Kardiologija je grana interne medicine koja se bavi lečenjem bolesti srca i krvnih sudova. Ona je osnovno polje kliničke delatnosti Naše poliklinike Dr Rodoljub Ristić. Tim vrhunskih specijalista kardiologa i internista u Našoj poliklinici bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i krvnih sudova, koje su pored malignih oboljenja najučestalije bolesti modernog doba. Dijagnostika se obavlja na najmodrnijim aparatima poslednje generacije i uključuje:

Kardiološki pregled sa EKG monitoringom

Kardiološki pregled obavljaju naši vrhunski specijalisti kardiolozi-internste koji na osnovu anamneze i detaljnog kliničkog pregleda, uz korišćenje najsavremenijih dijagnostičkih aparata, postavljaju tačnu dijagnozu bolesti i propisuju odgovarajuću terapiju. Stanja i bolesti koje se analiziraju na kardiološkom pregledu su: stezanje u grudima (nejasna bol u grudima), povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija), ishemija srca – problem infarkta srčanog mišića ili angine pektoris, popuštanje srčanog mišića, nepravilan rad srca i osjećaj lupanja i preskakanja srca (aritmija), iznenadne promene krvnog pritiska, nejasne nesvestice, osećaj nedostatka vazduha – gušenja, vrtoglavice i urođene mane srca.

EKG monitoring predstavlja EKG u trajanju od 30-45 minuta. Često nam dolaze pacijenti koji se žale na preskakanja srca, ili na ubrzan srčani rad, a da pri tom raniji EKG zapisi nisu pokazali poremećaje srčanog ritma. To se dešava zato što pacijenti baš u trenutku kada im je rađen EKG nisu imali aritmiju, a trajanje trake EKG zapisa je samo nekoliko sekundi.

Kada takvog pacijenta prikopčamo na monitoring u trajanju od pola sata, skoro u 70% slučajeva otkrivamo tip poremećaja srčanog ritma.

Monitoriranje pacijenta značajno je i u slučaju poremećaja sprovođenja tranzitornog tipa, ishemijske bolesti srca…

Ultrazvuk srca (ColorDopplerehokardiografija)

Ultrazvuk srca predstavlja neprocenljivu pomoć kardiologu, kada se na neinvazivan (bezbolan) i potupno neškodljiv način želi proceniti stanje srčanog mišića, kontraktilnost, snaga srčane kontrakcije, veličina srca, stanje srčanih zalistaka. Metoda koristi ultrazvučni snop za prikaz srčanih struktura. Upotrebljava se kardiološka sonda, koja se prislanja na prednji zid grudnog koša zbog čega se ova metoda stručno zove transtorakalni ultrazvuk srca.

Savremeni ultrazvučni aparati koriste i color Doppler tehnike, kojima se precizno utvrdjuje stanje srčanih zalistaka, brzina toka krvi preko njih i daje konačna procena morfološkog i funkcionalnog stanja srca. Ovim pregledom se mogu okriti mnoga stečena i nasledna srčana oboljenja. Moguće je otkrivanje urođenih anomalija srca, evaluacija “šumova” na srcu, procena zapaljenskih oboljenja srca (miokarditisi, perikarditisi), stanja srčane maramice i još mnogih drugih potrebnih anatomskih i funkcionalnih detalja, zbog čega je ovaj pregled široko preporučen kao kvalitetna i bezbedna metoda, čak i u okviru sistematskih pregleda zdravih pojedinaca.

Ehokardiografija je tehnika pomoću koje se stvaraju brzo pulsirajući zvučni talasi ultra-visokofrekventni.

Kada ovi talasi sretnu neki predmet različite gustine, neki talasi se vraćaju nazad kao eho i prikazuju se na pokretnom papiru ili osciloskopu određujući različite strukture srca. To je u osnovi „sonar“ koji je razvijen u II svetskom ratu. On pruža direktni prikaz anatomskih struktura, položaja i pokreta zidova komora i njihovih šupljina, ušća većih krvnih sudova, listova zalisaka i njihovu integralnu funkciju.

