Faktor rizika
Može biti neka lična navika, genetska karakteristika ili izloženost poznatom kancerogenom agensu koja povećava verovatnoću da će ta osoba oboleti od određenog malignog oboljenja. Još početkom 1980-ih godina napravljena je procena o značaju pojedinih rizika u nastanku karcinoma. Od ukupnog broja umrlih od malignih oboljenja, 35 odsto umire zbog pogrešnog načina ishrane, 30 procenata usled posledica pušenja, za 15 i više odsto odgovoran je neki infektivni činilac (bakterije, virusi ili neki drugi mikroorganizmi), dok je alkohol zadužen za jedan odsto smrtnih slučajeva, kao i sunčanje ili zagađenje vazduha.
Vidimo da su maligna oboljenja (kao i kardiovaskularna i neka druga hronična oboljenja) pod velikim uticajem našeg ponašanja i naših navika. To je jako bitno, s obzirom da nam pruža mogućnost da na njih u velikoj meri utičemo.
Kako smanjiti rizik od obolevanja, tj. kako sprečiti pojavu malignih tumora spada u domen tzv. primarne prevencije?
Jedan od osnovnih uzroka pojave malignih oboljenja, na koji i te kako možemo uticati, je pušenje. Najučestaliji kanceri kao posledica duvana su rak pluća, ždrela, usne duplje, želuca, mokraćne bešike, a dovodi se u vezu i sa rakom grlića materice. Pušenje, osim malignih oboljenja, prouzrokuje i 30 odsto kardiovaskularnih bolesti – arteriosklerozu, infarkt srca i šlog.
Pušenje je, zapravo, najčešći uzrok malignih i kardiovaskularnih oboljenja, čijom bi se eliminacijom postigli najveći efekti u pogledu zdravstvenog stanja kako svakog pojedinca tako i društva u celini. Rizik kod pušača uveliko zavisi od dužine pušačkog staža (što se ranije počne sa pušenjem, utoliko je rizik veći) i broja konzumiranih cigareta dnevno. Osnovno je da se u svesti ljudi stvori slika o tome koliko je pušenje štetno i da se prihvati činjenica da je ono, u pravom smislu tog izraza, predstavlja socijalno neprihvatljivo ponašanje. U SAD, kao i u nekim zapadnoevropskim zemljama, svest o štetnosti pušenja uveliko je zavladala, tako da se od 80-ih, a naročito 90-ih godina primećuje znatno smanjenje smrtnosti od raka pluća.
Pušači imaju 20 puta veći rizik da obole od raka pluća nego što je to slučaj sa nepušačima. U duvanskom dimu ima preko četiri hiljade različitih supstanci, od kojih su više od njih 60 dokazani kancerogeni – supstance koje izazivaju rak. Ukoliko se prestane sa pušenjem (naravno, bitna je i životna dob pušača), rizik u odnosu na kardiovaskularna oboljenja smanjuje se samo u roku od godinu dana, dok se rizik u odnosu na dobijanje kancera umanjuje u periodu od 10 godina. Što je čovek mlađi, rizik se brže umanjuje. Prestanak pušenja je najznačajnija individualna odluka koju možete da donesete, a potom i sprovedete u delo kako bi zaštitili ne samo sebe, već i svoju okolinu.
Druga velika oblast prevencije je svakako ishrana. Štetne supstance u hrani mogu biti uzrok mnogim oblicima kancera, a treba posebno naglasiti rak želuca, koji je nekada bio vodeće maligno oboljenje, dok se u poslednjih nekoliko decenija, na sreću, beleži vidan pad smrtnosti usled ovog oblika kancera, kako u svetu, tako i kod nas. U svakom slučaju, treba izbegavati usoljenu, dimljenu hranu tj. onu koja je konzervisana na različite načine. Upotrebom frižidera sve se više koriste sveže namirnice, dok je procenat konzervisane hrane opao. To je svakako važan razlog za sve manji procenat obolelih od raka želuca.
Ono što se sa sigurnošću može reći je da u svakodnevnoj ishrani treba maksimalno smanjiti korišćenje ili, čak i izbaciti masnoće životinjskog porekla i umesto njih koristiti manje količine masnoća biljnog porekla (ulje, margarin). Isto tako, treba ograničiti i upotrebu crvenog mesa, naročito svinjskog koje sadrži velike količine masnoće. Preporučuje se piletina, riba i junetina, puno voća, povrća, kao i žitarice.
Na trećem mestu je stalna fizička aktivnost: Preporučuje se svakodnevni oštri hod od pola sata i bar 60 minuta intenzivnog vežbanja u toku jedne sedmice.
Hormoni, isto tako, imaju uticaj na nastanak malignih oboljenja, naročito ženski hormon – estrogen. Iako se na prvi pogled čini da na hormone ne možemo nimalo uticati, činjenica je da, bar u određenom obimu, možemo. Recimo, jedan od načina da se utiče na aktivnost estrogena je da prvi porođaj bude do 30. godine života, zatim da se utiče na devojčice u periodu pre i tokom puberteta da se bave nekom fizičkom aktivnošću, jer se na taj način odlaže pojava menstruacije. Poznato je da rana pojava prve menstruacije i kasna menopauza kod žene ukazuju na produženu aktivnost estrogena, koji mogu uticati na rizik za pojavu raka dojke. nekada, i to ne tako davno, smatralo se da korišćenje kontraceptivnih pilula i hormonskih lekova koji se povremeno daju ženama u menopauzi u velikoj meri utiču na pojavu raka dojke.
