Poboljšajte pamćenje i koncentraciju uz pomoć lekovitih biljaka i čajeva
Ukoliko se problemi sa pamćenjem često ponavljaju, mogu da predstavljaju rane simptome nekog ozbiljnog zdravstvenog stanja. Međutim, ako su problemi povremeni, razmislite o šolji nekog lekovitog čaja. U prevenciji pomažu biljke kao čajevi koje sadrže antioksidanse, povoljno deluju na naš centralni nervni sistem, poboljšavaju cirkulaciju, otklanjaju neprijatnu napetost i oslobađaju nas nagomilanog stresa. Poboljšajte pamćenje i koncentraciju uz pomoć ovih sedam lekovitih biljaka i čajeva, savetuje Tatjana Popović Marić:
-
Gingko biloba: Ginko se tradicionalno koristi za poboljšanje memorije. Sadrži i flavonoide i terpenoide, koji su moćni antioksidansi, odnosno sprečavaju oštećenja krvnih sudova koja izazivaju slobodni radikali. Iako je popularan u obliku suplemenata, gingko je takođe odličan čaj za memoriju.
-
Ginseng (Žen Šen) je poznat za povećanje snage i izdržljivosti, ali isto tako unapređuje pamćenje i usvajanje novih znanja.
-
Gotu Kola je bila obeležje drevne medicine na istoku stotinama godina unazad. Ova biljka se popularno koristi kao čaj, jer pojačava cirkulaciju krvi u mozgu, a kao rezultat se dobija povećana mentalna energija i jasnoća, koncentracija i memorija.
-
Zimzelen je odličan kao čaj za memoriju i opšte zdravlje.
-
Ruzmarin: Većina ljudi ruzmarin poznaje samo kao začin. Međutim, ruzmarin može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju koncentracije. Jedinstven je po svom ukusu i mirisu.
-
Zeleni čaj: O zelenom čaju se mnogo govori, a njegove prednosti su višestruke. Bogat je antioksidansima, koji spečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu, a prema novijim istraživanjima poboljšava mentalne sposobnosti, naročito one koje se odnose na radnu memoriju.
-
Rodiola rosea: Ova lekovita biljka podstiče i povećava radnu sposobnost i ublažava emotivni stres. Poznata je i kao sibirska ruža, zlatni koren i carska biljka.
Pre uzimanja bilo kog čaja, konsultovati se sa lekarom kako biste se osigurali da neće imati kontraefkat na lekove koji uzimate ili generalno na vaše zdravstveno stanje.
Izvor: bizlife.rs
Protiv visokog i niskog krvnog pritiska iz riznice lekovitog bilja akademika Jovana Tucakova
Bez obzira na to što je povišen krvni pritisak najčešći “okidač” za većinu kardiovaskularnih bolesti polovina obolelih od hipertenzije, tvrde lekari, to i ne zna, dok se druga polovina uglavnom neadekvatno i neredovno leči. Iako ređe, brojne tegobe izaziva i nizak pritisak ili hipotenzija.
Da se krvni pritisak dovede u normalu ili do, kako se često kaže, “magičnih 120/80”, osim lekova, lekari kao pomoćno lekovito sredstvo preporučuju i preparate lekovitog bilja. Protiv povišenog krvnog pritiska odavno su se potvrdili beli i crni luk, cvet gloga, list borovnice i odoljen, a za lečenje niskog sok cvekle, bademi, suvo grožđe, ruzmarin i slatki koren.
Podsećamo na još nekoliko proverenih boraca protiv visokog i niskog krvnog pritiska iz riznice lekovitog bilja akademika Jovana Tucakova.
Srdačac (Leonurus cardiaca)
Zeljasta razgranata biljka ljubičastocrvene, dlakave stabljike raste pored puteva, ograda i na neobrađenom zemljištu. Sitni, crveni ili ružičasti cvetovi sakupljeni su u “pazuhu” pricvetnih listova. Srdačac cveta od juna do kraja septembra, a lekovite osobine imaju cvetovi i listovi. Sadrži gorku materiju leonurin, tanin, etarsko ulje i vitamine A, C i E.
Koristi se:
* da snizi krvni pritisak
* protiv ubrzanog rada srca
* za širenje perifernih krvnih sudova
Tinktura
– 20 g srdačca
– decilitar alkohola (70 %)
Usitnjen srdačac potopite u alkohol i zatvorite. Posle 10-14 dana procedite i, dva puta dnevno, uzimajte 15-20 kapi.
Kukuruzna svila (Maydis stigma)
Bere se sa klipa, brzo osuši na jakoj promaji u što tanjem sloju i čuva na hladnom i suvom mestu. Sadrži koagulacioni vitamin K3, salicilnu kiselinu, kalijumovu so, tanin, etarsko ulje…
Koristi se:
* protiv povišenog krvnog pritiska
* da pospeši mokrenje
Snizite krvni pritisak
– kašika kukuruzne svile
– kašika korena maslačka
– kašika divlje nane (Mentha pulegium)
Sa pola litra ključale vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite. Pijte po čašu čaja tri puta dnevno pre jela.
Heljda (Fagopyrum esculentum)
Zrno ove žitarice bogato je hranljivim materijama, najviše ugljenim hidratima, proteinima i uljima. Obiluje i kalijumom, fosforom i kalcijumom, mada nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Osim toga ima i mikroelemente jod, cink i brom, organske kiseline, gotovo sve vitamine B grupe i rutin, supstancu iz grupe vitamina P. Lekovitost heljde potvrdila su i naučna istraživanja, a u narodnoj medicini lekovitost se “crpi” iz kaše, čajeva od osušene biljke i semenki.
