Preporučena ishrana ukoliko imate ustanovljenu dijagnozu bolesti

13

Povišen holesterol

Povišen holesterol u krvi ozbiljno narušava zdravlje i jedan je od okidača za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Loše izbalansirana hrana glavni je uzrok porasta lošeg holesterola. Nedovoljno konzumiranje voća i povrća, a previše hrane životinjskog porekla, koja sadrži visoke koncentracije zasićenih masti, vremenom dovodi do poremećaja u organizmu. Prevencija i pravilno izbalansirana ishrana su jedan od vodećih fakora u borbi potiv holesterola. Pre svega bi trebalo da izbegavate žumance (više od 2 dnevno) masna mesa, kožu živine i punomasne mlečne proizvode. Naravno i mesne prerađevine poput paštete, kobasice, viršle, sve iznutrice, kavijar, puter, majonez… Unos takozvanih trans masti, koje se najviše nalaze u margarinu, čak i onima koji su dijetalni, posebno je opasan, takođe nalaze se i u brojnim industrijskim slatkišima, naročito u keksu.

Helikobakterija

Helikobakterija je jedan od najčešćih uzročnika bolesti gornjeg digestivnog sistema, a procenjuje se da je ovim mikroorganizmom zaražena polovina čovečanstva. Helicobactery pylori infekcija napada sluznicu želuca, jer joj prija kisela sredina u kojoj jedino i opstaje. Procenjuje se da je ovim mikroorganizmom inficirana polovina čovečanstva, ali se simptomi bolesti ne razvijaju kod svih (što zavisi od imunoloških svojstava organizma) i tako neprimetno može boraviti u našem telu decenijama, pa čak i celog života. Ishrana treba da se sastoji u unosu kratko kuvanog voća i povrća, čorbaste hrane u koju dodate kašiku lana, sveže namirnice ne treba skroz isključiti jer su izvor antioksidanasa. Ljutu, masnu i prezačinjenu hranu treba izbegavati, kao i alkohol i gazirane sokove i vodu.

Karcinom

Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora ili da dovode do stvaranja tumorskih ćelija u organizmu. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih. Osnovna dijeta za obolele od malignih oboljenja treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva. Energetska vrednost dijete se individualno određuje i zavisi od pokretljivosti bolesnika, apetita i sl. Ishrana treba da se sastoji u unosu svežih namirnica kao i sveže ceđenih sokova. Povrće i voće u toku termičke pripreme treba samo malo obariti/izgrilovati. Preporučuje se smanjen unos mesa, dok je riba (odličan izvor omega 3 masnih kiselina) itekako prepuručljiva.

Dijareja

Dijarealni sindrom (dijareja, proliv) se definiše kao pomena konzistencije (tečna ili kašasta) volumena (preko 200-300 grama/dnevno) stolice zbog povećanja količine vode u njoj. Pravilna ishrana je bitna za ublažavanje dijareje. Preporučuje se hrana koja ne sadrži veliku količinu nerastvorljivih vlakana, jer ove supstance previše stimulišu creva i tako pojačavaju dijareju.

Hipertireoza

Manifestuje se nervozom, gubitkom TT uz dobar apetit, lupanje i preskakanje srca, preznojavanje, opadanje kose. Takođe ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta nam ukazuju na problem sa štitnom žlezdom. Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina.

Hipotireoza

Karakteriše je umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija. Kod obolelih od hipotireoze savetuje se unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.

Hipertenzija

Hipertenzija predstavlja povišen arterijski krvni pritisak. Meri se gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Normalne vrednosti su 120/80 mmHg, visoko normalne do 139/89 mmHg. Vrednosti od 140/90 mmHg i veće predstavljaju hipertenziju. Krvni pritisak se efikasno snižava promenom navika u ishrani i smanjenjem telesne težine. Kod obolelih od hipertenzije treba smanjiti unos natrijuma, smanjiti količine unetog alkohola kao i prekinuti sa daljim unosom. Ishranu treba obogatiti svežim voćem i povrćem, unositi više vlakana, ograničiti unos masne i nezdrave hrane. Od mesa preporučujem posno meso kao i nemasnu ribu. Oboleli od hipertenzije treba ograničiti unos kofeina (kafe i zelenog čaja).

Psorijaza

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima ali najčešće između 16 i 30-te kao i 50-60-te godine života. Uzročnik je nepoznat. Hrana koja povoljno utiče u lečenju psorijaze je riba kao što su losos, sardine, pastrmka, tuna i skuše jer sadrže omega-3 masne kiseline. Šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta-karotenom, koji se u telu pretvara u vitamin A, koji je bitan za zdravu kožu. Semenke lana su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina, kao i semenke suncokreta i susama. Brazilski orah je bogat izvor selena. Cerealije, crni hleb i ekstrakti kvasca koji su bogati folnom kiselinom mogu korigovati nedostatak ovog vitamina. Brokoli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogati su folatima, prirodnim oblikom folne kiseline. Treba ograničiti unos crvenog mesa, prerađevina od mesa, alkohol, citrusno voće, gazirano piće.

Kako izbeći poremećaje u ishrani?

Poremecaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaj u ishrani najčešce nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene idealne težine koja je najčešće ispod adekvatne.

Anemija

Nedostatak gvožđa- anemija jedno od najrasprostranjenijih oboljenja do kojeg dolazi zbog neodgovarajuce i nepravilne ishrane. Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama. Ishrana treba da bude izbalansirana na osnovu krvne slike. Od namirnica se preporučuju pečurke, sušeno voće, žumance, riba – posebno tunjevina, zatim mahunarke, cvekla, spanać, rotkvice, meso – posebno pileće i ćureće.

