustanite, protegnite se. Vežbe opuštanja pomažu da se savlada stress i opusti se.

Inače, jako je važno redovno kretanje, bilo kakva fizička aktivnost, šetnja, trčanje i brzo hodanje. To jača mišiće i čini ih otporne na napetost, kao i vežbe, teretana, gimnastika i sl. Savetuje se i plivanje, najbolje leđno ili kraul.

Dakle, pokrenite se, i to odmah!

Šta je uzrok tome?

Najpre vertikalizacija, odnosno u dvonožnom položaju koji čovek zauzima težište tela je pomereno sa 50 cm na visinu preko 1 m od površine oslonca. Takođe je došlo do promene međusobnog položaja lumbalnih pršljenova i njihova pokretljivost se povećala kao i opterećenje koje nose u odnosu na vratni deo. Ovaj deo kičme nije spojen sa rebrima pa izostaje stabilnost koju ona pružaju grudnom delu.
Statika je narušena i ravnim stopalima koja su prisutna u sve većem broju u gradskoj sredini zbog hoda po ravnim i tvrdim površinama za koji se koristi minimalna mišićna aktivnost kojom se omogućava klaćenje nogu iz kuka, minimalno savijanje kolena i stopala. Pri ovakvom hodu muskulatura leđa i stomaka održava kičmu u uspravnom položaju ali je to nedovoljno da bi se očuvali tonus i masa mišića.

U kom životnom dobu počinju promene na kičmi?

Proces degeneracije (starenja) u normalnim uslovima života počinje u 20 god. kada dolazi do postepenog smanjivanja diskova između pršljenova, njihove elastičnosti i prvih pukotina. Na koštanom delu pršljenova dolazi do okoštavanja na ivicama u vidu zadebljanja. Ove promene ne dovode do bolova ali zbog pogrešnog opterećenja spolja koje ometa funkcionisanje dolazi do smetnji, većih promena ili iskliznuća pršljena.

Da li se dešava da sve prođe samo od sebe?

U izuzetnim slučajevima kada su okolni mišići dovoljno jaki mogu da učvrste oboleli disk, da smanje tegobe u leđima čak i da bolovi potpuno prestanu. Tako da u situaciji u kojoj je pacijentu zakazana operacija jer su nalazi i njegovo stanje bili takvi da nije bilo drugog rešenja, dok čeka zakazani termin “spontano ozdravi”. Ovakve situacije nisu retke u praksi posebno kod mlađih ljudi koji su u dobroj fizičkoj kondiciji. Nasuprot tome veliki broj ljudi ima bolove većeg ili manjeg intenziteta koji traju nekada danima ali i meseci-ma pa čak i godinama ili bolove koji se vraćaju.

Šta treba raditi kada počnu da bole krsta?

Svakako se treba obratiti lekaru koji će pre svega utvrditi šta je uzrok bolu i prema tome preporučiti terapiju (lekove, blokade, masažu, kiropraksu, fizikalnu terapiju, operaciju, akupunkturu, vežbe). Suprotno dugogodišnjoj praksi kada se preporučivalo strogo mirovanje u ležećem položaju dok bolovi ne prođu, sada se savetuje kretanje, hodanje ili plivanje bez velikog napora koje neće dovesti do pogoršanja. Ovaj stav u lečenju bola u leđima je rezultat dugogodišnjeg istraživanja koje je pokazalo da mirovanje ne donosi poboljšanje a istovremeno dolazi do atrofije mišića koji drže kičmeni stub pa je oporavak mnogo sporiji. Naravno ove preporuke svakako treba prilagoditi sopstvenim mogućnostima. Čim dođe do smirivanja bolova nakon nekoliko dana ili nedelja treba početi sa vežbanjem ali isključivo prema uputstvu lekara i pod nadzorom fizioterapeuta. U početku se ne opterećuje lumbalni deo kičme kako se bol ne bi vratio, a kasnije se povećava pokretljivost zglobova i jača snaga mišića.

