Tokom godina mnogo je napisano o psorijazi i raznim faktorima koji utiču na njeno ispoljavanje. Nema naučnih dokaza da bi samo specijalan način ishrane sam za sebe mogao da deluje na psorijazu, ali postoje mnogi pojedinačni slučajevi kada je došlo do povlačenja promena po koži sa promenom ishrane.

Jako univerzalan savet u vezi sa hranom ne postoji, ali činjenica da zdrava i izbalansirana ishrana povoljno utiče na opšte zdravlje ide u prilog potrebi uvođenja novog načina ishrane kod obolelih od psorijaze.Naučnici preporučuju antioksidanse, beta-karotene, folnu kiselinu, omega-3 masne kiseline, cink i bakar kao prirodne sastojke hrane koji imaju ulogu u prevenciji i kontroli psorijaze.

Korisne namirnice
Ribe kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše sadrže omega-3 masne kiseline. Studije su pokazale da ljudi koji pate od psorijaze i unose dnevno 150 g ove ribe mogu da smanje upotrebu kortikosterodnih masti, a bez pogoršanja bolesti. Izgleda da se to dešava zato što dolazi do konverzije nekih vrsta omega-3 masnih kiselina u antizapaljenske supstance, koje smanjuju količinu faktora koji pogoršavaju bolest. šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, bitan za zdravu kožu. Istraživači su dokazali da ljudi koji unose puno ovih namirnica imaju mnogo manji rizik za oboljevanje od psorijaze, zahvaljujući vitaminu C, beta-karotenu i drugim antioksidansima koji jačaju imunološki sistem. Semenke lana su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Ove bi semenke trebalo promešati, držati u dobro zatvorenoj posudi u frižideru i koristiti umešane u jogurt, ceralije i druge vrste hrane. Brazilski orah je bogat izvor selena, važan za stvarenje enzima glutamin peroksidaze koji stopira formiranje određenih supstanci koje mogu pogoršavati psorijazu. Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina koji se nalazi kod nekih psorijatičara. Poslednjih godina se uočava sve veća povezanost između psorijaze i preosetljivosti na gluten, tako da određeni broj pacijenata može imati koristi i od dijete bez glutena. Trebalo bi prethodno uraditi laboratorijske testove kojima bi se mogla potvrditi preosetljivost na gluten. Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline. školjke i rakovi su bogati cinkom za koji se pretpostavlja da se gubi preko kože.

Hrana koju treba izbegavati
Crvena mesa i mlečne proizvode treba jesti umereno, a prednost dati onima sa nižim sadržajem masti. Treba izbegavati prerađevine od mesa, turšiju, proizvode bazirane na čokoladi. Alkohol je poznat kao faktor koji može pogoršati psorijatične promene i to putem oslobađanja histamina. Trebalo bi ga izbegavati ili koristiti samo izuzetno. Poželjno je izbegavati začine kao što su biber, anis, cimet, majonez, kečap, sirće, citrusno voće i proizvode od njega (marmelade, đuseve, biter lemon…). Znači, svakako bi preporuka osobama koje boluju od ove bolesti bila raznovrsna izbalansirana ishrana sa adekvatnim unosom žitarica, svežeg voća i povrća, sa niskim sadržajem masti i izbegavanjem hrane koja bi je mogla pogoršati. Potrebno je napomenuti da je klinička slika kod gojaznih ljudi teža, a odgovor na terapiju lošiji, pa je od značaja održavati telesnu težinu.

Izvor: kuhinjica.rs

Kada štitna žlezda normalno funkcioniše, imamo svu slobodu u ishrani. Međutim, kada bolujemo od neke nepravilnosti u radu štitne žlezde, kao što su hipertireoza (ubrzan rad štitne žlezde, uvećana proizvodnja hormona) ili hipotireoza (usporen rad štitne žlezde, smanjena proizvodnja hormona), neophodno je da poštujemo propise ishrane, jer ishrana igra bitnu ulogu u poboljšavanju kvaliteta našeg zdravlja i života.

Štitna žlezda – simptomi nepravilnog rada

Hipertireoza – regulisanje putem ishrane

Kod osoba koje boluju od hipertireoze, štitna žlezda radi ubrzano, tj. proizvodi veću količinu hormona nego što je normalno. Kao posledica prevelike količine hormona štitne žlezde, u organizmu se javlja stanje katabolizma, drugim rečima, dolazi do gubitka težine i mišićne mase. U ovom slučaju ishrana mora biti kalorična i uravnotežena.

Mleko, jogurt i sir – Pijte jogurt i mleko svakodnevno, kad god ste u prilici. Ove tri namirnice možete konzumirati i putem kolača, poslastica, voćnih šejkova, u kombinaciji sa kornfleksom ili muslijem itd. Svakog dana u blenderu umutite voćni šejk sa čašom mleka ili jogurta uz svoje omiljeno voće. Uključite sir u pripremu salata, jela od paste, peciva i dr.