Gastritis

Nepravilna i neredovna ishrama, dugogodisnje uzimanje lekova koji oštećuju sluzokožu zeludca kao i stres dovode do gastritsa. Najčešći siptomi su nadutost u stomaki, mučnina i povraćanju kiselog sadržaja. Pravilna ishrana se bazira na unosu više manjih obroka u toku dana,  od namirnica se preporučuju lako svarljive – nemasni mlečni proizvodi, sveže salate, kao i integralne žitarice, meso i riba takođe treba da budu nemasni. Mahunarke jedite ograničeno, veoma je bitna i sama priprema namirnica, izbegavanje jakih začina i alkohola.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Insulin je pritom prisutan u koncentracijama koje su inače efikasne kod zdravih ljudi. Kako bi se suprotstavio otporu ćelija, organizam stvara povećane količine insulina, njegov nivo u krvi se povećava i nastaje hiperinsulinemija. Iz ishrane se izbacuju gazirani sokovi kao i alkohol. Veoma je bitno kod planiranja ishrane da se prati glikemijski indeks namirnice, preporučujem nemasnu ribu koja je bogata omega 3 masnim kiselinama, povrce koje ne treba da bude prekuvano jer se kuvanjem oslobađa šećer. Voće treba jesti ograničeno a salate su neogračeno dozvoljene.

Dijabetes melitus

U zavisnosti od tipa dijabetesa, ishrana se razlikuje. Dijabetičar koja boluje od dijabetesa tipa 1 (insulin zavisnog), obroke mora prilagoditi delovanju insulina i fizičkoj aktivnosti. Dnevno treba da uzima 5 do 6 obroka u određenim vremenskim intervalima i obavezno da vodi računa o pravilnoj raspodeli skrobne hrane Posebno je važan poslednji dnevni obrok, koji se uzima neposredno pre spavanja da u toku noći ne bi došlo do pada nivoa glukoze u krvi (hipoglikemije). Insulin nezavisne osobe treba da povedu računa o izboru namirnica, kao i o razmaku između obroka.

Menopauza

Menopauza je trajni prestanak menstruacije,praćen gubitkom funkcije jajnika a definiše se kao momenat posle 12 uzastopnih meseci bez menstruacije nakon poslednjeg krvarenja. Menopauza je prirodni fiziološki proces starenja i prestanka reproduktivnog perioda kod žena. Nakon ulaska u  menopauzu povećava se mogućnost za nastanak nekoliko hroničnih medicinskih stanja kao što su kardiovaskularna oboljenja(oboljenja srca i krvnih sudova), oboljenja koštanog sistema (u prvih nekoliko godina po ulasku u menopauzu, gustina kostiju se značajno smanjuje i povećava se rizik za nastanak osteoporoze), inkontonecija (kako se smanjuje elasticitet vagine i uretre i javlja slabljenje mišića oko otvora mokraćne cevi, dolazi do pojave inkontinencije) kao i dobijanje na kilaži(pravilno izbalansirani obroci sa fizickom aktivnošću Vam mogu pomoći da održite kilažu).

Cerebralna paraliza

Cerebralna paraliza predstavlja skup najraznovrsnihih čulnih, fizičkih i mentalnih oštećenja, koja nastaju kao povrede mozga u ranom detinjstvu. Tokom rehabilitacije oštećenja se mogu sanirati ili se mogu delimično ublažiti, što ranije se sa rehabilitacijom započne to su šanse za poboljšanje simptoma veće. Ishrana treba da bude obuhvaćena iz svih 7 grupa namirnica. Treba da se izbagavaju jaki začini, meso treba da bude pripremano na roštilju ili dinstano a kada se jede u prilogu sa povrćem, može se izblendirati da bi olakšali gutanje. Zbog čestih problema sa pražnjenjem obolelih, preporučujem upotrebu lanenom semena – 1 kašika u šolju čaja ili u supu, čorbu ili salatu.

Autizam

Autizam karakteriše razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije koji se javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života. Ishrana se sastoji od korišćenja bezglutenskih zitarica, kao i proizvoda koji ne sadrže gluten, mlečni proizvodi se isključuju. Povrće i voće su sastavni deo dnevnog obroka.

Enterokolitis

Clostridium difficile je bakterija koja izaziva pseudomembranozni kolitis. Kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.  Smatra se da dugotrajna terapija antibioticima širokog spektra može dovesti do disbioze crevne flore i razmnožvavanja bakterija.  Simptomi se mogu pojaviti u toku primene antibiotika ili 7 do 10 dana nakon terapije. Najčešći simptomi su dijareja (proliv), sa ili bez krvi, grčeviti bolovi i povišena temperatura. U teškim oblicima bolesti nastaju dehidratacija, elektrolitski disbalansi, toksični megakolon, šok, mentalni poremećaji. U ishrani se nakon dijagnoze izbacuju mlečni proizvodi, unosi se kašasta hrana koja nije dugo kuvana. Od mesa se preporučuje nemasno meso, bareno ili dinstano. Roštilj se ne preporučuje kao ni upotreba začinjene hrane. Kako napreduje proces izlečenja, uvode se mlečni proizvodi u vidu nemasnog jogurta i sira. Od zitarica se preporučuju ovsene pahuljice i integralni hleb.

Izvor: http://ananutricionista.com

PODELI