Stres i pritisak imaju takav uticaj da pojačavaju simptome. Ako nosimo veliki teret na leđima, dolazi do bolova u njima, a na psihički pritisak posebno reaguju mišići između pršljenova. Stručnjaci opominju da i duže sedenje dovodi do bolova, kako u donjem delu kičme, tako i u području vrata.
Bolove ne smemo ignorisati, posebno ako “zrače” u ruke i ako doše do osećaja bockanja. U tom slučaju je obavezno otići kod ortopeda.
Akutni bolovi – mogu se ublažiti mazanjem kremama, gelovima ili losionima sa alkoholom, arnikom ili mentolom. Oni ublažavaju bolove tako što hlade i smanjuju osetljivost nerava. Ti bolovi najčešće nestaju, doduše nekada tek posle nekoliko sedmica. Samo u 5% slučajeva bolovi prelaze u hronične.
Hronični bolovi – bolno mesto najbolje je grejati, da bi se poboljšala cirkulacija, onda će to opustiti mišiće. Postoje hidrofori, tople komprese, infracrvene lampe, flasteri koji greju (mogu se naći u apoteci). Na primer flasteri se zalepe na mesto bola i greju ga do osam sati. Pored toga, preporučuje se opuštanje i u toploj kupki ili mazanje kremama koje greju mišiće, i time olakšavaju bolove.
Ukoliko su bolovi prejaki, potrebno je, uz konsultaciju sa lekarom, uzeti lekove protiv bolova. Idealno bi bilo da istovremeno deluju protiv upale.
Radno mesto treba da bude ergonomski namešteno, sa udobnom stolicom i dobrom visinom stolice i stola. Menjajte položaj sedenja i obratite pažnju na kičmu. Pravite kraće pause, ustanite, protegnite se. Vežbe opuštanja pomažu da se savlada stress i opusti se.
Inače, jako je važno redovno kretanje, bilo kakva fizička aktivnost, šetnja, trčanje i brzo hodanje. To jača mišiće i čini ih otporne na napetost, kao i vežbe, teretana, gimnastika i sl. Savetuje se i plivanje, najbolje leđno ili kraul.
Dakle, pokrenite se, i to odmah!