Koristi se:
* za snižavanje povišenog pritisak
* da pospeši lučenje mokraće
* da poveća otpornost kapilara
Čaj
– 400 g heljdinog zrna
– 200 g zrna ovsa (zobi)
U litar vode dodajte 200 g mešavine, zagrevajte na tihoj vatri a čim proključa sklonite sa šporeta i poklopite. Posle 15 minuta procedite i pijte tokom dana umesto vode.
Zimzelen (Vinca minor)
Ova biljka prepoznatljiva je po lepim plavičastim cvetovima. Raste po obodima šuma, uz stene i zidove. Cveta od marta do juna, a ponekad i u jesen. Lekovite osobine ima list ali ubran samo dok biljka cveta. Sadrži, između ostalog, urealnu kiselinu, tanin i vitamin C.
Koristi se:
* protiv povišenog pritiska
* da pospeši mokrenje
Protiv povišenog pritiska
– 15 g zimzelena
– 15 g rutvice
– 15 g imele
– 15 g glogovog cveta
– 15 g odoljena
– 15 g lista matičnjaka
– 10 g korena divlje šargarepe (Daucus carota)
Sa četiri decilitra hladne vode prelijte dve kašike mešavine i poklopite. Sutradan zagrevajte do ključanja i kuvajte dva-tri minuta u poklopljenom sudu. Sklonite sa vatre i ohlađen čaj procedite. Pijte po decilitar više puta dnevno, ali ne odjednom već gutljaj po gutljaj.
Žutilica ili zanovet (Genista tinctoria)
Raste na suvim livadama i u hrastovim i borovim šumama. Lekoviti su cvet i seme. Sadrži natrijum, tanin, etarsko ulje, gorke materije, šećer, vosak, sluz i vitamin C.
Koristi se:
* protiv niskog krvnog pritiska
* za lečenje srčane slabosti
Protiv niskog pritiska
– kašičica cveta žutilice
– litar vode
Cvetove potopite u hladnu vodu, ostavite preko noći, a ujutro zagrevajte na tihoj vatri i u poklopljenom sudu. Kad provri kuvajte dva-tri minuta, sklonite sa vatre i ohlađen čaj procedite. Pijte nezaslađen čaj, tokom dana umesto vode.
SAVET PLUS: Čaj pijte tri dana, pa pauzirajte jedan.
Izvor: biljeizdravlje.rs
Napitak od divlje orhideje za ublažavanje stomačnih tegoba
Kaćun – divlja orhideja (Orchis morio ) je zeljasta biljka mediteranskog porekla. Narodni nazivi su i gorov cvet, kukavica, kukavičje suze, drenovac, salep, … Kada kaćun procveta u maju sakupljaju se lukovice, suše i melju u prah kako bi se upotrebile za spravljanje napitka koji se zove salep.
Salep je pesijska reč koja se prevodi kao sluzav. Ovaj napitak se već od davnina priprema u zemljama orijenta. Ovaj napitak se prvenstveno koristi kao lek za ublažavanje stomačnih tegoba, jer oblaže unutrašnje organe. Koristi se i za jačanje organizama kod male dece. Biljka kaćun služi i za pripremanje čaja ili tonika za smirenje nerava. Na Orijentu se ova biljka zbog izgleda lukovice smatra afrodizijakom, što je i naučno potvrđeno. Osim tradicionalnog napitka, prah salepa se upotrebljava u pripremi pudinga, sladoleda i drugih poslastica. Prah salepa se može nabaviti u prodavnicama zdrave hrane.
Priprema salepa:
Sastojci:
– 1 kašika salep praha
– 1 šolja mleka
– 2 kašičice šećera
– malo cimeta ( može se upotrebiti đumbir)
– malo iseckanih oraha, badema ili pistaća.
Priprema:
Kuvati salep i šečer u mleku. Tokom kuvanja mešati napitak jer mešanjem napitak postaje gušći. Kada napitak dobije željenu gustinu sipati ga u šolju i dodati cimet, djumbir, orahe, bademe ili pistaće.
Izvor: zivetisabiljkama.net
Zoran Milivojević: Sindrom uspešnog oca
Biti „nečiji” sin ili kćerka je psihički opterećujuće za dete, od koga okruženje očekuje da bude „dostojno” svog uspešnog roditelja, pa ovi mališani nemaju pravo detinjstvo, već su pretvoreni u dečje javne ličnosti
Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni u svom profesionalnim i privatnim životima. I deca su ponosna na uspehe svojih roditelja, ali postoji jedna bitna razlika: roditelji uspehe svoje dece smatraju svojim uspehom, a deca uspehe svojih roditelja ne smatraju svojim uspehom. Ona smatraju da je pred njima budućnost u kojoj tek treba da se dokažu.
Životni uspeh je relativan i subjektivan pojam, a ovde ga koristimo da označimo socijalni uspeh, to jest onu uspešnost u životu koju socijalno okruženje smatra takvom. Socijalna uspešnost roditelja bitno utiče na razvoj njihove dece i to, sudeći prema iskustvu, ne nužno pozitivno. I zato se pitamo koje probleme u razvoju imaju deca uspešnih roditelja, očeva i majki.