Proteinska hrana: jaja, meso i riba – kuvana jaja možete sitno seckati i dodavati u salate, pastu i druga jela. Unosite dosta ribe i mesa, ali sve u granicama normale. Jela sa mesom i ribom kombinujte sa dosta povrća. Umutite po jedno jaje i dodajte ga u pire, soseve, namaze, prelive itd.

Ulja i masti – konzumirajte pavlaku, maslac, majonez, maslinovo ulje…

Suvo voće – ne zaboravite da u svoju ishranu uključite suvo voće. Konzumirajte ga svakog dana, a možete ga koristiti i za pripremu raznih poslastica.

Šećer, med i hleb – u umerenim količinama konzumirajte šećer, bolje med. Med možete dodavati prilikom pripreme voćnih šejkova sa jogurtom ili mlekom. Jedite hleb od žitarica, za doručak i užinu, jer je zdraviji.

Hipotireoza – regulisanje putem ishrane

Hipotireoza je još jedna nepravilnost u radu štitne žlezde. U ovom slučaju štitna žlezda radi usporeno, tj. proizvodi manju količinu hormona nego što je potrebno za normalan rad i funkcionisanje organizma. Prate je simptomi kao što su umor, iscrpljenost, pospanost, uvećanje težine i gojaznost. Obratite se endokrinologu ukoliko sumnjate da patite od hipotireoze, on će vam prepisati određenu terapiju i pratiti vaše lečenje, a takođe će vam odrediti i kako da se hranite. Morate držati strogu dijetu koja uključuje mlečne proizvode, sirovo i bareno povrće, voće, namirnice bogate proteinima, žitarice.

Namirnice bogate vlaknima, bez mnogo masti – konzumirajte posno meso: piletinu, ćuretinu, govedinu. Jedite belu ribu (npr. oslić) i plavu ribu (npr. skuša, sardela, tuna). Plava riba je polumasna i bogata Omega 3 masnim kiselinama, koje regulišu količinu hormona leptina. Ovaj hormon odgovoran je za regulisanje metabolizma i telesne težine. Ove namirnice konzumirajte u malim porcijama, 3-4 porcije nedeljno. Možete konzumirati i jaja. Od mlečnih proizvoda koristite obrano mleko, jogurt i sireve sa malim procentom masti. Umesto šećera koristite med.

Povećajte unos voća i povrća, posebno onog koje možete jesti sirovo.

U umerenim porcijama unosite žitarice, krompir, pirinač, pasulj, sočivo, pastu i dr.

Konzumirajte dosta vode, čajeva i sokova, limuna i začina.

U malim količinama upotrebljavajte maslinovo ulje.

SAVETI:

Osobe koje boluju od hipotireoze treba da izbegavaju prženu i pohovanu hranu sa dosta ulja. Poželjno je da hranu kuvaju, peku u rerni bez masti ili pripremaju na pari.

Ovo oboljenje zahteva povećanu fizičku aktivnost, što više šetnje, trčanja, penjanja uz stepenice, vožnju bicikla itd.

Preporučuje se da u toku dana imate 4-5 manja obroka, između kojih izbegavajte grickalice. Ali, obavezno morate imati glavni obrok!

Izvor: zdravisimo.com

Povišen holesterol

Povišen holesterol u krvi ozbiljno narušava zdravlje i jedan je od okidača za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Loše izbalansirana hrana glavni je uzrok porasta lošeg holesterola. Nedovoljno konzumiranje voća i povrća, a previše hrane životinjskog porekla, koja sadrži visoke koncentracije zasićenih masti, vremenom dovodi do poremećaja u organizmu. Prevencija i pravilno izbalansirana ishrana su jedan od vodećih fakora u borbi potiv holesterola. Pre svega bi trebalo da izbegavate žumance (više od 2 dnevno) masna mesa, kožu živine i punomasne mlečne proizvode. Naravno i mesne prerađevine poput paštete, kobasice, viršle, sve iznutrice, kavijar, puter, majonez… Unos takozvanih trans masti, koje se najviše nalaze u margarinu, čak i onima koji su dijetalni, posebno je opasan, takođe nalaze se i u brojnim industrijskim slatkišima, naročito u keksu.

Helikobakterija

Helikobakterija je jedan od najčešćih uzročnika bolesti gornjeg digestivnog sistema, a procenjuje se da je ovim mikroorganizmom zaražena polovina čovečanstva. Helicobactery pylori infekcija napada sluznicu želuca, jer joj prija kisela sredina u kojoj jedino i opstaje. Procenjuje se da je ovim mikroorganizmom inficirana polovina čovečanstva, ali se simptomi bolesti ne razvijaju kod svih (što zavisi od imunoloških svojstava organizma) i tako neprimetno može boraviti u našem telu decenijama, pa čak i celog života. Ishrana treba da se sastoji u unosu kratko kuvanog voća i povrća, čorbaste hrane u koju dodate kašiku lana, sveže namirnice ne treba skroz isključiti jer su izvor antioksidanasa. Ljutu, masnu i prezačinjenu hranu treba izbegavati, kao i alkohol i gazirane sokove i vodu.

