Biljka kinoa  je iz iste porodice kojoj pripadaju spanac i cvekla, ali posto se moze pripremati na gotovo sve nacine na koje se pripremaju i zitarice, zrna ove biljke se svrstavaju u grupu pseudo-žitarica. Postoji cak vise od 100 vrsta kinoe, boja semena se razlikuje a varira od svetlo zute, preko crvene, do tamno braon.

Biljka kinoa potice sa zapadne obale Južne Amerike, gde je osnovni izvor hrane narodima koji zive na Andima . Peru i Bolivija  su najveci svetski proizvodaci ove biljke. Ove dve južnoamericke zemlje proizvedu gotovo 99% . Zahvaljujuci svojoj prilagodljivosti  gaji se i u mnogim drugim zemljama.

Izvrstan je  izvor ugljenih hidrata. Ono po cemu se kinoa naročito ističe jeste sadrzaj proteina . Najbitniji medju njima su lizin i izoleucin, kojima su zitarice veoma siromasne ili ih uopste ne sadrze. To ne znači da ona u potpunosti može poslužiti kao zamena za meso, sir ili jaja, koji su puni kvalitetnih proteina, ali je odličan prilog.  Aminokiseline koje sadrzi kinoa savršeno nadopunjuju neke biljne proteine, kao što su oni iz mahunarki. Naucnici  kinou klasifikuju u grupu najvrednijih namirnica na planeti. Ukupna kolicina proteina u kinoi varira u zavisnosti od sorte, s rasponom od 10,4% do 17,0%. Istrazivanjima je utvrdjeno da kinoa podstice razvoj neurona.  Proizvodnju zdravog majcinog mleka.  Umanjuje rizik od nastanka hipertenzije i zapaljenskih procesa. S obzirom da se kinoa zrna jedu celovita, kao i sve integralne zitarice, predstavljaju dobar izvor vlakana. Ona su i odlican izvor magnezijuma, mangana i kalijuma. Nakon objavljivanja ovih naucnih saznanja, kinoa velikom brzinom osvaja svet a posebno je dobro prihvataju sportisti i vegetarijanci, kojima je verovatno i najpotrebnija.

Kako polako ali sigurno stice popularnost i na ovim prostorima, kinoa se moze kupiti i u nasim prodavnicama. Priprema kinoe je krajnje jednostavna, tako da moze posluziti kao zamena za bilo koju zitaricu, pa su recepti isti ili vrlo slicni. Postoji samo jedna stvar koju treba zapamtiti a to je da zrna pre kuvanja treba isprati pod tekucom vodom. Zrna kinoe su inace oblozena saponinima koji imaju gorak ukus. Pre prodaje, u procesu obrade, najveci deo saponina je uklonjen, medjutim uvek postoji mogucnost da se mali deo te materije zadrzao. Ispiranjem se otklanjaju i eventualni ostaci, da jelo slucajno ne bi imalo gorkast ukus.

Posto je odlicno izbalansirana i skoro kompletna namirnica, upotrebljavaju je astronauti na putovanjima u svemir. Kada pomislimo da je bila glavna namirnica Inka pre recimo 6000 godina a sada hrana astronauta, zakljucujemo da je kinoa biljka prošlosti i budućnosti.

Raž je jednogodišnja biljka iz roda klasaste trave , potiče iz zapadne Azije . Raž je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom a sad je gotovo potpuno nestala sa naše trpeze, a ima izuzetnu biološku vrednost.

Lekovitost ove biljke krije se u njenom brašnu koje sadrži izuzetno malu količinu glutena. Ali, raženo brašno sadrži veće količine kalcijuma i gvožđa, a njegove belančevine imaju veću vrednost u poređenju sa pšeničnim brašnom. Hleb napravljen samo od raženog brašna ima više vlage i duže zadržava svežinu, tamniji je i nije šupljikav kao pšenični. Istraživanja su pokazala da hleb od pšenice, zbog manjeg sadržaja skroba, podstiče jači insulinski odgovor nego hleb od raži, zbog čega se raženi hleb preporučuje dijabetičarima. Osim zbog minimalnih količina glutena, ovaj hleb je tražen i zbog visokog sadržaja ukupnih vlakana. Ona su važna za dobro varenje, regulisanje rada creva i crevne mikroflore, održavanje normalnog nivoa holesterola u krvi. Ona povećavaju i osetljivost insulina, pa sprečavaju razvoj dijabetesa tipa 2.

