Osteoporoza najčešće nastaje nakon menopause kada koncentracija estrogena počinje da se menja, tačnije da opada. Tokom prvih godina nakon menopauze prosečno se gubi 3% koštane mase godišnje. Pored postmenupaozalne osteoporoze ona može biti i starosna. Obično se stanje prepoznaje oko 75 godine a kod žena ovakva osteoporoza često je i udružena sa postmenupauzalnom. U uznapredovaloj fazi ova osteoporoza pored čestih preloma uočava se i očiglednim skeletnim izmenama kao što su karakteristične i nekarakteristične leđne deformacije, smanjena visina trupa, spuštena rebra nalegla na karlici.
Osteoporoza uzrokuje većinu fraktura kod starijih od 50 godina.
Uopšteno govoreći rizik od nastanka osteoporoze i nastanak preloma zavisi od čvrstoće, gustine i mase kostiju. Ukupno zdravlje kostiju zavisi od dobre izgradnje kostiju u detinjstvu i adolescenciji ali i od gustine ukupne koštane mase između 30 i 40 godine. Ono što može da se posmatra kao faktor rizika mogu da budu pojedine bolesti – šećerna bolest, anemija, chusingov sindrom, tireotoksikoza, hronična bobrežna isufincijencija, opstruktivne bolesti pluća, sarkoidoza, reumatoidni artrisis, ali i dugotrajno nizak unos kalcijuma, vitamina D i belančevina, prevelik unos alkohola i kafe, deficit estrogena, dugotrajna imobilizacija kao i nedovoljna fizička aktivnost.
Za početak prevencije osteoporoze nikad nije prerano, a za borbu protiv same bolesti nikad nije kasno. Osteoporoza je takvo oboljenje da se mnogo više može postići pravovremenom prevencijom zbog toga nije važno u kojim ste godinama niti kog pola napravite svoj plan prevencije i nije pogrešno ako odlučite primenjivati ceo život. Sa ciljem da se poveća koštana masa i da se ona održi tokom čitavog zrelog doba a to se najbolje postiže pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Dobar početak je osiguravanje dovoljnog unosa kalcijuma hranom jer je on mineral koga svakodnevno putem znoja, mokraće i stolice i gubimo. Ako ishranom ne unosimo dovoljnu količinu kalcijuma, onda će paratiroidne žlezde pojačati izlučivanje paratiroidnog hormona (PTH), a njegovo povećanje u krvi uzrokuje otpuštanje Ca iz kostiju. Da do ovoga ne bi došlo postoji preporučeni dnevni unos kalcijuma hranom što za uzrast od 9-18 god. iznosi oko 1300 miligrama dnevno, od 19-50 godina 1000 miligrama/danu, a 51 godina i više 1200 miligrama po danu.
Međutim za čvrste i zdrave kosti vitamin D ima vrlo važnu ulogu jer učestvuje u održavanju koncentracije kalcijuma u krvi, tj on je „sredstvo“ za ulazak kalcijuma iz creva u krv, a za uspešnu aktivaciju vitamina D najvažniju ulogu igra sunce. Uz sve ovo naravno nikako nesmete zaboraviti da redovno vežbanje usporaza smanjenje gustine kostiju.
Angažovanjem i održavanjem tonusa paravertebralne, trbušne i karlične muskulature, kao i angažovanje mišića koji se suprostavljaju sili zemljine teže veoma je važan uslov za formiranje i održavanje koštane mase angožovanje ovih mišićnih grupa stimulativno deluje na osteoblaste. Optimalna fizička aktivnost uz određeni tip vežbanja su neizbežan vid prevencije i lečenja osteoporoze. Dobar program vežbi može mnogo da učini u sprečavanju gubitka koštane mase kao i da pruži osnovu za početak borbe protiv osteoporoze.