MNOGE građane zabrinule su “Vikiliksove” informacije da CIA pomoću najnovijih metoda špijunira hiljade građana širom sveta. Dodatni nemir unela je potvrda naših stručnjaka iz oblasti informacione bezbednosti da nema dileme da se pametnim uređajima – telefonima, računarima i televizorima, špijuniraju i naši ljudi. Zato svima koji “nešto kriju” savetuju poseban oprez tokom korišćenja “smart” uređaja, jer je dovoljno samo pet minuta pristupa mobilnom telefonu ili računaru da se instalira “špijunska” aplikacija.
Stručnjaci su saglasni u oceni da građani verovatno nikada neće otkriti da ih neko prisluškuje.
– Ukoliko, ipak, to i saznate, nemate mnogo mogućnosti da otkriveno i dokažete, bez obzira na to da li vas špijunira komšija ili CIA. Svako ko ima nešto da sakrije mora da bude svestan toga da može lako biti praćen. Zato mora da bude na oprezu, da o tome ne priča telefonom ili ispred uključenog televizora i da “tajne” ne čuva u računaru, da ih ne šalje elektronskom poštom niti preko društvenih mreža – tvrdi Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije.
Kako naš sagovornik kaže, ni građani Srbije nisu bezbedni, i nije reč o kolektivnoj paranoji, jer prisluškuju se svi koji su interesantni i koji mogu da se prisluškuju. Prema njegovim rečima, veruje se da američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i CIA danas masovno prikupljaju podatke i nadziru sve komunikacione kanale samostalno ili uz pomoć više od 80 najvećih svetskih, posebno američkih kompanija za informacione i komunikacione tehnologije. Osim što ovi uređaji mogu biti fabrički spremni, bez znanja kupca, za daljinski pristup, nadzor i kontrolu, na dodatne posebne mere nadzora stavljaju se “interesantne” osobe.
– Teoretski, svako ko posumnja da je špijuniran preko “smart” uređaja koji je kupio mogao bi da tuži prodavca ili proizvođača, ali to je teško dokazivo i veoma komplikovano – objašnjava naš sagovornik. – Ukoliko pokušate da tužite trgovinu ili proizvođača, oni će reći da odgovaraju samo za njihovu neispravnost a ne i za hakovanje uređaja. Nakon što proizvod izađe iz fabrike, i pošto mu se instaliraju softveri, završava se odgovornost proizvođača.
U prilog priče da prisluškivanje nije nikakva globalna paranoja već realnost, govori možda i podatak da se neki današnji moderni telefoni prave tako da ne mogu da se isključe niti da im se baterija izvadi.
– Ukoliko sumnjate da neko prisluškuje vaš mobilni telefon, možete da se obratite operateru ili da policiji podnesete prijavu protiv N. N. počinioca – kaže beogradski advokat Krsto Bobot. – Ako procene da je vaša sumnja osnovana, policija ima tehničkih mogućnosti da to proveri.
Prema rečima Bobota, svako ko sumnja i hoće da pokrene krivični postupak mora da dokaže da je špijuniran, da nađe prislušne uređaje ili da otkrije programe u računaru.Distributeri pametnih aparata odgovorni su samo ukoliko su tehničkim radnjama omogućili prisluškivanje. Ali oni to ne rade bez odluke suda.
Kada je reč o našem narodu, bivši privatni detektiv Stevan Đokić smatra da Srbi nisu rođeni špijun, ali jesu skloni da pomno prate dešavanja u komšiluku.
FABRIČKA PODEŠAVANjA ONI koji sumnjaju da su praćeni, svoj pametni mobilni telefon ili sličan uređaj treba da vrate na fabrička podešavanja, kako bi se uklonio kod koji je eventualno u njega instaliran – kaže Žarko Ptiček, pravni stručnjak za IT oblast. – Druga varijanta “zaštite” je da se uređaj zameni drugim koji nema “pametne” tehničke mogućnosti.
– Ponekad od obične radoznalosti krene nedozvoljeno prisluškivanje bračnih partnera, komšija, poslovnih saradnika – kaže Đokić. – Špijunski uređaju, “bubice”, softverski sistemi za telefone i računare danas su dostupni svima. Prodaju se i legalno i na crno. Cene špijunskih buba su oko 40 evra, softvera sa SIM karticom oko 50, a softverskih “špijuna” za računare – 300 evra.
Uz mobilnu aplikaciju za špijuniranje, moguće je pristup svim porukama i razgovorima korisnika. Isto važi i za računare. Apsolutno sve što otkucate na računaru onaj ko špijunira dobija na mejl. Često, kako Đokić tvrdi, direktori tako “prate” zaposlene, kršeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
SAMO UZ ODLUKU SUDA
PRISLUŠKIVANjE se legalno sprovodi samo po zahtevu tužilaštva i po odluci suda, a špijuniranje bez ove odluke je krivično delo – kaže advokat Bobot. – Odgovoran je svako ko mimo suda prisluškuje. Time se narušavaju sloboda i privatnost. Postoji, međutim, odredba Zakonika o krivičnom postupku koja predviđa da sudija koji je odobrio prisluškivanje, o tome obavesti “praćeno lice” ukoliko se protiv njega ne pokrene postupak. U tom slučaju prisluškivani razgovori se uništavaju.
Ako vam neko prisluškuje mobilni telefon, evo kako da proverite …
Ukoliko sumnjate da neko prisluškuje vaš telefon, donosimo vam nekoliko načina pomoću kojih možete to proveriti.
Ako pokušate da isključite telefon, ali pozadinsko osvetljenje još dugo gori ili telefon neće da se ugasi, moguće je da vas prisluškuju.
Uz pomoć virusa hakeri daljinskim putem upravljaju mobilnim telefonom, pa ne bi bilo loše osluškivati i povremeno proveravati neke čudne pojave, zvukove, osvetljenja…
Jedan od znakova da vam se smartfon prisluškuje je i ako primetite da je vruć, iako stoji negde van dometa vaših ruku. Ukoliko je osetna toplotna razlika, to znači da je podložan nekoj aktivnosti.
Treba napraviti sljedeće:
– Ukucajte *#06# nakon čega će se pojaviti IMEI kod, koji je sličan bar kodu.
– Otvorite podešavanja telefona, potražite opciju status ili u pretragu ukucajte IMEI. Ako su poslednje dvije cifre jednake kao u prethodnom kodu, to znači da vas ne prisluškuju.
– Ukoliko se vaši brojevi razlikuju to znači da ste bili, ili ste još pod nečijom “lupom”.
Ostali znakovi da vas neko prisluškuje:
– Baterija na vašem uređaju se brzo troši
– Dok razgovarate, u pozadini čujete nepoznate, čudne zvukove
– Telefon se sporo gasi
– Distorzija glasa – dok razgovarate, povremeno čujete vlastiti glas u pozadini
– Telefon se čudno “ponaša”, sam otvara aplikacije
Izvor: novosti.rs;webtribune.rs