Karcinom

Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora ili da dovode do stvaranja tumorskih ćelija u organizmu. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih. Osnovna dijeta za obolele od malignih oboljenja treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva. Energetska vrednost dijete se individualno određuje i zavisi od pokretljivosti bolesnika, apetita i sl. Ishrana treba da se sastoji u unosu svežih namirnica kao i sveže ceđenih sokova. Povrće i voće u toku termičke pripreme treba samo malo obariti/izgrilovati. Preporučuje se smanjen unos mesa, dok je riba (odličan izvor omega 3 masnih kiselina) itekako prepuručljiva.

Dijareja

Dijarealni sindrom (dijareja, proliv) se definiše kao pomena konzistencije (tečna ili kašasta) volumena (preko 200-300 grama/dnevno) stolice zbog povećanja količine vode u njoj. Pravilna ishrana je bitna za ublažavanje dijareje. Preporučuje se hrana koja ne sadrži veliku količinu nerastvorljivih vlakana, jer ove supstance previše stimulišu creva i tako pojačavaju dijareju.

Hipertireoza

Manifestuje se nervozom, gubitkom TT uz dobar apetit, lupanje i preskakanje srca, preznojavanje, opadanje kose. Takođe ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta nam ukazuju na problem sa štitnom žlezdom. Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina.

Hipotireoza

Karakteriše je umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija. Kod obolelih od hipotireoze savetuje se unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.

Hipertenzija

Hipertenzija predstavlja povišen arterijski krvni pritisak. Meri se gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Normalne vrednosti su 120/80 mmHg, visoko normalne do 139/89 mmHg. Vrednosti od 140/90 mmHg i veće predstavljaju hipertenziju. Krvni pritisak se efikasno snižava promenom navika u ishrani i smanjenjem telesne težine. Kod obolelih od hipertenzije treba smanjiti unos natrijuma, smanjiti količine unetog alkohola kao i prekinuti sa daljim unosom. Ishranu treba obogatiti svežim voćem i povrćem, unositi više vlakana, ograničiti unos masne i nezdrave hrane. Od mesa preporučujem posno meso kao i nemasnu ribu. Oboleli od hipertenzije treba ograničiti unos kofeina (kafe i zelenog čaja).

Psorijaza

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima ali najčešće između 16 i 30-te kao i 50-60-te godine života. Uzročnik je nepoznat. Hrana koja povoljno utiče u lečenju psorijaze je riba kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše jer sadrže omega-3 masne kiseline. Šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, koji je bitan za zdravu kožu. Semenke lana su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Brazilski orah je bogat izvor selena. Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina. Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline. Treba ograničiti unos crvenog mesa, prerađevina od mesa, alkohol, citrusno voće, gazirano piće.

Kako izbeći poremećaje u ishrani?

Poremecaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaj u ishrani najčešce nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene idealne težine koja je najčešće ispod adekvatne.

Anemija

Nedostatak gvožđa- anemija jedno od najrasprostranjenijih oboljenja do kojeg dolazi zbog neodgovarajuce i nepravilne ishrane. Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama. Ishrana treba da bude izbalansirana na osnovu krvne slike. Od namirnica se preporučuju pečurke, sušeno voće, žumance, riba – posebno tunjevina, zatim mahunarke, cvekla, spanać, rotkvice, meso – posebno pileće i ćureće.

Gastritis

Nepravilna i neredovna ishrama, dugogodisnje uzimanje lekova koji oštećuju sluzokožu zeludca kao i stres dovode do gastritsa. Najčešći siptomi su nadutost u stomaki, mučnina i povraćanju kiselog sadržaja. Pravilna ishrana se bazira na unosu više manjih obroka u toku dana,  od namirnica se preporučuju lako svarljive – nemasni mlečni proizvodi, sveže salate, kao i integralne žitarice, meso i riba takođe treba da budu nemasni. Mahunarke jedite ograničeno, veoma je bitna i sama priprema namirnica, izbegavanje jakih začina i alkohola.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Insulin je pritom prisutan u koncentracijama koje su inače efikasne kod zdravih ljudi. Kako bi se suprotstavio otporu ćelija, organizam stvara povećane količine insulina, njegov nivo u krvi se povećava i nastaje hiperinsulinemija. Iz ishrane se izbacuju gazirani sokovi kao i alkohol. Veoma je bitno kod planiranja ishrane da se prati glikemijski indeks namirnice, preporučujem nemasnu ribu koja je bogata omega 3 masnim kiselinama, povrce koje ne treba da bude prekuvano jer se kuvanjem oslobađa šećer. Voće treba jesti ograničeno a salate su neogračeno dozvoljene.

Dijabetes melitus

U zavisnosti od tipa dijabetesa, ishrana se razlikuje. Dijabetičar koja boluje od dijabetesa tipa 1 (insulin zavisnog), obroke mora prilagoditi delovanju insulina i fizičkoj aktivnosti. Dnevno treba da uzima 5 do 6 obroka u određenim vremenskim intervalima i obavezno da vodi računa o pravilnoj raspodeli skrobne hrane Posebno je važan poslednji dnevni obrok, koji se uzima neposredno pre spavanja da u toku noći ne bi došlo do pada nivoa glukoze u krvi (hipoglikemije). Insulin nezavisne osobe treba da povedu računa o izboru namirnica, kao i o razmaku između obroka.