Sonda koja je položena na grudni koš, sadrži piezoelektrični kristal. Ovaj konvertuje primarne električne impulse u taRRRlase zvuka ultra visoke frekvence, a zatim rekonvertuje eho (odjek) ovih talasa u električne impulse. Ovi se tada prikazuju kao ehokardiogram.

24h Holter EKG-a

Holter monitoring EKG-a je neinvazivna dijagnostička proceduraodnosno poseban postupak praćenja rada srca u toku 24 ili 48 sati. Izuzetno je važna, obzirom da su potrebe srca za kiseonikom veće kada se čovek kreće nego kada miruje, kao što je slučaj tokom pregleda.

Ukoliko pacijent oseća poremećaje ritma, nesvestice, bol u grudnom košu, zamaranje i gubitak daha, a da se prethodnim pregledima nije utvrdilo srčano poreklo pomenutih simptoma , Holter ekg-a je neophodan dijagnostički postupak.

Holter EKG snimanje izvodi se tako što se pacijentu na grudni koš postave elektrode koje su povezane sa malim aparatom. Sam aparat, veličine mobilnog telefona, beleži EKG pacijenta sve vreme tokom 24 ili 48 sati. Pacijent tokom nošenja holtera obavlja uobičajene dnevne aktivnosti koje beleži u dnevnik ( kao i vreme eventualnog uzimanja leka, ukoliko je pod terapijom) , što je kardiologu izuzetno važno da bi analiza rezultata bila što bolje tumačena. Često predlažemo pacijentu da šeta malo više ukoliko nema tu naviku, kako bismo pravilnije ocenili koronarnu rezervu.

Tokom nošenja aparata, pacijent ne sme da se kupa, pomera kablove ili odlepljuje elektrode- o čemu dobija detaljna uputstva prilikom postavljanja holtera.

Podaci se sa aparata unose u kompjuter nakon skidanja holtera. Kardiolog analizira rad srca za čitavo vreme snimanja ( prati se srednja srčana frekvenca, poremećaji ritma, nivo ST segmenta, pauze u srčanom radu, dužina trajanja pojedinih intervala u ekg zapisu). Na osnovu rezultata uočavamp postoji li ishemija miokarda, aritmija ili poremećaji provođenja na osnovu čega se predlaže dalja dijagnostika i terapija. Na ovaj pouzdan i sasvim neškodljiv način stičemo objektivan uvid u stanje srčanog mišića i sprovodnog sistema srca.

24h Holter pritiska

Holter krvnog pritiska je postupak kojim se krvni pritisak meri u određenim intervalima tokom 24 časa.

Ovo je odlična metoda za:

• procenu dnevnog i noćnog ciklusa promene pritiska

• otkrivanje perioda naglih hipotenzija

• kontrolu efekata antihipertenzivne terapije

• korekciju vrste i vremena u toku dana kada se uzimaju antihipertenzivi

• izbegavanje fenomena “belog mantila” (porast krvnog pritiska uzrokovan strahom od doktora, a ne oboljenjem).

Najvažnije indikacije (razlozi) za primenu holtera: vrtoglavice, krize svesti, kontrola efekata antihipertenzivne terapije, neregulisana arterijska hipertenzija, sumnja na povišen pritisak u trudnoći, druge situacije koje zahtevaju detaljniju analizu krvnog pritiska.

Aparat se sastoji od poveske (manžetne koja se postavlja na nadlakticu) i jedinice koja vrši merenje i registruje vrednosti krvnog pritiskakoje potom skladišti u svoju internu memoriju. Postavljena aparatura ne remeti dnevne aktivnosti. Merenja se tokom dana najčešće vrše na 15 min. do pola sata, a tokom noći svakih sat vremena. Razmak između merenja određuje se kompjuterski, pre postavke aparata. Pacijent dobija detaljna uputstva kako da se ponaša tokom nošenja aparata i kako da vodi dnevnik aktivnosti i simptoma.