Usporavanje varenja stvara osećaj sitosti, a necelulozni polisaharidi iz vlakana imaju visok kapacitet vezivanja vode, zbog čega se ova namirnica preporučuje i za vreme redukcijskih dijeta. Vlakna, takođe, smanjuju rizik od karcinoma debelog creva i pojave hemoroida, kao i stvaranje žučnih kamenčića, jer ubrzavaju transport kroz debelo crevo i redukuju izlučivanje žuči. S druge strane, konzumiranje celog zrna, najmanje šest puta nedeljno, pomaže ženama u menopauzi koje imaju problema sa povišenim holesterolom, visokim krvnim pritiskom ili drugim bolestima kardiovaskularnog sistema.

Od minerala raž najviše poseduje mangan, važan u procesima metabolizma i sintezi masnih kiselina neophodnih za održavanje zdravog nervnog sistema.  Pomaže organizmu da iskoristi nekoliko ključnih nutrijenata, kao što je vitamin B, odnosno biotin i tiamin, ali i vitamin C i kolin. Takođe, održava čvrstoću i zdravlje kostiju, normalan nivo krvnog pritiska i podstiče optimalan rad štitne žlezde.

Osim manganom, raž je bogata i selenom, fosforom, magnezijumom, cinkom, kalijumom. U sirovom stanju zrno raži sadrži zavidne količine ugljenih hidrata, proteina, masti , bogata je i vitaminima B kompleksa.

Ražene klice takođe su izuzetno vredne. Lako su varljive, a zbog bogatog sadržaja vitamina i minerala preporučuju se anemičnim osobama, rekonvalescentima i deci.

Proso je  jednogodišnja biljka visoka  do 100cm.  nema nekih naročitih zahtjeva na zemljište pa uspijeva i na siromašnim pješčanim zemljistima ali je osjetljivija na hladnoću i vlagu. proso kao biljka može se slediti sve do u kameno doba . Veoma je bitan usev u Aziji i Africi. Dosta se gaji i u Indiji, Nigeriji i u drugim zemljama u razvoju.Biljka je favorizovana zbog svoje produktivnosti ali i lakog gajenja.

Proso je izuzetno bogat vlaknima, proteinima, mineralima i vitaminima. Biljka proso je poznata po tome da ne sadrži gluten pa se koristi kao alternativa kod ljudi koji su osetljivi na isti.. Ona je ranije bila zapostavljena, međutim kako je interes za zdravu ishranu poslednjih godina značajno povećao, tako se i povećala potražnja za ovom žitaricom koja se može koristiti kao alternativni izvor proteina.

Sadrži u sebi kompleks karbohidrata koji se postepeno razgrađuju i samim tim predstavljaju dobar izbor hrane za dijabetičare.  Dobra stvar kod ove biljke je to što se uglavnom gaji na pogodnom zemljištu zbog čega se može gajiti i bez primene pesticida i veštačkog djubriva. Ova žitarica se smatra najmanje alregenskom i odlično se vari..

Odredjene vrste ove žitarice su bogate vlaknima , proteinima i mašću zbog čega su veoma pogodne za držanje dijeta. Druge vrste postepeno oslobadjaju glukozu tako da nemaju veći efekat na ljudski metabolizam.

Ukoliko želite da imate  zdravo srce proso je pravi izbor, možete  je koristiti i zbog činjenice da je izuzetno bogata magnezijumom. ona smanjuje ozbiljnost napada astme i smanjuje  ucestalost migrene ,kao i to da magnezijum u njoj smanjuje pritisak i rizik od infarkta. Ovo je naročito bitno kod osoba koje imaju arterosklerozu ili dijabetes.