Roditeljski uticaj
Glavno psihičko opterećenje koje po pravilu ova deca imaju jeste jedna unutrašnja prisila da i oni moraju da budu bar isto tako uspešni, ako ne i uspešniji od svojih roditelja. Ova prisila je nekada rezultat roditeljskog uticaja, njihovog zahteva da i ono mora biti uspešno kako bi dokazalo da je dostojno svog roditelja. Nekada roditelj svoj uspeh vidi kao početak jedne transgeneracijske uspešne priče, bilo da je to neko porodično preduzeće, bilo da je u pitanju neka profesija poput advokature, medicine, stomatologije itd. Takav roditelj je napisao životni scenario svom detetu, često i pre njegovog rođenja, a na detetu je da ga bespogovorno ostvaruje, ako ne želi da roditelja duboko razočara.
Nekada uspešni roditelji ne očekuju od deteta neki poseban uspeh, već mu prepuštaju da samo izabere svoj životni put. Ali, iako roditelji ne očekuju, to očekuje društveno okruženje. Dete uspešnog roditelja, koji je u većini slučajeva i neka vrsta javne ličnosti, niti je obično dete niti ima obično detinjstvo. Ono je u datom okruženju određeno kao „nečije dete”, tako da se u odnos prema detetu unosi i odnos prema njegovom roditelju. To je dete za koje okolina već zna da je predodređeno da jednog dana bude „neko”.
Biti „nečiji” sin ili kćerka je psihički opterećujuće za dete, zato što okruženje od deteta očekuje da bude „dostojno” svog uspešnog roditelja. Na taj način dete uspešnog roditelja nema pravo detinjstvo, već je pretvoreno u jednu vrstu dečje javne ličnosti. Posledica je da i ono dete na koje roditelji nisu vršili pritisak kakvo treba da bude kada odraste zaključi da je njegova životna misija da dokaže da je dostojno svog uspešnog roditelja. A ako to ne dokaže, ispada da je nesposobno i nedostojno.
Niko, pa ni prestolonaslednici nisu uspeli u životu samo zbog toga što su nečija deca. Iza svakog životnog uspeha stoji dugogodišnji sistematični rad, učenje, odricanje i zalaganje. A da bi neko mogao sve to, mora imati odgovarajuću motivaciju koja dolazi iz dubina njegovog nesvesnog. „Moram da uspem zato što sam nečiji sin”, nije dovoljna motivacija za uspeh. Zato ova deca često imaju problem tipa: „Moram da uspem, samo ne znam u čemu.”
Često i uspešni roditelji i njihova deca veruju u genetsku osnovu socijalnog uspeha. Takav roditelj podrazumeva detetov uspeh samo zato što ono nosi njegove gene. Ova genetska samouverenost je pogrešna, jer i da se uspešni roditelj ponovo rodi u novim, sasvim drukčijim okolnostima nema garancije da bi u svom drugom životu ponovo postigao uspeh.
Rizične situacije
Sinovi i kćeri uspešnih roditelja često sebi postavljaju cilj da što pre dostignu nivo svojih roditelja. Kako su njihova očekivanja od sebe samih veoma visoka, onda ni oni manji uspesi koje postižu za njih nisu pravi uspesi, tako da na njih ne deluju stimulativno. S obzirom na to da žure, ulaze u rizične situacije za koje još nisu razvili odgovarajuće sposobnosti pa su skloni neuspehu. S druge strane, kada se ne približavaju zadatom brzinom svojim visokim očekivanjima, tada su skloni da se razočaraju u sebe same i svoje sposobnosti, iako to kriju i od roditelja i od okruženja.
Čak ni onda kada i sami uspeju u nečemu, vođeni savetima svojih roditelja i korišćenjem njihovog društvenog uticaja, nisu zadovoljni sobom zato što znaju da im vlastiti uspeh ne pripada.
Izvor: Politika
Šta bi ste trebali učiniti da vaš brak bude srećniji i bolji
U ovom tekstu izneću nekoliko osnovnih principa koje čine brak srećnim. To su prinicipi koje su otkrili psiholozi istraživači ispitujući komunikaciju i ponašanje velikog broja srećnih i disfunkcionalnih brakova.
Pravljenje ljubavne mape
Emocionalno inteligentni parovi su oni koji su emocionalno bliski. Građenje i razvijanje emocionalne bliskosti podrazumeva pamćenje svih značajnih informacija o partneru. Informacija o tome šta je vašem partneru važno, koja su njegova interesovanja, želje, snovi, šta ga/je motiviše a šta plaši itd. Sve ove informacije ulaze u tzv. ljubavnu mapu. Bez ljubavne mape nemoguće je stvarno poznavati supružnika. Ako nekoga ne poznajemo, kako ga/je uistinu možemo voleti? Dakle, snaga je u znanju, međusobnom upoznavanju. Parovi koji imaju detaljne ljubavne mape, bolje se suočavaju sa problemima i konfliktima. Što više poznajete i razumete jedan drugog, vaš brak će biti stabilniji. Građenje ljubavne mape podrazumeva otvorenost, stalnu komunikaciju i vašu autentičnu želju da upoznate i razumete osobu sa kojom ste u braku. Jezgro dobrog braka je pre svega prijateljstvo.
Negovanje naklonosti i međusobnog divljenja
Najbolji način da se proveri da li bračni par još uvek poseduje sistem naklonosti i divljenja jeste da se vidi način na koji pričaju o prošlosti. U 94% slučajeva parovi koji se pozitivno osvrću na bračnu prošlost, imaće srećnu budućnost. Što predstavlja visok stepen predikcije. Kada su srećna sećanja razrušena – to je znak da je braku potrebna pomoć. Nisu važna samo pozitivna sećanja već i živost uspomena. Jednostavno podsećanje sebe i partnera na kvalitete može da spasi brak od razaranja (čak i ako ima teškoća). Naklonost i divljenje možete negovati kroz pohvale i komplimente. Pohvale i komplimenti čak i u vezi neke sitnice mogu značajno pozitivno da utiču na odnos. Nastojte da pohvalite vašeg partnera bar nekoliko puta nedeljno. Pokažite interesovanje za nešto što on/ona radi nezavisno od vas, pokažite da ste ponosni i da cenite to što vaš partner radi.