Test opterećenja srca (Ergometrijski test)

Ergometrija (test opterećenja, ergometrijski test) je neinvazivna kardiološka metoda kojom se na posredan način ispituje stanje i funkcionalna sposobnost krvnih sudova koje krvlju opskrbljuju srčani mišić. Testu se pristupa tek kad je lekar-kardiolog na temelju razgovora s Vama i kliničkog pregleda, postavio sumnju na bolest krvnih sudova srca odnosno koronarnu bolest. Test se takođe izvodi i iz sledećih razloga:

• procena težine, već od ranije prisutne koronarne bolesti

• ispitivanje stepena oporavka srčanog mišića nakon srčanog udara

• ispitivanje raznih aritmija srca

• procena funkcionalnog statusa u sklopu bolesti srčanih zalistaka

• ispitivanje kondicionog stanja osobe

Isto tako za izvođenje ergometrije moraju biti zadovoljeni sledeći uslovi:

• da bolesnik može hodati po pokretnoj traci

• da ima dobro regulisan krvni pritisak

• da nema kontraindikacija za test, što procenjuje kardiolog prilikom osnovnog pregleda.

Ergometrsijki test se izvodi u ugodnoj, toploj i mirnoj prostoriji uz prisustvo lekara-kardiologa i medicinskog tehničara. Nakon što se u garderobi skinete do pojasa, na grudi se nalepe elektrode za kontinuirano snimanje elektrokardiograma, skraćeno EKG-a, a na nadlakticu se stavlja manžetna aparata za merenje krvnog pritiska.

Na pokretnoj traci ćete hodati prema programu koji se određuje u skladu sa Vašom dobi, polom i telesnom masom, a uz stalno praćenje krvog pritiska i snimanje EKG-a. Test se prekida po završetku programa, ali i ranije u slučaju da to lekar odredi. Sam test traje između 30 i 45 min. Ponekad će lekar zahtevati ponovno snimanje EKG-a ili čak vađenje krvi za određene pretrage.

Tokom testa mogući su bolovi u grudima kao posledica smanjenog dotoka kiseonika srčanom mišiću. Razlog tome može biti suženje srčanih arterija ili njihovo naglo stezanje. Isto tako moguć je razvoj srčanih aritmija. Tokom testa može doći i do naglog porasta pritiska ili pulsa. U tim slučajevima lekar će prekinuti test, te započeti postupke kako Vaša sigurnost ne bi ni u kom slučaju došla u pitanje.

Po završetku testa isto je tako moguće da dođe do naglog pada pritiska, pojave srčanih aritmija ili jakog znojenja. I u tom slučaju, naš stručni medicinski tim će preduzeti postupke s ciljem uklanjanja navedenih komplikacija.

Ergometrija je test kojim se opterećuje Vaše srce, pod strogo kontrolisanim uslovima i uz visoko edukovano i za postupak oživljanjanja osposobljeno osoblje, no međutim ipak su moguće komplikacije. One se javljaju izuzetno retko, ali su opasne po život. To su ozbiljne srčane aritmije, nagli pad pritiska s gubitkom svesti i razvoj srčanog udara kojeg još nazivamo infarkt miokarda. Te komplikacije zahtievaju bolničko lečenje.

Naša ustanova je potpuno opremljena za postupke oživljavanja i održavanja života, za vreme dok ne stignu kola hitne medicinske pomoći koja će Vas uz pratnju lekara, u najkraćem mogućem roku odvesti do bolnice na daljnji nastavak liječenja.