Ima veliki uticaj na formiranje kostiju zbog fosfora koji sadrži. Pored toga fosfor iz nje ima i esencijalnu komponentu kod brojnih drugih jedinjenja koja su neophodna za život. redovna konzumacija celih zrna takodje smanjuje rizik i od dijabetesa.

Ptistalice narodne medicine  tvrde da proso žitarica ima sposobnost da pomogne ljudima koji imaju kamen u bubregu. Ona je dugi niz godina korišćena u narodnoj medicini i smatra se da veoma efikasno čisti bubrege, eliminiše pesak, pa čak i uklanja malo kamenje iz bubrega i bešike.

Ovas , ili kako se drukcije zove, zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasici ovsa sadrže 2 do 6 cvetica. Nalaze se na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po cemu se zob razlikuje od drugih žitarica . Njen sadržaj visokovrednih materija je upravo fantastican: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamini… Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znaci: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranje krvi, jaca zube i kosti, podstice rad mozga, rast kod dece i jacanje mišicne mase kod odraslih. Zbog lakoce sa kojom se vari, zob se preporucuje obolelima na želucu, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.Slaboj deci i iscrpljenim osobama uopšte, zbog se najtoplije preporucuje: treba da je uzimaju svakog dana, u obliku kaše ili drugacije. Odlicne su zobene pahuljice, koje se prelivaju vrelim mlekom ili supom, i jedu u kombinaciji sa drugim namirnicama. Preporuka je da se zob kuva 2-5 minuta, jer se u ovom intervalu ne gubi ništa od njene hranljive vrednosti, a postaje lako varljiva.

U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob  se pokazala kao veoma uspešna. Redovnim uzimanjem zobi u ishrani, dolazi do opadanja šecera u krvi. nikada ne odlivajte vodu u kojoj ste kuvali zob! U njoj se nalaze mnoge za život važne materije.

Zob je neobicno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važnije vitamine i minerale. Koristi se za lecenje malokrvnosti, raznih katarnih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kupke pripremljene od zobne slame veoma su korisne u bolestima bubrega, bubrežnih kamenaca i gihta, zatim kod svih reumaticnih poteškoca, kod krstobolje, kocenja svih vrsti te kod bolesne jetre .

Zob deluje kao afrodizijak odnosno pojacava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporucuju za one koji imaju povecanu prostatu.

Kaša od zobi se pravi na sledeci nacin  staviti pet kašika zobenih pahuljica u pola litre vrijuce vode. Pustiti da kuva 5 minuta, zatim odmaci s vatre i pustiti da stoji dok ne upije svu vodu i nabubri. Posle toga, dodavati po želji razlicite sastojke – med i slicno. Kaša se može pripremati i sa vrelim mlekom.

Kukuruz vodi poreklo iz Centralne Amerike, gde su ga Asteci koristili u ishrani, a najviše za pravljenje tortilja. U Evropu ga je doneo Kolumbo nakon svog prvog putovanja, gde se brzo privikao na nove klimatske uslove. Šest glavnih podvrsta kukuruza su: zuban, tvrdunac, mekunac, šećerac, voštanac i kokičar. Bilo da ga koristimo kao žitaricu, povrće ili grickalicu, dok uživamo u njegovom ukusu, organizam punimo energijom, štitimo se od virusa, ali i doprinosimo zdravlju srca i krvnih sudova .

Žitarica koja se često naziva zlatnim zrnom, važi za namirnicu koja je lako svarljiva i bogata hranljivim sastojcima, a isto tako odličan je izvor i gradivnih materija. Mnogi smatraju da kukuruz opterećuje organizam suvišnim kalorijama, što je potpuno netačno budući da obiluje ugljenim hidratima, a siromašan je mastima pa predstavlja dobar izvor brzo raspoložive energije.

Osim što se upotrebljava kao brašno za razna peciva, kukuruz se često koristi kao povrće u vidu dodataka jelima i veoma povoljno utiče na zdravlje zbog svojih korisnih sastojaka. Jela od kukuruza su ukusna i zdrava u skoro svim oblicima i kombinacijama.