Okretanje jednog prema drugom umesto jednog od drugog
Kada par često ćaska o sitnim stvarima, gotovo da možemo biti sigurni da će ostati u srećnom braku. Šta se dešava u tim malim razgovorima koji povezuju partnere? Okreću se jedan prema drugom. Prvi korak je jednostavno postati svestan tih svetih trenutaka, što je ključ ne samo za nastavak braka već i za nastavak romanse. Za mnoge parove jednostavno shvatanje da svakodnevnu komunikaciju ne treba uzimati zdravo za gotovo dovodi do velikih promena u odnosu. Treba se kloniti takmičenja, odmeravanja i računanja šta je ko uradio za drugog. Treba se fokusirati samo na ono što može da pospeši brak, a ne na ono što je partner trebao da uradi a nije! Treba da se trudite da se okrenete prema partneru čak i kada vam je «težak» ili neprijateljski. Ne treba se nervirati ako se pozitivne promene ne pojave odmah preko noći. Partneru je potrebno vreme da uvidi prednosti toga što ste se okrenuli prema njemu.
Dozvolite da partner utiče na vas
Brak ne može da funkcioniše ako partneri ne poštuju i ne uvažavaju jedan drugog. posmatrano statistički, 81% je šanse da će brak propasti ukoliko muž ne deli moć sa ženom. Žene lakše prihvataju uticaj partnera što je verovatno uslovljeno polnim razlikama. Dozvoliti uticaj partnera na vas ne znači pristati na kontrolu i potčinjenost. Prihvatiti uticaj partnera ne znači ne ispoljiti prema njemu/njoj negativne emocije. Potiskivanje negativnih emocija u prisustvu partnera nije dobro ni za brak ni za zdravlje.
Rešite rešive probleme
Problemi se dele na rešive i nerešive. Uprkos nerešivim konfliktima, bračni parovi mogu živeti sa njima ukoliko razviju načine suočavanja, da ih ne bi prevladali, kada pronađu mesto problemu i čak se šale oko problema. Srećni parovi su u stanju da uvide da su problemi neizbežni deo odnosa. Brakovi su uspešni u meri u kojoj se suočavaju sa problemima. Probleme treba rešavati na vreme. Ignorisanje problema dovodi samo do njihovog produbljivanja. Rešenje bračnih problema počinje otvorenom komunikacijom.
Pronađite zajedničke aktivnosti u kojima ćete uživati
Jako je važno da pronađete neku zajedničku aktivnost u kojoj ćete oboje uživati. Ovde nije reč o obavezama, odgoju dece i sl. Reč je o nečemu što radite samo vi i vaš partner i što vam pričinjava zadovoljstvo. Pronađite takvu aktivnost i upražnjavajte je bar jednom nedeljno. Pored zajedničkih aktivnosti podjednako je važno da oboje pronađete i neke aktivnosti koje će te obavljati samostalno. Ovde je reč o aktivnostima koje se tiču isključivo vaših interesovanja koja ne moraju uključivati partnera. Preporučljivo je da napravite balans između zajedničkih i aktivnosti koje obavljate samostalno. Na taj način jačaćete vaše zajedništvo ali i ličnu autonomiju.
Negujte seksualni život
Seksualnost je veoma važna komponenta braka. Ne dozvolite da vaš seksualni život postane rutina i bračna obaveza. Seks treba da bude nešto u čemu uživate zajedno a nikako obaveza i nešto što morate da uradite. Rešavajte seksualne probleme ako se pojave. Uspostavite komunikaciju u seksu, recite šta želite, pitajte partnera šta on/ona želi, nemojte nikada prekidati međusobno istraživanje. Potrudite se da svremena na vreme unesete nešto novo u vaš seksulani život. Ako nemate inspiraciju, nabavite knjige, idite do seks šopa i isprobajte nešto novo.
Autor ; Vladimir Mišić dipl. psiholog
Izvor: vaspsiholog.com
Recite „da“ životu i videćete kako život iznenada počinje da radi za, a ne protiv vas
U današnje vreme, većina ljudi je pod stresom. Brz tempo života, ekonomski problemi i brige vezane za budućnost svakodnevnica su velikog broja pojedinaca. U nedavnom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, 86 procenata ispitanika se složilo „da bi ljudi bili dosta zadovoljniji i zdraviji kada bi znali na koji način da uspore tempo života i žive u trenutku, odnosno sadašnjosti“.
Imajući to u vidu, onda nije iznenađujuć podatak da je puna svesnost (eng. mindfulness) veoma brzo postala predmet razmatranja brojnih popularnih časopisa i da je jedna od tehnika komplementarne medicine koja se sprovodi u bolnicama i klinikama širom sveta. Šta je zapravo puna svesnost?
