Kukuruz vodi poreklo iz Centralne Amerike, gde su ga Asteci koristili u ishrani, a najviše za pravljenje tortilja. U Evropu ga je doneo Kolumbo nakon svog prvog putovanja, gde se brzo privikao na nove klimatske uslove. Šest glavnih podvrsta kukuruza su: zuban, tvrdunac, mekunac, šećerac, voštanac i kokičar. Bilo da ga koristimo kao žitaricu, povrće ili grickalicu, dok uživamo u njegovom ukusu, organizam punimo energijom, štitimo se od virusa, ali i doprinosimo zdravlju srca i krvnih sudova .
Žitarica koja se često naziva zlatnim zrnom, važi za namirnicu koja je lako svarljiva i bogata hranljivim sastojcima, a isto tako odličan je izvor i gradivnih materija. Mnogi smatraju da kukuruz opterećuje organizam suvišnim kalorijama, što je potpuno netačno budući da obiluje ugljenim hidratima, a siromašan je mastima pa predstavlja dobar izvor brzo raspoložive energije.
Osim što se upotrebljava kao brašno za razna peciva, kukuruz se često koristi kao povrće u vidu dodataka jelima i veoma povoljno utiče na zdravlje zbog svojih korisnih sastojaka. Jela od kukuruza su ukusna i zdrava u skoro svim oblicima i kombinacijama.
Zrno kukuruza ima najveću klicu koja procentualno sadrži veliki deo masti i šećera. Od nje se proizvodi ulje visokog kvaliteta, bogato je vitaminom A, C i E (vitamin plodnosti) i nezasićenim masnim kiselinama. Ulje se preporučuje kao lek kod progresivne staračke ateroskleroze jer smanjuje nivo holesterola i dovoljno je da se svakodnevno koristi 20 g ulja kao dodatak redovnoj ishrani.
Doprinos kukuruza zdravlju srca i krvnih sudova ne leži samo u zavidnom sadržaju prehrambenih vlakana koja uništavaju povišene vrednosti holesterola, već i u značajnim količinama folne kiseline, vitamina B3 i magnezijuma koji pomažu prirodnu regulaciju vrednosti homocisteina u organizmu i tako štite kardiovaskularni sistem. Kukuruz obiluje vitaminom B1 koji obezbeđuje gotovo trećinu dnevnih potreba našeg organizma, a ima važnu ulogu i u pravilnom radu mozga.
Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gubi jedan deo nutritijenata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnim dejstvom, što povećava njegove zaštitničke moći.