Neke aktivnosti mogu da pojačaju bolove:

Dugotrajno sedenje u neadekvatnoj stolici / Sedite tako da trup i natkolenice kao i potkolenice u odnosu na butine zauzimaju ugao nešto veći od 100 stepeni, glava treba da bude u produžetku kičmenog stuba, a ruke oslonjene o naslon stolice.
Naglo ustajanje iz kreveta ili spavanje na lošem dušeku i jastuku / Okrenite se najpre na bok, rukama se oduprite o krevet, obe noge istovremeno spustite i odmah se oslonite o pod
Pogrbljenost pri stajanju / Ramena treba da budu zabačena, težina raspoređena na obe noge
Nepravilno podizanje / Obavezno sa savijenim kolenima
Nepravilno nošenje tereta / Težina raspoređena u obe ruke
Pranje kose, zuba, brijanje nad kadom ili nisko postavljenim lavaboom / Podesite visinu lavaboa, koristite ja-stuk ili povišicu
Kućne poslove kao što je peglanje treba obavljati sedeći ili u dva navrata
U kuhinji (visina radne ploče treba da odgovara visini osobe koja je koristi)
Za radove u bašti koristiti alat sa dugačkim drškama
Pri dužim vožnjama kolima zbog zgrčenog položaja i mekanog sedišta dolazi do bolova u krstima / Podesite naslon sedišta, obavezno pravite pauze, razmrdavajte se na semaforu / Ako je bol prisutan ulazite i izlazite bez naglih pokreta i uvrtanja kičme

Ako ste na poslu fizički neaktivni ili obavljate jednostrane aktivnosti (samo jednom rukom ili stalno ponavljate iste pokrete) neophodno je da tokom slobodnog vremena uspostavite normalno funkcionisanje celog tela  Bavljenje sportom ako je neredovno ili ako se pristupa aktivnostima bez zagrevanja takođe doprinosi pojačanju bola, vodite računa kako ne bi ste pogoršali svoje stanje. 

Tekst napisao:
Centar za korektivnu gimnastiku

1. Veoma često patite od respiratornih infekcija (češće od tri do četiri puta godišnje), međutim bolest uglavnom prolazi bez temperature
2. Oporavljate se teško i sporo posle svake bolesti
3. Gojazni ste ili mršavi, tj. imate problema sa težinom
4. Patite od alergije
5. Dobijate gljivične infekcije ili herpes
6. Pušite, pijete alkohol svakodnevno
7. Svaki dan jedete slatkiše, pijete kafu i gazirane napitke
8. Povremeno ili retko jedete voće i povrće
9. Lako se iznervirate i treba vam dosta da se posle toga smirite
10. Konstantno ste umorni, razdražljivi ili apatični
11. Ne bavite se sportom, niti planirate da počnete
12. Radite „sedeći“ posao i niste aktivni
13. Stalno hrčete
14. Imate problem sa nesanicom i ružnim snovima
15. Patite od neke hronične bolesti

Rezultati:

Od 0 do 1 – Samo tako nastavite! Vaš imunitet je u redu. Brinete o zdravlju, vodite računa o sebi i zdravo se hranite. Važno je da stalno održavate svoj imunitet, nemojte se opustiti. Naročito su rizični prelazni vremenski periodi.

Od 2 do 5 – Pokušajte da promenite životne navike i način ishrane, jer ste na putu da vam imunitet oslabi, iako se tako možda trenutno ne osećate. Nije još kasno, a i bolest je lakše sprečiti, nego lečiti.

Više od 5 – Vaš iminutet je oslabljen, potrudite se da ga dovedete u red. Odmah promenite način ishrane, počnite da vodite zdrav život, izaberite neku fizičku aktivnost uz obaveznu konsultaciju sa lekarom. Učinite to da se ne desi da postanete depresivni, i da vas često muči kijavica i respiratorne tegobe.

Optimisti ređe obolevaju

Veoma je važno imati pozitivan stav prema životu, uživati u sitnicama i često se smejati. Stres je okidač raznih bolesti. Kod ljudi koji su stalno izloženi stresu, smanjuje se proizvodnja antitela i aktivnost T-limfocita, a od njih zavisi imunitet. Američki naučnici su obavili jedan eksperiment: putem vazduha su nastojali da zaraze virusom kijavice četiri dobrovoljca. Zaraženi su bili samo oni koji su bili pod stresom, dok se oni smireniji učesnici eksperimenta nisu zarazili.