Puna svesnost definiše se kao aktivnost koja uključuje um i telo. Zasnovana je na drevnim tehnikama meditacije iz Zen budizma, koje je popularizovao Džon Kabat-Zin, istraživač na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Masačusetsu. Kako navodi Kabat-Zin, puna svesnost je unutrašnji potencijal koji svi već posedujemo. Ideja je da se ovaj potencijal usmeri u promenu našeg odnosa prema stresu, emocijama, bolu i bolesti. I zaista, kontrolisane istraživačke studije pokazuju da intervencije zasnovane na punoj svesnosti mogu efikasno da umanje simptome kod osoba sa hroničnim bolovima, depresijom, anksioznim poremećajima, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, kompulzivnim prejedanjem i mnogim drugim zdravstvenim stanjima. Takođe, intervencije zasnovane na punoj svesnosti imaju uticaj na sivu masu u mozgu, kao i na reaktivnost emocionalnih stimulusa na načine koji omogućavaju veću svesnost prilikom doživljavanja emocija.
Dok većina ljudi smatra da je puna svesnost dobra stvar, drugi su zbunjeni oko toga šta je u stvari puna svesnost. Da li ona uključuje čišćenje mozga od misli, da li izaziva stanje relaksiranosti ili podrazumeva stanje transa? Da li je potrebno da odete u indijski hram i da se povučete iz sveta kojim gospodare materijalne vrednosti kako biste uspešno praktikovali punu svesnost? Da li je to vrsta religije ili kulta i da li je potencijalno opasna? Zapravo, nijedna od navedenih stavki nije tačna.
U nastavku teksta opisaćemo nekoliko ključnih koncepata koji mogu da budu od pomoći u objašnjavanju šta znači imati stav sa punom svesnošću prema životu.
-
Fokus na sadašnji trenutak. Kada se misli izgube u razmišljanju o prošlosti ili u brizi o budućnosti, možete ih vratiti na ono šta doživljavate upravo sada. Pokušajte da ostanete otvoreni za to kako se stvari odvijaju u sadašnjem trenutku, a ne da imate unapred stvorene ideje o tome na koji način će se stvari desiti ili na koji način bi trebalo da se dese.
-
Biti potpuno prisutan u sadašnjosti. To znači da ste u svakodnevnom životu svesni svega što doživljavate u sadašnjem trenutku – ovde i sada. Šta osećate u svom telu? Šta vidite, čujete, radite – upravo sada?
-
Otvorenost prema iskustvu. Umesto da se plašite i umanjujete svoja osećanja i iskustva jer mislite da ne možete da se nosite sa njima, sa radoznalošću prihvatite bilo koju misao i emociju koja se spontano javi, imajući u vidu da su one samo senzacije u trenutku i da sledeći trenutak može biti drugačiji. Vi kreirate mentalni prostor koji sadrži ove misli i osećanja. Postanite svesni svog iskustva kao toka senzacija, misli i osećanja i posmatrajte kako se spontano menjaju tokom vremena.
-
Ne osuđujte. To znači da ne kategorišete svoje misli i osećanja kao dobra ili loša, da ne pokušavate da ih promenite i da nemate potrebu da utičete na njih. Sva osećanja imaju svoju ulogu: na primer, da vas zaštite od opasnosti ili otvore ka ljubavi. Iz pozicije pune svesnosti, posmatrajte i prihvatite šta god se javi u svesti. Stav u kome ne osuđujete proširite na druge ljude i stvari.
-
Prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Ne morate da menjate realnost kako bi se uklopila u vašu zamisao u vezi sa tim kakve bi stvari trebalo da budu, da se osećate kao žrtva ili da budete potišteni zbog nepravednosti života. Umesto toga, probajte da jasno vidite realnost i pustite da bude kako jeste, uz znanje da možete da podnesete šta god novo da se pojavi. Prihvatanje primenite i na druge ljude, uz znanje da oni najbolje znaju šta je ispravno za njih.
-
Povezanost. To znači da se osećate povezano sa svim živim bićima i prirodom i da ste deo veće celine. Možete da razmišljate i da se osećate zahvalno na životu, hrani, lepoti i zaštiti koju nam je priroda dala. Sva živa bića žele da se osećaju srećno i sigurno i da izbegnu patnju. Možete se osećati povezano po sličnosti potreba i iskustava.
-
Nezadržavanje stvari. Sa znanjem da život stalno teče, ne pokušavajte da se držite za stvari, ljude ili iskustva. Pokušavanje da se stvari zadrže pod kontrolom dolazi iz straha, a njegova osnova je patnja. Naučite kako da budete na talasu života, prateći njegov ritam i imajte poverenja u svoju sposobnost da se prilagodite. Imajte na umu da, kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore.
-
Mir i staloženost. Budite staloženi, bez velikih promena u stavu u životnim usponima i padovima. Znajte da je život ciklus i da ne možete da vidite celu sliku ni u jednom pojedinačnom trenutku. Kada stvari ne idu onako kako ste želeli, ostanite uz svoju viziju i vrednosti. Idite kroz život ispunjenog srca i izgradite stav prema sebi i drugima koji ne povređuje i nije nasilan.
-
Saosećanje. Prema sebi i drugima budite nežni, ljubazni i strpljivi. Umesto procenjivanja i osuđivanja, otvorite svoje srce, slušajte i pokušajte da razumete svoja iskustva i iskustva drugih ljudi. Dozvolite sebi da osetite patnju drugih ljudi. Volite ljude ne zbog onoga što bi oni mogli da vam daju ili zato što vam treba nešto od njih, već zato što osećate povezanost i empatiju sa njihovim iskustvima.