Zrno kukuruza ima najveću klicu koja procentualno sadrži veliki deo masti i šećera. Od nje se proizvodi ulje visokog kvaliteta, bogato je vitaminom A, C i E (vitamin plodnosti) i nezasićenim masnim kiselinama. Ulje se preporučuje kao lek kod progresivne staračke ateroskleroze jer smanjuje nivo holesterola i dovoljno je da se svakodnevno koristi 20 g ulja kao dodatak redovnoj ishrani.

Doprinos kukuruza zdravlju srca i krvnih sudova ne leži samo u zavidnom sadržaju prehrambenih vlakana koja uništavaju povišene vrednosti holesterola, već i u značajnim količinama folne kiseline, vitamina B3 i magnezijuma koji pomažu prirodnu regulaciju vrednosti homocisteina u organizmu i tako štite kardiovaskularni sistem. Kukuruz obiluje vitaminom B1 koji  obezbeđuje gotovo trećinu dnevnih potreba našeg organizma, a ima važnu ulogu i u pravilnom radu mozga.

Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gubi jedan deo nutritijenata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnim dejstvom, što povećava njegove zaštitničke moći.

Ječam potice iz jugoistočnog dela Azije, gde se gaji više od 10.000 godina. Koristile su ga i drevne civilizacije kao hranu. Od drevnih vremena koristi se i u medicinske svrhe.

obiluje hranljivim vlaknima i mineralom selenom,a dobar je izvor fosfora, bakra i mangana. Hranljiva vlakna iz ječma snižavaju holesterol, čuvaju creva, smanjuju rizik da se dobiju hemoroidi i rak debelog creva, jer podstiču “korisne bakterije”. Ove bakterije, dok vare nerastvorljiva vlakna ječma, proizvode kiselinu koja služi kao “gorivo” za ćelije debelog creva i pomaže da funkcionišu na najbolji način.

Hranljiva vlakna iz ječma su bogata beta glukanom koji snižava holesterol vezujući kiselinu iz žuči, podstiče jetru da je proizvodi i da koristi još holesterola, što snižava njegov ukupan nivo u krvi.

vlakna iz ječma imaju brojne korisne efekte na holesterol, snižavaju ukupan holesterol, kao i nivo lošeg holesterola, a povećavaju dobar. Na ovaj način vlakna iz ječma čuvaju i kardiovaskularni sistem.

Hranljiva vlakna iz ječma sprečavaju da šećer u krvi poraste kod dijabetičara.

Ječam je dobar izvor  B vitamina koji štiti kardiovaskularni sistem. Niacin pomaže da se smanji ukupan holesterol i nivo lipoproteina, deluje kao antioksidans i pomaže da se ne stvaraju ugrušci. Kao dobar izvor magnezijuma, snižava rizik od dijabetesa tip 2. Ječam je možda i bolji izbor za doručak od ovsa jer u odnosu na tu žitaricu, efikasnije snižava i glukozu i insulin.

Fosfor ima važnu ulogu u strukturi svih ćelija u organizmu i “popravlja” tkiva u organizmu. Šolja kuvanog ječma obezbeduje 23% preporučenih dnevnih doza fosfora.

– Bakar iz ječma može da pomogne da se smanje simptomi reumatoidnog artritisa. Između ostalog, bakar je važan za aktivnost lizil oksidaze, enzima koji je uključen u povezivanje kolagena i elastina koji krvnim sudovima, kostima i zglobovima obezbeđuju fleksibilnost. Jedna šolja kuvanog i ječma obezbeduje 32% preporučenih dnevnih doza bakra.

Ječam sadrži i selen koji značajno smanjuje rizik od raka debelog creva. Solja kuvanog ječma obezbeduje 52% preporučenih dnevnih doza selena koji ima yažnu ulogu u nekoliko glavnih metaboličkih procesa, uključujući metabolizam hormona štitaste žlezde, antioksidativno delovanje i pozitivan uticaj na imunitet”.