Menopauza

Menopauza je trajni prestanak menstruacije,praćen gubitkom funkcije jajnika a definiše se kao momenat posle 12 uzastopnih meseci bez menstruacije nakon poslednjeg krvarenja. Menopauza je prirodni fiziološki proces starenja i prestanka reproduktivnog perioda kod žena. Nakon ulaska u  menopauzu povećava se mogućnost za nastanak nekoliko hroničnih medicinskih stanja kao što su kardiovaskularna oboljenja(oboljenja srca i krvnih sudova), oboljenja koštanog sistema (u prvih nekoliko godina po ulasku u menopauzu, gustina kostiju se značajno smanjuje i povećava se rizik za nastanak osteoporoze), inkontonecija (kako se smanjuje elasticitet vagine i uretre i javlja slabljenje mišića oko otvora mokraćne cevi, dolazi do pojave inkontinencije) kao i dobijanje na kilaži(pravilno izbalansirani obroci sa fizickom aktivnošću Vam mogu pomoći da održite kilažu).

Cerebralna paraliza

Cerebralna paraliza predstavlja skup najraznovrsnihih čulnih, fizičkih i mentalnih oštećenja, koja nastaju kao povrede mozga u ranom detinjstvu. Tokom rehabilitacije oštećenja se mogu sanirati ili se mogu delimično ublažiti, što ranije se sa rehabilitacijom započne to su šanse za poboljšanje simptoma veće. Ishrana treba da bude obuhvaćena iz svih 7 grupa namirnica. Treba da se izbagavaju jaki začini, meso treba da bude pripremano na roštilju ili dinstano a kada se jede u prilogu sa povrćem, može se izblendirati da bi olakšali gutanje. Zbog čestih problema sa pražnjenjem obolelih, preporučujem upotrebu lanenom semena – 1 kašika u šolju čaja ili u supu, čorbu ili salatu.

Autizam

Autizam karakteriše razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije koji se javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života. Ishrana se sastoji od korišćenja bezglutenskih zitarica, kao i proizvoda koji ne sadrže gluten, mlečni proizvodi se isključuju. Povrće i voće su sastavni deo dnevnog obroka.

Enterokolitis

Clostridium difficile je bakterija koja izaziva pseudomembranozni kolitis. Kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.  Smatra se da dugotrajna terapija antibioticima širokog spektra može dovesti do disbioze crevne flore i razmnožvavanja bakterija.  Simptomi se mogu pojaviti u toku primene antibiotika ili 7 do 10 dana nakon terapije. Najčešći simptomi su dijareja (proliv), sa ili bez krvi, grčeviti bolovi i povišena temperatura. U teškim oblicima bolesti nastaju dehidratacija, elektrolitski disbalansi, toksični megakolon, šok, mentalni poremećaji. U ishrani se nakon dijagnoze izbacuju mlečni proizvodi, unosi se kašasta hrana koja nije dugo kuvana. Od mesa se preporučuje nemasno meso, bareno ili dinstano. Roštilj se ne preporučuje kao ni upotreba začinjene hrane. Kako napreduje proces izlečenja, uvode se mlečni proizvodi u vidu nemasnog jogurta i sira. Od zitarica se preporučuju ovsene pahuljice i integralni hleb.

Izvor: http://ananutricionista.com

Gastritis predstavlja upalu želučane sluznice izazvanu povišenom želudačnom kiselinom. Može se podeliti na akutni i hronični. Akutni gastritis se lako leči i kod njega tegobe nastaju naglo i traju kratko. Za razliku od njega hronični gastritis je dosta teže oboljenje kod kojeg tegobe traju i po nekoliko godina i teže se leče.

Hronični gastritis se deli u tri grupe – erozivni, neerozivni i posebni. Razlika između ovih tipova gastritisa je u uzrocima nastanka, a svi oni imaju gotovo identične simptome. Jačina simptoma i njihova učestalost najviše zavisi od ishrane obolele osobe. Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su peckanje ili žarenje u želudcu, mučnina, povraćanje, nadutost, podrigivanje, gorušica i bolovi pri unošenju ili dužem neunošenju hrane.

Pravilna ishrana kao ključ za lečenje gastritisa

Nakon dijagnostikovanja gastritista veliki broj ljudi samo delimično promeni navike u ishrani, a ima i onih koji misle da je dovoljno da samo par dana paze šta jedu, pa nakon toga ponovo postaju nemarni kada je ishrana u pitanju.

Bitno je istaći da je pravilna ishrana najvažnija u lečenju gastritisa, a poseban akcenat se stavlja na pravilan raspored i dovoljan razmak između obroka. Hrana se treba jesti umereno i polako bez prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije pola sata pre obroka, nikako za vreme njega ili odmah posle.