Kada imate ove koncepte u vidu, možete početi da uvodite punu svesnost u svoj život. To možete da radite kroz namerno usmeravnje pažnje na vaše disanje i čula više puta tokom dana, možete da budete u stanju pune svesnosti i da šetate po prirodi ili da počnete sa jednostavnom vežbom meditacije. Možete da usmerite svoju pažnju na udah i izdah vazduha, da primetite trajanje, kvalitet i osećaje koji se javljaju dok udišete i izdišete vazduh, bez potrebe da kontrolišete ili menjate disanje na bilo koji način. Možete početi da budete svesni perioda u toku dana kada radite stvari „bez razmišljanja“ i automatizovano, kada su vaša razmišljanja opterećena planovima i brigama tako da i ne primetite šta osećate u sebi u tom trenutku ili šta se dešava oko vas.
Razvijanjem dela uma koji posmatra vaša dnevna iskustva, primetite svoje automatizovane navike i polako usmerite pažnju na sadašnji trenutak. To je početak razvoja pune svesnosti koja će vam pomoći da usmeravate promene i stres u vašem životu. Ekart Tol je rekao: „Uvek recite „da“ sadašnjem trenutku. Prepustite se tome šta se dešava u sadašnjem trenutku. Recite „da“ životu i videćete kako život iznenada počinje da radi za, a ne protiv vas.“
Autor: Melani GrinbergIzvor: Psychology TodayPrevod i adaptacija: Bojana Škorić, Temenos centar
Odgovorite na ovih 20 pitanja koja će vam promeniti život
Ovih 20 pitanja koja slede zasnovana su na anketi u kojoj su žene odgovarale šta misle da svaka pripadnica lepšeg pola treba da zna. Postavite ih sebi danas i možda ćete preusmeriti svoj život, a ako na njih odgovarate svaki dan potpuno ćete ga izmeniti.
1. Koja pitanja treba da postavim sebi?
Bez ovog pitanja ne biste pitale nijedno drugo. Ono upozorava, kreira promišljeno stanje uma, idealno je za dobijanje informacija koje su vam preko potrebne u svakoj situaciji.
2. Da li ovo želim da radim?
Ovaj momenat je jedini kada možete napraviti neku promenu. Saznanje koje promene su najbolje za vas dolazi iz procene vaših osećanja. Nekoliko puta dnevno pitajte sebe da li volite posao kojim se bavite. Ako je odgovor negativan, počnite da primećujete šta želite. Tako kreće revolucija.
3. Zašto brinem?
Zabrinutost retko kad dovodi do pozitivne akcije; ona je bolna, stvara nepotrebni strah zbog hipotetičkih događaja i sputava sreću. Neki psiholozi kažu da ako se usresredimo na zahvalnost, možemo ugasiti deo mozga koji brine. I ovo zaista deluje.
4. Zašto više volim {slatkiše} od {ljudi}?
Slobodno promenite reči u zagradama: možda više volite da gledate tv od odlaska na trening ili preferirate loše u odnosu na dobre momke…Svaka žena više voli nešto od drugo od onoga što bi trebalo. Ali nametanje “pravih” odgovora – npr. treba da volimo ljude više od slatkiša – stvara kod nas poroke koji nam daju lažni osećaj slobode od ugnjetavanja. Prestanite da pokušavate da volite nešto što vam se ne sviđa i mnogi poroci će nestati sami od sebe.
5. Kako želim da promenim svet s obzirom da živim u njemu?
Vaše postojanje je već faktor u svetskoj istoriji – ali, koja vrsta faktora želite da budete? Možda znate da ste ovde kako biste stvorile svetski prosperitet, predivnu porodicu ili jedan zaista odličan kolač. Ako su vaše pretenzije malo nejasnije, nastavite sebi da postavljate ovo pitanje. Jednom ćete dobiti bolju predstavu vaše sudbine.
6. Kako da budem drugačija u ovom svetu?
Vaš život će promeniti ovaj svet, malo ili mnogo, a isto tako svet će promeniti vas. Šta želite da postignete tokom svog kratkog boravka na zemlji? Napravite listu, napravite vizuelnu tablu. Dajte sebi obećanje. Ove stvari neće kontrolisati vašu budućnost ali će je oblikovati.
7. Da li su {vegani} bolji ljudi ?
Opet, to ne moraju biti vegani; zagrade same popunite. Izaberite neku grupu ljudi zbog kojih se osećate gore u vezi sa samom sobom; grupu kojoj se zbog lenjosti nećete pridružiti. Koju god grupu da izaberete, odgovor na pitanje je: ne.
8. Šta mi telo govori?
Telo zna bolje. Ono je jedno mudro, sposobno stvorenje. Ono zna šta je loše za vas i navodi vas ka onome što je dobro. Slušajte ga!
9. Koje količine tereta možete da se oslobodite?
“Da biste naučili, svaki dan dodajte nešto. Da biste se prosvetlili, svaki dan odbacite nešto”, reči su Lao Cua. Suočite se: biće vam bolje bez nekih ljudi u životu, mnogih stvari koje posedujete i većine misli koje vam se motaju po glavi. Otarasite se nepotrebnih stvari – prosvetljenje vas čeka.
10. Šta je smešno?
Odrasli imaju običaj da ovo pitanje postavljaju deci ali sa podrugljivim tonom, zbog čega se verovatno s godinama znatno manje smejemo. Oživite svoju mladost i smejte se što više. Onda nam, molim vas, recite šta je to tako smešno u svakodnevnom životu, u ljudskoj prirodi pa i u vašem bolu i strahu.
11. Gde grešim?
Ovo je možda najmoćnije pitanje na listi. Inteligenti ljudi uviđaju sopstvene greške. Vaš ego izbegava da primećuje stvari poput posedovanja loše informacije ili loše ideje za poslovni projekat. Ali vi ćete zavrediti mnogo više poštovanja ako upitate gde grešite umesto da insistirate da ste u pravu.
