Gastritis predstavlja upalu želučane sluznice izazvanu povišenom želudačnom kiselinom. Može se podeliti na akutni i hronični. Akutni gastritis se lako leči i kod njega tegobe nastaju naglo i traju kratko. Za razliku od njega hronični gastritis je dosta teže oboljenje kod kojeg tegobe traju i po nekoliko godina i teže se leče.
Hronični gastritis se deli u tri grupe – erozivni, neerozivni i posebni. Razlika između ovih tipova gastritisa je u uzrocima nastanka, a svi oni imaju gotovo identične simptome. Jačina simptoma i njihova učestalost najviše zavisi od ishrane obolele osobe. Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su peckanje ili žarenje u želudcu, mučnina, povraćanje, nadutost, podrigivanje, gorušica i bolovi pri unošenju ili dužem neunošenju hrane.
Pravilna ishrana kao ključ za lečenje gastritisa
Nakon dijagnostikovanja gastritista veliki broj ljudi samo delimično promeni navike u ishrani, a ima i onih koji misle da je dovoljno da samo par dana paze šta jedu, pa nakon toga ponovo postaju nemarni kada je ishrana u pitanju.
Bitno je istaći da je pravilna ishrana najvažnija u lečenju gastritisa, a poseban akcenat se stavlja na pravilan raspored i dovoljan razmak između obroka. Hrana se treba jesti umereno i polako bez prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije pola sata pre obroka, nikako za vreme njega ili odmah posle.
Obolelim od gastritisa najviše prija ishrana poput vegeterijanske koja je blaga i laka za stomak, bez previše masnoće, začina i naminica koje nadimaju. U ishranu je potrebno i uvesti dosta čajeva, a kao najdelotvornijim su se pokazali čajevi od hajdučke trave, kantariona, lana, kamilice, komomrača, žalfije i pelina.
Izuzetno je važno da i nakon što se izlečite od gastritisa povedete računa o ishrani kako ne bi pnovo imali poblema sa njim.
Šta je poželjno jesti, a šta izbegavati kod ove dijete?
Potrebno je potpuno izbaciti iz upotrebe namirnice koje iritiraju želudac i loše utiču na njegovu sluzokožu. U te namirnice spadaju svi suhomesnati proizvodi, mesne prerađevine, masni sirevi, lisnata testa, šećer, gazirani i alkoholni napitci, jaki začini, kafa, grickalice i namirnice pune masti. Izbegavajte sirovo povrće i pečurke u bilo kom obliku jer se teže vare.
Verovatno se sada pitate šta je to što smete jesti s’ obzirom da smo veliki broj namirnica izbacili iz upotrebe. Ne brinite i dalje ima dosta toga ukusnog što možete uvrstiti u Vašu ishranu.
Idealna hrana jesu klice, naročito alfa-alfa, ali i probiotici, brokoli, krompir, ananas, zeleno povrće, špargla, šargarepa, breskve, prirodno ceđeni sokovi, jogurt, lekoviti biljni začini i hladno ceđenja ulja.
Što se tiče voća preporuka je da se ono jede kuvano u vidu kompota. Ako ne volite kompot ili Vam više prija sveže voće možete ga i u tom obliku konzumirati. Ključ leži u tome da sami proverite koje i kako pripremljene namirnice Vam najviše odgovaraju.
Naš primer jelovnika
Većina ljudi kada sazna koje namirnice sme, a koje ne jesti se preplaši i misli da je osuđena na bezukusnu hranu koja im se neće ni malo svideti. Zbog toga smo pripemili jelovnik za sedam dana koji sadrži neke od veoma jednostavnih i ukusnih recepata koje ćete sa uživanjem pripremati.
Dan 1.
Doručak: Dva dvopeka sa laganim namazom od svežeg sira i čaj od matičnjaka. Za užinu banana i malo badema.
Ručak: Bareno pileće belo meso sa malo začina i salatom od rendane šargarepe i kupusa. Za užinu sezonsko voće.
Večera: Integralni pirinač sa brokolijem i šargarepom.
Dan 2.
Doručak: Kaša od prosa sa bademima i suvim grožđem. Za užinu voćni jogurt.
Ručak: 150 g rižota sa tikvicama, 100 g kuvane piletine, malo zelene salate i zeleni čaj. Za užinu puding od vanile.
Večera: 150 g testenine sa račiicima, 100 g salate od obarene sargarepe i čaj od hajdučke trave.
Dan 3.
Doručak: Čaj po izboru i 2 kriške ražanog hleba ili dvopek sa medom. Za užinu banana i čaj od matičnjaka.
Ručak: Čorba od bundeve, đuveč sa integralnim pirinčem i mladi sir. Za užinu kompot od voća po izboru.
Večera: Probiotski jogurt sa ovsenim pahuljicama i jednom bananom.
Dan 4.
Doručak: Ovsene pahuljice sa busnicom i čaj po izboru. Za užinu porcija sezonskog voća.
Ručak: Pečena pastrmka, zelena salata i čaj od lana. Za užinu čaj od kamilice i jabuka.
Večera: Palenta sa semenkama lana i bundeve.
Dan 5.
Doručak: Kaša od heljde sa suvim voćem. Za užinu bademi i suvo voće.
Ručak: 150 g bakalara sa krompirom, salata od sargarepe i celera i čaj. Za užinu dve kruške.
Večera: 150 g salate od piletine, sira i maslina, parce hleba sa semenkama i paradajz salata.
Dan 6.
Doručak: Proja od kukuruznog brašna i jedan jogurt. Za užinu sok od šargarepe i jabuka.
Ručak: Meko kuvana jaja, bareni krompir i salata od praziluka. Za užinu banana i kombuha.
Večera: Šejk od banane, alfa- alfa klica, meda, mleka i malina.
Dan 7.
Doručak: Čaj, jogurt i integralno pecivo. Za užinu kolač od sargarepe i čaj po izboru.
Ručak: Skuša u foliji i salata od kupusa. Za užinu frape sa jabukom.
Večera: Obareno povrće za rusku salatu pomešano sa majonezom od soje, čaj od hajdučke trave i integralni hleb.
Izvor: superdijeta.com