Danas, međutim, lekari smatraju da eventualna opasnost postoji samo u slučaju korišćenja ovih hormonskih preparata tokom dužeg perioda, preko 5 ili 10 godina. Praksa je da svaka žena kojoj se tokom menopauze prepiše hormonska terapi-ja, obavezno pre početka njenog otpočinjanja izvrši klinički pregled i mamografiju dojki.
Infekcije, tj. pojedini mikroorganizmi, bakterije i virusi mogu uticati na pojavu određenih malignih oboljenja. Jedan od njih je i Hepatitis B, jedna vrsta zarazne žutice koja se, slično SIDI, prenosi putem krvi i tokom seksualnog odnosa. Neretko, hepatitis B kod obolelih prelazi u hronični oblik i može biti uzrok raku jetre. Kod nas ova bolest, za koju postoji preventivna vakcina, nije toliko česta u opštem stanovništvu.
Drugi mikroorganizam je humani papiloma virus koji se smatra izazivačem raka grlića materice. Iako većina žena tokom života ima ovu infekciju, samo neki tipovi ovog virusa (tzv. onkogeni tipovi) i to u prisustvu dodatni faktora mogu dovesti do promena na grliću materice i stvoriti uslove za nastanak maligne bolesti. Pojava vakcine protiv humanog papiloma virusa predstavlja značajan doprinos prevenciji raka grlića materice. Međutim, kako vakcina pokriva samo dva onkogena tipa virusa (odgovorna za dve trećine slučajeva raka grlića materice) i kako može ispoljiti svoje zaštitno delovanje samo ako se promenjuje kod mladih devojaka pre stupanja u seksualne odnose, redovni pregledi i dalje predstavljaju osnovnu meru prevencije raka grlića materice.
Rak kože je najčešći tip raka kod bele rase. U zemljama sa pretežno belom populacijom, svaka šesta osoba će oboleti od raka kože tokom svog života. Najozbiljniji rak kože je melanom. Smatra se da je oko 90% slučajeva raka kože povezano sa izlaganjem suncu odnosno ultraljubičastim zracima. Zbog toga se preporu-čuje odgovarajuće ponašanje prilikom svakog izlaganja suncu, a naročito u letnjim mesecima ili na velikim nadmorskim visinama. Preventivne mere podrazumevaju nošenje zaštitne odeće, upotrebu zaštitnih preparata bar sa faktorom 15, izbegavanje izlaganja suncu u kritičnim periodima dana i dr.
Nasledni (genetski) faktori odgovorni su za oko 10% slučajeva raka. Rizik koji nosi postojanje genetskih oštećenja može biti veoma visok ili može značiti samo sklonost ka nekoj vrsti kancera, nešto veću od one u opštoj populaciji. U svakom slučaju, otkrivanje genetskih promena je značajno kako bi se ove osobe uvrstile u programe primarne ili sekundarne prevencije.
Sekundarna prevencija (rano otkrivanje)
Drugi bitan segment je takozvana sekundarna prevencija tj. rano otkrivanje bolesti. Što se bolest registruje u ranijoj fazi, to je lečenje uspešnije. Kada je, npr. reč o raku grlica materice ili raku dojke, ukoliko se otkrije u početnim fazama, do uspešnog lečenja dolazi u više od 90 odsto slučajeva.
Veoma je bitno istaći da svaki pojedinac treba da vodi računa i svaku eventualnu promenu na ili unutar svog tela, na vreme uoči i obrati se lekaru. Naravno, veliki broj promena uglavnom ukazuje na nešto bezopasno ali, svejedno treba biti oprezan. Promene na koje treba obratiti posebnu pažnju su: raznovrsne izrasline na telu, promene na koži (ranica koja ne zarasta ili slično), mladeži (promena izgleda, oblika, veličine ili boje), dugotrajan kašalj ili promuklost, neuobičajene promene u radu creva (zatvor ili, pak, proliv), neuobičajeno gi-nekološko krvavljenje (između menstrualnih ciklusa ili, pak, nakon prestanka istog).
Ženama se već od dvadesete ili najkasnije tridesete godine života preporučuju ginekološki pregledi jednom godišnje, dok se Papanikolau pregled sekreta treba raditi bar svake treće godine. Svim ženama se preporučuje da sprovode samopregled dojki jednom mesečno. Mamografske preglede dojki treba započeti između 40. i 50. godine, i sprovoditi ih na 2 godine. Muškarcima i ženama se preporučuje da od 50. godine starosti jednom godišnje urade pregled stolice na skriveno krvarenje radi ranog otkrivanja raka i drugih oboljenja debelog creva
Institut za onkologiju