Obolelim od gastritisa najviše prija ishrana poput vegeterijanske koja je blaga i laka za stomak, bez previše masnoće, začina i naminica koje nadimaju. U ishranu je potrebno i uvesti dosta čajeva, a kao najdelotvornijim su se pokazali čajevi od hajdučke trave, kantariona, lana, kamilice, komomrača, žalfije i pelina.

Izuzetno je važno da i nakon što se izlečite od gastritisa povedete računa o ishrani kako ne bi pnovo imali poblema sa njim.

Šta je poželjno jesti, a šta izbegavati kod ove dijete?

Potrebno je potpuno izbaciti iz upotrebe namirnice koje iritiraju želudac i loše utiču na njegovu sluzokožu. U te namirnice spadaju svi suhomesnati proizvodi, mesne prerađevine, masni sirevi, lisnata testa, šećer, gazirani i alkoholni napitci, jaki začini, kafa, grickalice i namirnice pune masti. Izbegavajte sirovo povrće i pečurke u bilo kom obliku jer se teže vare.

Verovatno se sada pitate šta je to što smete jesti s’ obzirom da smo veliki broj namirnica izbacili iz upotrebe. Ne brinite i dalje ima dosta toga ukusnog što možete uvrstiti u Vašu ishranu.

Idealna hrana jesu klice, naročito alfa-alfa, ali i probiotici, brokoli, krompir, ananas, zeleno povrće, špargla, šargarepa, breskve, prirodno ceđeni sokovi, jogurt, lekoviti biljni začini i hladno ceđenja ulja.

Što se tiče voća preporuka je da se ono jede kuvano u vidu kompota. Ako ne volite kompot ili Vam više prija sveže voće možete ga i u tom obliku konzumirati. Ključ leži u tome da sami proverite koje i kako pripremljene namirnice Vam najviše odgovaraju.

Naš primer jelovnika

Većina ljudi kada sazna koje namirnice sme, a koje ne jesti se preplaši i misli da je osuđena na bezukusnu hranu koja im se neće ni malo svideti. Zbog toga smo pripemili jelovnik za sedam dana koji sadrži neke od veoma jednostavnih i ukusnih recepata koje ćete sa uživanjem pripremati.

Dan 1.

Doručak: Dva dvopeka sa laganim namazom od svežeg sira i čaj od matičnjaka. Za užinu banana i malo badema.

Ručak: Bareno pileće belo meso sa malo začina i salatom od rendane šargarepe i kupusa. Za užinu sezonsko voće.

Večera: Integralni pirinač sa brokolijem i šargarepom.

Dan 2.

Doručak: Kaša od prosa sa bademima i suvim grožđem. Za užinu voćni jogurt.

Ručak: 150 g rižota sa tikvicama, 100 g kuvane piletine, malo zelene salate i zeleni čaj. Za užinu puding od vanile.

Večera: 150 g testenine sa račiicima, 100 g salate od obarene sargarepe i čaj od hajdučke trave.

Dan 3.

Doručak: Čaj po izboru i 2 kriške ražanog hleba ili dvopek sa medom. Za užinu banana i čaj od matičnjaka.

Ručak: Čorba od bundeve, đuveč sa integralnim pirinčem i mladi sir. Za užinu kompot od voća po izboru.

Večera: Probiotski jogurt sa ovsenim pahuljicama i jednom bananom.

Dan 4.

Doručak: Ovsene pahuljice sa busnicom i čaj po izboru. Za užinu porcija sezonskog voća.

Ručak: Pečena pastrmka, zelena salata i čaj od lana. Za užinu čaj od kamilice i jabuka.

Večera: Palenta sa semenkama lana i bundeve.

Dan 5.

Doručak: Kaša od heljde sa suvim voćem. Za užinu bademi i suvo voće.

Ručak: 150 g bakalara sa krompirom, salata od sargarepe i celera i čaj. Za užinu dve kruške.

Večera: 150 g salate od piletine, sira i maslina, parce hleba sa semenkama i paradajz salata.

Dan 6.

Doručak: Proja od kukuruznog brašna i jedan jogurt. Za užinu sok od šargarepe i jabuka.

Ručak: Meko kuvana jaja, bareni krompir i salata od praziluka. Za užinu banana i kombuha.

Večera: Šejk od banane, alfa- alfa klica, meda, mleka i malina.

Dan 7.

Doručak: Čaj, jogurt i integralno pecivo. Za užinu kolač od sargarepe i čaj po izboru.

Ručak: Skuša u foliji i salata od kupusa. Za užinu frape sa jabukom.

Večera: Obareno povrće za rusku salatu pomešano sa majonezom od soje, čaj od hajdučke trave i integralni hleb.

Izvor: superdijeta.com

Dok su neizbežni faktori rizika starost i genetika, nad drugim faktorima svoga zdravlja – nepravilna ishrana, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost – možete preuzeti kontrolu.