Dr Rodoljub Ristić spec. internista kardiolog

Naša poliklinika Dr Rodoljub Ristić

Preglede možete zakazati pozivom na brojeve telefona:

 tel/fax: +381 11 2766 726; 2766 992; +381 65 27 66 992

 ili putem https://nasapoliklinika.rs/zakazivanje

sajt https://nasapoliklinika.rs/

Disfagija predstavlja poremećaj gutanja  hrane i zadržavanja u ustima iste. Nastaje kao posledica poremećaja neuroloških, mišićnih, anatomskih i fizioloških procesa koji sprečavaju normalan akt gutanja. Rano otkrivanje poremećaja gutanja je od velikog značaja, jer nedovoljno unošenje neophodnih količina tečnosti, proteina, masti, ugljenih hidrata, minerala i vitamina dovodi do gubitka telesne težine, brzog zamora, malaksalosti i pospanosti.

Koji su simptomi Disfagije?

Teškoće pri započinjanju gutanja, pojava kašalja  ili gušenje pri  gutanju hrane, osećaj zastoja hrane u grlu, bol u predelu grudi, nazalna ili oralna regurgitacija, slinavljenje, otežano disanje, otežan govor ili promuklost. Upale pluća su često su posledica aspiracije hrane u toku jela.

Kako  reagovati  prema pacijentu koji ima problem sa gutanjem?

Pacijentima sa otežanim gutanjem treba posvetiti posebnu pažnju. Psihička priprema pacijenta i porodice  veoma je bitna zbog posebnog načina pripremanja hrane. U toku hranjenja neophodno je strpljenje osobe koja hrani pacijenta kao i moralna podrška pacijentu.

Kako hraniti pacijenta sa otežanim gutanjem ?

Neposredno pre hranjenja pacijenta postaviti u polusedeći položaj sa savijenim vratom ka bradi, ovaj položaj održati u toku jela I pola sata posle jela.
Kod pacijenata koji  otežano gutaju neophodno je da hrana bude meka ili  kašasta.
Hraniti  pacijenta kašičicom , pri tom pratiti akt gutanja.
Hrana ne sme da bude previše vruća niti previše hladna, učiniti je prijatnom za bolesnika.
Od velike važnosti je nadoknada tečnosti, ako nemože da pije po gutljaj iz čaše , pacijentu davati tečnost putem kašičice.
Preporučuje se uzimanje gaziranih  pića  jer povoljno deluju na kontrakcije farinksa.
Pri hranjenju jako je važno da pacijent ne aspirira –udahne hranu koju jede.
Nakon hranjenja od velike važnosti je nega usne duplje zbog mogućnosti zaostajanja  hrane u usnoj duplji, kao i higijena  proteze.

Pacijenima sa otezanim gutanjem treba posvetiti posebnu paznju . Kod osoba koje se zamaraju ili imaju smetnje u gutanju sa normalnom ishranom, hrana mora  biti iseckana ili pasirana i ne previse gusta. Birati samo hranu koju možete ispasirati tako da ne predstavlja problem bolesniku  pri konzumaciji.

Ukoliko pacijent sa otezanim gutanjem mora da leži , potrebno je da glava bude pod uglom od najmanje 45°. Nakon hranjenja potrebno je da pacijent bude u tom polozaju 30 -60 minuta.

Koji načini ishrane su još mogući ?

Ukoliko problem sa disfagijom dovodi do značajnog gubitka na težini usled neadekvatnog uzimanja hrane, neophodno je obezbediti ispravan način unošenja hrane.
Plasiranje nazogastrične sonde – specijalnog creva koji se ubacuje kroz nos  i ide u želudac ili plasiranje  perkutane endoskopske gastrostrostome – kroz otvor u nivou želuca, omogućava dugoročno rešenje problema pri isharani pacijenta.
Postavljanje nazogastrične sonde  može biti neprijatno za pacijenta, ali je bezbolno. Pacijent  treba da bude adekvatno pripremljen, a uz anesteziju nosa dobija i posebne instrukcije o tome kako da sarađuju sa operatorom u toku postupka.
Ukoliko pacijent ima prepreku u predelu jednjaka, ili na bilo koji način ne toleriše nazogastričnu sondu, koriste se druge metode kojima se omogućava ishrana direktno preko želuca tj. enteralna ishrana.

Klinika za neurologiju

klinicki centar Srbije