Vrnjačka Banja: Lečenje odraslih i dece – Za koje bolesti se preporučuje?
Mineralne vode su one vode koje na izvorištu sadrže preko 1 gram po litru čvrste materije, biološki aktivnih mikroelemenata, slobodne i rastvorljive gasove i koje poseduju odgovarajuca fizicka svojstva: temperaturu – termalne i termomineralne vode, radioaktivnost, pa se zbog toga mogu koristiti u terapijske svrhe.
Lokacija izvora – Vrnjačka Banja ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik-smešten u zoni Vrnjačke reke, Slatina u zoni Lipovačke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor-u blizini ušca Lipovačkog potoka u Lipovačku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjačke reke i Vrnjačko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo – Kruševac. Od vec pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste cetiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo).
Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, koji je sudeci po slučajnim arheološkim nalazima, bila poznata još u praistoriji, a potom korišcena i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Po predanju i turci su koristili ove vode, a njihovim odlaskom iz ovih krajeva lekoviti izvori su zatrpani, jer im je turski kulum i zulum dojadio. Otkrice mineralne vode u novije vreme vezuje se za izlecenje bolesnog konja vrnjačkog paroha Hadži Jeftimija Popovica. Prvu hemijsku analizu uradio je baron Herder 1835. godine, a osnivanjem “Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruce vode u Vrnjcima” pocinju nove kaptaže. Godine 1883. podiže se Kursalon, a 1892. prvo zidano kupatilo, a posle kaptaža 1924. paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Za dobijanje nove količine vode od 1932-37. godine pristupljeno je dubinskim bušenjima. Nova biveta podignuta je 1975. godine. Voda spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi. Temperatura joj je 36,5°C.
Snežnik – Iako se za izvore “Snežnika” znalo još krajem 19. veka, oni nisu korišceni sve do 1916. godine, kada je na zainteresovanost austrougarskih oficira izvorište očišceno, a na izvor je postavljena lula. Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda je pocela da se upotrebljava za lečenje. Zahvalna za izlečenje uciteljica Darinka Cavdarovic Telebakovic 1920. godine je uredila izvor i podigla cesmu. Povecane potrebe za ovom vodom uslovile su da se uskoro izvrši rekaptaža. Nad izvorima su postavljene bivete sa drvenim nadstrešnicama. Česme su bile ispod nivoa okolnog terena pa se u izvor silazilo ili su vodu dodavale za to zadužene devojke. Godine 1978/80. je za potrebe nove bivete izvršena rekaptaža, a stari paviljoni zamenjeni bivetom. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Temperatura joj je 17°C.
Slatina – Za vodu “Slatina” se zna još od kraja 19. veka ali je kaptaža izvedena tek 1923. godine kada je na izvorištu postavljena lula. Godine 1937. izvršena je rekaptaža i izgraden je paviljon nad cesmom koji je vodu dobijao sa izvora zvanog “Lula”, dok se drugi izvor zvani “Zid ” nalazio u zidu paviljona. Od daleke 1937. do 1978. godine nije bilo istražnih radova na nalazištu mineralnih voda “Slatina”. Te godine su postavljene istražne bušotine, a novootkrivene vode su 1984. godine cevovodima dovedene do starog bunara gde se mešaju i isticu na tri cesme u novopodignutoj biveti. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih akrotopega. Temperatura joj je 14°C.
Jezero – Sa leve strane Vrnjačke reke, u udolini izmedu “Snežnika” i “Slatine”, pored malog jezera, 1978. godine otkrivena je termomineralna voda “Jezero”. Na izvorištu je postavljena česma, a nastavku radova pristupilo se 1985. godine kada je desetak metara od prve, napravljena nova bušotina. Voda se jedno vreme koristila na česmi u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je 1989. godine, na samom bazenu, pored jezera, podignuta nova moderna biveta. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura joj je 27°C.
KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA
Na osnovu organoleptickih osobina (boje, mutnoce), mineralizacije, ph vrednosti, hemijskog sastava, sadržaja ugljen-dioksida i temperature možemo reci da je: Topla voda bezbojna, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela homeoterma (T=36,6°C). Voda sa izvora Snežnik je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,8°C). Voda sa izvora Slatina je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana,slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (T=14,0°C). Voda sa Jezera je slabo žuta, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela hipoterma (T=25,5°C). Voda sa izvora Beli Izvor je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (T=29,5°C). Voda sa izvora Borjak je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,0°C).
PRIMENA MINERALNIH VODA
Primena mineralnih voda u navedenim indikacijama sprovodi se:
– per os (pijenjem), dozirano po savetu doktora,
– inhaliranje toplom mineralnom vodom
– kupanje u toploj mineralnoj vodi
– primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
– vaginalno orošavanje
– ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka
– šecerna bolest,
– oboljenja organa za varenje,
– stanja posle hirurškog odstranjivanja žucne kese,
– hronicna ginekološka oboljenja i sterilitet,
– infekcije bubrežne karlice, mokracne bešike i mokracnih puteva,
– kamencici u mokracnim putevima,
– neifektivna oboljenja tankog i debelog creva,
– cir želuca i dvanaestopalacnog creva
– oboljenja pankreasa,
– stanje posle preležane žutice,
– bolesti žucne kese i žucnih puteva,
– funkcionalna oboljenja
– stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva.
INDIKACIJE ZA LEČENJE ODRASLIH
-
Bolesti gastrointestinalnog trakta: akutno i hronicno zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronicno zapaljenje želuca i dvanaestopalacnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalacnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalacnog creva, poremecaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis).
-
Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterace: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksicnog zapaljenja jetre, hronicna zapaljenja jetre, pocetni stadijumi hipertroficne ciroze jetre, hronicno nekalkulozno zapaljenje žucne kese i žucnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i hronicno zapaljenje gušterace bez sklonosti ka cestim pogoršanjima.
-
Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šecerne bolesti i gojaznost.
-
Bolesti bubrega i mokracnih puteva: hronicna zapaljenja mokracnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod postoji mogucnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokracnih puteva, toksicna oštecenja bubrega i hronicno
zapaljenje prostate.
-
Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronicna oboljenja perifernog krvotoka
-
Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije.
-
Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronicni zapaljenski reumatizam u fazi remisije.
-
Posttraumatska i postoperativna stanja.
-
Ginekološka oboljenja: hronicna zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremecaji i stanja posle hirurških intervencija.
-
Lecenje i rehabilitacija dece: hronicno zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusna bolest, enterokolitisi recidivirajuci i hronicni, stanja posle preležanog virusnog hepatita, hronicna oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šecerna bolest, mikrolitijaza, kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonost ka stvaranju recidiva kalkuloze i recidivirajuce urinarne infekcije.
-
Kontraindikacije za lecenje odraslih i dece: akutna oboljenja, infektivne bolesti, tubekuloza pluca i drugih organa, maligne neoplazme i maligne hemopatije, venericne bolesti, hronicne bolesti u stadijumu pogoršanja i komplikacija, parazitarna oboljenja, obilna i cesta krvarenja ma kog porekla, kaheksija, psihoze i epilepsija.