“Procenjeno je da zdrava ishrana sprečava rak debelog creva u 70 do 90 odsto slučajeva”, kaže lekar Kerol Burk, gastroendokrinolog i direktor centra za kolorektalni polip i prevenciju raka u odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju na klinici u Klivlendu (Ohajo). Evo liste namirnica koje bi trebalo da konzumirate, a ukoliko to ne činite – dodajte je svojoj dijeti, kako bi sprečili rak debelog creva.

1. Izbegavajte šnicle i kobasice.

Mesne prerađevine, mesne nareske, velike količine crvenog mesa pripremane u dubokoj masnoći, jednostavno, izbegavajte. U studiji objavljenoj u januaru 2014. godine navodi se da svakih 100 grama crvenog mesa dnevno povećava rizik od karcinoma debelog creva za 14 odsto. “Ograničite se na i manje od pola kilograma crvenog mesa nedeljno, i potpuno izbegavajte mesne prerađevine poput slanine, kobasica i hot dogova”, kaže Lindzi Maloun, specijalista klinike u Klivlendu.

2. Birajte samo zdrave masnoće.

Nisu baš sve masnoće zabranjene – birajte nezasićene, a izbegavajte zasićene masti. Polinezasićene masti vam, takođe, mogu pomoći u regulaciji holesterola u krvi, kao i da poboljšate zdravlje ćelija. Istraživanje objavljeno u decembru 2013. godine pokazalo je da su zasićene masti (obično životinjskog mesa, crvenog mesa, butera) usko povezane sa povećanjem rizika od karcinoma debelog creva, dok omega-3 masti i konzumiranje ribljeg mesa umanjuje taj rizik za 12 odsto.

3. Jedite dosta voća i povrća.

Kako biste sprečili rak debelog creva potrebno je više od jedne jabuke na dan… “Ustanovljeno je da konzumiranjem voća i povrća možemo redukovati rizik od raka debelog creva”, kaže Maloun. Istraživanje objavljeno u januaru 2014. godine je pokazalo da dijeta bogata voćem i povrćem umanjuje rizik od ovog karcinoma za 25 odsto.

“Hrana koja obiluje bojama je odličan početak. Svaka boja sa sobom nosi određene vitamine, i razne antioksidante koji pomažu u održavanju zdravlja ćelija”, dodala je Maloun.

4. Potrudite se da na tanjiru što češće budu žute i narandžaste namirnice.

Svakodnevna ishrana koja redukuje rizik od karcinoma debelog creva trebalo bi da obiluje, slikovito rečeno, žutim i narandžastim namirnicama. “Studije pokazuju da hrana koja sadrži visok nivo beta-karotena umanjuje rizik oboljevanja od karcinoma”, kaže Erin Palinski-Vejd, portparol američke Akademije za ishranu i dijetetiku. Zato konzumirajte dosta šargarepe, batata (slatkog krompira), bundeve.

5. “Mršavi” proteini su idealan sastojak vaše dijete.

Američko udruženje za istraživanje i borbu protiv karcinoma pokazuje da se 4 odsto svih karcinoma kod muškaraca a 7 odsto kod žena pojavi usled gojaznosti. Zato, na primer, kako bi unosili više potrebnih proteina, nemojte jesti kožicu s piletine, i unesite više oraha, semenki, ili pasulja u svoju dijetu, savetuje Palinski-Vejd.

6. Namirnice bogate vlaknima pospešuju celokupno zdravlje.

Doktor Burk smatra da namirnice bogate vlaknima svakako čine vašu dijetu boljom, iako nisu jedina opcija u borbi protiv karcinoma debelog creva, i dodaje kako su “smeđi pirinač, voće, povrće, orasi, semenke, pasulj, sve je to izuzetno dobro za vaše zdravlje”. Maloun ima svoje favorite: jabuke, kruške, šargarepu, batat, brokoli, ovas, i crni pasulj. “Studije koje se bave ukupnom konzumacijom kalorija po obroku pokazuju kako ljudi koji jedu salatu ili jabuku pre samog obroka imaju tendenciju da pojedu manje tog glavnog jela”, kaže ona, što svakako smanjuje opasnost od gojaznosti uzrokovane prejedanjem.

7. Postavite sebi granicu do koje pijete alkoholna pića.

Po koje alkoholno piće s vremena na vreme nije strašna stvar, ali preterivanje je jedan od faktora rizika za karcinom debelog creva. Studije pokazuju kako bi u proseku muškarci trebalo da se ograniče na dve čaše alkoholnog pića dnevno, a žene na jednu.

8. Pažljivo pripremajte hranu.

Važno je izbegavati metode kuvanja koje povećavaju rizik od oboljevanja od kancera debelog creva. “Pržena, posebno prepržena mesa sadrže kancerogene materije”, kaže Palinski-Vejd, i dodaje da “ukoliko se odlučite za roštilj, izbegavajte parčiće koji su ugljenisani ili garavi, i pokušajte da spremate s folijom kako bi tako nešto svakako izbegli”.