12. Koje potencijalne memorije razmenjujem i da li je profit vredan cene?
Postoji priča o svetu gde ljudi prodaju svoje pamćenje. Protagonista je bio zavisnik koji je prodavao mnogo memorije za drogu ali se zakleo da nikad neće prodati svoje sećanje vezano za zaljubljenost. Međutim, zavisnost je pobedila. Kasnije je bio nesvestan svog gubitka, usled nedostatka memorije koju je prodao. Svaki put kada izaberete društveno prihvaćanje naspram onoga što vam srce ište ili bogatstvo naspram etike – pravite sličnu stvar kao lik iz knjige. Ne radite to.
13. Da li sam ja jedina koja se bori da ne {prdne} tokom {joge}?
Stavite u zagradu nešto čega vas je sramota: plakanje na poslu, podrigivanje u crkvi… i znajte da niste same. Svi brinu oko sličnih stvari i mnogi ih rade. Pomirite se sa tim. Prihvatanje ovoga je smeo korak ka mentalnom zdravlju i rpavednom društvu.
14. Šta volim da upražnjavam?
Neki psiholozi veruju da se niko ne rađa sa nekim posebnim talentom i da se veština postiže samo vežbom. Studije pokazuju da ljudi koji postignu odlične rezultate vežbaju više od 10.000 sati svoju veštinu. To zahteva da volite – ne da vam se sviđa, nego da obožavate – ono što radite.
15. Gde mogu da radim manje, a postignem više?
Kako biste se što više posvetili upražnjavanju svojih strasti, smanjite sve ostalo. Danas postoje mašine, spravice ili asistenti koji vam skoro uvek mogu pomoći. Budite kreativne sa raspoloživim izvorima i pronađite više vremena u životu i više života u vremenu.
16. Kako da zaštitim sebe?
Ovo pitanje postavite samo da biste se prisetile odgovora: ne možete. Život je beskonačno nesiguran. Put ka suočavanju sa realnošču nije izbegavanje nekih stvari koje vas plaše već razvijanje hrabrosti. Uradite ono što ste nameravale, bez obzira na strah.
17. Kada treba da prekršim pravila?
Kada bi se svi pridržavali pravila verovatno bi još uvek praktikovali tradicije poput ugovorenog braka, ropstva i javnog vešanja. Način na koji čovek postaje čovek je procena sopstvenog srca, a ne čitanje pravilnika. Nekada se pravila moraju prekršiti kako biste ispoštovale ona koja čuče u vama samima.
18. Recimo da živim u predivnoj kući u Toskani, sa zgodnim i pametnim partnerom, bezobrazno sam bogata… I šta onda?
Možemo postati toliko opsednute nekim imaginarnim životima da zaboravimo da živimo naš sopstveni. Radujte se sa bližnjima, provodite vreme u prirodi, nađite unutrašnji mir, napišite roman – sve ovo možete uraditi još danas. Počnite!
19. Da li moje misli povređuju ili leče?
Vaša situacija može ugroziti vaš život i telo, ali samo vaše misli mogu ugroziti vašu sreću. Pričajući sebi užasnu mentalnu priču o okolnostima u kojima se nalazite stvara patnju. Pričajući sebi pozitivne priče – postajete srećnije. Gde god da se nalazite i šta god da radite, birajte misli koje vam srce čuvaju u jednom komadu, radije nego one koje ga lome.
20. A sada stvarno? Da li je ovo to što želim da radim?
Zapitajte se ovo ponovo, i sad još jednom. Ne da biste bile očajne ili frustirane već samo da vidite da li možete da izaberete nešto što će vas učiniti srećnijom. Ovako se revolucija nastavlja.
Izvor:b92.net
Mogu li snovi predvideti budućnost?
Kada se desi neka nesreća ljudi često tvrde da su predvideli tragediju. Ali da li su takva predskazanja zaista moguća? U odlomku nove knjige, psiholog Ričard Vajsmen objašnjava kako nas naši snovu mogu prevariti.
U Aberfanu, malom selu u Južnom Velsu desila se velika nesreća 21. Oktobra 1966. Veliki odron sa brda, težak nekoliko miliona tona krenuo je ka selu i pogodio školu. Poginulo je 139 dece i 5 nastavnika.
Jedno od najpotresnijih iskustava doživeli su roditelji desetogodišnjeg deteta koje je stradalo u tragediji. Dan pre nego što se desio odron, njihova ćerka je opisala san u kome je krenula u školu, ali „tamo škole nije bilo” jer „je nešto crno palo preko nje”.
U drugom slučaju, gospođa M.H. pedesetčetvorogodišnja žena tvrdila je da je noć pre nesreće sanjala da grupu dece zarobljene u sobi pravougaonog oblika. U njenom snu, kraj sobe je bio blokiran sa nekoliko drvenih dasaka i deca su pokušala da se popnu na njih i spase se.
Još jedna gospođa, S.B. iz Londona, tvrdila je da je nedelju dana pre nesreće sanjala školu pored brda, lavinu i decu koja ginu. I tu nije bio kraj ovoj listi.
Verovanje da se budućnost može videti u snu je iznenađujuće uobičajeno, a najnovija istraživanja pokazuju da je oko trećina populacije bar jednom doživela ovaj fenomen.
Abraham Linkoln je navodno sanjao atentat dve nedelje pre nego što je ubijen, Mark Tven je opisao san u kome je video leš svog brata kovčegu samo par nedelja pre nego što je poginuo u eksploziji, a Čarls Dikens je sanjao o ženi u crvenom pod imenom gospođica Napije baš pre nego što ga je posetila devojka koja je nosila crveni šal i predstavila se kao gospođica Napije.