Osteoporoza najčešće nastaje nakon menopause kada koncentracija estrogena počinje da se menja, tačnije da opada. Tokom prvih godina nakon menopauze prosečno se gubi 3% koštane mase godišnje. Pored postmenupaozalne osteoporoze ona može biti i starosna. Obično se stanje prepoznaje oko 75 godine a kod žena ovakva osteoporoza često je i udružena sa postmenupauzalnom. U uznapredovaloj fazi ova osteoporoza pored čestih preloma uočava se i očiglednim skeletnim izmenama kao što su karakteristične i nekarakteristične leđne deformacije, smanjena visina trupa, spuštena rebra nalegla na karlici.

Osteoporoza uzrokuje većinu fraktura kod starijih od 50 godina.

Uopšteno govoreći rizik od nastanka osteoporoze  i nastanak preloma zavisi od čvrstoće, gustine i mase kostiju. Ukupno zdravlje kostiju zavisi od dobre izgradnje kostiju u detinjstvu i adolescenciji ali i od gustine ukupne koštane mase između 30 i 40 godine. Ono što može da se posmatra kao faktor rizika mogu da budu pojedine bolesti – šećerna bolest, anemija, chusingov sindrom, tireotoksikoza, hronična bobrežna isufincijencija, opstruktivne bolesti pluća, sarkoidoza, reumatoidni artrisis, ali i dugotrajno nizak unos kalcijuma, vitamina D i belančevina, prevelik unos alkohola i kafe, deficit estrogena, dugotrajna imobilizacija kao i nedovoljna fizička aktivnost.

Za početak prevencije osteoporoze nikad nije prerano, a za borbu protiv same bolesti nikad nije kasno. Osteoporoza je takvo oboljenje da se mnogo više može postići pravovremenom prevencijom zbog toga nije važno u kojim ste godinama niti kog pola napravite svoj plan prevencije i nije pogrešno ako odlučite primenjivati ceo život. Sa ciljem da se poveća koštana masa i da se ona održi tokom čitavog zrelog doba a to se najbolje postiže pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Dobar početak je osiguravanje dovoljnog unosa kalcijuma hranom jer je on mineral koga svakodnevno putem znoja,  mokraće i stolice i gubimo. Ako ishranom ne unosimo dovoljnu količinu kalcijuma, onda će paratiroidne žlezde pojačati izlučivanje paratiroidnog hormona (PTH), a njegovo povećanje u krvi uzrokuje otpuštanje Ca iz kostiju. Da do ovoga ne bi došlo postoji preporučeni dnevni unos kalcijuma hranom što za uzrast od 9-18 god. iznosi oko 1300 miligrama dnevno, od 19-50 godina 1000 miligrama/danu, a 51 godina i više 1200 miligrama po danu.

Međutim za čvrste i zdrave kosti vitamin D ima vrlo važnu ulogu jer učestvuje u održavanju koncentracije kalcijuma u krvi, tj on je „sredstvo“ za ulazak kalcijuma iz creva u krv, a za uspešnu aktivaciju vitamina D najvažniju ulogu igra sunce. Uz sve ovo naravno nikako nesmete zaboraviti da redovno vežbanje usporaza smanjenje gustine kostiju.

Angažovanjem i održavanjem tonusa paravertebralne, trbušne i karlične muskulature, kao i angažovanje mišića koji se suprostavljaju sili zemljine teže veoma je važan uslov za formiranje i održavanje koštane mase angožovanje ovih mišićnih grupa stimulativno deluje na osteoblaste. Optimalna fizička aktivnost uz određeni tip vežbanja su neizbežan vid prevencije i lečenja osteoporoze. Dobar program vežbi može mnogo da učini u sprečavanju gubitka koštane mase kao i da pruži osnovu za početak borbe protiv osteoporoze.