“Takođe, ako podgrevate hranu u mikrotalasnoj peći, nemojte to činiti dok su namirnice u plastičnoj posudi, jer ona može osloboditi kancerogene materije, koji bi išli pravo u ono što ćete pojesti. Vodite računa o tome da li je posuda u kojoj podgrevate posuda koja sme da se stavi u mikrotalasnu, pre svega”, dodala je ona.

Izvor:sensa.rs

Naučne studije su analizama dokazale da mediteranska ishrana, puna svežeg voća i povrća, ribe i maslinovog ulja smanjuje rizik od raka dojke, pogotovu kod žena u menopauzi. Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena, a na njegov nastanak se preventivno može delovati pravilnom ishranom. Evo koju hranu bi trebalo da izbegavate, a koju da konzumirate.

Trudite se da jedete bar pet porcija (400 g) povrća i voća dnevno. Evo zbog čega:

– Voće i povrće je puno antioksidanata koji sprečavaju proces oksidacije, zaslužan za razvijanje raka

– Odličan su izvor vlakana, za koje je dokazano da smanjuju rizik od raka dojke

– Biljke kao što je soja sadrže fitoestrogene koji oponašaju estrogene koji se nalaze u vašem telu. Ovo obnavlja produkciju estrogena iz našeg tela i na taj način sprečava ćelije raka da rastu.

– Povrće poput brokolija, prokelja, karfiola, kelja i kupusa odlični su proizvođači hranljivih materija koje dokazano sprečavaju formaciju ćelija raka i njihovo širenje.

– Pasulj i ostale mahunarke odličan su izvor vlakana i proteina povrća koja pomažu vašem telu da popravi štetu pruzrokovanu tretmanima lečenja raka.

– Povrće tamne boje poput spanaća, kelja i cvekle prepune su vitamina B koji ojačava vaš DNK i tako smanjuje rizik od raka

Hrana koju bi trebalo da izbegavate:

– Crveno meso. Zasićene masti dovode se uvezu sa razvijanjem raka dojke u menopauzi i smanjuje šanse izlečenja bolesti.

– Izbegavajte da jedete meso čije vreme pripreme je predugo, i jedite ga manje od 70-90 g dnevno. Hrana sa roštilja može da proizvede kancerogene materije.

– Torte, kolače i peciva. Pazite se „skrivenih masti“ u ovim poslasticama i izbegavajte trans masne kiseline koje povećavaju nivo holesterola, a nivo „dobrog“ holesterola (HDL) smanjuju.

– Šećer. Rafinisani šećer podiže nivo šećera u krvi i povećava koncentaciju insulina – poznati faktor rizika za razvoj raka dojke.

– Mesne prerađevine. Neki konzervansi koji se koriste u proizvodnji prerađevina poput slanine, šunke i viršli smatraju se kancerogenim.

Naravno, ne smemo zaboraviti da je konzumiranje alkohola tesno povezano sa povećanjem rizika od raka dojke. Tri ili više popijena alkoholna pića u toku dana mogu povećati rizik od raka za 40-50 %!

Ovo su 6 super-namirnica za borbu protiv raka:

Susam

Prepune zdravih nezasićenih masti, semenke susama su odličan izvor omega 3 i omega 6 kiselina. Pored rastvorljivih vlakana, sadrže i korisne minerale i fitoestrogene koji će sprečiti razvoj ćelija tumora.

Edamame pasulj

Ovaj pasulj svetlo zelene boje, odličan je izvor vitamina, minerala, vlakana i fitoestrogena i jedina biljka koja see definiše kao potpuno proteinska jer sadrži svih 9 amino kiselina. Dodajte ga salatama ili kao prilog mesu da bi povećali hranljivu vrednost obroka.

Cvekla

Cvekla se može jesti sirova, tanko narezana, pečena, kuvana ili u turšiji. Ljubičasta boja potiče od betacianina koji ima antikarcenogeno dejstvo. Lišće može da se jede kao spanać, a puno je gvožđa, kalcijuma i vitamina A, C i E.

Žalfija

Ova biljka je bogata fitohemikalijama i dobar izvor vitalnih nutrijenata, uključujući vitamin A, C i K, kao i nekoliko B vitamina. Veruje se da može da spreči stvaranje ćelija raka ili da ih sprečava u razvoju.

Paradajz

Moćan izvor antioksidansa likopena, koji može da zaustavi rak dojke tako što sprečava ćelije da se razvijaju. Likopen postaje snažniji nakon kuvanja i prerade, i zato je kuvani paradajz jako zdrav.

Losos

Masna riba kao što je losos, sardina i skuša bogata je omega 3 mastima koje pomažu smanjenje upale i obezbeđuju izvor vitamina D za unapređenje kalcijuma koji apsorbuju kosti. Takođe, losos sadži prirodne agente koji sprečavaju ili ometaju nastanak raka.

Izvor: Blic Žena

Osobe koje pate od bolesti žuči– kamenja ili drugih bolesti žučne kese, trebalo bi da se hrane na poseban način, koji će im ublažiti tegobe ili sprečiti nove. Cilj “žučne dijete” zapravo je da se zabrane sve namirnice koje izazivaju grčenje žučne kese.