Šta bi moglo da objasni ove neverovatne događaje? Da li ljudi stvarno mogu da nagoveste da će se izvesne stvari desiti?
Skoro svi sanjamo u boji. Iako su neki snovi bizarni, mnogi uključuju svakodnevne poslove kao što su pranje veša, popunjavanje formulara ili usisavanje. Ukoliko sednete pored nekog ko spava i tiho svirate muziku, osvetlite mu lice ili ga blago poprskajte vodom i on verovatno će uključiti ovaj stimulans u svoje snove.
Ipak, možda je najvažnije otkriće da sanjate mnogo više snova nego što mislite. Naučnici koji proučavaju san su otkrili da u proseku sanjamo 4 sna svake noći. Oni se dešavaju na približno svakih 90 minuta, a svaki traje oko 20 minuta. Kada se probudimo zaboravljamo veliku većinu ovih „epizoda” , i mislimo da smo sanjali mnogo manje nego što zapravo jesmo. Jedini izuzetak se dešava kada se probudite tokom sna. Kada se ovo desi, obično ćete se setiti suštine sna ili nekih specifičnih delova, ali, ukoliko nije posebno potresan, obićno ćete brzo sve zaboraviti. Međutim, postoji niz okolnosti koje mogu u velikoj meri da povećaju verovatnoću da se setite ovih snova. U procesu sličnom asocijacijama, događaji posle buđenja mogu da pokrenu sećanje. Imate mnogo snova i uglavnom oni nemaju neku povezanost sa onim što se dešava u stvarnom životu pa ih brzo zaboravljate.
Ali, povremeno će poneki san odgovarati realnosti. Kada se ovo jednom desi, odjednom je lako setiti se sna i ubediti sebe da ste magično predvideli budućnost. U stvarnosti, na delu su jednostavno zakoni verovatnoće. Ova teorija takođe pomaže da se objasne prilično zanimljive karakteristike proročkog sna. Većina predskazanja podrazumeva veliku količinu strahote i tuge , osobe koje redovno predviđaju ubistva svetskih vođa, sahrane najbliskijih prijatelja, vide avione koji se ruše i zemlje koje zahvata rat. Ljudi se retko sećaju da su predvideli budućnost sanjajući neki beskrajno srećan dan venčanja ili unapređenja na poslu.
Naučnici koji proučavaju snove su otkrili da je oko 80 % snova veoma potresno i povezano sa negativnim događajima. Zbog ovoga, loše vesti su nešto što će mnogo lakše pokrenuti sećanje na snove, što objašnjava zašto je toliko proročkih snova povezano sa smrću i katastrofama. Naravno, oni koji veruju u paranormalno će možda tvrditi da postoje primeri kada ljudi prethodno ispričaju svojim prijateljima i porodici o snu, ili ga opišu u dnevniku, a potom shvate da se poklapa sa predstojećim događajima.
Krajem 60-tih godna prošlog veka istraživači su otkrili da sadržaj naših snova nije samo pod uticajem događaja iz našeg okruženja, već često odražava nešto što nas muči. Ovo objašnjava jedan od najpotresnijih primera navodnih predviđanja katastrofe u Aberfanu. Rekli smo da je jedna od devojčica koja je kasnije stradala u nesreći ispričala roditeljima kako je sanjala kako „nešto crno“ prekriva školu i da je više nema.
Godinama pre nesreće lokalne vlasti su sa razlogom izrazile zabrinutost zbog smeštanja velikih količina zemlje iz rudnika na brdu, ali oni koji su upravljali rudnikom su ih ignosrisali. Ali šta je sa još 23 slučaja u kojima su ljudi izneli dokaze da su opisali san pre nego što se tragedija desila, a nije imao nikakve veze sa njihovim mislima ili brigama.
Da bismo shvatili ovo, treba da se udaljimo od nauke o snovima i okrenemo se tvrdoglavoj statistici. Prvo, hajde da uzmemo jednu osobu X za primer i pretpostavimo neke stvari o njoj. Ona sanja svake noći od 15 do 75 godine. Godina ima 365 dana, tako da je X u tih 60 godina imala 21900 noći u kojima je sanjala. Takođe, pretpostavimo da će se događaj kao što je nesreća u Aberfanu desiti samo jednom u generaciji, i to bilo kog dana.
Sada, pretpostavimo da će se X sećati samo snova o strašnim događajima koji mogu da se dovedu u vezu sa tragedijama kakve se dešavaju samo jednom u životu. Šanse da X ima svoj „katastrofični san“ noć pre same tragedije je 22000 : 1. Ipak, sada dolazi pomalo čudni deo. Godine 1960. bilo je oko 45 miliona ljudi u Britaniji, a očekuje se da jedna osoba na svakih 22000, ili približno 2000 ljudi ima ovo neverovatno iskustvo u svakoj generaciji. Ovo je princip poznat kao Zakon velikih brojeva i pokazuje da se neobični događaji mogu desiti kada postoji mnogo prilika za to.
Ovaj primer razmatra samo ljude koji su sanjali o Aberfanu. U stvarnosti, nesreće u svetu se dešavaju svakodnevno. Avionske nesreće, cunami, atentati, serijske ubice, zemljotresi, kidnapovanja, teroristički napadi itd. Pošto ljudi mnogo češće sanjaju ovakve stvari, brojke se brzo množe i očigledna proročanstva su neizbežna.