Žučna kesa je malo mišićno “skladište” koje sadrži žuč, tečnost koju stvara jetra. Oko polovine izlučene žuči između obroka dolazi u žučnu kesu.

Održavanje zdrave žučne kese

Žučna kesa je zaslužna za uklanjanje otpadnih materija iz tela, kao što su razorena crvena krvna zrnca i holesterol. Žučna kesa ima ulogu da pomaže u probavi i u apsorpciji masti. Žučne soli povećavaju topljivost holesterola, masti i topljivih vitamina kao pomoć njihovoj apsopciji iz creva.

Ono služi i za izlučivanje različitih belančevina. Kada osoba jede, žučna kesa se steže, ispražnjava svoju žuč u crevo da pomaže u varenju masti i nekih vitamina. Mogući problemi do kojih može doći su kamenje u žuči, koji mogu da začepe tok žuči i to uzrokuje bol ili upalu žučne kese.

Kamenje može da putuje iz žučnih cevi, što može uzrokovati žuticu. Da bi se žučna kesa zaštitila i oporavila, koristi se žučna dijeta. Ovo su njena pravila:

– Mleko i ostali mlečni proizvodi moraju da budu sa niskim udelom masti

– Zamenite crveno meso belim

– Pržena hrana se ne sme naći na vašem jelovniku

– Jaja oprezno konzumirajte, izbacite žumanca

– Uključite mnogo voća i povrća

– Izbegavajte šećere, čokoladu i kafu

Obavezno treba slediti i sledeća tri pravila, kako bi se smanjilo opterećenje žučne kese:

1. Podelite dnevne obroke na manje, ali češće

   Preporučuje se da jedete 5-6 obroka dnevno od kojih ni jedan ne sme da bude težak niti mastan. Takođe se preporučuje da nakon konzumiranja hrane legnete na pola sata, a na žučnu kesu stavite toplu oblogu.

2. Prava temperatura hrane i pića

   Hrana koju konzumirate ne smije biti niti previše hladna niti vruća. Ako pijete voćne sokove, nikako ne smeju da budu ledeni.

3. Masnoće i ugljeni hidrati u hrani
   Masnoća u žučnoj dijeti mora biti što manje, pa bi trebalo koristiti maslinovo ulje ili neko drugo ulje biljnog porekla. Maslac smete da koristite, ali u manjoj meri. Potpuno izbegavajte korišćenje svinjske masti. Hrana treba da bude sastavljena od ugljenih hidrata i mlečnih belančevina. Belančevine životinjskog porekla možete uzimati u normalnim količinama.

Poželjne namirnice za žučnu dijetu

Ishrana za vreme žučne dijete zapravo je vrlo jednostavna, ako se držite pravila. Po svojoj probavi i organizmu moći ćete sami da zaključite koje vam namirnice odgovaraju, a koje ne.

Ove preporučuje žučna dijeta:

– Supe (nemasne od mesa, povrća sa zaprškom na maslacu)

– Dopuštene su sve testenine

– Meso (teletina, belo meso živine, riba, bleda šunka)

– Povrće (krompir bez masnoća (kuvan ili pire), karfiol, špargle, šargarepa, bundeva, blitva, paradajz)

– Varivo (pasirano ili zaprženo na maslacu)

– Voće (sve vrste voća, najbolje kuvano i bez kore, poželjni voćni sokovi)

– Testo (perece, beli hleb, testo od krompira i sve za čiju pripremu je potrebno malo jaja)

– Slatka jela (marmelade, džemovi)

– Ostala jela (griz, svež kravlji sir, kukuruzno brašno, ovsene pahuljice i pirinač)

– Piće (nemasno mleko, čaj, kakao i slaba kafa)

 Žučna dijeta u trudnoći

Za vreme trudnoće, nastanak kamenja u žuči je česta, zbog povećanja nivoa polnog hormona estrogena.

Promena ishrane za vreme trudnoće na žučnu dijetu može da spreči njihovu pojavu ili umanji bolove i simpotme ako je kamen već prisutan. Žučna dijeta u trudnoći nije teška za izvesti. Uzmite u obzir da sve masti uzrokuju reakciju žuči, što, ako patite od kamenja u žuči, može da uzrokuje bol.

Bitno je da u svoju ishranu uvrstite mnogo vlakana. Vlakna ćete pronaći u voću, povrću i integralnim žitaricama. Trebalo bi da jedete 4-5 porcija voća ili povrća svakog dana. Dobra opcija su voće i povrće tamnih boja, kao što su bobice, kelj, brokoli i ostale namirnice koje se koriste kao hrana za mozak.

Jedite što više sveže hrane, a smanjite unos visoko obrađenih namirnica koje sadrže konzervanse, masti i druge aditive. Uz to, možete da pazite da jedete zdrave grickalice, koje možete pripremiti kod kuće. Pripazite i na pravilnu hidrataciju organizma uz vodu, čajeve i voćne sokove.

izvor: net.hr